NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNjIM POSLOVIMA - Tekst propisa

Glava I

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se unutrašnji poslovi, nadležnost i organizacija Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) i Policije, policijska ovlašćenja, mere i radnje, prava i dužnosti policijskih službenika i druga pitanja od značaja za obavljanje unutrašnjih poslova.

Načelo zakonitosti

Član 2.

Unutrašnji poslovi se obavljaju u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonom i drugim opštim aktima donetim na osnovu zakona.

Načelo profesionalizma

Član 3.

Unutrašnji poslovi se obavljaju u skladu sa zakonom, prema pravilima struke i profesionalne etike, politički neutralno, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Načelo zabrane zlostavljanja

Član 4.

Prilikom obavljanja unutrašnjih poslova zabranjeno je mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.

Načelo prioriteta

Član 5.

Prilikom obavljanja unutrašnjih poslova, zaštita i spasavanje ljudskih života imaju prioritet u odnosu na druge poslove i zadatke.

Načelo preventivnog postupanja

Član 6.

Preventivno postupanje je prioritet u obavljanju unutrašnjih poslova, radi smanjenja bezbednosnih rizika, pretnji i sprečavanja ugrožavanja bezbednosti građana i imovine, a represivno i uz minimum neophodne sile, postupa se tek ako na drugi način nije moguće izvršiti zadatak ili otkloniti bezbednosnu pretnju.

Načelo srazmernosti

Član 7.

Ukoliko se pri obavljanju unutrašnjih poslova ograničavaju ljudska i manjinska prava i slobode, to ograničenje mora biti neophodno i srazmerno ostvarenju zakonitog cilja.

Načelo zaštite javnog interesa i zabrane sukoba interesa

Član 8.

Obavljanjem unutrašnjih poslova štiti se javni interes.

Unutrašnji poslovi se ne smeju obavljati na način da se javni interes podredi ličnom interesu, drugom pojedinačnom ili grupnom interesu, niti radi sticanja protivpravne materijalne ili nematerijalne koristi.

Načelo zabrane diskriminacije

Član 9.

U obavljanju unutrašnjih poslova zabranjena je svaka diskriminacija, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Načelo ekonomičnosti i efikasnosti

Član 10.

Unutrašnji poslovi se obavljaju na način da se pravovremeno i sa minimalnim angažovanjem ljudskih resursa i materijalno-tehničkih sredstava postigne zakoniti cilj i ostvari njihova svrha.

Upotreba rodno osetljivog jezika

Član 11.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski pol lica na koja se odnose.

Glava II

UNUTRAŠNjI POSLOVI

Pojam unutrašnjih poslova

Član 12.

Unutrašnji poslovi su poslovi državne uprave čijim obavljanjem Ministarstvo štiti javnu bezbednost, život i ličnu i imovinsku bezbednost ljudi i pruža podršku vladavini prava.

Unutrašnji poslovi su:

1)         policijski poslovi;

2)         poslovi zaštite i spasavanja i

3)         drugi unutrašnji poslovi utvrđeni zakonom.

1.         Nadležnost i organizacija Ministarstva

1.1.      Nadležnost Ministarstva Poslovi Ministarstva

Član 13.

Ministarstvo u okviru svoje nadležnosti:

1)         obezbeđuje razvojne, organizacione, kadrovske, finansijsko-računovodstvene, materijalne i druge uslove za obavljanje policijskih poslova, poslova zaštite i spasavanja i drugih unutrašnjih poslova;

2)         stvara organizacione pretpostavke za operativnu nezavisnost Policije, razvoj profesionalizma i jačanje poverenja javnosti u Policiju;

3)         izrađuje nacrte i predloge propisa koje donose Narodna skupština i Vlada, priprema i donosi propise i daje mišljenja o primeni propisa;

4)         izrađuje nacrte i predloge i prati sprovođenje dokumenata javnih politika i planskih dokumenata koje donosi Narodna skupština, odnosno Vlada i donosi plan rada Ministarstva;

5)         obezbeđuje uslove za prevenciju mučenja, nečovečnih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja, kao i kontrolu postupanja prema licima lišenim slobode;

6)         vrši obradu i obezbeđuje zaštitu tajnih podataka, podataka o ličnosti i drugih podataka u skladu sa zakonom;

7)         obezbeđuje funkcionisanje i zaštitu informacionih i telekomunikacionih sistema Ministarstva;

8)         sprovodi upravljanje ljudskim resursima;

9)         obavlja poslove međunarodne saradnje;

10)       sprovodi pripreme za rad u slučaju vanrednog ili ratnog stanja;

11)       obavlja poslove hitnog obaveštavanja građana u slučaju najave ili pojave opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće;

12)       organizuje i obavlja poslove unutrašnje kontrole rada zaposlenih i radno angažovanih i organizacionih jedinica Ministarstva a naročito poslove koji se odnose na sprečavanje i suzbijanje korupcije u Ministarstvu;

13)       obezbeđuje usluge ishrane i smeštaja zaposlenima i drugim korisnicima;

14)       organizuje i sprovodi obuku i obavlja izdavačku delatnost;

15)       obezbeđuje saradnju sa srednjom školom i visokoškolskom ustanovom osnovanim za potrebe unutrašnjih poslova u cilju razvijanja i unapređenja obrazovanja, obuke, istraživanja i standarda u obavljanju policijskih i drugih unutrašnjih poslova;

16)       organizuje i obavlja poslove interne revizije poslovnih procesa finansiranih iz budžeta Republike Srbije i sredstava EU;

17)       obavlja druge poslove i zadatke u skladu sa zakonom.

Ovlašćenja ministra

Član 14.

Ministar unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: ministar) rukovodi Ministarstvom, u skladu sa zakonom.

Ministar internim opštim aktima usmerava organizaciju poslova i način rada organizacionih jedinica Ministarstva u izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata.

Aktima iz stava 2. ovog člana ne može se određivati način postupanja u pojedinačnoj pravnoj stvari.

U cilju praćenja stanja javne bezbednosti, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata i oblikovanja politike Vlade u oblasti unutrašnjih poslova, Policija i organizacione jedinice Ministarstva dostavljaju ministru redovni godišnji izveštaj o radu, a na zahtev ministra i vanredne izveštaje.

Aktima iz stava 2. ovog člana i zahtevanjem izveštaja iz stava 4. ovog člana ne sme se uticati na operativnu nezavisnost Policije.

Informaciono-komunikacioni sistemi i poslovi tehničke podrške

Član 15.

U svrhu obavljanja unutrašnjih poslova, Ministarstvo obezbeđuje planiranje, razvoj, izgradnju, implementaciju, eksploataciju, održavanje i nadzor informaciono- komunikacionog i radio sistema Ministarstva, tehničku podršku organizacionim jedinicama Ministarstva, proizvodnju i personalizaciju identifikacionih dokumenata kao i uspostavljanje i sprovođenje mera informacione bezbednosti i bezbednosne zaštite informaciono-komunikacionog sistema Ministarstva.

Način i uslove za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

 

Saradnja sa službama bezbednosti

Član 16.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa službama bezbednosti Republike Srbije kroz razmenu podataka i informacija, tehničku saradnju i druge vidove saradnje, u skladu sa zakonom.

Saradnja iz stava 1. ovog člana zasniva se na zakonom uređenoj podeli nadležnosti, pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, kao i posebnim oblicima organizovanja i uzajamnog obaveštavanja o pojavama i događajima od obostranog značaja za izvršenje poslova i zadataka.

Saradnja sa drugim organima, organizacijama, ustanovama i pravnim licima

Član 17.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima jedinice lokalne samouprave, javnim službama i drugim imaocima javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi javne vlasti), naučnim i obrazovnim ustanovama i institucijama, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo ostvaruje saradnju i sa organizacijama civilnog društva i drugim organizacijama, ustanovama i pravnim licima i preduzetnicima, u cilju stvaranja uslova za efikasnije obavljanje unutrašnjih poslova, unapređenje položaja zaposlenih i razvijanje javno-privatnog partnerstva, u skladu sa zakonom.

Saradnja sa građanima

Član 18.

Građanin koji dobrovoljno ili na zahtev policijskog službenika, prilikom neposrednog pružanja pomoći policijskom službeniku u skladu sa uputstvima na mestu događaja, bude povređen ili oboli, pa je zbog toga privremeno sprečen za rad ili mu je radna sposobnost ograničena ili izgubi radnu sposobnost, ima prava iz obaveznog zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Ako u pružanju pomoći u skladu sa stavom 1. ovog člana građanin izgubi život, njegova porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane i jednokratnu novčanu pomoć kao i prava iz penzijskog osiguranja, pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Građanin koji prilikom pružanja pomoći u skladu sa stavom 1. ovog člana pretrpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne štete u skladu sa zakonom.

Ako se protiv građanina povodom pomoći koju je pružio vodi krivični ili prekršajni postupak, Ministarstvo je dužno da mu obezbedi pravnu i drugu neophodnu pomoć u vezi sa vođenjem postupka, izuzev ako je Ministarstvo iniciralo postupak.

 

Ministarstvo odgovara za štetu koju građanin prilikom pružanja pomoći u skladu sa stavom 1. ovog člana, nanese trećim licima, u skladu sa zakonom.

Način ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana sporazumno propisuju ministar, ministar nadležan za zdravstveno osiguranje i ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Međunarodna saradnja i angažovanje

Član 19.

Ministarstvo ostvaruje međunarodnu saradnju sa organima drugih država, međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama, inicijativama i policijskim organima na osnovu potvrđenih međunarodnih ugovora i zaključenih posebnih međunarodnih ugovora o saradnji, uz poštovanje principa reciprociteta na bilateralnoj osnovi ili na osnovu članstva u međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama i inicijativama.

Ministarstvo obavlja poslove koordinacije prijema međunarodne humanitarne pomoći u vezi sa poslovima zaštite i spasavanja i podržava tranzit međunarodne humanitarne pomoći kroz teritoriju Republike Srbije.

U cilju ostvarivanja saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, Ministarstvo može uputiti zaposlenog radi angažovanja u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije ili međunarodnoj organizaciji, policiji druge države, drugoj organizaciji i inicijativi i učešća u multinacionalnim operacijama, kao i radi pružanja međunarodne humanitarne pomoći drugoj državi u cilju otklanjanja posledica elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća, u skladu sa zakonom.

Za vreme angažovanja zaposleni iz stava 3. ovog člana ima pravo na platu i pravo na posebne naknade, u skladu sa zakonom.

Rešenjem o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja.

Uslove i način odabira predstavnika iz stava 3. ovog člana, vrste naknada i kriterijume za utvrđivanje visine naknada, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje unutrašnjih poslova van teritorije Republike Srbije propisuje Vlada.

Pripreme za rad u slučaju vanrednog ili ratnog stanja

Član 20.

Ministarstvo, u skladu sa svojim delokrugom utvrđenim zakonom, kao i u skladu sa propisima iz oblasti odbrane:

1)         planira, priprema i organizuje angažovanje Policije i specijalizovanih jedinica civilne zaštite u vanrednom ili ratnom stanju;

2)         priprema mere bezbednosti i zaštite i obezbeđuje objekte od posebnog značaja za odbranu u vanrednom ili ratnom stanju, osim vojnih objekata.

 

Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo izvršava zadatke tako što nastalim promenama prilagođava svoju organizaciju i funkcionisanje u skladu sa zakonom.

1.         2. Organizacija Ministarstva Unutrašnje organizacione jedinice

Član 21.

Za obavljanje unutrašnjih poslova u Ministarstvu se obrazuju unutrašnje organizacione jedinice.

Načela za unutrašnje uređenje Ministarstva, kao i vrste organizacionih jedinica, sedišta i područja za koja se obrazuju te jedinice uređuje Vlada.

Delokrug, organizaciju i kategorije organizacionih jedinica, radna mesta, broj zaposlenih na svakom radnom mestu, opis poslova radnih mesta, uslovi radnog mesta, svojstvo, odnosno status zaposlenog, način rukovođenja, planiranja i izvršavanja poslova, utvrđuju se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta koji donosi ministar, uz saglasnost Vlade.

Kriterijume utvrđivanja kategorije organizacionih jedinica propisuje ministar.

Podaci iz akta iz stava 3. ovog člana, koji se odnose na radna mesta, broj zaposlenih na svakom radnom mestu, opis poslova radnih mesta, uslove radnog mesta, svojstvo, odnosno status zaposlenog, uključujući i organizaciju specijalne jedinice policije, jedinica policije posebne namene i posebnih jedinica policije, određuju se za tajne u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Zaposleni u Ministarstvu

Član 22.

Zaposleni u Ministarstvu su policijski službenici, državni službenici i nameštenici.

Policijski službenici su:

1)         zaposleni koji obavljaju policijske i druge unutrašnje poslove i primenjuju policijska ovlašćenja i policijske mere i radnje (ovlašćena službena lica);

2)         zaposleni koji obavljaju poslove zaštite i spasavanja ili druge unutrašnje poslove koji su u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (lica na posebnim dužnostima).

Ovlašćeno službeno lice mora imati stečenu diplomu srednje škole ili visokoškolske ustanove osnovane za potrebe unutrašnjih poslova ili završenu osnovnu policijsku obuku ili da završi policijsku obuku osnovnog nivoa.

Policijski službenici dužni su da polože stručni ispit za rad u Ministarstvu.

 

Stručni ispit iz stava 4. ovog člana nisu dužni da polažu policijski službenici koji su položili pravosudni ispit.

Program, postupak i način stručnog osposobljavanja pripravnika i polaganje stručnog ispita propisuje Vlada.

Službena legitimacija i službena legitimacija sa službenom značkom

Član 23.

Policijskom službeniku Ministarstvo izdaje službenu legitimaciju koja služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva policijskog službenika prilikom obavljanja unutrašnjih poslova.

