ZAKON O RADU: Radni sporovi traju od šest meseci do dve decenije

Radno pravo prolazi kroz velike izazove, kako zbog promena na tržištu rada i novih oblika rada, tako i zbog brzog razvoja modernih tehnologija. O tome je bilo reči na savetovanju koje je u oktobru na Zlatiboru organizovalo Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje, čiji je predsednik naš sagovornik prof. dr Bojan Urdarević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

“Trenutno u Srbiji prosečno trajanje radnog spora iznosi od dve do četiri godine, ali treba reći da na to utiče niz faktora, počev od složenosti predmeta, opterećenosti suda i angažovanosti strana u sporu. Postoje i primeri radnih sporova koji su okončani za šest meseci, ali i nekih koji traju duže od dve decenije”, kaže dr Urdarević u intervjuu za “Politiku”.

Da li propisi “prate” sva dešavanja u oblasti radnih odnosa?

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i drugi propisi teško mogu u potpunosti da prate sva dešavanja u oblasti radnih odnosa, s obzirom na brzinu promena koje donose tržište rada, novi oblici rada, tehnološki razvoj i primena veštačke inteligencije. Zakoni zahtevaju vreme za donošenje i usvajanje, dok se promene u praksi dešavaju znatno brže. To dovodi do situacije u kojoj zakonodavstvo često zaostaje za realnošću i ne uspeva adekvatno da reguliše nove situacije i izazove. Poseban problem našeg radnopravnog okvira jeste u tome što je trenutno važeći Zakon o radu usvojen pre tačno dvadeset godina, a poslednji put značajnije izmenjen pre deset godina. Ako tome dodamo činjenicu da je trenutno važeći Zakon o štrajku ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - odluka US) usvojen davne 1996. godine, a Zakon o socijalno-ekonomskom savetu ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) 2004. godine, možemo da zaključimo da u poslednjih dvadeset godina nije stvoren adekvatan radnopravni okvir koji bi bio primenjiv u savremenim okolnostima koje karakterišu svet rada i radnih odnosa.

Koje su teme bile u fokusu savetovanja na Zlatiboru? Šta se moglo čuti od predavača i gostiju, a što je značajno za građane?

Tema ovogodišnjeg 27. stručno-naučnog savetovanja bila je “Radno pravo u novim okolnostima: izazovi i rešenja”. Za građane je sigurno najznačajnija panel-diskusija posvećena novom Zakonu o radu, jer se već dugo govori o potrebi za njegovim donošenjem. Diskusiju je vodio dr Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada, ali je ona ove godine organizovana u senci izostanka predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te je ključno uvodno izlaganje imao gospodin Miloš Andrejević, predstavnik EU tvining projekta posvećenog izradi novog Zakona o radu. Osnovni cilj tog projekta, vrednog dva miliona evra, kojeg sprovodi konzorcijum od četiri države članice EU (Francuska, Grčka, Slovenija i Švedska), jeste usklađivanje radnog zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU do kraja 2027. godine, pri čemu komponenta o izradi novog Zakona o radu ima presudnu ulogu u tom projektu, a na njenom sprovođenju angažovani su eksperti iz Grčke.

Koliko je napredovao rad na tom projektu?

Gospodin Andrejević je pojasnio da je u dosadašnjem toku projekta, od prvog kvartala ove godine, sva pažnja eksperata i predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji sa njima sarađuju, bila usmerena na pripremu tabela usklađenosti dosadašnjeg Zakona o radu sa pravnim tekovinama EU. Najavio je da će krajem oktobra biti predstavljene tabele usklađenosti, a socijalni partneri pozvani su da kroz niz od gotovo 20 tripartitnih radionica, u trajanju do marta 2026. godine, daju svoje viđenje o usklađenosti srpskog radnog zakonodavstva i pravnih tekovina EU. U narednih nekoliko meseci trebalo bi da se dođe do prvog nacrta novog Zakona o radu.

Koji su još stručnjaci učestvovali na savetovanju i šta je bio cilj?

Želeli smo da kroz razmenu praktičnih iskustava i najboljih praksi unapredimo oblast radnog i socijalnog prava. Referenti i moderatori bili su profesori radnog prava sa svih naših univerziteta, kao i sa univerziteta u regionu, eminentne sudije, predstavnici regionalnih i univerzalnih međunarodnih organizacija, predstavnici sindikata i udruženja poslodavaca, arbitri i miritelji agencija za mirno rešavanje radnih sporova u Srbiji i zemljama regiona, advokati i drugi. Fokus je bio na četiri panel-diskusije, a one su bile posvećene stanju socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja u Srbiji, novom Zakonu o radu, rešavanju individualnih i kolektivnih radnih sporova i radnom zakonodavstvu u funkciji održivog poslovanja i privrednog rasta.

Da li su zakonima dovoljno detaljno uređeni novi oblici i modaliteti rada van radnog odnosa?

Pitanje novih oblika i modaliteta rada van radnog odnosa već duži niz godina zaokuplja pažnju javnosti. Prema odredbama trenutno važećeg Zakona o radu, sva prava po osnovu rada garantuju se isključivo licima koja su u radnom odnosu, odnosno onima koji imaju zaključen ugovor o radu. Posebnim zakonima, radno angažovanim licima (onima koji rade van radnog odnosa) priznata su samo pojedina prava, dok sva ostala, poput prava na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva, pravičnu i adekvatnu zaradu, zaštitu od otkaza, kao i čitav korpus kolektivnih radnih prava, nisu priznata postojećim zakonskim rešenjem. Ukazali smo na to da je još Akcionim planom za poglavlje 19 konstatovano da se pojam radnog odnosa mora promeniti tako da uključi i ova lica.

Ima li u praksi čestih primera kršenja Zakona o radu?

U Srbiji su vrlo česte zloupotrebe instituta rada van radnog odnosa, posebno člana 197. Zakona o radu, koji se upravo odnosi na regulisanje privremenih i povremenih poslova. Iako je Zakon o radu postavio izvesna ograničenja u pogledu korišćenja ovog instituta, u praksi se ove odredbe često krše, najčešće kao posledica neadekvatnog inspekcijskog nadzora nad primenom zakona, ali i zbog niskih prekršajnih kazni za nesavesne poslodavce. Smatramo da je neophodno da pravo na dostojanstvene uslove rada uživaju sva lica koja obavljaju rad, bez obzira na pravni osnov njihovog angažovanja, što trenutno nije slučaj.

Da li se radni sporovi i dalje u većem broju rešavaju pred sudovima ili pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova?

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ove godine slavi svoj dvadeseti rođendan, i od svog osnivanja je pred ovom posebnom organizacijom u sistemu državne uprave rešeno preko 24.000 individualnih i oko 500 kolektivnih radnih sporova. Ipak, sudsko rešavanje radnih sporova je i dalje zastupljenije, jer je za mirno rešavanje neophodna saglasnost obe strane, kao i ustanovljena nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 02.11.2025.
Naslov: Redakcija