PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOM SPOLJNOTRGOVINSKOM JEDNOŠALTERSKOM SISTEMU - Tekst propisa

Osnovne odredbe

Član 1.

Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje, rad, funkcionalnost, upravljanje i druga pitanja u vezi sa Nacionalnim spoljnotrgovinskim jednošalterskim sistemom, kao i razmena podataka između korisnika sistema za podnošenje zahteva i drugih isprava i dostavljanje odluka u elektronskoj formi, u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe u skladu sa propisima.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na radnje koje preduzima korisnik Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, zakona kojim se uređuje elektronska uprava i posebnih propisa kojima se uređuju uslovi, način i rokovi podnošenja i izdavanja isprava.

Odredbe ovog zakona ne utiču na primenu propisa kojima se uređuje odgovornost korisnika za istinitost podataka koje iskazuje u zahtevima, drugim ispravama ili odlukama.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeća značenja:

1)         Nacionalni spoljnotrgovinski jednošalterski sistem (u daljem tekstu: Sistem) predstavlja softversko rešenje jedinstvenog sistema elektronske veze i razmene podataka između korisnika Sistema koji omogućava podnošenje zahteva i drugih isprava i dostavljanje odluka u elektronskoj formi u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe koji se postavlja, radi i održava na odgovarajućoj hardverskoj infrastrukturi koja obezbeđuje uredno funkcionisanje Sistema i koji sadrži eksterni portal, interni portal, veb servis za razmenu poruka, servis za komunikaciju sa eksternim i internim korisnicima Sistema putem elektronske pošte, autorizacioni servis, servis za integraciju sa informacionim sistemom Uprave carina za automatizovani uvoz, izvoz i tranzit i sistemom za upravljanje carinskim odlukama, servis za kvantitativni otpis, evidenciju odluka i vezu sa servisom za elektronsko plaćanje;

2)         zahtev je obrazac u elektronskoj formi, a izuzetno u papirnom obliku, za obradu podataka, koji eksterni korisnik Sistema podnosi radi obrade podataka i izdavanja odluka u elektronskoj formi;

3)         odluka je svako rešenje, dozvola, odobrenje, saglasnost, ili druga vrsta upravnog akta koji strankama izdaje organ ili organizacija koja je nadležna izvorno ili na osnovu poverene nadležnosti i koja je potrebna za uvoz, izvoz i tranzit robe;

4)         referentni podatak označava podatak iz određene oblasti koji je organizovan u Sistemu na odgovarajući način prema nacionalnim standardima;

5)         korisnik Sistema je lice koje na posredan ili neposredan način koristi Sistem i može da bude eksterni korisnik ili interni korisnik;

6)         eksterni korisnik je pravno, fizičko lice, preduzetnik i organ državne uprave koji je uključen u radnje koje su obuhvaćene ovim propisom kao stranka u postupku ili zastupnik stranke;

7)         interni korisnik je državni organ, organizacija ili ustanova koja izvorno ili na osnovu poverene nadležnosti učestvuje u postupku izdavanja odluka, ili koja obezbeđuje podatke za potrebe izdavanja isprava;

8)         zastupnik je svako lice imenovano od strane eksternog korisnika da preduzima radnje koje se zahtevaju u skladu sa propisima;

9)         operater je organ koji upravlja i rukovodi Sistemom u skladu sa odredbama ovog zakona;

10)       koordinator je lice određeno od strane internog korisnika Sistema koje je nadležno za komunikaciju sa drugim internim korisnicima Sistema radi funkcionisanja rada Sistema;

11)       portal predstavlja deo Sistema koji obezbeđuje pristup funkcionalnostima Sistema za eksterne korisnike Sistema, kao i veze sa drugim portalima ili informacionim sistemima internih korisnika Sistema, a koji se sastoji od internog i eksternog portala;

12)       predmet je skup podataka u sistemu koji čine zahtev i isprave u vezi sa zahtevom, odluke i isprave u vezi sa odlukama, kao i podataka kojima se prati postupanje kroz Sistem.

Interni korisnik

Član 3.

Interni korisnik Sistema je:

1)         korisnik koji poseduje sopstveni informacioni sistem za prihvatanje i obradu zahteva eksternih korisnika;

2)         korisnik koji ne poseduje sopstveni informacioni sistem za prihvatanje i obradu zahteva eksternih korisnika.

Interni korisnik iz stava 1. tačka 1) ovog člana dužan je da omogući povezivanje sa Sistemom na način da se:

1)         isključivo pristupanjem eksternog korisnika na Sistem izvrši automatsko preusmeravanje na informacioni sistem internog korisnika;

2)         svaka odluka, ili podatak kojim se prati postupanje kroz Sistem ili evidencija predmeta internog korisnika, automatski evidentira i čuva u Sistemu čime se omogućava dostavljanje eksternim korisnicima;

3)         razmena drugih informacija, obaveštenja i dokumentacije sa korisnicima vrši preko Sistema.

Interni korisnik iz stava 1. tačka 2) ovog člana dužan je da pristupanjem Sistemu vrši preuzimanje zahteva i dopune zahteva eksternih korisnika, razmenu informacija, obaveštenja i dokumentacije sa drugim internim korisnicima u postupku, evidentiranje postupanja po zahtevu, kao i dostavljanje odluka namenjenih eksternim korisnicima.

Interni korisnik u Sistemu navodi i rok za postupanje po svakom zahtevu u skladu sa posebnim propisima.

Operater

Član 4.

Sistem je vlasništvo Republike Srbije i koristi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina, a njime, u skladu sa odredbama ovog zakona, upravlja i rukovodi operater sistema.

Operater Sistema je Ministarstvo finansija - Uprava carina.