Ovlašćenom službenom licu izdaje se službena legitimacija sa službenom značkom.

Službena legitimacija iz st. 1. i 2. ovog člana može da se koristi i za: pristup i korišćenje informacionog sistema Ministarstva, digitalno potpisivanje dokumenata, kao šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, šifrovanje službenih dokumenata, fizički pristup objektima i oblastima kada je potrebna identifikacija, kao i u druge svrhe propisane zakonom.

Zabranjeno je posedovanje službene legitimacije, odnosno službene legitimacije sa službenom značkom, od strane lica koja nisu policijski službenici.

Zabranjeno je zahtevanje izrade, izrada, stavljanje u promet, posedovanje, odnosno korišćenje službene legitimacije, odnosno službene legitimacije sa službenom značkom, službene značke ili drugog obeležja ili oznake od strane fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica, koji sadrže elemente vizuelnog identiteta službene legitimacije, odnosno službene legitimacije sa službenom značkom policijskog službenika.

Izgled, formu i sadržinu, zaduženje i razduženje, način oglašavanja nevažećom službene legitimacije, odnosno službene legitimacije sa službenom značkom i način vođenja evidencije uređuje Vlada.

Uniforma policijskih službenika

Član 24.

Uniforma predstavlja deo vizuelnog identiteta Ministarstva i službeno je obeležje   policijskih službenika prilikom obavljanja policijskih i drugih unutrašnjih poslova, a čine je propisani jednoobrazni delovi odeće i obuće, oznake i oprema.

Policijski službenik ima pravo i dužnost da nosi uniformu sa propisanom opremom prilikom obavljanja unutrašnjih poslova na određenom radnom mestu.

Delovi uniforme sadrže oznaku prezimena sa ili bez broja službene značke kao i druge oznake pomoću kojih se može utvrditi identitet policijskog službenika.

Uniformu može da nosi i polaznik obuke, učenik srednje škole i student visokoškolske ustanove osnovanih za potrebe unutrašnjih poslova, kao i pripravnik za policijskog službenika.

Uniformu može da nosi i zaposleni na visokoškolskoj ustanovi osnovanoj za potrebe unutrašnjih poslova.

Policijski službenici i lica iz st. 4. i 5. ovog člana imaju isključivo pravo nošenja tamno-plave uniforme.

Policijski službenik na radnom mestu na kojem nije utvrđena obaveza nošenja uniforme, obavlja unutrašnje poslove u radnom ili civilnom odelu.

Ministarstvo će policijskom službeniku za obavljanje unutrašnjih poslova na određenom radnom mestu obezbediti uniformu i/ili radno odelo.

Vrste, izgled, delove uniforme, oznake i izgled oznaka na uniformi i opremi, opremu, izgled i delove radnog odela, način nošenja uniforme i opreme i radnog odela, kao i kategorije zaposlenih iz stava 5. ovog člana, propisuje Vlada.

Radna mesta na kojima se poslovi obavljaju u uniformi i radnom odelu, tehničke karakteristike, količine zaduženja i rokove upotrebe delova uniforme i radnog odela utvrđuje ministar.

Obeležja

Član 25.

Ministarstvo i organizacione jedinice Ministarstva imaju svoja obeležja.

Zabranjeno je isticanje i nošenje obeležja iz stava 1. ovog člana na način kojim se narušava ugled Ministarstva.

Zabranjeno je od strane pravnih i fizičkih lica korišćenje obeležja iz stava 1. ovog člana kao i obeležja koja vizuelno podsećaju na obeležja ili vizuelni identitet Ministarstva ili organizacionih jedinica.

Izgled i način korišćenja obeležja Ministarstva i organizacionih jedinica Ministarstva uređuje Vlada.

Praznici

Član 26.

Ministarstvo ima svoj praznik koji se obeležava kao Dan Ministarstva. Policija ima svoj praznik koji se obeležava kao Dan Policije.

Ministarstvo i Policija mogu imati i druge praznike.

Dan Ministarstva, Dan Policije i druge praznike Ministarstva i Policije, kao i način njihovog obeležavanja utvrđuje Vlada.

Javnost u radu

Član 27.

Rad Ministarstva je javan.

Ministarstvo redovno, blagovremeno i potpuno obaveštava javnost o svom radu, osim kada bi to ometalo operativni rad koji je u toku ili ako bi se time povredio zakon koji uređuje tajnost podataka, dostojanstvo građana ili ugrozilo pravo na ličnu slobodu i bezbednost.

Ministarstvo o primeni ovlašćenja, mera i radnji utvrđenih zakonom kojim se uređuje krivični postupak obaveštava javnost samo uz saglasnost nadležnog javnog tužioca.

Prilikom obaveštavanja javnosti Ministarstvo štiti podatke o ličnosti, u skladu sa zakonom.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu ne mogu samoinicijativno istupati u javnosti i sredstvima javnog informisanja u vezi sa obavljanjem poslova u Ministarstvu.

Način obaveštavanja javnosti o radu Ministarstva i bliže uređuje ministar.

Glava III POLICIJA

Pojam i operativna nezavisnost Policije

Član 28.

Policija je subjekt javne bezbednosti koja na teritoriji Republike Srbije obavljanjem policijskih poslova štiti život, ličnu i imovinsku bezbednost građana, razvija partnerstvo sa građanima i pruža podršku vladavini prava.

Policiju čine policijski službenici Direkcije policije koji obavljaju policijske poslove, kao i objekti i sredstva koja se koriste u obavljanju tih poslova.

Policija upotrebljava sredstva prinude u skladu sa zakonom i dužna je da poštuje ljudska i manjinska prava i slobode.

Policija u predistražnom, krivičnom i prekršajnom postupku primenjuje policijska ovlašćenja, mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje krivični i prekršajni postupak i operativno je nezavisna od Ministarstva i drugih državnih organa.

1.         Organizacija Policije

Direkcija policije

Član 29.

Direkcija policije je unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva obrazovana za obavljanje policijskih i drugih poslova utvrđenih zakonom, kroz koju se obezbeđuje operativna nezavisnost i jedinstveno rukovođenje Policijom.

U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedištu - uprave, centri, jedinice, specijalna, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije, i van sedišta - Policijska uprava za grad Beograd, područne policijske uprave (u daljem tekstu: policijske uprave) i policijske stanice.

Specijalna jedinica policije je Specijalna antiteroristička jedinica, a jedinice policije posebne namene su Žandarmerija i Helikopterska jedinica.

Posebne jedinice policije u sedištu Direkcije policije su Jedinica za zaštitu i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a u Policijskoj upravi za grad Beograd Policijska brigada i Interventna jedinica 92.

Radi obavljanja policijskih i drugih poslova u skladu sa karakterističnim svojstvima određenih područja, mogu se utvrditi i unutrašnje organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na područjima za koje su obrazovane.

Specijalna, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije

Član 30.

Specijalna jedinica policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije obavljaju policijske poslove i zadatke visokog rizika, odnosno policijske poslove i zadatke koji su po svojoj prirodi ili okolnostima pod kojima se obavljaju specifični ili složeni.

Specijalna antiteroristička jedinica angažuje se odlukom komandanta jedinice uz saglasnost direktora policije i odobrenje ministra.

Žandarmerija se angažuje odlukom komandanta Žandarmerije uz odobrenje direktora policije.

Za angažovanje Žandarmerije koje obuhvata upotrebu jednog ili više odreda u maksimalnom kapacitetu neophodna je saglasnost direktora policije i odobrenje ministra.

Helikopterska jedinica angažuje se odlukom komandanta jedinice uz pribavljenu saglasnost direktora policije i odobrenje ministra.

Saglasnost direktora policije i odobrenje ministra za angažovanje iz st. 2 - 5. ovog člana daje se u pisanom obliku.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, u slučaju hitnosti, saglasnost direktora policije i odobrenje ministra može se dati usmeno, a u pisanom obliku dostavlja se najkasnije u roku od 24 sata nakon angažovanja.

Predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti.

U slučaju hitnosti Plan aktivnosti može biti dostavljen i naknadno, a najkasnije u roku od 24 sata nakon angažovanja.

Posebne jedinice policije angažuju se odlukom rukovodilaca tih jedinica.

Način popune radnih mesta, posebnu opremu, sredstva i naoružanje, kao i namenu, način rukovođenja i angažovanja specijalne jedinice policije, jedinica policije posebne namene i posebnih jedinica policije propisuje Vlada.

Interventne jedinice Policije

Član 31.

Direktor policije može uz saglasnost ministra formirati interventne jedinice Policije iz redova ovlašćenih službenih lica i drugih zaposlenih u Ministarstvu, za povremeno obavljanje konkretnih policijskih poslova i zadataka.

Organizaciju, način popune i angažovanja interventnih jedinica Policije i njihovu opremu, sredstva i naoružanje uređuje ministar.

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije

Član 32.

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva se na utvrđenim principima jednostarešinstva i subordinacije.

Direkcijom policije rukovodi direktor policije koji je za svoj rad i rad Direkcije policije, odgovoran ministru.

Rukovodioci organizacionih jedinica u sedištu Direkcije policije za svoj rad i za rad organizacionih jedinica kojima rukovode odgovorni su direktoru policije.

Policijskom upravom rukovodi načelnik policijske uprave koji je za svoj rad i za rad policijske uprave odgovoran direktoru policije.

Policijskom stanicom rukovodi načelnik policijske stanice koji je za svoj rad i za rad policijske stanice odgovoran načelniku policijske uprave.

Direktor policije

Član 33.

Direktor policije može biti lice koje:

1)         ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu iz člana 195. ovog zakona;

2)         ima isključivo državljanstvo Republike Srbije;

3)         ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 300 ESPB;

4)         ima najmanje 15 godina navršenog rada na policijskim poslovima, na rukovodećim radnim mestima.

Direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu, na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo.

Direktor policije može biti postavljen u najviše dva mandata.

Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat, bez konkursa.

Mandat direktora policije prestaje protekom vremena na koje je postavljen, prestankom ispunjavanja uslova za direktora policije, prestankom radnog odnosa, ostavkom ili razrešenjem.

Direktora policije razrešava Vlada, na obrazloženi predlog ministra, ako ne ostvari rezultate rada u okviru kompetencija propisanih za to radno mesto.

Zamenik direktora policije

Član 34.

Direktor policije ima zamenika koji obavlja poslove po nalogu direktora policije i zamenjuje ga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.

Zamenik direktora policije može biti lice koje ispunjava uslove za radno mesto direktora policije iz člana 33. ovog zakona.

Za raspoređivanje i premeštaj zamenika direktora policije primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje raspoređivanje i premeštaj zaposlenih u Ministarstvu.

Upotreba reči “policija”

Član 35.

Pravo na upotrebu reči “Policijaˮ i reči izvedene iz reči “Policija” u svom nazivu, odnosno u nazivu organizacionih jedinica i drugih oblika organizovanja ima Ministarstvo, organi državne uprave nadležni za poslove odbrane i finansija, srednja škola i visokoškolska ustanova osnovane za potrebe unutrašnjih poslova i sindikati koji deluju u Ministarstvu, u skladu sa zakonom.

Humanitarna, sportska, kulturna i strukovna udruženja čiji su osnivači policijski službenici ili bivši policijski službenici kojima je radni odnos u Ministarstvu prestao sa pravom na penziju, pravo na upotrebu reči “Policijaˮ kao i na

 

upotrebu naziva organizacionih jedinica Direkcije policije u svom nazivu, imaju na osnovu pisanog odobrenja direktora policije.

Odobrenje će se opozvati ako je upotrebom reči “Policijaˮ ili naziva organizacione jedinice Direkcije policije narušen ugled Policije ili Ministarstva.

O datim odobrenjima i opozivima odobrenja vodi se evidencija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

2.         Policijski poslovi Pojam i vrste policijskih poslova

Član 36.

Policijski poslovi su unutrašnji poslovi iz nadležnosti Policije koji se obavljaju kroz policijske delatnosti, primenom policijskih ovlašćenja i policijskih mera i radnji.

Policijske delatnosti su oblici angažovanja Policije kroz koje se obavljaju srodni i/ili povezani policijski poslovi ili jedan ili više policijskih zadataka.

Policijski zadatak predstavlja zaokruženu celinu više srodnih i povezanih radnih aktivnosti u obavljanju policijskog posla.

Policijski poslovi su:

1)         zaštita života, lične i imovinske bezbednosti ljudi;

2)         prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici;

3)         sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja;

4)         otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, otkrivanje i privođenje učinilaca prekršaja;

5)         održavanje javnog reda i mira, obezbeđenje određenih javnih okupljanja, sprečavanje nasilja na javnim okupljanjima i sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama;

6)         bezbednosna zaštita i obezbeđenje određenih ličnosti, objekata i prostora;

7)         zaštita učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica;

8)         pružanje pomoći u slučaju opasnosti;

9)         bezbednost, regulisanje, kontrola i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima;

10)       granična kontrola, readmisija i poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, poslovi sprečavanja i suzbijanja prekograničnog kriminala i iregularnih migracija;

11)       poslovi utvrđeni propisima o privatnom obezbeđenju, detektivskoj delatnosti i propisima o oružju;

12)       drugi poslovi utvrđeni zakonom.

Pod policijskim poslovima, izuzetno, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi preventivne zaštite od požara i eksplozija i poslovi zaštite od eksplozivnih ostataka rata, poslovi nadzora i operativne koordinacije rada vatrogasno-spasilačkih jedinica, specijalističkih timova, dobrovoljnih vatrogasnih jedinica i jedinica pravnih lica, kao i poslovi rukovođenja organizacionim jedinicama u Ministarstvu.

Način obavljanja policijskih poslova i vrste policijskih delatnosti propisuje ministar.

