ZAKON O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA: (Ne)napredovanje državnih službenica usled trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta

Iako je poznato da je Zakonom o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020, 142/2022, 13/2025 - odluka US i 19/2025) u članu 83. stav 2. propisano da se državni službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog odsustva ne ocenjuje, ovakva odredba predstavlja normativni osnov za sistemsku diskriminaciju trudnica i porodilja u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Sa druge strane, odredbama člana 88. stav 1. istog zakona, propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja, ako postoji slobodno radno mesto i državni službenik ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije, dok je stavom 8. iste odredbe propisano da se prekid u vrednovanju radne uspešnosti usled odsutnosti sa rada državnog službenika ne smatra prekidom uzastopnosti iz st. 1-3 ovog člana.

S tim u vezi, potrebno je ukazati da već više godina preovladava praksa da državnim službenicama prilikom odlučivanja o napredovanju, u situacijama kada u skladu sa zakonom ne budu ocenjene za kalendarsku godinu u kojoj su odsustvovale duže od šest meseci zbog trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, poslodavac prekida niz uzastopnih ocena podobnih za napredovanje, što rezultira nenapredovanjem državnih službenica. Pomenuta praksa se na više načina negativno odražava na radnopravni status žena po povratku na rad, kako u pogledu dužine godišnjeg odmora, tako i u pogledu visine zarade.

Važno je napomenuti da je još 2018. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo Preporuku kojom je svim sudovima na teritoriji Republike Srbije ukazao da antidiskriminacioni propisi zabranjuju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu, uključujući i pol i bračni odnosno porodični status.

Dalje, u preporuci je istaknuto da prilikom napredovanja treba uzimati u obzir ocene državnih službenica u nizu ocena za godine u kojima su ocenjene, ne računajući godinu u kojoj nisu ocenjene zbog trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, kao i da bi eventualno prekidanje niza ocena podobnih za napredovanje iz gorepomenutih razloga odsustvovanja sa rada predstavljalo praksu koja je suprotna Ustavu i antidiskriminacionim propisima. Pored toga, Poverenik je preporukom ukazao na to da navedena praksa dovodi do toga da državne službenice po povratku na rad posle trudničkog i porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ne mogu da napreduju najmanje dve godine nakon povratka na rad. Zbog svega navedenog sudovima je preporučeno da prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica uzimaju u obzir kao uzastopne ocene one ocene dobijene za godine u kojima je državna službenica ocenjivana, ne računajući godinu u kojoj nije ocenjivana zbog korišćenja trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, odnosno da se ne prekida niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga što državna službenica zbog korišćenja trudničkog, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta nije bila ocenjena.

Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) zabranjena je svaka diskriminacija (posredna ili neposredna) po bilo kom osnovu. Pored toga, u članu 60. stav 5. Ustava propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je odredbama člana 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

Pored ustavnih okvira, naša zemlja je ratifikovala Konvenciju o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine koja se primenjuje na radnike/radnice koji imaju obaveze prema deci koju izdržavaju i kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da se ekonomski angažuju i napreduju, a kojom su se države potpisnice obavezale na to da kao cilj nacionalne politike postave mogućnost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije, te je ratifikovana i Konvencija o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada broj 183 iz 2000. godine kojom je propisana obaveza svake članice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.

Sama zabrana diskriminacije je bliže razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009 i 52/2021), a naročito odredbama čl. 2, 16. i 20. kojima je detaljno propisano to šta predstavlja diskriminaciju, zabranu diskriminacije u oblasti rada, kao i postojanje diskriminacije kada se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti.

Odredbama čl. 3, 4, 28. i 33. Zakona o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021), propisane su dalji aspekti zabrane diskriminacije, gde posebno ukazujemo na član 33. stav 4. kojim je propisano da se vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta neće računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.

Naposletku, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 20. stav 1. tačka 4. istog zakona, diskriminacija zabranjena u odnosu na napredovanje na poslu.

Polazeći od navedenih propisa i preporuke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ukazujem na ono za šta se Asocijacija sudijskih pomoćnika već godinama zalaže, a to je potreba za donošenjem posebnog zakona kojim bi se na sistemski način regulisao položaj sudijskih pomoćnika (koji su u režimu državnih službenika, iako njihova uloga u pravosudnom sistemu zahteva poseban tretman, kako u pogledu radnopravnog statusa, tako i u pogledu mogućnosti napredovanja).

U tom kontekstu, posebno je važno izmeniti praksu kojom se prilikom odlučivanja o napredovanju prekida niz ocena kod zaposlenih koji su odsustvovali sa rada zbog trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta.

Ovako značajna oblast - koja se tiče i životnih okolnosti i pravne sigurnosti - mora biti uređena tako da ne ostavlja prostor za nedoumice ili tumačenja, pogotovo na štetu onih koji svojim radom doprinose stabilnosti pravne države i razvoju pravosudnih profesija.

Izvor: Vebsajt Asocijacije sudijskih pomoćnika, Đorđe Prpa, 21.9.2025.