Operater omogućava pristup eksternim korisnicima, vrši koordinaciju rada svih korisnika Sistema u vezi sa Sistemom, bavi se razvojem, implementacijom i održavanjem, obezbeđuje uredno funkcionisanje Sistema, ažurno upravlja pravima pristupa internih i eksternih korisnika Sistema.

Interni korisnik Sistema dužan je da omogući tehničko tehnološke uslove za pristup Sistemu.

Operater je dužan da svim korisnicima obezbedi i pruža stalnu korisničku podršku u vezi sa radom Sistema.

Saradnja operatera i internih korisnika

Član 5.

Operater Sistema i interni korisnik, pristupiće zaključivanju posebnog sporazuma u pogledu tehničkih detalja obezbeđivanja podataka, korišćenja i održavanja, otvaranja i održavanja naloga internih korisnika i povezivanja informacionih sistema internih korisnika sa Sistemom.

Svaki interni korisnik je dužan da zaključi poseban sporazum sa operaterom Sistema, a po potrebi i sa drugim internim korisnicima Sistema.

Rok za zaključenje sporazuma iz st. 1. i 2. ovog člana je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Interni korisnik Sistema dužan je da imenuje odgovorno lice - administratora radi funkcionisanja Sistema.

Prilikom imenovanja novog koordinatora ili promene organizacione i kadrovske strukture koja može uticati na funkcionisanje Sistema, interni korisnik će bez odlaganja o nastalim promenama obavestiti operatera.

Dokumenta koja se kreiraju i čuvaju na portalu Sistema

Član 6.

Na portalu Sistema podnose se elektronski zahtevi i dopune zahteva radi donošenja odluka.

Uz elektronski zahtev ili dopunu zahteva iz stava 1. ovog člana Sistem omogućava i direktan elektronski unos drugih isprava koje se prilažu uz elektronski zahtev.

Sve isprave kao i referentni podaci iz tih isprava dostupni su na portalu Sistema za sve korisnike Sistema u skladu sa dodeljenim nivoom pristupa od strane operatera Sistema.

Podnošenje isprava carinskom organu koje su izdate u Sistemu, postupanje i odlučivanje carinskog organa sprovodi se u skladu sa carinskim propisima.

Zahtevi, odluke i druge isprave čuvaju se u Sistemu deset godina od isteka roka na koji su izdati.

Registracija eksternih korisnika, pristup Sistemu i obaveza korišćenja

Član 7.

Eksterni korisnik dužan je da koristi Sistem za podnošenje zahteva i drugih isprava i prijem odluka u elektronskoj formi, u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe u skladu sa propisima.

Registracija i autentikacija eksternih korisnika, odnosno lica koja u ime eksternog korisnika pristupaju Sistemu omogućava se u skladu sa propisima kojima se uređuju elektronska uprava, propisima kojima se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju i propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Eksterni korisnik registruje korisnički nalog na portalu Sistema, na osnovu prethodno registrovanog naloga na portalu za elektronsku identifikaciju koji obezbeđuje ovlašćeni pružalac usluge elektronske identifikacije.

Registracija korisničkog naloga na portalu Sistema vrši se registracijom identifikacionih podataka eksternog korisnika.

Eksternog korisnika na portalu Sistema predstavlja zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeno lice - administrator kome zakonski zastupnik delegira korisničke privilegije.

Način korišćenja Sistema

Član 8.

Eksterni korisnik samostalno, ili posredstvom ovlašćenog zastupnika na portalu Sistema, direktnim elektronskim unosom podnosi elektronski zahteve i dopune zahteva radi izdavanja odluka.

Uz elektronski zahtev ili dopunu zahteva iz stava 1. ovog člana eksterni korisnik elektronskim putem dostavlja i druge isprave u skladu sa posebnim propisima.

Interni korisnik preko portala Sistema preuzima podneti zahtev.

Interni korisnici u postupku obrade zahteva, kao i u okviru sprovođenja postupka u vezi sa izdavanjem odluka ili donošenja odluka koje su obuhvaćene Sistemom međusobno razmenjuju dokumentaciju, informacije i druge podatke, zahtevaju i dostavljaju neophodne prethodne odluke isključivo preko Sistema.

Dokumentacija, isprave i odluke iz st. 1. do 4. ovog člana podnose se i dostavljaju potpisane i overene u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, dokumentacija, isprave i odluke iz st. 1. do 4. ovog člana mogu se, do ispunjenja tehničko-tehnoloških uslova za primenu odredaba stava 4. ovog člana, podnositi i dostavljati i u formatu skeniranog dokumenta snabdevenog tradicionalnim metodama identifikacije koji nije potpisan i overen u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, podnošenje i dostavljanje dokumentacije, isprava i odluka omogućiće se i u skladu sa postupkom uređenim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Izuzetno od st. 3. i 5. ovog člana, odluke u postupku izvoza i tranzita koje je, u cilju omogućavanja nesmetanog postupka pred nadležnim organima stranih država, potrebno dostaviti eksternom korisniku u papirnom obliku i snabdevene tradicionalnim metodama identifikacije, mogu biti dostavljene eksternom korisniku i preko Sistema i u papirnom obliku.

Nakon sprovedenog postupka interni korisnik dostavlja odluke eksternim korisnicima preko portala Sistema.

U Sistemu se:

1)         evidentira registrovani korisnik koji je preduzeo radnju i tačno vreme preduzimanja radnje;

2)         svakom podnetom zahtevu dodeljuje jedinstveni evidencioni broj na osnovu koga se identifikuje predmet u Sistemu;

3)         vrši kreiranje i omogućava preuzimanje instrukcija za plaćanje taksi i naknada za postupanje internih korisnika u postupku i omogućava se elektronsko plaćanje;

4)         eksternih i internih korisnika;

5)         vrši obaveštavanje korisnika o statusu predmeta u postupku obrade i dopunskim zahtevima internih korisnika, objavljuje se i omogućava preuzimanje donetih odluka nakon sprovedenog postupka.