Poslovi Direkcije policije

Član 37.

Direkcija policije, pored poslova iz člana 36. stav 1. ovog zakona:

1)         prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2)         izrađuje stratešku procenu javne bezbednosti;

3)         donosi strateški plan Policije;

4)         sarađuje sa nadležnom organizacionim jedinicom Ministarstva u izradi kadrovskog plana, utvrđivanju programa stručnih osposobljavanja i usavršavanja i realizaciji obuka, kao i unapređenju i realizaciji nastavnih sadržaja i programa koji se sprovode u srednjoj školi i na visokoškolskoj ustanovi osnovanim za potrebe unutrašnjih poslova;

5)         neposredno učestvuje u obavljanju određenih složenijih policijskih poslova iz nadležnosti organizacionih jedinica;

6)         planira, usmerava i koordinira rad organizacionih jedinica i vrši kontrolu njihovog rada;

7)         obezbeđuje sprovođenje međunarodnih ugovora o policijskoj saradnji i drugih međunarodnih akata za koje je nadležna;

8)         obavlja poslove međunarodne operativne policijske saradnje;

9)         stvara potrebne uslove za održavanje i podizanje osposobljenosti i spremnosti policije, a naročito za delovanje u stanju povećanog rizika, vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju;

10)       vrši kontinuirano praćenje bezbednosnih pojava i događaja, informisanje i izveštavanje rukovodilaca ministarstva, kao i po potrebi koordinaciju rada organizacionih jedinica u obavljanju policijskih poslova;

11)       rešava statusna pitanja građana i izdaje javne isprave iz svog delokruga;

12)       u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i nastavno- naučnoj aktivnosti;

13)       obavlja druge poslove utvrđene zakonom.

Poslovi policijske uprave

Član 38.

Policijska uprava se obrazuje za područje jedne ili više jedinica lokalne samouprave i mesno je nadležna za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova za područje za koje je obrazovana.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, policijska uprava:

1)         prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2)         izrađuje operativnu procenu javne bezbednosti u skladu sa aktom iz člana 37. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

3)         donosi operativni plan policijske uprave u skladu sa aktom iz člana 37. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

4)         usklađuje, koordinira i usmerava rad policijskih stanica/ispostava, i drugih organizacionih jedinica u svom sastavu vrši kontrolu njihovog rada i obezbeđuje ostvarivanje lokalne saradnje;

5)         po potrebi učestvuje u obavljanju određenih poslova iz delokruga policijskih stanica;

6)         preduzima mere obezbeđenja određenih lica i objekata;

7)         obezbeđuje redovno i hitno informisanje i izveštavanje Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području;

8)         ostvaruje saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima na području za koje je obrazovana;

9)         dostavlja informaciju o stanju javne bezbednosti skupštini jedinice lokalne samouprave za čije područje je obrazovana, jednom godišnje;

10)       obavlja druge poslove utvrđene zakonom.

Poslovi policijske stanice

Član 39.

Policijska stanica je organizaciona jedinica policijske uprave, koja se obrazuje za područje jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine i mesno je nadležna za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova na području za koje je obrazovana.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, policijska stanica:

1)         prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2)         učestvuje u izradi operativne procene javne bezbednosti iz člana 38. stav 2. tačka 2) ovog zakona;

3)         učestvuje u izradi operativnog plana iz člana 38. stav 2. tačka 3) ovog zakona;

4)         planira, usmerava, usklađuje, koordinira, instruiše i kontroliše rad organizacionih jedinica u svom sastavu;

5)         ostvaruje saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima zajednice;

6)         obezbeđuje redovno i hitno informisanje i izveštavanje policijske uprave o pojavama i događajima na svom području;

7)         dostavlja informaciju o stanju javne bezbednosti skupštini jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, jednom godišnje;

8)         obavlja druge poslove utvrđene zakonom.

Preuzimanje i privremeno obavljanje poslova

Član 40.

Direkcija policije može od policijske uprave, a policijska uprava može od policijske stanice da preuzme neposredno izvršavanje pojedinih policijskih poslova ili policijskih zadataka kada oceni da je to potrebno.

Za privremeno obavljanje pojedinih policijskih poslova ili za izvršavanje pojedinih policijskih zadataka, direktor policije može da obrazuje odgovarajuća radna tela i utvrdi njihove zadatke i način rada.

Standardi u obavljanju policijskih poslova

Član 41.

U obavljanju policijskih poslova, Policija se pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja, koji se odnose na: dužnost služenja građanima i zajednici; odgovaranje na potrebe i očekivanja građana; poštovanje zakona; ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda; zabranu diskriminacije; suzdržanost, postupnost i srazmernost u upotrebi sredstava prinude; zabranu zlostavljanja; pružanje pomoći ugroženim licima; profesionalno ponašanje i integritet; obavezu zaštite tajnih podataka i podataka o ličnosti; obavezu odbijanja naređenja kojima se naređuje izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo i obavezu prijavljivanja korupcije i drugih nezakonitosti i nepravilnosti u radu.

Policija u zajednici

Član 42.

Policija razvija saradnju i partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice u cilju rešavanja lokalnih bezbednosnih prioriteta.

Policija pruža podršku i učestvuje u radu savetodavnih i radnih tela za bezbednost u okviru jedinica lokalne samouprave.

Policijsko-obaveštajni model

Član 43.

Policija u obavljanju policijskih poslova primenjuje policijsko-obaveštajni model.

Policijsko-obaveštajni model, u smislu ovog zakona, predstavlja način rukovođenja, odnosno upravljanja pojedinim policijskim poslovima na osnovu izrađenih kriminalističko obaveštajnih informacija koje predstavljaju skup prikupljenih, procenjenih, obrađenih i analiziranih podataka u svrhu definisanja prioriteta, rešavanja aktuelnih bezbednosnih problema i donošenja odgovarajućih odluka.

Zaštita prava i pružanje pomoći građanima i drugim licima

Član 44.

U obavljanju policijskih poslova Policija građanima i drugim licima pruža informacije, obaveštenja i savete od značaja za njihovu ličnu i imovinsku bezbednost, ako se time ne ugrožava obavljanje policijskih poslova.

Svako kome je ugroženo neko od ličnih ili imovinskih prava može da se obrati Policiji radi zaštite tog prava.

Postupanje Policije u stanju povećanog rizika

Član 45.

Ako indicije ili događaji ukazuju da bi moglo da dođe do povećanja rizika po javnu bezbednost, odnosno po bezbednost ljudi ili imovine u većem obimu, koji zahtevaju delimičnu ili punu pripravnost Policije i angažovanje tehničkih sredstava i opreme na delu teritorije Republike Srbije, ministar, na predlog direktora policije, proglašava stanje povećanog rizika i nalaže angažovanje Policije.

Nakon proglašavanja stanja iz stava 1. ovog člana, direktor policije nalaže izvršavanje policijskih zadataka.

Ministarstvo podnosi izveštaj o stanju javne bezbednosti i izvršavanju zadataka Policije u stanju povećanog rizika Vladi i nadležnom odboru Narodne skupštine.

Postupanje Policije u zaštiti zdravlja i života ljudi i uspostavljanju javnog reda i mira narušenog u većem obimu

Član 46.

Ukoliko na drugačiji način nije moguće zaštiti zdravlje i živote ljudi ili uspostaviti javni red i mir narušen u većem obimu, ministar, na predlog direktora policije, može naredbom da naloži Policiji da:

1)         privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima;

2)         privremeno zabrani nastanjivanje na određenom području ili napuštanje određenog područja;

3)         naloži evakuaciju - napuštanje određenog područja ili objekta. Mere iz stava 1. ovog člana određuju se u trajanju do 15 dana.

Nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, na osnovu izvršene procene, mere mogu da traju najduže dok traju razlozi zbog kojih su određene, uz obavezu preispitivanja opravdanosti na svakih sedam dana.

Sa primenom mera iz stava 1. ovog člana prestaje se i pre isteka roka iz st. 2. i 3. ovog člana, ukoliko prestanu razlozi zbog kojih su naložene.

Ministarstvo o sprovedenim merama iz stava 1. ovog člana dostavlja izveštaj nadležnom odboru Narodne skupštine.

Policijske mere i radnje

Član 47.

Policijske mere i radnje su:

1)         traganje za licima i predmetima;

2)         mere ciljane potrage;

3)         mere za otklanjanje neposredne opasnosti;

4)         policijska pomoć u izvršenjima;

5)         pružanje policijske pomoći zdravstvenim radnicima;

6)         zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica;

7)         prijem prijava o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju;

8)         zaštita podataka o identitetu;

9)         nadzor i snimanje na javnom mestu;

10)       javno raspisivanje nagrade;

11)       uviđaj;

12)       kriminalističko forenzička       registracija       i           uzimanje          uzoraka           i kriminalističko forenzička veštačenja i analize;

13)       kriminalističko-taktičke radnje;

14)       policijsko pregovaranje;

15)       druge mere i radnje propisane zakonom.

Traganje za licima i predmetima

Član 48.

Policija, odmah po saznanju, odnosno po ispunjenju propisanih uslova, sprovodi mere traganja za licima i predmetima.

Traganje se raspisuje poternicom, policijskom potragom i objavom.

Poternica se raspisuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonom.

Policijska potraga se raspisuje:

1)         za licem za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti;

2)         za licem za kojim je prekršajni sud izdao opštu naredbu za dovođenje;

 

3)         za mogućim učiniocem radi vođenja postupka, u skladu sa zakonom kojim je uređeno sprečavanje nasilja u porodici;

4)         za predmetima krivičnog dela ili prekršaja i za predmetima za kojima je Policija dužna da traga u skladu sa posebnim propisima;

5)         za licem koje može dati potrebna obaveštenja o krivičnom delu ili prekršaju, učiniocu ili predmetima krivičnog dela ili prekršaja.

Objava se raspisuje:

1)         za nestalim licem;

2)         radi utvrđivanja identiteta lica koje nije u stanju da pruži lične podatke ili radi utvrđivanja identiteta nepoznatog leša;

3)         za predmetima koji su pronađeni ili nestali;

4)         u drugim slučajevima, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je prijavljen nestanak lica, Policija je dužna da u saradnji sa drugim nadležnim organima, udruženjima, fizičkim i pravnim licima, bez odlaganja preduzme sve mere i radnje predviđene ovim i drugim zakonom, u cilju njegovog pronalaska.

Policija može javno objaviti podatke o licu za kojim se traga.

Način sprovođenja mera traganja za licima i predmetima propisuje ministar.

Hitno obaveštavanje javnosti o nestanku maloletnog lica

Član 49.

Ako je prijavljen nestanak maloletnog lica Policija može, nakon izvršene procene, hitno, putem savremenih sredstava komunikacije obavestiti javnost o nestanku maloletnog lica tako što će javno objaviti informacije koje mogu biti od značaja za njegov pronalazak.

Kriterijume za procenu i način hitnog obaveštavanja javnosti, kao i način komunikacije sa drugim nadležnim državnim organima, pravnim licima, udruženjima građana i građanima bliže uređuje ministar.

Mere ciljane potrage

Član 50.

Radi hapšenja i dovođenja nadležnom organu lica za koje se osnovano sumnja da je učinilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četiri ili više godina i za kojim je raspisana međunarodna poternica, a u slučaju kad ovlašćena službena lica drugim merama i radnjama to lice ne mogu uhapsiti i dovesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama, mogu se prema tom licu, kao i prema drugim licima za koje postoje osnovi sumnje da pomažu u prikrivanju tog lica preduzeti mere ciljane potrage primenom posebnih dokaznih radnji u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Mere ciljane potrage, na predlog direktora policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog suda, odnosno sudija tog suda koji je određen da po ovim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika suda (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 24 časa od podnošenja predloga.

Predlog i odluka iz stava 2. ovog člana sačinjavaju se u pisanom obliku.

Predlog sadrži podatke i činjenice koje su od značaja za odlučivanje o primeni mera ciljane potrage.

Mere ciljane potrage mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput najduže šest meseci.

U slučaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog suda, odnosno ovlašćeni sudija u obrazloženju odluke navodi razloge odbijanja.

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciljane potrage može svojim rešenjem naložiti direktor policije, uz prethodno pribavljenu usmenu saglasnost predsednika Vrhovnog suda, odnosno ovlašćenog sudije za početak primene mera.

U slučaju iz stava 7. ovog člana, pisani predlog za primenu mera ciljane potrage dostavlja se u roku od 24 časa od dobijanja usmene saglasnosti.

Odluka o nastavku primene mera ciljane potrage, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 24 časa od podnošenja predloga.

Odluka o obustavi mera ciljane potrage mora biti pisano obrazložena.

Podaci se po okončanju mera ciljane potrage dostavljaju predsedniku Vrhovnog suda, odnosno ovlašćenom sudiji, koji je dužan da ih uništi i o tome sačini zapisnik.

Mere za otklanjanje neposredne opasnosti

Član 51.

Policija preduzima hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za građane i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi, o čemu odmah obaveštava te organe.

Policija pruža pomoć organima javne vlasti, pravnim i fizičkim licima u slučaju opšte opasnosti izazvane elementarnim nepogodama i tehničko-tehnološkim nesrećama ili drugim oblicima ugrožavanja.

Direktor policije može naložiti preduzimanje mera iz st. 1. i 2. ovog člana i drugim zaposlenima u Ministarstvu.

Policijska pomoć u izvršenjima

Član 52.

Ako se pri izvršenju akta organa javne vlasti, pravnog ili fizičkog lica sa javnim ovlašćenjima, odnosno ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica u postupku izvršenja ili vansudskog namirenja (u daljem tekstu: izvršenja) osnovano očekuje otpor,

Policija će tim organima i licima na njihov pisani zahtev, pružiti pomoć radi omogućavanja bezbednog sprovođenja izvršenja.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se mesno nadležnoj organizacionoj jedinici Direkcije policije najmanje pet radnih dana pre dana određenog za izvršenje.