Razmena informacija i obaveštenja iz stava 10. ovog člana sa eksternim korisnicima vrši se na portalu Sistema, a može se omogućiti i u drugom elektronskom obliku.

U slučaju tehničkog problema, prekida rada Sistema ili neophodnosti podnošenja isprava i dostavljanja odluka ili druge razmene podataka u papirnom obliku izvan Sistema, interni korisnik sve primljene ili dostavljene isprave u papirnom obliku unosi u Sistem bez odlaganja po prestanku okolnosti zbog kojih je razmena isprava i odluka izvršena u papirnom obliku.

Bezbednost i zaštita Sistema

Član 9.

Primarna lokacija servera na kojima su instalirani računarski programi neophodni za rad Sistema, kao i baze podataka Sistema, nalazi se u državnom data centru kojim upravlja organ državne uprave nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave.

Organ državne uprave iz stava 1. ovog člana obezbeđuje fizičku zaštitu računarske opreme u vezi sa Sistemom.

Operater Sistema dužan je da obezbedi formiranje sekundarne lokacije Sistema na mestu odvojenom od primarne lokacije iz stava 1. ovog člana.

Organ državne uprave iz stava 1. ovog člana i operater Sistema dužni su da lokacije iz st. 1. i 3. ovog člana na adekvatan način zaštite od požara, poplava i drugih nepogoda, uz 24-satni bezbednosni sistem.

Fizički pristup opremi u kojoj se nalazi server na primarnoj i sekundarnoj lokaciji u smislu st. 1. i 3. ovog člana ima isključivo operater ili lice koje on ovlasti.

Ukoliko je potreban pristup drugog lica opremi ili podacima uskladištenim na serveru, to lice treba da bude u pratnji i pod nadzorom ovlašćenog lica.

Operater naročito obezbeđuje:

1)         zaštitu od neovlašćenog korišćenja i neovlašćene manipulacije Sistemom od strane internih i eksternih korisnika;

2)         zaštitu integriteta podataka iz baze podataka, njihovu raspoloživost i zaštitu od neovlašćenog uvida u poverljive podatke;

3)         zaštitu Sistema od svih oblika zlonamernih programa;

4)         čuvanje podataka iz baze podataka i upravljanje sigurnosnim kopijama baze podataka u okviru Sistema;

5)         kontinuitet aktivnosti Sistema u slučaju požara, poplave, zemljotresa ili druge nepogode koja se smatra rezultatom više sile i koja dovodi do neuobičajenog prekida u radu Sistema;

6)         povraćaj sačuvanih podataka u slučaju gubitka, oštećenja, uništenja ili povlačenja iz upotrebe računarske opreme Sistema putem korišćenja rezervnih kopija koje se kreiraju svakog radnog dana, na kraju radne nedelje i svakog poslednjeg radnog dana u mesecu, a koje su fizički kriptografski zaštićene za onemogućavanje svake izmene;

7)         testiranje Sistema radi otkrivanja sigurnosnih problema na redovnoj osnovi i nakon instaliranja novih verzija Sistema;

8)         instaliranje softverske nadogradnje radi uklanjanja sigurnosnih problema koji se ustanove na Sistemu ili na povezanom softveru;

9)         praćenje sigurnosnih incidenata u Sistemu radi preduzimanja korektivnih mera;

10)       upravljanje sigurnosnim incidentima, edukaciju i obuku svih autorizovanih lica radi sticanja potrebnih znanja o čuvanju i sigurnosti podataka;

11)       održavanje računarske opreme Sistema iz st. 1. i 3. ovog člana.

Izveštaji iz Sistema

Član 10.

Operater internom korisniku preko Sistema može omogućiti uvid i preuzimanje automatski generisanih izveštaja koji sadrže osnovne podatke praćenja postupanja kroz Sistem i evidencije predmeta internih korisnika.

Operater može pripremati i dostavljati statističke izveštaje koji se kreiraju u Sistemu, pored ostalog, na zahtev internog korisnika, ili u skladu sa posebnim propisima.

Postupanje sa važećim odlukama

Član 11.

Interni korisnici su dužni da u roku od tri meseca od početka primene ovog zakona u evidenciju Sistema unesu prethodno izdate odluke koje su važeće u momentu unosa u Sistem.

Interni korisnici su dužni da u evidenciju Sistema unose i sve odluke koje se donose na osnovu zahteva podnetog pre početka primene ovog zakona o kojima nije doneta odluka pre početka primene ovog zakona.

Nadzor

Član 12.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši operater, odnosno drugi organ u skladu sa nadležnostima utvrđenim zakonom.

Kaznene odredbe

Član 13.

Novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - interni korisnik, osim internog korisnika koji je organ državne uprave u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, ako:

1)         ne omogući povezivanje sa Sistemom u skladu sa ovim zakonom (član 3. stav 2);

2)         ne vrši preuzimanje zahteva i dopuna zahteva eksternih korisnika, ne vrši razmenu informacija, obaveštenja i dokumentacije sa drugim internim korisnicima u postupku, ili dostavljanje odluka namenjenih eksternim korisnicima preko Sistema, u skladu sa ovim zakonom (član 3. stav 3);

3)         ne zaključi sporazum o saradnji sa operaterom Sistema (član 5. st. 1. i 2);

4)         ne izvrši unos primljenih ili dostavljenih isprava u papirnom obliku bez odlaganja po prestanku okolnosti iz člana 8. stav 12. ovog zakona (član 8. stav 12);

5)         ne izvrši unos prethodno izdatih odluka koje su još uvek važeće u roku propisanom ovim zakonom (član 11. stav 1);

6)         ne izvrši unos odluke koja je doneta na osnovu zahteva podnetog pre početka primene ovog zakona (član 11. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice pravnog lica - internog korisnika novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 14.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice operatera Sistema, odnosno organa državne uprave nadležnog za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave u slučaju kršenja odredaba o bezbednosti i zaštiti Sistema (član 9).