U zahtevu za pružanje pomoći moraju biti navedeni razlozi zbog kojih je potrebna pomoć Policije, a uz zahtev se prilaže kopija akta koji treba izvršiti, sa potvrdom izvršnosti, dokaz o pokušaju izvršenja bez pružanja policijske pomoći sa razlozima nemogućnosti izvršenja i dokaz o angažovanju pratećih službi koje su neophodne za izvršenje.

U hitnim slučajevima kada je policijska pomoć neophodna radi otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima, zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti i usmeno, uz dostavljanje pisanog zahteva u roku od 48 časova.

Načelnik policijske uprave, odnosno načelnik policijske stanice odlučuje o angažovanju policije i o obimu i načinu pružanja policijske pomoći u sprovođenju izvršenja i o tome blagovremeno obaveštava podnosioca zahteva.

Visina takse za pružanje policijske pomoći iz stava 1. ovog člana određuje se u skladu sa propisima koji se odnose na usluge koje pruža Ministarstvo.

Sredstva ostvarena po osnovu pružanja policijske pomoći prihod su budžeta Republike Srbije.

Način pružanja policijske pomoći u izvršenjima propisuje ministar.

Pružanje policijske pomoći zdravstvenim radnicima

Član 53.

Na poziv zdravstvenog radnika Policija će pružiti pomoć zdravstvenim radnicima u savladavanju otpora lica sa mentalnim smetnjama, koje ozbiljno i direktno ugrožava sopstveni život, zdravlje ili bezbednost, odnosno život, zdravlje ili bezbednost drugog lica, a koje treba smestiti u zdravstvenu ustanovu bez njegovog pristanka, dok lice pruža otpor i dok se ne obezbedi zbrinjavanje i otklanjanje neposredne opasnosti od tog lica.

U neodložnim slučajevima, Policija će i bez poziva zdravstvenog radnika ili rukovodioca zdravstvene ustanove privesti u najbližu zdravstvenu ustanovu lice iz stava 1. ovog člana.

Na poziv rukovodioca zdravstvene ustanove ili zdravstvenog radnika koga je rukovodilac za to ovlastio, Policija će bez odlaganja pružiti odgovarajuću pomoć da se otkloni neposredna opasnost od lica sa mentalnim smetnjama koje boravi u zdravstvenoj ustanovi i koje ozbiljno i direktno ugrožava sopstveni život, zdravlje ili bezbednost, odnosno život, zdravlje ili bezbednost drugog lica ili može otuđiti, uništiti ili teže oštetiti imovinu ustanove u kojoj boravi.

U slučaju pružanja policijske pomoći iz st. 1. i 3. ovog člana, zdravstvena ustanova dužna je da dostavi pisani zahtev najkasnije u roku od 48 časova.

Način pružanja policijske pomoći zdravstvenim radnicima propisuje ministar.

Zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica

Član 54.

Kada to zahtevaju opravdani razlozi, Policija će preduzimanjem odgovarajućih mera pružiti zaštitu oštećenom i drugom licu koje je dalo ili može dati podatke važne za krivični postupak ili licu koje je sa navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od učinioca krivičnog dela ili drugih lica.

Mere iz stava 1. ovog člana, preduzimaju se na način da se u potpunosti štiti poverljivost identiteta oštećenog i drugih lica.

Način zaštite lica iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar.

Prijem prijava o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju

Član 55.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju.

Primljenu prijavu ovlašćeno službeno lice odmah dostavlja nadležnom organu u skladu sa zakonom.

Zaštita podataka o identitetu

Član 56.

Policija štiti podatke o identitetu lica čije bi otkrivanje izložilo opasnosti njegov fizički i psihički integritet.

Pri podnošenju pisanog izveštaja o sadržaju obaveštenja, ovlašćeno službeno lice može uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obaveštenje ako proceni da bi otkrivanjem identiteta izložilo lice ozbiljnoj opasnosti po život, zdravlje, fizički i psihički integritet ili bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica.

Podaci o identitetu lica koje je dalo obaveštenje predstavljaju tajne podatke i njima se postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Zaštita podataka o identitetu ne odnosi se na izveštaje koje Policija dostavlja nadležnom javnom tužiocu ili sudu u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični ili prekršajni postupak.

Nadzor i snimanje na javnom mestu

Član 57.

U obavljanju policijskih poslova, Policija koristi sistem audio i video nadzora na javnom mestu, kojim vrši nadzor, video-akustičko snimanje i fotografisanje lica, objekata i događaja, prepoznavanje registarskih oznaka vozila i detektovanje prekršaja.

Sistem audio i video nadzora može se koristiti za snimanje i na drugom mestu gde ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja ako je to propisano posebnim zakonom ili uz pristanak lica.

Policija je dužna da postavi obaveštenje o upotrebi sistema audio i video nadzora kada vrši nadzor i snimanje na javnom mestu, izuzev u slučaju obavljanja policijskih poslova iz člana 36. stav 4. tačka 9) ovog zakona.

Ukoliko ne postavi obaveštenje o upotrebi sistema audio i video nadzora na javnom mestu, Policija je dužna da nameru upotrebe sistema audio i video nadzora javno saopšti.

Podaci prikupljeni na način iz st. 1. i 2. ovog člana čuvaju se na sistemu audio i video nadzora najmanje 30 dana, a njihova dalja obrada vrši se u svrhe određene zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Policija može koristiti sistem audio i video nadzora organa javne vlasti, organizacija i pravnih lica.

Način korišćenja i saopštavanja namere korišćenja sistema audio i video nadzora propisuje ministar.

Javno raspisivanje nagrade

Član 58.

Policija je ovlašćena da javno raspiše nagradu za dato obaveštenje u cilju:

1)         otkrivanja i hapšenja lica koje je učinilo krivično delo sa težom posledicom;

2)         pronalaženja nestalog lica;

3)         razrešavanja drugih slučajeva kada su takva obaveštenja neophodna u obavljanju policijskih poslova.

Raspisivanje nagrade može se objaviti u sredstvima javnog informisanja ili na drugi pogodan način.

Lice koje je dalo obaveštenje kojim Policija već raspolaže ili ako se tim obaveštenjem nije postigao cilj raspisivanja nagrade nema pravo na nagradu.

Policijski službenici, drugi zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu, kao i članovi njihovih porodica nemaju pravo na nagradu.

Članovima porodice policijskog službenika, drugog zaposlenog i radno angažovanog, u smislu ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do četvrtog stepena srodstva, štićenik, usvojenik, hranjenik, drugo lice sa kojim živi u zajedničkom domaćinstvu i lice sa kojim je u duhovnom srodstvu.

Način javnog raspisivanja nagrade i način ostvarivanja prava na nagradu propisuje ministar.

Uviđaj

Član 59.

Ovlašćeno službeno lice vrši uviđaj u slučajevima, na način i u postupku propisanim zakonom.

O vršenju uviđaja sastavlja se zapisnik, u skladu sa zakonom.

Kriminalističko forenzička registracija i uzimanje uzoraka i kriminalističko forenzička veštačenja i analize

Član 60.

U obavljanju policijskih poslova Policija je ovlašćena da vrši kriminalističko forenzičku registraciju, uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, kriminalističko forenzička veštačenja i analize i druge dokazne radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonima i propisima.

Bliži način postupanja u primeni radnji iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Kriminalističko-taktičke radnje

Član 61.

Kriminalističko-taktičke radnje su potera, pregled određenih objekata i prostora, zaseda, racija i blokada.

Kriminalističko-taktičke radnje organizuju se i sprovode radi hapšenja učinilaca krivičnih dela i prekršaja, kao i sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

Način primene radnji iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Policijsko pregovaranje

Član 62.

Kada to razlozi bezbednosti zahtevaju Policija može primeniti policijsko pregovaranje, koje obuhvata primenu posebnih veština, metoda i tehnika komunikacije u cilju rešavanja krizne situacije na nenasilan način.

Način postupanja Policije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

3.         Policijska ovlašćenja

3.1.      Zajedničke odredbe

Član 63.

Policijsko ovlašćenje je pravo i dužnost ovlašćenog službenog lica da u obavljanju policijskih poslova postupa i primenjuje sredstva u skladu sa zakonom.

Policijska ovlašćenja su:

1)         upozorenje;

2)         naređenje;

3)         provera identiteta;

4)         utvrđivanje identiteta;

5)         identifikacija predmeta;

6)         pozivanje;

7)         prikupljanje obaveštenja;

8)         privođenje;

9)         dovođenje i sprovođenje;

10)       zadržavanje;

11)       privremeno ograničenje slobode kretanja;

12)       zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i prevoznih sredstava;

13)       provera plovila;

14)       ulazak  i           pregled            objekata,         prostora,          sredstava        i           dokumentacije i kontradiverzioni pregled;

15)       privremeno oduzimanje predmeta;

16)       obezbeđenje i pregled mesta događaja;

17)       upotreba tuđeg prevoznog sredstva i/ili sredstva veze;

18)       utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci;

19)       policijsko opažanje i opserviranje;

20)       poligrafsko ispitivanje;

21)       vršenje bezbednosnih provera;

22)       prijem nađenih stvari;

23)       zaustavljanje, odnosno uklanjanje bespilotnih vazduhoplova;

24)       upotreba sredstava prinude;

25)       druga ovlašćenja propisana zakonom.

Način primene policijskih ovlašćenja iz stava 2. ovog člana propisuje ministar.

Opšta pravila u primeni policijskih ovlašćenja

Član 64.

Ovlašćeno službeno lice u primeni policijskih ovlašćenja poštuje zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode, postupa nepristrasno i bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

Prema licima sa kojima dolazi u kontakt prilikom primene policijskih ovlašćenja, ovlašćeno službeno lice postupa profesionalno, obazrivo i humano, vodeći računa da ne naškodi časti i ugledu lica i da im ne povredi lično dostojanstvo.

Ovlašćeno službeno lice prilikom primene policijskih ovlašćenja ne sme da vrši, izaziva, podstiče ili dozvoljava mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.

Lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima primene policijskog ovlašćenja i sa svojim pravima, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom ovlašćenog službenog lica koje to ovlašćenje primenjuje i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje, ako to ne ugrožava izvršenje policijskog zadatka i ako je to u datoj situaciji moguće.

Prilikom primene policijskih ovlašćenja prema licima koja ne razumeju srpski jezik, ovlašćeno službeno lice može koristiti i drugi jezik koji lice razume ili sa licem može razgovarati pomoću prevodioca, odnosno tumača za znakovni jezik.

Standardi u primeni policijskih ovlašćenja

Član 65.

Prilikom primene policijskih ovlašćenja ovlašćeno službeno lice postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i poštuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, međunarodnim konvencijama protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka, osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oružja od strane službenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim međunarodnim aktima koji se odnose na policiju i praksom međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

U svrhu unapređenja postupanja i sprovođenja standarda u primeni policijskih ovlašćenja propisanih ovim zakonom, kao i kontrole zakonitosti i pravilnosti primene policijskih ovlašćenja, ovlašćena službena lica mogu foto, audio i video dokumentovati primenu svih policijskih ovlašćenja, osim vršenja bezbednosnih provera.

Foto, audio i video dokumentovanje primene policijskih ovlašćenja “Prikupljanje obaveštenja” i “Poligrafsko ispitivanje” vrši se isključivo na osnovu saglasnosti lica.

Sprovođenje standarda policijskog postupanja u oblasti prevencije mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja

Član 66.

U svrhu unapređenja postupanja u primeni policijskih ovlašćenja i sprovođenja standarda u oblasti prevencije mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja u Ministarstvu, ministar obrazuje komisiju.

U radu komisije pored predstavnika Ministarstva učestvuje i predstavnik javnosti koga predlaže ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava.

Sastav, organizaciju, zadatke i način rada komisije iz stava 2. ovog člana utvrđuje ministar.

Procena ispunjenosti uslova za primenu polcijskih ovlašćenja

Član 67.

Policijska ovlašćenja primenjuje ovlašćeno službeno lice po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog ovlašćenog službenog lica, po nalogu nadležnog javnog tužioca, suda ili drugog nadležnog organa izdatim u skladu sa posebnim zakonom. Pre primene policijskog ovlašćenja, ovlašćeno službeno lice dužno je da proceni da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za primenu ovlašćenja i odgovorno je za tu procenu.

Predstavljanje pre primene policijskih ovlašćenja

Član 68.

Ovlašćeno službeno lice se pre početka primene policijskog ovlašćenja predstavlja pokazivanjem službene legitimacije sa službenom značkom, a ovlašćeno službeno lice koje policijske poslove obavlja u uniformi predstavlja se samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje.

Izuzetno, ovlašćeno službeno lice neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana, ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti izvršenje policijskog zadatka.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako je to u konkretnom slučaju moguće, ovlašćeno službeno lice će upozoriti na svoje svojstvo rečju: “Policija”.

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana ovlašćeno službeno lice će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.

Srazmernost i efikasnost

Član 69.

Kada je radi primene policijskih ovlašćenja neophodno ograničiti ljudska i manjinska prava i slobode, to ograničenje mora biti srazmerno sa svrhom ograničenja.

Primena policijskih ovlašćenja ne sme izazvati veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da policijska ovlašćenja nisu primenjena.

Između više policijskih ovlašćenja primeniće se ono kojim se policijski zadatak može obaviti sa najmanje štetnih posledica i za najkraće vreme.

Primena policijskih ovlašćenja prema posebnim kategorijama lica

Član 70.

Ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja prema vojnim licima

i drugim zaposlenima u organu državne uprave nadležnom za poslove odbrane i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

O postupanju iz stava 1. ovog člana obaveštava se odmah Vojna policija, odnosno Bezbednosno-informativna agencija.

Primena policijskih ovlašćenja prema licima koja uživaju imunitet

Član 71.

Ovlašćeno službeno lice prema licu koje uživa diplomatsko-konzularni

imunitet ili licu koje uživa imunitet narodnog poslanika, može primeniti samo policijska ovlašćenja koja su neophodna za proveru ili utvrđivanje tog statusa, ukoliko se lice pozove na imunitet.

Prema licu koje uživa diplomatsko-konzularni imunitet ovlašćeno službeno lice dužno je da postupa u skladu sa međunarodnim ugovorima.

Ovlašćeno službeno lice može primeniti i druga policijska ovlašćenja prema licu koje uživa imunitet narodnog poslanika, ako je to lice zatečeno u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da bez odlaganja obavesti neposrednog rukovodioca o postupanju prema licu iz stava 1. ovog člana.

O primeni ovlašćenja prema licu iz stava 1. ovog člana, obaveštava se Narodna skupština i Vlada, odnosno ministarstvo nadležno za spoljne poslove.

Primena policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima

Član 72.

Policijska ovlašćenja prema maloletnom licu primenjuju ovlašćena službena lica, osim prikupljanja obaveštenja u svojstvu građanina i saslušanja u svojstvu osumnjičenog, koja primenjuje policajac za maloletnike ili drugo ovlašćeno službeno lice koja je završilo obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava.

Policajac za maloletnike je ovlašćeno službeno lice kriminalističke policije koje obavlja poslove prevencije i suzbijanja maloletničkog kriminala i koje je završilo obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava.

Prilikom primene policijskih ovlašćenja ovlašćeno službeno lice dužno je da vodi računa o dostojanstvu ličnosti maloletnog lica, psihičkim, emocionalnim i drugim ličnim svojstvima i zaštiti njegove privatnosti.

Način primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima propisuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Primena policijskih ovlašćenja prema ranjivim kategorijama lica

Član 73.

Ovlašćeno službeno lice prilikom primene policijskih ovlašćenja prema očigledno bolesnim, starim i iznemoglim licima, osobama sa invaliditetom, trudnicama, porodiljama i žrtvama krivičnog dela postupa sa posebnom pažnjom, vodeći računa o njihovom psihofizičkom stanju i posebnim potrebama.

Osobama sa invaliditetom će se prilikom postupanja obezbediti odgovarajuća podrška, uzimajući u obzir njihovo zdravstveno stanje.

Pružanje medicinske pomoći

Član 74.

Ovlašćeno službeno lice će na zahtev lica prema kome je policijsko ovlašćenje primenjeno, tom licu omogućiti pružanje medicinske pomoći od strane zdravstvene ustanove.

Medicinska pomoć iz stava 1. ovog člana omogućiće se i bez zahteva, ako lice prema kome je policijsko ovlašćenje primenjeno ima vidljive telesne povrede ili njegovo zdravstveno stanje zahteva pružanje medicinske pomoći.

Troškove pružanja medicinske pomoći iz st. 1. i 2. ovog člana snosi Ministarstvo, ukoliko pružanje medicinske pomoći nije obuhvaćeno obaveznim, odnosno dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem.

3.2.      Uslovi i način primene policijskih ovlašćenja Upozorenje

Član 75.

Ovlašćeno službeno lice upozoriće lice koje svojim ponašanjem, činjenjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog, bezbednost imovine ili objekata koji se obezbeđuju, ili kad se osnovano očekuje da bi to lice moglo da učini ili da izazove drugo lice da učini krivično delo ili prekršaj.

Ovlašćeno službeno lice upozoriće lice i na okolnosti koje ugrožavaju njegovu bezbednost, život ili imovinu, kao i na postojanje opšte opasnosti.

Naređenje

Član 76.

Naređenje se može primeniti samo u odnosu na ponašanja, odnosno delatnosti, činjenja i nečinjenja od kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje policijskog zadatka.

Naređenje se primenjuje radi:

1)         otklanjanja opasnosti po život i ličnu bezbednost ljudi;

2)         otklanjanja opasnosti po imovinu;

3)         sprečavanja vršenja krivičnih dela i prekršaja, hapšenja njihovih učinilaca i pronalaženja i obezbeđenja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz;

4)         održavanja javnog reda i mira ili uspostavljanja narušenog javnog reda i mira;

5)         bezbednosti saobraćaja na putevima;

6)         zaprečavanja pristupa ili zadržavanja na prostoru ili objektu gde to nije dozvoljeno;

7)         sprečavanja i otklanjanja posledica u slučaju opšte opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja opšte bezbednosti;

8)         sprečavanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Provera identiteta

Član 77.

Provera identiteta primeniće se prema licu:

1)         koje treba uhapsiti, privesti, dovesti, sprovesti, zadržati ili uputiti nadležnom organu;

2)         od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3)         nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4)         koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

5)         koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa;

6)         koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja;

7)         koje neovlašćeno snima, fotografiše ili prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno štiti i obezbeđuje, kao i o licu kome se pruža zaštita u svojstvu učesnika u krivičnom postupku i njemu bliskim licima;

8)         koje prijavljuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad Policije;

9)         koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ih namerava učiniti ili po svom fizičkom izgledu odgovara opisu lica za kojim se traga;

10)       koje se nalazi na mestu, objektu, prostoru na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno proveriti identitet lica;

11)       kojem treba uručiti poziv ili drugo pismeno;

12)       za koje postoji zahtev službenih lica organa državne uprave;

13)       za koje postoji opravdan zahtev pravnog ili fizičkog lica.

Opravdanim zahtevom pravnog lica smatra se zahtev u kojem je pravno lice učinilo verovatnim da mu je provera identiteta neophodna za vođenje sudskog postupka.

Opravdanim zahtevom fizičkog lica smatra se zahtev u kome je fizičko lice učinilo verovatnim da mu je povređeno neko pravo.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da upozna lice sa razlozima provere njegovog identiteta.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ovlašćeno službeno lice neće upoznati lice sa razlozima provere njegovog identiteta ako prikuplja obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.

Provera identiteta može se izvršiti i bez znanja lica, ako postoje osnovi sumnje da je to lice učinilac krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Utvrđivanje identiteta

Član 78.

Ovlašćeno službeno lice utvrdiće identitet lica koje kod sebe nema propisanu ispravu, nikada nije posedovalo identifikacionu ispravu ili se sumnja u verodostojnost takve isprave, ako se na drugi način ne može proveriti njegov identitet ili na osnovu posebnog zahteva nadležnog organa.

Utvrđivanje identiteta vrši se i u slučaju pronalaska nepoznatog leša.

Radi utvrđivanja identiteta lica, Policija može objaviti fotografiju, fotorobot, crtež, snimak, opis tog lica, kao i fotografiju nepoznatog leša.

Identifikacija predmeta

Član 79.

Ovlašćeno službeno lice izvršiće identifikaciju predmeta kad postoje osnovi sumnje da je taj predmet pribavljen ili nastao izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja ili je njime izvršeno krivično delo ili prekršaj ili je predmet u vezi sa izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.

Radi identifikacije predmeta, policija može objaviti fotografiju, crtež, snimak ili opis tog predmeta.

Pozivanje

Uslovi, način i vreme pozivanja

Član 80.

Ovlašćeno službeno lice može pozivati lice u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Pored slučajeva iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice može na razgovor pozvati lice za koje postoji verovatnoća da raspolaže informacijama potrebnim za obavljanje policijskih poslova i zadataka.

Lica se pozivaju pisanim pozivom koji sadrži naziv, mesto i adresu organizacione jedinice Ministarstva, pravni osnov, svojstvo u kom se poziva, razlog pozivanja, mesto i vreme razgovora, kao i upozorenje da lice može biti privedeno ukoliko se ne odazove pozivu, u skladu sa zakonom.

O izvršenom dostavljanju poziva sastavlja se potvrda - dostavnica.

Pozivanje se vrši u vremenu od 6 do 22 časa, a van ovog vremena samo po nalogu nadležnog organa kada je to u interesu postupka ili ako postoji opasnost od odlaganja.

Posebni slučajevi pozivanja

Član 81.

Ovlašćeno službeno lice može pozvati lice i usmeno ili odgovarajućim

telekomunikacionim sredstvom, pri čemu je dužno da saopšti sve podatke iz člana 80. stav 3. ovog zakona, a uz saglasnost lica može i da preveze lice do službenih prostorija. Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obaveštavanja kada je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se poziv upućuje

većem ili neodređenom broju lica.

Pozivanje maloletnog lica vrši se preko roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.

Prikupljanje obaveštenja

Član 82.

Ovlašćeno službeno lice može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica u cilju sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela, privrednih prestupa ili prekršaja i otkrivanja njihovih učinilaca ili u cilju obavljanja drugih policijskih poslova, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeno službeno lice poučiće lice iz stava 1. ovog člana da nije dužno da pruži traženo obaveštenje, osim ako bi time učinilo krivično delo, na šta je ovlašćeno službeno lice dužno da ga upozori.

Prilikom prikupljanja obaveštenja od žrtve krivičnog dela, ovlašćeno službeno lice postupa obazrivo i sa posebnom pažnjom.

Obaveštenja se ne smeju prikupljati prinudno.

O prikupljenim obaveštenjima ovlašćeno službeno lice sačinjava službenu belešku, u skladu sa zakonom.

Privođenje

Član 83.

Privođenjem se smatra svako dovođenje lica bez naloga iz člana 84. ovog zakona, do prostorija Ministarstva.

Ovlašćeno službeno lice privešće lice:

1)         čiji identitet treba utvrditi;

2)         za kojim se traga;

3)         koje treba zadržati u skladu sa zakonom;

4)         koje se nije odazvalo pozivu u skladu sa posebnim zakonom;

5)         koje je zatečeno u izvršenju krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

6)         koje je zatečeno u vršenju prekršaja u slučajevima propisanim zakonom;

7)         kod koga se pronađu predmeti koji se po zakonu mogu privremeno oduzeti;

8)         u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Privođenjem se smatra i dovođenje lica do zdravstvene ustanove, radi utvrđivanja prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili dovođenje lica sa mentalnim smetnjama koje treba smestiti u zdravstvenu ustanovu, u skladu sa zakonom.

Policijski službenik dužan je da, pre privođenja, na jeziku koji razume, upozna lice koje privodi o razlozima privođenja, pravu na obaveštavanje porodice ili drugih lica, kao i o pravu na branioca.

Dovođenje i sprovođenje

Član 84.

Dovođenje i sprovođenje se primenjuje prema licu za koje je izdata pisana naredba suda ili nalog drugog nadležnog organa (u daljem tekstu: nalog), u skladu sa zakonom.

Dovođenjem se smatra svako dovođenje lica na osnovu naloga, do prostorija Ministarstva ili nadležnog organa ili do mesta određenog nalogom, na području policijske uprave gde se dovođenje preduzima.

 

Lice može biti dovedeno u vremenu od 6 do 22 časa, a van ovog vremena se može dovesti kad je dovođenje neophodno radi obavljanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje ili ako je to u interesu postupka.

Dovođenje može trajati najduže osam časova.

Sprovođenjem se smatra dovođenje lica do prostorija organizacione jedinice Ministarstva ili drugog nadležnog organa ili do mesta određenog nalogom, van područja policijske uprave sa kog sprovođenje počinje.

Sprovođenje može trajati najduže 24 časa.

Po pravilu, ovlašćeno službeno lice licu koje treba dovesti odnosno sprovesti uručuje nalog iz stava 1. ovog člana pre dovođenja odnosno sprovođenja.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, licu za koje se osnovano sumnja da će pružiti otpor ili pruži otpor, ovlašćeno službeno lice će uručiti nalog iz stava 1. ovog člana čim se za to steknu uslovi.

Policijski službenik dužan je da, pre dovođenja, odnosno sprovođenja, postupi na način i u skladu sa članom 83. stav 4. ovog zakona.

Lica prema kojima se ne primenjuju odredbe o dovođenju i sprovođenju

Član 85.

Dovođenje i sprovođenje ne primenjuje se prema:

1)         licu čije je kretanje znatno otežano zbog bolesti, povrede ili iznemoglosti;

2)         trudnici;

3)         porodilji, odnosno majci deteta kome je potrebna nega ili posebna nega;

4)         licu za koje se opravdano pretpostavlja da bi mu se dovođenjem ili sprovođenjem bitno pogoršalo zdravlje;

5)         licu koje obavlja poslove koji se ne smeju prekidati sve dok se posao ne završi ili dok mu se ne obezbedi odgovarajuća zamena.

O činjenicama iz stava 1. ovog člana obaveštava se organ koji je izdao nalog za dovođenje.

Zadržavanje

Član 86.

Ovlašćeno službeno lice će zadržati lice, u slučajevima, na način i u postupku propisanim zakonom.

Donošenje rešenja o zadržavanju i postupanje po žalbi na doneto rešenje vrši se u skladu sa zakonom na osnovu kojeg je zadržavanje određeno.

Zadržavanje se prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je određeno, odnosno odlukom nadležnog suda.

Ako je zadržano vojno lice, odnosno pripadnik Bezbednosno-informativne agencije o tome se bez odlaganja obaveštava vojna policija, odnosno Bezbednosno- informativna agencija.

Zadržavanjem lica u smislu ovog člana ne smatra se vreme potrebno da se lice koje su predali strani organi bezbednosti ili drugi organi Republike Srbije, dovede i preda organu nadležnom za dalje postupanje.

O zadržavanju lica ovlašćeno službeno lice sačinjava zapisnik.