Donošenje propisa

Član 15.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže uslove i način određivanja nivoa pristupa Sistemu od strane operatera, funkcionisanja i razmene podataka u okviru Sistema, bliže propisuje predmet i sadržinu sporazuma o saradnji iz člana 5. ovog zakona, spisak i dinamiku uvođenja internih korisnika u Sistem, spisak odluka iz člana 8. stav 9. ovog zakona, vrste izveštaja i uslove i način izveštavanja iz Sistema u roku od 120 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Operater na svojoj internet prezentaciji objavljuje uputstvo koje sadrži tehnička objašnjenja o načinu korišćenja Sistema u roku od 180 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu i početak primene

Član 16.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2027. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Najznačajniji razlog za donošenje ovog zakona nalazi se u potrebi da se omogući smanjenje troškova trgovine i unapređenje efikasnosti saobraćaja u Srbiji. Uspostavljanjem instituta Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema biće izvršena modernizacija saradnje carinskih službi i drugih organa koji upravljaju granicom u cilju unapređenja transparentnosti i integriteta, smanjenja transakcionih troškova trgovine, unapređenje koordinacije između državnih organa i smanjenja vremena potrebnog za carinjenje robe.

Pojam Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema, u smislu ovog zakona, predstavlja informaciono-komunikacioni sistem koji omogućava da svi subjekti koji učestvuju u uvozu, izvozu i tranzitu dobara podnose potrebne isprave, odnosno dokumenta na jednom mestu radi ispunjenja svih propisanih carinskih procedura. Nakon podnošenja, nadležni organi, kao što su Uprava carina i državni organi nadležni za poslove inspekcijskog nadzora, međusobno razmenjuju podatke kroz isti sistem, bez dodatnog opterećenja privrede.

Glavni ciljevi uspostavljanja Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema su smanjenje administrativnih barijera u međunarodnoj trgovini, povećanje efikasnosti državnih organa, jačanje transparentnosti i smanjenje troškova poslovanja privrede, što uključuje i uštedu u vremenu. Naime, implementacija ovog sistema omogućava skraćenje vremena potrebnog za uvozno-izvozne postupke, bolju kontrolu nad prometom dobara i pouzdanije prikupljanje javnih prihoda.

Očekivane prednosti za Republiku Srbiju ogledaju se u povećanim budžetskim prihodima, unapređenoj saradnji organa, jačanju bezbednosti i efikasnijem upravljanju rizicima.

Prednosti za privredu su nesporne i višestruke: uključuju uštede u vremenu i troškovima, brže kretanje dobara, predvidivo i transparentno postupanje organa i smanjenje mogućnosti grešaka.

Za uspešnu primenu ovog koncepta neophodno je jasno određivanje vodeće institucije koja će biti operater sistema, ali i uključivanje svih relevantnih organa i privrednih udruženja, uz obezbeđivanje pravnog i tehničkog okvira koji omogućava elektronsku razmenu i zaštitu podataka.

 

Uvođenje Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema ne znači samo digitalizaciju postojećih procedura, već otvara mogućnosti za njihovo sistematsko pojednostavljenje, harmonizaciju i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Na taj način, Nacionalni spoljnotrgovinski jednošalterski sistem postaje ključni instrument uklanjanja prepreka u trgovini i jačanja konkurentnosti privrede Republike Srbije.

III.        OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona definisan je predmet zakona, kao i da se na radnje koje preduzima upravni organ primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, zakona kojim se uređuje elektronska uprava i posebnih propisa kojima se uređuju uslovi, način i rokovi podnošenja i izdavanja isprava.

Član 2. Predloga zakona definiše značenje pojedinih pojmova upotrebljenih u ovom zakonu.

Članom 3. Predloga zakona uređuje se pojam internog korisnika, njegove dužnosti, kao i navođenje roka za postupanje po svakom zahtevu u skladu sa posebnim propisima.

Član 4. Predloga zakona uređuje značenje pojma operatera Sistema, kao i da je Sistem vlasništvo Republike Srbije i da se koristi u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina, a da njime, u skladu sa odredbama ovog zakona, upravlja i rukovodi operater Sistema.

Članom 5. Predloga zakona propisana je saradnja operatera i internih korisnika.

Član 6. Predloga zakona propisuje koja se dokumenta kreiraju i čuvaju na portalu Sistema. Takođe, propisuje da se podnošenje isprava carinskom organu koje su izdate u Sistemu, postupanje i odlučivanje carinskog organa sprovodi u skladu sa carinskim propisima.

Članom 7. Predloga zakona uređena je registracija i autentikacija eksternih korisnika, njihov pristup Sistemu i obaveza korišćenja, kao i predstavljanje eksternih korisnika na portalu Sistema od strane zakonskog zastupnika, odnosno ovlašćenog lica.

Članom 8. Predloga zakona uređuje se način korišćenja Sistema.

Članom 9. Predloga zakona reguliše se bezbednost i zaštita Sistema.

Članom 10. Predloga propisano je da operater internom korisniku preko Sistema može omogućiti uvid i preuzimanje automatski generisanih izveštaja, kao i da može pripremati i dostavljati statističke izveštaje koji se kreiraju u Sistemu na zahtev internog korisnika ili u skladu sa posebnim propisima.

Članom 11. Predloga zakona reguliše dužnost postupanja internih korisnika sa važećim odlukama, u smislu ovog zakona.

Član 12. Predloga zakona propisuje vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.

Član 13. Predloga zakona propisuje novčane kazne za učinjene prekršaje pravnog lica - internog korisnika, osim internog korisnika koji je organ državne uprave u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Član 14. Predloga zakona propisuje novčano kažnjavanje odgovornog lica operatera sistema, odnosno organa državne uprave nadležnog za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave u slučaju kršenja odredaba o bezbednosti i zaštiti Sistema.

Članom 15. Predloga zakona propisano je da ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže uslove i način određivanja nivoa pristupa Sistemu od strane operatera, funkcionisanja i razmene podataka u okviru Sistema, bliže propisuje predmet i sadržinu sporazuma o saradnji iz člana 5. ovog zakona, spisak i dinamiku uvođenja internih korisnika u Sistem, spisak odluka iz člana 8. stav 9. ovog zakona, vrste izveštaja i uslove i način izveštavanja iz Sistema.

Član 16. Predloga zakona propisuje stupanje na snagu i početak primene zakona.

V.         ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1. Sagledavanje postojećeg stanja.

1) Prikazati postojeće stanje u predmetnoj oblasti u skladu sa važećim pravnim okvirom.

Implementacija Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema oslanja se kako na postojeći pravni i regulatorni okvir, koji je usklađen sa međunarodnim praksama i standardima za olakšavanje trgovine, tako i na pretpostavku da će neophodne zakonske reforme i regulatorna prilagođavanja biti usvojena, kako bi se podržao sistem u trenutku kada postane operativan. S tim u vezi, predlagač ovog zakona blagovremeno je započeo aktivnosti na izradi zakonskog teksta, istovremeno uzimajući u obzir okolnost da postojeći regulatorni okvir pogoduje razvoju Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema (u daljem tekstu: NSJS).

Zakon o informacionoj bezbednosti (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 94/17 i 77/29) pretežno je usklađen sa Direktivom (EU) 2016/1148 o merama za visoki zajednički nivo bezbednosti mrežnih i informacionih sistema širom EU. Telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti je osnovano radi ostvarivanja saradnje između organa, usaglašenog izvršavanja zadataka i predlaganja mera za unapređenje informacione bezbednosti, kao i radi pokretanja i praćenja preventivnih i drugih aktivnosti u oblasti informacione bezbednosti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), kojim se uređuje pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose - kompatibilan je sa EU GDPR.

Zakonom o zaštiti poslovne tajne (“Službeni glasnik RS”, broj 53/21) reguliše se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanje podataka. Zakon uređuje mere za čuvanje poslovne tajne, ističe zakonske parametre za njihovu upotrebu, izriče kaznene odredbe, čime se srpsko zakonodavstvo usklađuje sa međunarodnim standardima vezanim za jačanje zaštite poslovne tajne i prava intelektualne svojine. Odredbe oba ova zakona će se primenjivati na rad NSJS, kako bi se obezbedila adekvatna zaštita podataka.

Od zakona koji podržavaju elektronsko funkcionisanje NSJS-a, značajni su i Zakon o elektronskoj upravi (“Službeni glasnik RS”, broj 27/18) i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 94/17 i 52/21). Navedeni zakoni uspostavljaju elektronski dokument kao pravni dokument. Član 1. Zakona o elektronskoj upravi identifikuje organe javne uprave na koje se zakon primenjuje, uključujući “državne organe i organizacije…[i] posebne organe preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja”. Član 39. stav 1. Zakona o elektronskoj upravi obavezuje organe vlasti da omoguće “... prijem elektronskog podneska preko Portala eUprava, drugog elektronskog jedinstvenog upravnog mesta ili drugim putem dostavljanja između organa i korisnika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.”. Član. 39 st. 3. i 5. Zakona regulišu slanje potvrde podnosiocu o prijemu podneska na isti način na koji je podnesak poslat, pri čemu se elektronskim vremenskim žigom određuje vreme prijema elektronskog podneska. Član 40. st. 1. i 4. uređuju elektronsko dostavljanje od strane državnih organa: “Organ je dužan da uverenje, odluku, rešenje, zaključak, drugi elektronski dokument i/ili podatak iz okvira svoje nadležnosti dostavi korisniku elektronskim putem”. Elektronsko dostavljanje elektronskog dokumenta vrši se u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

U fazi analize efekata sprovođenja predloženog propisa, identifikovane su određene institucije nadležne za izdavanje isprava koje se prilažu u carinskom postupku, a koje će biti potencijalni korisnici NSJS. Među buduće interne korisnike spadaju:

1.         Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

a.         Uprava za veterinu,

b.         Uprava za zaštitu bilja;

2.         Ministarstvo zdravlja

a.         Odeljenje granične sanitarne inspekcije,

b.         Sektor za lekove, medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore,

c.         Odeljenje inspekcije za lekove, medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore;

3.         Ministarstvo zaštite životne sredine;

4.         Agencija za lekove i medicinska sredstva;

5.         Privredna komora Srbije;

6.         Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine;

7.         Ministarstvo informisanja i telekomunikacija;

8.         Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

9.         Ministarstvo unutrašnjih poslova;

10.       Ministarstvo spoljnih poslova;

11.       Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije;

12.       Agencija za bezbednost saobraćaja;

13.       Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije;

14.       Ministarstvo finansija - Uprava za duvan;

15.       Ministarstvo prosvete;

16.       Ministarstvo rudarstva i energetike;

17.       Agencija za energetiku Republike Srbije;

18.       Ministarstvo kulture;

19.       Republički zavod za zaštitu spomenika kulture;

20.       Narodna biblioteka Srbije;

21.       Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama;

22.       Biblioteka Matice srpske.

Pored pomenutih, identifikovane su institucije koje ne izdaju isprave koje se prilažu u carinskom postupku, a čije uključivanje može biti potrebno tokom realizacije projekta:

23.       Akreditaciono telo Srbije;

24.       Nacionalna asocijacija špediterskih društava i agenata.

2) Da li je uočen problem u oblasti i na koju ciljnu grupu se odnosi? Predstaviti uzroke i posledice problema?