Prostorije za zadržavanje

Član 87.

Lica se zadržavaju u službenim prostorijama za zadržavanje u Ministarstvu ili u službenim prostorijama za zadržavanje organa državne uprave nadležnog za poslove pravosuđa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice se može zadržati i u zdravstvenoj ustanovi dok traju razlozi za zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi, kao i u posebno pripremljenom prostoru službenog vozila za privođenje lica ili u drugom pogodnom prostoru najduže dok je to neophodno za izvršenje policijskog zadatka, uz stalan nadzor ovlašćenog službenog lica.

Ako se lice zadržava u prostorijama organa državne uprave nadležnog za poslove pravosuđa, ono mora biti fizički odvojeno od pritvorenih lica i lica koja su na izdržavanju kazne zatvora.

Službene prostorije za zadržavanje u Ministarstvu moraju da ispunjavaju međunarodne standarde, naročito u pogledu higijensko-tehničkih uslova, svežeg vazduha, adekvatne temperature prostorije, minimalne površine, osvetljenja i provetravanja.

Način postupanja ovlašćenih službenih lica prema zadržanim licima, sadržaj zapisnika o zadržavanju lica, kao i bliže uslove koje treba da ispunjavaju službene prostorije za zadržavanje u Ministarstvu, bliže propisuje ministar.

Prava zadržanog lica

Član 88.

Zadržano lice ima pravo na nepovredivost ličnog dostojanstva, psihičkog i

fizičkog integriteta i mora biti obavešteno na jeziku koji razume da je zadržano, o razlozima zadržavanja i poučeno o svojim pravima, u skladu sa zakonom.

Ukoliko je zadržano lice stranac, na njegov zahtev, o zadržavanju se obaveštava diplomatsko-konzularno predstavništvo države čiji je državljanin preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove.

Ako je zadržanom licu potrebna hitna medicinska pomoć, ovlašćeno službeno lice pružiće prvu pomoć u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima i odmah će obavestiti službu hitne medicinske pomoći.

 

Zadržanom licu se za vreme trajanja zadržavanja obezbeđuje hrana, voda za piće i pristup sanitarnim čvorovima.

Zadržano lice ima pravo na neprekidan osmočasovni odmor u periodu od 24 časa.

Ovlašćeno službeno lice mora da odloži sva dalja postupanja prema zadržanom licu do dolaska branioca, i to najduže za dva časa od kako je licu pružena mogućnost da obavesti branioca, osim u slučaju kada je posebnim zakonom drugačije propisano.

Privremeno ograničenje slobode kretanja

Član 89.

Ovlašćeno službeno lice može privremeno ograničiti slobodu kretanja na određenom prostoru ili u objektu radi:

1)         sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili prekršaja;

2)         pronalaženja i hapšenja učinilaca krivičnih dela i pronalaženja i privođenja učinilaca prekršaja;

3)         pronalaženja i hapšenja lica za kojima se traga;

4)         pronalaženja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku.

O privremenom ograničenju slobode kretanja odlučuje direktor policije ili načelnik policijske uprave, odnosno ovlašćeno službeno lice koje oni za to ovlaste.

Privremeno ograničenje slobode kretanja traje najduže do ostvarenja cilja radi kojeg je ovlašćenje primenjeno, a najduže osam časova.

Za privremeno ograničenje slobode kretanja duže od osam časova potrebno je odobrenje nadležnog suda.

U slučaju privremenog ograničenja slobode kretanja, ovlašćeno službeno lice obaveštava lice o razlozima za privremeno ograničenje slobode kretanja, a u slučajevima određenim zakonom i o drugim pravima.

Posebni slučajevi privremenog ograničenja slobode kretanja

Član 90.

Ovlašćeno službeno lice može da privremeno ograniči slobodu kretanja lica na određenom prostoru ili u objektu, ili da lica udalji sa prostora ili iz objekta, u slučajevima neposrednog i ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti izazvanog elementarnim nepogodama, tehničko-tehnološkim nesrećama ili epidemijama i u drugim slučajevima neophodnim za zaštitu prava na bezbednost lica i njihove imovine dok takvo ugrožavanje traje.

Zaustavljanje i pregled lica, predmeta i prevoznih sredstava

Član 91.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta i prevoznih sredstva:

1)         kada preduzima mere traganja za licima i predmetima;

2)         kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični ili prekršajni postupak;

3)         radi sprečavanja vršenja krivičnih dela ili prekršaja ili pronalaska predmeta ili sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela ili prekršaja;

4)         kada je to potrebno radi zaštite opšte bezbednosti.

Pregled lica mora vršiti ovlašćeno službeno lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled radi oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.

Prilikom pregleda ovlašćena službena lica ovlašćena su da koriste tehnička sredstva i službenog psa.

Provera plovila

Član 92.

U obavljanju policijskih poslova na unutrašnjim vodama ovlašćeno službeno lice može, u skladu sa zakonom, da:

1)         proveri zastavu plovila;

2)         pregleda isprave plovila i isprave lica na plovilu;

3)         pregleda plovilo;

4)         goni, zaustavi, zadrži i sprovede plovilo nadležnom organu.

Ulazak i pregled objekata, prostora, sredstava i dokumentacije i kontradiverzioni pregled

Uslovi za vršenje pregleda

Član 93.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da uđe i izvrši pregled objekata, prostora, sredstava i dokumentacije radi:

1)         sprečavanja izvršenja krivičnog dela;

2)         otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i obezbeđivanja dokaza;

3)         hapšenja učinioca krivičnog dela;

4)         postupanja u slučaju sumnje o postojanju eksplozivne naprave, sredstva ili druge opasnosti za ljude ili imovinu.

Prilikom pregleda ovlašćena službena lica ovlašćena su da koriste tehnička sredstva i službene pse.

Kontradiverzioni pregled

Član 94.

Ovlašćeno službeno lice može izvršiti kontradiverzioni pregled lica, objekata, prostora, vozila, plovila, vazduhoplova, sredstava, naprava i drugih predmeta radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine.

Ukoliko postoje indicije da bi u objektima, prostoru ili sredstvima, odnosno na drugim mestima moglo doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine sumnjivim napravama ili predmetima, kao i kad do tog ugrožavanja dođe, ovlašćeno službeno lice može objekte, prostor, sredstvo, odnosno mesto, da isprazni, spreči pristup do njih i da ih pregleda.

Prilikom kontradiverzionog pregleda ovlašćena službena lica ovlašćena su da koriste tehnička sredstva i službene pse.

Ovlašćeno službeno lice može, u vezi sa kontradiverzionim pregledom, da od nadležnog organa zahteva da izvrši nadzor i preduzme mere iz svoje nadležnosti.

Privremeno oduzimanje predmeta

Član 95.

Ovlašćeno službeno lice privremeno će oduzeti predmet:

1)         kojim je izvršeno krivično delo ili prekršaj, u skladu sa zakonom;

2)         ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, ili je nastao izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja;

3)         ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu bezbednosti;

4)         oružje i municiju od mogućeg učinioca, žrtve i članova njihovog porodičnog domaćinstva, u slučaju nasilja u porodici;

5)         oružje, municiju i druge predmete pogodne za ugrožavanje bezbednosti od izvršnog dužnika i lica koja sa izvršnim dužnikom žive u porodičnom domaćinstvu;

6)         koji lice kome je ograničena sloboda kretanja ima kod sebe i može da ga upotrebi za samopovređivanje, napad ili bekstvo;

7)         u drugim slučajevima propisanim zakonom.

O privremenom oduzimanju predmeta ovlašćeno službeno lice dužno je da izda potvrdu.

Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Članovima porodičnog domaćinstva, u smislu ovog člana, smatraju se krvni, adoptivni i tazbinski srodnici i druga lica, sa kojim mogući učinilac odnosno žrtva živi.

Čuvanje i vraćanje privremeno oduzetih predmeta

Član 96.

Privremeno oduzeti predmeti se do predaje nadležnom organu čuvaju obezbeđeni u službenim prostorijama Ministarstva.

Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta čuvanje u prostorijama Ministarstva nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama ili troškovima, privremeno oduzeti predmeti mogu se poveriti na čuvanje drugom pravnom licu, do donošenja odluke nadležnog organa.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, troškove čuvanja snosi lice od koga su predmeti privremeno oduzeti.

Privremeno oduzeti predmeti vratitiće se licu od kojeg su oduzeti kada prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, ako zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno.

Lice iz stava 4. ovog člana poziva se da predmete preuzme u roku koji ne može biti kraći od mesec dana.

Privremeno oduzeta neeksplodirana ubojna sredstva, minsko eksplozivna sredstva, improvizovane eksplozivne naprave, kao i drugi predmeti opasni ili štetni po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, nakon kriminalističko forenzičke obrade i veštačenja, uz pomoć nadležnih organa uništavaju se u skladu sa zakonom.

Pre uništavanja predmeta iz stava 6. ovog člana, pribavlja se saglasnost nadležnog javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, a nakon uništavanja sačinjava se zapisnik.

Privremeno oduzeti novac deponuje se na račun Narodne banke Srbije, u roku od dva radna dana od dana oduzimanja, osim ako zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno.

Vraćanje privremeno oduzetog novca vrši se u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana.

Prodaja privremeno oduzetih predmeta

Član 97.

Ministarstvo može da proda privremeno oduzete predmete ako za dalje postupanje nije nadležan sud ili drugi nadležni organ kad:

1)         predmetima preti opasnost od propadanja ili značajan gubitak vrednosti;

2)         je čuvanje i održavanje predmeta povezano sa nesrazmerno visokim troškovima ili teškoćama.

Privremeno oduzeti predmet može biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u određenom roku, a licu je bilo saopšteno da će predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme.

Privremeno oduzeti predmet prodaje se na javnoj licitaciji.

Ukoliko je privremeno oduzeti predmet, predmet od značaja za kulturno nasleđe o tome se pre javne licitacije obaveštava nadležna ustanova za zaštitu kulturnih dobara. Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na održanoj javnoj licitaciji ili je očigledno da će troškovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja predmeta, privremeno oduzeti predmet će se prodati neposrednom pogodbom.

Ukoliko se predmet ne proda u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet može da se koristi ili uništi, u skladu sa zakonom.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budžeta Republike Srbije.

Način čuvanja, prodaje i uništenja i druga pitanja od značaja u vezi sa privremeno oduzetim predmetima propisuje ministar.

Obezbeđenje i pregled mesta događaja

Član 98.

Kad ovlašćeno službeno lice sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, dužno je da obezbedi mesto događaja, do dolaska nadležnog javnog tužioca ili ovlašćenog službenog lica, u skladu sa zakonom.

Po dolasku na mesto događaja ovlašćeno službeno lice dužno je da preduzme mere i radnje radi otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu i pružanja pomoći povređenim licima, kao i da pregleda mesto događaja radi preduzimanja svih potrebnih mera da se očuva neizmenjeno mesto događaja, a naročito tragovi i predmeti koji mogu poslužiti kao dokazi.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na ovlašćeno službeno lice koje se zateklo na mestu događaja.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je do okončanja pregleda da zadrži lice zatečeno na mestu događaja ako bi moglo dati podatke važne za postupak i ako je verovatno da se njegovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama - do dolaska nadležnog javnog tužioca, a najduže šest časova, kao i radi pružanja pomoći na mestu događaja.

Radi zaštite žrtava krivičnog dela, oštećenih zbog prekršaja ili drugog događaja i u cilju zaštite interesa postupka, ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da zabrani fotografisanje ili snimanje mesta događaja.

Upotreba tuđeg prevoznog sredstva ili sredstva veze

Član 99.

Radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela ili radi prevoženja do najbliže zdravstvene ustanove žrtve krivičnog dela, saobraćajne nezgode ili učesnika drugog događaja, kada je neophodno pružiti hitnu medicinsku pomoć, ovlašćeno službeno lice može da upotrebi prevozno sredstvo ili sredstvo veze drugog organa, pravnog ili fizičkog lica ako na drugi način ne može da izvrši prevoz ili uspostavi vezu.

Vlasnik prevoznog sredstva ili sredstva veze ima pravo na naknadu stvarnih troškova i štete prouzrokovane upotrebom tih sredstava, u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci

Član 100.

Ovlašćeno službeno lice može da utvrđuje prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci u organizmu lica korišćenjem odgovarajućih uređaja, ako postoji sumnja da je lice učinilac krivičnog dela, prekršaja ili učesnik nekog događaja.

Ako nakon sprovedenog ispitivanja iz stava 1. ovog člana, lice osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se izvrši analiza krvi, krvi i urina ili drugih telesnih materija, u zdravstvenoj ustanovi, o sopstvenom trošku.

Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se usmeno na licu mesta i unosi u zapisnik ili drugi pisani akt u kome su navedeni rezultati ispitivanja.

Ukoliko se iz očigledno opravdanih razloga ne može izvršiti ispitivanje propisano u stavu 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice može lice da privede radi stručnog pregleda u zdravstvenu ustanovu radi utvrđivanja prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Na stručnom pregledu može se odrediti analiza krvi, krvi i urina ili drugih telesnih materija radi utvrđivanja prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci, na zahtev stručnog lica odnosno ovlašćenog službenog lica.

Lice iz st. 1. i 4. ovog člana dužno je da se podvrgne utvrđivanju prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci u organizmu u skladu sa ovim članom.

Ako je ispitivanjima u slučajevima iz st. 2. i 4. ovog člana utvrđeno prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci troškove utvrđivanja snosi lice iz stava 1. ovog člana.

Podaci prikupljeni u skladu sa st. 1, 2. i 4. ovog člana predstavljaju posebnu vrstu podataka o ličnosti i obrađuju se u skladu sa zakonom.

Policijsko opažanje i opserviranje

Član 102.