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u poslednje tri godine je u konstantnom porastu koji u periodu od 2022. do 2024. godine iznosi 5,16%. Spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini (zemlje članice Evropske unije i zemlje članice CEFTA-e). Prema podacima Uprave carina za 2023. i 2024. godinu, primetan je porast broja izdatih isprava za 6,68% (2,732,816 u 2023. godini, 2,915,580 u 2024. godini). Podaci se odnose na broj isprava koje su priložene kao prateća dokumenta u stavkama carinske deklaracije (jedna isprava može biti priložena uz više od jedne stavke deklaracije).

Učesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju u Srbiji suočeni su zahtevnim administrativnim procedurama vezanim za pribavljanje uvozno/izvoznih isprava u različitim državnim institucijama, što podrazumeva razmenu velike količine informacija i dostavljanje obimne dokumentacije za potrebe sprovođenja carinskih postupaka.

Razmena informacija uglavnom je bazirana na dostavljanju papirnih obrazaca različitim institucijama u procesu pribavljanja dozvola, sertifikata, saglasnosti i drugih dokumenata potrebnih za sprovođenje carinskih postupaka, i/ili korišćenju (polu)automatizovanih sistema. Ovakva praksa predstavlja značajno opterećenje za privredne subjekte, budući da je podložna greškama i da zahteva ponavljanje procedura i razmenu istih informacija, ali i za same institucije koje obrađuju podnete zahteve, što neretko rezultira dugotrajnom obradom zahteva, kašnjenjem u sprovođenju carinskih postupaka i povećanjem ukupnih troškova, te predstavlja prepreku za neometanu prekograničnu trgovinu.

Način podnošenja zahteva za dobijanje uvozno/izvoznih dozvola nije uniforman. U institucijama koje nemaju razvijene informacione sisteme zahtev se podnosi u papirnoj formi ili putem elektronske pošte, dok se u institucijama koje imaju razvijene informacione sisteme uglavnom podnosi elektronski ili pak dostavlja u papiru/putem elektronske pošte, dok je sam tok obrade zahteva digitalizovan. U trenutnoj praksi ne postoji centralno mesto na kojem učesnik u spoljnotrgovinskom poslovanju može da izvrši uvid u potrebnu dokumentaciju po tarifnom stavu, podnese i prati tok obrade zahteva i izvrši uvid u izdate isprave.

2. Utvrđivanje cilja.

1) Koji cilj je potrebno postići?

Uspostavljanje NSJS, koji će povezati relevantne državne institucije koje učestvuju u procesu izdavanja isprava potrebnih za sprovođenje carinskih postupaka u spoljnotrgovinskom poslovanju, ima za cilj da pojednostavi proceduru pribavljanja potrebnih isprava, omogući podnošenje i obradu traženih informacija i/ili dokumentacije samo jednom, na jednom mestu. Uvođenjem jednošalterskog sistema i standardizovanjem obrazaca dokumenata potrebnih za spoljnotrgovinsku razmenu, unaprediće se dostupnost i obrada informacija, eliminisati redundantnost i potreba za višestrukim dostavljanjem istih podataka, poboljšati međuresorna saradnja, kao i ubrzati razmena podataka između privrednih subjekata i državnih organa u Republici Srbiji. Primarni cilj ovog sistema jeste olakšavanje trgovinske razmene, kroz pojednostavljenje administrativnih procesa bazirano na elektronskoj razmeni i obradi podataka i dokumenata, s ciljem ukidanja papirnih podnesaka.

2) Da li je cilj koji se postiže donošenjem propisa usklađen sa ciljevima važećih planskih dokumenata i prioritetnim ciljevima Vlade?

Cilj koji je potrebno postići usklađen je sa Planom rada za razvoj i korišćenje elektronskih sistema carinske službe Ministarstva finansija za period 2020-2024. godine (“Službeni glasnik RSˮ, broj 11/20).

3) Na osnovu kog pokazatelja učinka se utvrđuje da li je došlo do postizanja cilja?

Nakon početka primene Zakona, biće moguće pratiti broj eksternih korisnika, kao i broj postupaka koji se odnose na spoljnotrgovinsko poslovanje, uz informaciju o njihovom trajanju. S obzirom na predloženo rešenje u kome je predviđen vacatio legis koji će u praksi trajati duže od godinu dana, ispunjenje određenih ciljeva biće moguće preciznije utvrđivati u periodu nakon 1. januara 2027. godine.

4) Definisati izvor provere i rokove za prikupljanje podataka za praćenje primene propisa.

U skladu sa odredbama predloženog propisa, ostavljena je mogućnost operateru sistema da može izrađivati statističke izveštaje koji se kreiraju u sistemu. Navedeni izveštaji mogu služiti kao alat za precizno i ažurno praćenje primene propisa.

3. Identifikovanje opcija.

3) Koje su ključne promene koje se propisom predlažu radi postizanja cilja?

Kroz implementaciju jednošalterskog sistema, učesniku u uvozno/izvoznim procesima biće omogućeno sledeće:

-           Podnošenje zahteva na jednom mestu za dobijanje svih tipova isprava potrebnih za sprovođenje carinskih postupaka;

-           Praćenje obrade i statusa zahteva, te i komunikacija sa nadležnom institucijom;

-           Pregled i preuzimanje izdatih isprava;

-           Elektronsko plaćanje administrativnih taksi i eventualnih drugih troškova sprovođenja postupka.

Dodatno, NSJS treba da olakša rad uvoznih/izvoznih sistema koje trenutno razvija Uprava carina. Polaznu osnovu za NSJS bi trebalo da predstavlja Integrisan sistem upravljanja tarifama (ITMS) koji takođe razvija Uprava carina. Po implementaciji NSJS, očekuje se njegova integracija sa postojećim sistemima državnih institucija, budućih korisnika NSJS.

4) Koje opcije su razmatrane prilikom izrade propisa i navesti razloge zbog kojih se od njih odustalo?

Projektovanje, razvoj i instalacija NSJS u Republici Srbiji je potkomponenta Projekta unapređenja trgovine i saobraćaja na Zapadnom Balkanu (Western Balkan Trade and Transport Facilitation Project - WBTTF) čiji je cilj pojednostavljenje, standardizacija, koordinacija i automatizacija razmene regulatornih informacija i dokumentacije između privrednih subjekata, učesnika u spoljnotrgovinskom poslovanju i državnih organa odgovornih za nadgledanje prekograničnog kretanja robe. Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) pokrenula je višefazni programski pristup za Zapadni Balkan s ciljem olakšanja trgovine i unapređenja efikasnosti transporta. Imajući u vidu značaj NSJS kao zasebnog informaciono-komunikacionog rešenja, zaključuje se da je optimalno rešenje upravo posebnim zakonom urediti pitanja koja se odnose na primenu NSJS.

5) Koja je međunarodna uporedna praksa u regulisanju oblasti?

Regulatorni zahtevi za uspostavljanje carinskog EU jednošalterskog sistema (EU Single Window Environment for Customs (EU SWE-C)) navedeni su u Uredbi (EU) 2022/2399 koja je stupila na snagu 12. decembra 2022. EU NJS okruženje omogućiće interoperabilnost između carinskih i drugih sistema uspostavljajući jedinstvenu komunikacionu platformu za elektronsku razmenu dokumenata i informacija potrebnih za spoljnotrgovinsko poslovanje. Sistem je poznat kao EU carinski jednošalterski sistem za razmenu sertifikata (EU Customs Single Window Certificates Exchange System (EU CSW-CERTEX)) i radi u pilot režimu od 2017. godine.

4. Analiza ekonomskih efekata

1) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi novi, ukida ili menja postojeći administrativni postupak i/ili administrativni zahtev za privredne subjekte i koji su pozitivni efekti ovog rešenja? Da li predložena rešenja utiču na povećanje ili umanjenje administrativnih troškova i koliko iznosi povećanje ili umanjenje administrativnih troškova koje snosi privredni subjekt?

Kao što je predviđeno tekstom propisa, predlaže se uređenje uspostavljanja, rada, funkcionalnosti, upravljanja i drugih pitanja u vezi sa NSJS, kao i razmena podataka između korisnika sistema za podnošenje zahteva i drugih isprava i dostavljanje odluka u elektronskoj formi, u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe u skladu sa propisima. Dodatno, odredba člana 1. stav 2. propisuje da, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na radnje koje preduzima korisnik NSJS-a primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, zakona kojim se uređuje elektronska uprava i posebnih propisa kojima se uređuju uslovi, način i rokovi podnošenja i izdavanja isprava.

U skladu sa navedenim, zaključuje se da se ne uvodi novi administrativni postupak, već se uređuje način dostavljanja i razmene dokumentacije između svih učesnika, po pravilu u elektronskom obliku. Posledično, direktan uticaj na administrativne takse neće postojati, iako je za očekivati da se ukupni troškovi dostavljanja i razmene podataka umanji, bilo u vidu direktnih materijalnih ušteda, bilo u vidu smanjenja potrebnog vremena za sprovođenje procedure.

4) Na koji način će predložena rešenja propisa uticati na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu?

NSJS je dizajniran sa ciljem da poboljša razmenu i obradu podataka u realnom vremenu, dostavljenih od strane privrednih subjekata carinskim i drugim organima koji učestvuju u spoljnotrgovinskom poslovanju. NSJS treba da unapredi sposobnost razmene elektronskih informacija, kako na regionalnom nivou, tako i sa državama Evropske unije. Objedinjavanje i dostupnost informacija kroz jedinstvenu bazu podataka pruža mogućnost zemljama Zapadnog Balkana da sprovedu sveobuhvatni pristup upravljanju rizicima, kao i da implementiraju pojednostavljene procedure koje mogu poboljšati trgovinsko okruženje i ekonomski rast u regionu.

6) Na koji način će predložena rešenja propisa uticati na mikro, male i srednje privredne subjekte (MMSP)?

Pozitivan uticaj na privredne subjekte (ušteda vremena i posredno smanjenje troškova) neće biti u korelaciji sa veličinom odnosnih subjekata. Dodatno, predloženim rešenjem predviđen je institut lica imenovanog od strane eksternog korisnika da preduzima radnje koje se zahtevaju u skladu sa propisima, što za posledicu ima da se ne očekuju negativni uticaji na pravna lica koja su registrovana za obavljanje poslova međunarodne špedicije.

7. Analiza upravljačkih efekata.

1) Koje aktivnosti je potrebno sprovesti i u kojim rokovima kako bi se omogućila primena propisa? Koja organizaciona jedinica unutar organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja, je odgovorna za sprovođenje ovih aktivnosti?