Radi provere dobijenih obaveštenja i formiranja predloga nadležnim organima za koje su ovlašćeni zakonom, ovlašćeno službeno lice može, putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja, da prikuplja obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj.

Opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica.

Dobijena obaveštenja koja se ne mogu koristiti u postupku i nemaju operativni značaj, uništavaju se u roku od godinu dana.

Poligrafsko ispitivanje

Član 103.

Ovlašćeno službeno lice može poligrafski ispitati lice od kojeg prikuplja obaveštenja, nakon što ga upozna sa radom uređaja i uz njegovu pisanu saglasnost.

Maloletnik se može poligrafski ispitati uz njegov pristanak i uz pisanu saglasnost i prisustvo roditelja, staratelja ili punoletne osobe od poverenja, u skladu sa zakonom.

Ako su roditelj ili staratelj mogući učinioci krivičnog dela na štetu maloletnika, pisanu saglasnost za poligrafsko ispitivanje daje nadležni organ starateljstva, čiji predstavnik prisustvuje poligrafskom ispitivanju.

Ovlašćeno službeno lice će prekinuti poligrafsko ispitivanje ako lice od kojeg se prikupljaju obaveštenja izjavi da odustaje od date saglasnosti, povuče pristanak ili ako roditelj, staratelj ili punoletna osoba od poverenja, odnosno nadležni organ starateljstva izjavi da odustaje od saglasnosti.

Neće se poligrafski ispitati lice:

1)         koje je pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci;

2)         koje ima ozbiljna srčana oboljenja ili respiratorne smetnje;

3)         u izrazito stresnom stanju;

4)         koje je pod dejstvom lekova za smirenje;

5)         koje     pokazuje          vidljive znake  duševne          bolesti, privremene      duševne poremećenosti ili druge bolesti koja onemogućava ispitivanje;

6)         koje oseća intenzivan fizički bol;

7)         trudnica i porodilja;

8)         koje nije navršilo 14 godina života.

Vršenje bezbednosnih provera

Vršenje bezbednosnih provera i bezbednosna smetnja

Član 104.

Bezbednosna provera predstavlja skup mera i radnji koje ovlašćeno službeno lice

preduzima u cilju utvrđivanja postojanja ili nepostojanja bezbednosne smetnje, odnosno stvarnog i neprihvatljivog bezbednosnog rizika.

Bezbednosna smetnja je zakonom propisana činjenica koja onemogućava ostvarivanje svrhe odnosno prava zbog kojeg se bezbednosna provera vrši.

Stvarni i neprihvatljiv bezbednosni rizik je činjenica ili okolnost na osnovu kojih se usmerava policijsko postupanje.

Bezbednosna provera vrši se sa ili bez prethodne pisane saglasnosti lica koje se proverava, u skladu sa zakonom.

Bezbednosna provera uz saglasnost

Član 105.

Ovlašćeno službeno lice, na zahtev nadležne organizacione jedinice Ministarstva i uz prethodnu pisanu saglasnost za vršenje bezbednosne provere datu od strane lica koje se proverava, vrši bezbednosnu proveru:

1)         kandidata za prijem u radni odnos u Ministarstvo ili za angažovanje van radnog odnosa u Ministarstvu;

2)         kandidata za prijem na osnovnu policijsku obuku i osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica Ministarstva;

3)         kandidata za prijem na selekcionu i osnovnu obuku za specijalnu jedinicu policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije;

4)         kandidata i roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika kandidata za upis u srednju školu osnovanu za potrebe unutrašnjih poslova i kandidata za prijem u radni odnos ili radno angažovanje u ovoj školi;

5)         kandidata za upis i kandidata za prijem u radni odnos ili radno angažovanje na visokoškolskoj ustanovi osnovanoj za potrebe unutrašnjih poslova;

6)         kandidata za pripadnika pomoćne policije;

7)         kandidata za zaključenje ugovora o stipendiranju sa Ministarstvom tokom studija na visokoškolskoj ustanovi;

8)         kandidata za obavljanje praktične nastave, praktične obuke ili profesionalne prakse u Ministarstvu.

Ako lice iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne stupi na rad u roku od jedne godine od dana obavljene bezbednosne provere, nadležna organizaciona jedinica koja sprovodi postupak zasnivanja radnog odnosa, dužna je da zahteva ponovnu bezbednosnu proveru.

U slučaju iz stava 1. ovog člana bezbednosna provera vrši se i za krvne srodnike u pravoj liniji prvog stepena, krvne srodnike u pobočnoj liniji do drugog stepena i članove zajedničkog domaćinstva kandidata.

Drugi slučajevi bezbednosne provere uz saglasnost

Član 106.

Ovlašćeno službeno lice na zahtev organa javne vlasti koji je zakonom ovlašćen da zahteva bezbednosnu proveru ili nadležne organizacione jedinice Ministarstva ili u postupku međunarodne policijske saradnje, uz prethodnu pisanu saglasnost za vršenje bezbednosne provere datu od strane lica koje se proverava, vrši bezbednosnu proveru lica:

1)         za prijem u radni odnos u drugim organima javne vlasti;

2)         u postupku izdavanja sertifikata, odnosno dozvole za pristup tajnim podacima;

 

3)         u postupku pribavljanja dozvole za obavljanje poslova detektivske delatnosti ili poslova privatnog obezbeđenja;

4)         u postupku u vezi sa nabavljanjem i nošenjem oružja, kao i drugim slučajevima u skladu sa zakonom koji uređuje nabavljanje, držanje i nošenje oružja;

5)         u postupku izdavanja ovlašćenja za bavljenje poslovima u vezi sa eksplozivnim materijama;

6)         u postupku izdavanja dozvole ili privremene dozvole za kretanje i zadržavanje lica na području graničnog prelaza;

7)         za zaposlenje u organima stranih država;

8)         u drugim zakonom propisanim slučajevima.

Za vršenje bezbednosne provere iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana Ministarstvo naplaćuje taksu, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosne smetnje čije postojanje ili nepostojanje se utvrđuje vršenjem bezbednosne provere iz stava 1. ovog člana, uređuju se posebnim zakonom.

Bezbednosna provera bez saglasnosti

Član 107.

Ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno, ovlašćeno službeno lice bez

prethodno date pisane saglasnosti lica koje se proverava, vrši bezbednosnu proveru zaposlenog i radno angažovanog u Ministarstvu:

1)         u postupku raspoređivanja ili trajnog premeštaja na rukovodeće radno mesto visokog ili strateškog nivoa rukovođenja;

2)         u postupku raspoređivanja ili trajnog premeštaja na pojedinačna radna mesta koja su analizom rizika od korupcije utvrđena kao visokorizična radna mesta;

3)         u slučajevima periodičnog proveravanja u skladu sa utvrđenim kriterijumima;

4)         na obrazloženi zahtev rukovodioca organizacione jedinice. Kriterijume iz stava 1. tačke 3) ovog člana utvrđuje ministar.

Drugi slučajevi bezbednosne provere bez saglasnosti

Član 108.

Ovlašćeno službeno lice bez prethodno date pisane saglasnosti lica koje se proverava vrši i bezbednosnu proveru lica:

1)         kojima se odobrava pristup određenim objektima, odnosno mestima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju;

2)         koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica i objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju, kao i u neposrednom okruženju lica kojima se pruža zaštita u svojstvu učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica;

3)         na koje se odnosi izvršenje, u postupku pružanja policijske pomoći u izvršenjima;

4)         polaznika osnovne policijske obuke i osnovne obuke za pripadnike vatrogasno- spasilačkih jedinica Ministarstva;

5)         polaznika selekcione i osnovne obuke za specijalnu jedinicu policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije;

6)         učenika srednje škole i studenata visokoškolske ustanove osnovanih za potrebe unutrašnjih poslova, sa kojima Ministarstvo ima zaključen ugovor;

7)         zaposlenih i radno angažovanih u srednjoj školi i visokoškolskoj ustanovi osnovanih za potrebe unutrašnjih poslova;

8)         studenta na visokoškolskoj ustanovi sa kojim Ministarstvo ima zaključen ugovor o stipendiranju;

9)         pripadnika pomoćne policije;

10)       koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama državnih organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Bezbednosnom proverom iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana, ovlašćeno službeno lice utvrđuje postojanje ili nepostojanje stvarnog i neprihvatljivog bezbednosnog rizika.

Bezbednosna provera iz stava 1. tač. 6) i 7) vrši se na obrazloženi zahtev srednje škole ili visokoškolske ustanove osnovanih za potrebe unutrašnjih poslova.

Upitnik o identifikacionim podacima

Član 109.

Kada ovlašćeno službeno lice vrši bezbednosnu proveru uz saglasnost, lice koje se proverava popunjava i potpisuje Upitnik o identifikacionim podacima (u daljem tekstu: upitnik).

Popunjavanjem i potpisom upitnika, smatra se da je lice koje se proverava dalo prethodnu pisanu saglasnost za vršenje bezbednosne provere.

Ukoliko je lice koje se proverava maloletno, upitnik popunjava i potpisuje njegov roditelj, staratelj ili zakonski zastupnik.

Upitnik sadrži podatke o ličnosti propisane zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Ukoliko lice koje se proverava odbije da popuni i potpiše upitnik, smatra se da je odustalo od ostvarivanja prava ili na pravu zasnovanog interesa zbog kojih se vrši bezbednosa provera.

Izgled obrasca upitnika propisuje ministar.

Postupak bezbednosne provere

Član 110.

Bezbednosna provera obuhvata osnovnu i potpunu bezbednosnu proveru.

Bezbednosna provera vrši se prema mestu prebivališta, boravišta, zaposlenja, školovanja i drugim mestima na kojima se lice koje se proverava kreće.

Osnovna bezbednosna provera obuhvata prikupljanje i obradu podataka iz registara, evidencija, zbirki i baza podataka koje se vode na osnovu zakona.

Potpuna bezbednosna provera obuhvata, pored provere činjenica u okviru osnovne bezbednosne provere, i proveru drugih činjenica, okolnosti i događaja iz života lica koje se proverava, a mogu se prikupljati i podaci od drugih organa javne vlasti, organizaciija i lica i preduzimati druge mere u skladu zakonom i drugim propisima.

Potpuna bezbednosna provera neće se vršiti za lica iz člana 108. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kao i za lica za koja se osnovnom bezbednosnom proverom, utvrdi da:

1)         postoje bezbednosne smetnje;

2)         je u poslednjih 12 meseci sproveden postupak potpune bezbednosne provere, sa ocenom da ne postoje bezbednosne smetnje,

3)         poseduje važeći sertifikat za pristup tajnim podacima stepena tajnosti “POVERLjIVOˮ, “STROGO POVERLjIVOˮ i “DRŽAVNA TAJNAˮ, izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka ili je okončan postupak bezbednosne provere za jedan od navedenih stepena tajnosti u kojem nije utvrđeno postojanje bezbednosne smetnje.

U slučajevima iz stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana, smatra se da ne postoje bezbednosne smetnje i ta činjenica se konstatuje i unosi u izveštaj o bezbednosnoj proveri.

Izuzetno od stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana, u slučaju da postoje indicije da kod lica postoje bezbednosne smetnje, izvršiće se potpuna bezbednosna provera.

Za lica iz člana 105. stav 1. tačka 8) i člana 106. stav 1. tačka 7) ovog zakona potpuna bezbednosna provera vršiće se samo u slučaju da postoje indicije da kod lica postoje bezbednosne smetnje.

Rok za izvršenje bezbednosne provere

Član 111.

Ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno, ovlašćeno službeno lice dužno je da izvrši bezbednosnu proveru najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za vršenje bezbednosne provere.

Ako za to postoje opravdani razlozi, rok iz stava 1. ovog člana može se produžiti najduže za još 30 dana.

Izveštaj o bezbednosnoj proveri i Ocena o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje

Član 112.

O izvršenoj bezbednosnoj proveri ovlašćeno službeno lice sačinjava izveštaj o bezbednosnoj proveri.

Podaci prikupljeni u postupku bezbednosne provere, kao i izveštaj o bezbednosnoj proveri predstavljaju tajne podatke i sa njima se postupa u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnovu izveštaja o bezbednosnoj proveri, ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, daje rukovodilac organizacione jedinice koja je vršila bezbednosnu proveru.

Ocena sa obrazloženjem dostavlja se podnosiocu zahteva za vršenje bezbednosne provere, a licu na koje se odnosi, na njegov zahtev.

Bezbednosna smetnja

Član 113.

Za bezbednosne provere iz čl. 105. i 108. stav 1. tač. 4) - 9) ovog zakona, bezbednosna smetnja postoji ako je:

1)         protiv lica pokrenut krivični postupak za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2)         lice osuđivano zbog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

3)         lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

4)         za lice doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave u postupku odlaganja krivičnog gonjenja za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

5)         licu izrečena vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora ili je primenjen vaspitni nalog;

6)         lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje sa elementima nasilja ili za prekršaje u oblasti propisa kojima se uređuje nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije;

7)         licu prestao radni odnos u organu javne vlasti po osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa zbog teške povrede službene dužnosti, odnosno teže povrede radne dužnosti;

8)         lice koje se proverava dalo neistinite podatke u upitniku;

9)         lice član, učestvuje u aktivnostima ili na drugi način podržava tajne organizacije ili organizacije čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni,

10)       lice nedostojno za rad u Ministarstvu.

Smatraće se da lice nije dostojno za rad u Ministarstvu ako njegov raniji život, njegove navike, sklonosti, moralne osobine i ponašanje u skladu sa tim osobinama ili druge okolnosti i događaji ukazuju da će predstavljati opasnost za sebe, druge ili javnu bezbednost, da će protivzakonito ili neprofesionalno obavljati unutrašnje poslove ili narušiti ugled Ministarstva.