U normativnom smislu, neophodno je podzakonskim aktom bliže urediti uslove i način određivanja nivoa pristupa sistemu od strane operatera, funkcionisanja i razmene podataka u okviru sistema, predmet i sadržinu sporazuma o saradnji između operatera i internih korisnika, spisak i dinamiku uvođenja internih korisnika u sistem, spisak odluka, vrste izveštaja i uslove i način izveštavanja iz sistema, za šta je propisom ovlašćen ministar nadležan za poslove finansija. Dodatno, sa tehničke strane, operater je obavezan da učini javnim uputstvo koje sadrži tehnička objašnjenja o načinu korišćenja sistema i da ga redovno ažurira (podsećanja radi, operater u smislu ovog propisa je Ministarstvo finansija - Uprava carina). Takođe, interni korisnici obavezni su da zaključe sporazume sa operaterom u cilju bližeg određivanja tehničkih detalja obezbeđivanja podataka, korišćenja i održavanja, otvaranja i održavanja naloga internih korisnika i povezivanja informacionih sistema.

Sa tehničke strane, projektovanje sistema je u toku i izvodi se kao komponenta Projekta unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana, WB IBRD 8930-YF. U sklopu navedene komponente (naziv: Projektovanje, razvoj i instalacija Nacionalnog jednošalterskog sistema, SER-WBTTF-RFP-NCS-24-25-NSW), izrađen je dokument detaljne funkcionalne specifikacije i dizajna. Očekivanja su da će sam sistem biti u završnim fazama razvoja krajem trećeg, odnosno početkom četvrtog tromesečja 2026. godine, kada će moći da ga testiraju, odnosno da se priključe budući interni korisnici, u skladu sa podzakonskim aktima koji će biti doneti u Zakonom predviđenom roku.

2) Odrediti kapacitete organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja koji je potrebno angažovati za primenu propisa. Da li su kapaciteti dovoljni za primenu propisa?

U skladu sa odredbama predloženog propisa, NSJS je vlasništvo Republike Srbije i koristi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina, a njime upravlja i rukovodi operater sistema, odnosno Ministarstvo finansija - Uprava carina. Što se tiče materijalnih kapaciteta za uspostavljanje sistema, oni su definisani propisom i planirano je da se sprovedu administrativne procedure da se potrebna informaciono-komunikaciona oprema nabavi. Takođe, predviđena je i dužnost internog korisnika sistema da omogući tehničko tehnološke uslove za pristup sistemu. Suštinski, kada se radi o navedenoj dužnosti internog korisnika, biće je moguće izvršiti jednostavnim korišćenjem elektronske identifikacije (eID), koja se već koristi za pristup drugim informacionim sistemima u vlasništvu Republike Srbije, uz računar koji ima pristup internetu. Podsećamo, izabranom opcijom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

3) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na efikasnost, odgovornost i transparentnost rada organa, odnosno organizacija koji vrše javna ovlašćenja nadležnih za primenu propisa?

Osim uniformnosti načina na koji će se dostavljati zahtevi za dobijanje dozvola, uz (u najvećem broju situacija) potpuno eliminisanje papirne forme iz postupka, NSJS uspostavlja centralnu tačku na kojem će učesnik u spoljnotrgovinskom poslovanju moći da izvrši uvid u potrebnu dokumentaciju po tarifnom stavu, podnese i prati tok obrade zahteva i izvrši uvid u izdate isprave, kao što je već navedeno. Dodatno, posebnu pažnju možemo obratiti na odredbe člana 3. st. 3. i 4, kojima se propisuje da je interni korisnik dužan da pristupanjem sistemu vrši preuzimanje zahteva i dopuna zahteva eksternih korisnika, razmenu informacija, obaveštenja i dokumentacije sa drugim internim korisnicima u postupku, evidentiranje postupanja po zahtevu, kao i dostavljanje odluka namenjenih eksternim korisnicima. Takođe, interni korisnik u sistemu navodi i rok za postupanje po svakom zahtevu u skladu sa posebnim propisima. Saglasno navedenom, i rokovi za postupanje i tok postupka biće značajno transparentniji i jednostavniji za praćenje.

8. Analiza finansijskih efekata.

1) Koliko iznose javni rashodi primene propisa i iz kojih izvora finansiranja će se obezbediti sredstva?

Kao što je navedeno, propisane dužnosti internog korisnika biće moguće ispuniti jednostavnim korišćenjem elektronske identifikacije (eID), koja se već koristi za pristup drugim informacionim sistemima u vlasništvu Republike Srbije, uz računar koji ima pristup internetu. Na toj strani, ne očekuje se uticaj na javne rashode. Što se tiče samog uvođenja sistema, izvori finansiranja već su predviđeni Sporazumom o zajmu (Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je potpisan 7. maja 2019. godine u Beogradu. Navedeni Sporazum potvrdila je Narodna skupština Srbije donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (“Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 6/19), u kome se navode finansijski detalji aranžmana.

2) Kakve će efekte predložena rešenja propisa imati na javne prihode i rashode?

Imajući u vidu cilj ovog zakona, propisana rešenja mogu imati pozitivne efekte na javne prihode, uzimajući u obzir da se predloženim propisom uvodi efikasnija razmena podataka sa eksternim korisnicima, kao i između internih korisnika međusobno. Ne predviđa se uticaj na javne rashode.

9. Analiza rizika.

1) Navesti ključne rizike za primenu propisa. Koje mere će biti preduzete kako bi se smanjila verovatnoća nastanka rizičnih događaja, odnosno umanjili njihovi efekti i koje mere će biti preduzete ukoliko se rizik ostvari?

Nisu identifikovani posebni rizici za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 03.11.2025.