Bezbednosne smetnje iz stava 1. ovog člana, shodno se primenjuju i na zaposlenog i radno angažovanog u srednjoj školi i visokoškolskoj ustanovi osnovanim za potrebe unutrašnjih poslova, učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, studenta visokoškolske ustanove osnovane za potrebe unutrašnjih poslova i polaznika osnovne policijske obuke i osnovne obuke za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica Ministarstva.

Bezbednosna smetnja za zaposlene i radno angažovane u Ministarstvu je:

Član 114.

Za bezbednosne provere iz člana 107. ovog zakona, bezbednosna smetnja postoji ako

1)         zaposleni ili radno angažovani dao neistinite podatke koji su od suštinskog značaja za ispunjavanje uslova za zasnivanje radnog odnosa iz člana 195. ovog zakona;

2)         zaposleni ili radno angažovani pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;

3)         zaposleni ili radno angažovani pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora ispod šest meseci za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

4)         kod zaposlenog ili radno angažovanog utvrđeno postojanje bezbednosnih smetnji iz člana 113. stav 1. tač. 1), 2), 6), 9) i 10) ovog zakona.

Kada se u postupku vršenja bezbednosne provere iz člana 107. ovog zakona, utvrdi postojanje bezbednosne smetnje iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana, zaposlenom prestaje radni odnos u skladu sa članom 272. ovog zakona.

Kada se u postupku vršenja bezbednosne provere iz člana 107. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona utvrdi postojanje bezbednosne smetnje iz stava 1. tačka 4) ovog člana, zaposleni se neće rasporediti ili trajno premestiti na rukovodeće radno mesto visokog ili strateškog nivoa rukovođenja ili na pojedinačno radno mesto koje je analizom rizika od korupcije utvrđeno kao visokorizično radno mesto.

Postojanje bezbednosne smetnje iz stava 1. tačka 4) ovog člana, predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka ukoliko bezbednosna smetnja sadrži elemente lake ili teške povrede službene dužnosti i ukoliko su ispunjeni uslovi za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.

Prijem nađenih stvari

Član 115.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da o nađenoj stvari koja može ugroziti bezbednost građana, opasnoj stvari ili novcu i dragocenostima (u daljem tekstu: stvar) sačini izveštaj, a ukoliko je primio stvar od nalazača, nalazaču izda potvrdu o prijemu stvari.

Policija preduzima mere za čuvanje nađenih stvari i pronalaženje lica koje je stvar izgubilo.

Ako je lice koje je stvar izgubilo poznato ili se naknadno identifikuje, stvar će se vratiti tom licu.

Način čuvanja, korišćenja, vraćanja, prodaje ili uništenja nađenih stvari propisuje ministar.

Zaustavljanje, odnosno uklanjanje bespilotnih vazduhoplova

Član 116.

Ovlašćeno službeno lice prilikom obavljanja policijskih poslova može upotrebom odgovarajućih sredstava zaustaviti, odnosno ukloniti bespilotni vazduhoplov koji se pojavi u neposrednoj blizini lica, prostora ili objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju ili radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine ili sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

Odgovarajućim sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se elektronska sredstva, oružje i druga za to namenjena sredstva.

O upotrebi sredstava iz stava 2. ovog člana odlučuje rukovodilac organizacione jedinice Direkcije policije ili ovlašćeno službeno lice koje on ovlasti.

Određivanje boravka stranca pod nadzorom Policije

Član 117.

Strancu se, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca, može odrediti boravak pod nadzorom Policije u objektu određenom za te namene, za vreme koje je neophodno za njegovo udaljenje iz zemlje.

Upotreba sredstava prinude

Član 118.

Sredstva prinude mogu biti upotrebljena radi zaštite života ljudi, savladavanja otpora, sprečavanja bekstva lica ili odbijanja napada, ako se davanjem upozorenja ili izdavanjem naređenja ili na drugi način ne može izvršiti policijski zadatak.

Otporom iz stava 1. ovog člana smatra se svako suprotstavljanje zakonitoj primeni policijskih ovlašćenja, mera i radnji koje se može vršiti oglušivanjem o naređenje ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja (pasivni otpor) ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti ili preduzimanjem slične radnje (aktivni otpor).

Napadom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka radnja preduzeta sa ciljem da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor koji se bezbednosno štiti i obezbeđuje ili da se ovlašćeno službeno lice omete ili spreči u izvršenju policijskog zadatka.

Prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, osobama sa invaliditetom i ženama sa vidljivom trudnoćom ili koje upozore da su trudne sredstva prinude mogu se upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim oružjem, opasnim oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava svoj ili tuđi život.

Pravila o upotrebi sredstava prinude

Član 119.

Ovlašćeno službeno lice upotrebljava sredstva prinude suzdržano, postupno od najblažeg ka najtežem, uz minimum neophodne sile, srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.

Ovlašćeno službeno lice će pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice prema kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji moguće i ne dovodi u pitanje izvršenje policijskog zadatka.

Prilikom upotrebe sredstava prinude, ovlašćeno službeno lice dužno je da čuva ljudske živote, prouzrokuje što manje povreda i materijalne štete, kao i da obezbedi da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da o tome bude obavešteno lice po njegovom izboru.

Ovlašćeno službeno lice se prilikom upotrebe tehničkih sredstava prinude mora pridržavati uputstava proizvođača.

Sa upotrebom sredstava prinude, ovlašćeno službeno lice prestaje čim se postigne cilj upotrebe, odnosno čim prestanu razlozi za upotrebu.

Ovlašćeno službeno lice pohađa obuku o upotrebi sredstava prinude koju organizuje Ministarstvo.

Vrste sredstava prinude

Član 120.

Sredstva prinude su:

1)         fizička snaga;

2)         sredstva za vezivanje;

3)         raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

4)         službena palica;

5)         elektromagnetna sredstva;

6)         sredstva za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva;

7)         specijalna vozila;

8)         službeni psi;

9)         službeni konji;

10)       sredstva za zaprečavanje;

11)       sredstva za prinudno zaustavljanje vozila ili plovila;

12)       uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

13)       hemijska sredstva;

14)       sredstva za privremeno onesposobljavanje;

15)       posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava;

16)       vatreno oružje.

Fizička snaga

Član 121.

Fizička snaga može se upotrebiti radi odbijanja napada, savladavanja otpora, sprečavanja bekstva ili sprečavanja samopovređivanja lica.

Upotrebom fizičke snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba tehnika borilačkih veština (zahvati, udarci, bacanja) ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Fizička snaga upotrebljava se u skladu sa pravilima veština samoodbrane uz nanošenje najmanje štetnih posledica, a sa upotrebom se prestaje čim se postigne cilj upotrebe.

Sredstva za vezivanje

Član 122.

Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti radi sprečavanja, odnosno odbijanja napada, savladavanja otpora, sprečavanja bekstva ili sprečavanja samopovređivanja lica.

Sredstvima za vezivanje smatraju se službene lisice, plastične zatege i druga za to pogodna sredstva.

Druga pogodna sredstva za vezivanje mogu se koristiti kada je radi izvršenja policijskog zadatka potrebno vezati više lica ili kada ovlašćeno službeno lice nema drugu mogućnost, ako su ova pogodna sredstva uporediva i odgovarajuća u smislu očekivanih posledica njihove upotrebe.

Upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se vezivanje ruku iza leđa ili ispred tela.

Kada upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog člana nije postignuta svrha vezivanja mogu se vezati i noge.

Pri upotrebi sredstava za vezivanje ovlašćeno službeno lice vodi računa da vezanom licu ne nanosi nepotrebnu fizičku bol ili povrede.

Raspršivač sa nadražujućim sredstvom

Član 123.

Ovlašćeno službeno lice može da upotrebi raspršivač sa nadražujućim sredstvom radi odbijanja napada ili savladavanja otpora lica.

Upotrebom raspršivača sa nadražujućim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sprej doza punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blažeg dejstva od suzavca sa nepodnošljivim mirisom, koji služi za privremeno onesposobljavanje lica i nakon upotrebe ne ostavlja trajne posledice po zdravlje ljudi.

Službena palica

Član 124.

Ako je upotreba fizičke snage bezuspešna ili se ne može postići zakoniti cilj, ovlašćeno službeno lice može upotrebiti službenu palicu radi odbijanja napada ili savladavanja otpora lica.

Upotrebom službene palice, u smislu ovog zakona, smatra se zadavanje udaraca ili primena zahvata na telu lica.

Udarci službenom palicom ne smeju se zadati u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim ako su takvi udarci neophodno potrebni radi zaštite života i tela.

Pored ograničenja iz stava 3. ovog člana, ovlašćeno službeno lice, po pravilu, službenu palicu neće upotrebiti prema licu koje pruža pasivni otpor, izuzev ako se takav otpor ne može savladati upotrebom blažeg sredstva prinude ili na drugi način.

Elektromagnetna sredstva

Član 125.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti elektromagnetna sredstva radi odbijanja napada oružjem ili drugim opasnim predmetima od sebe ili drugog lica, odbijanja napada grupe lica, savladavanja aktivnog otpora lica ili sprečavanja samopovređivanja ako postoji neposredna opasnost od težih posledica po lice.

Upotrebom elektromagnetnih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sredstava i uređaja koji emituju elektromagnetni impuls kratkotrajnog dejstva.

Prema licima mlađim od 14 godina, starijim licima, povređenim licima, licima koja obilno krvare, licima sa mentalnim smetnjama, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, osobama sa invaliditetom i ženama sa vidljivom trudnoćom ili koje upozore da su trudne, elektromagnetna sredstva mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja, sa naročitom pažnjom i za najkraće moguće vreme.

Upotreba elektromagnetnih sredstava nije dozvoljena prema licima koja obavljaju radnju čijim bi naglim prekidanjem bila izazvana opasnost po život i telo tog ili drugog lica.

Ako je nakon upotrebe elektromagnetnih sredstava licu potrebna pomoć lekara ili lice takvu pomoć zahteva, mora se obezbediti da lice bude pregledano od strane lekara, čim to okolnosti dozvole.

Sredstva za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva

Član 126.

Kada su ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi za ulazak u tuđi stan i druge prostorije, odnosno za pregled ili pretresanje prevoznog sredstva, ovlašćeno službeno lice može upotrebiti sredstva za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva u cilju:

1)         hapšenja lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, ako se osnovano očekuje oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak, ili je njihov držalac, odnosno korisnik nedostupan;

2)         otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

Sredstvima za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva, u smislu ovog zakona, smatraju se mehanička, hidraulična i eksplozivna sredstva.

Odluku o upotrebi sredstava iz stava 2. ovog člana donosi rukovodilac organizacione jedinice Direkcije policije ili ovlašćeno službeno lice koje on ovlasti.

Specijalna vozila

Član 127.

Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, radi zaprečavanja prolaska vozila i lica ili uklanjanja prepreka.

Specijalnim vozilima smatraju se vozila sa ugrađenim uređajima za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugrađene zaprečne ograde, vozila za uklanjanje prepreka i druga specijalna vozila.

Uređaji za upotrebu hemijskih sredstava i vatreno oružje, ugrađeni na specijalna vozila, upotrebljavaju se u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom za upotrebu hemijskih sredstava, odnosno vatrenog oružja.

Službeni pas

Član 128.

Službeni pas može da se upotrebi ako:

1)         je to neophodno za uspostavljanje narušenog javnog reda i mira;

2)         su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice;

3)         su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja.

Upotrebom službenog psa, u smislu ovog zakona, smatra se puštanje psa prema licu i zaprečavanje prolaska lica službenim psom.

Službeni pas može biti upotrebljen sa zaštitinom korpom i bez zaštitne korpe ili na povocu i bez povoca.

U slučajevima iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana službeni pas može da se upotrebi samo sa zaštitnom korpom, sa i bez povoca, a u slučaju tačke 3) bez zaštitne korpe, sa i bez povoca.

Službeni konj

Član 129.

Službeni konj može da se upotrebi radi uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, zaprečavanja prolaska, razdvajanja ili potiskivanja lica.

Upotrebom službenog konja, u smislu ovog zakona, smatra se kretanje službenim konjem, odnosno službenim konjima prema licima radi njihovog razdvajanja ili potiskivanja, odnosno stajanje službenim konjima radi zaprečavanja prolaska lica.

Sredstva za zaprečavanje

Član 130.

Sredstva za zaprečavanje su sredstva koja se upotrebljavaju za sprečavanje prolaska i usmeravanja kretanja vozila, plovila i lica.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se upotrebiti prilikom održavanja javnog reda i mira i obezbeđivanja javnih okupljanja, za blokadu određenog prostora ili objekta, odnosno za ograničenje, zabranu ili usmeravanje kretanja lica na javnim mestima, određenim područjima ili pravcima.

Sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se zaprečne ograde i druga pogodna sredstva kojima se prolazak vozila, plovila i lica može zaprečiti.

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila ili plovila

Član 131.

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila ili plovila mogu se upotrebiti radi:

1)         sprečavanja bekstva lica koje je zatečeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;

2)         sprečavanja bekstva lica koje je uhapšeno ili za koje postoji nalog za njegovo hapšenje;

3)         sprečavanja nezakonitog prelaska državne granice;

4)         sprečavanja nedozvoljenog pristupa do lica, vozila, plovila, objekta ili prostora u kom se nalazi lice koje se bezbednosno štiti i obezbeđuje;

5)         sprečavanja bekstva učesnika u saobraćaju koji je učinio teži prekršaj iz oblasti bezbednosti saobraćaja, odnosno teži prekršaj sa elementima nasilja ili učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, a nije postupio po znaku ovlašćenog službenog lica za zaustavljanje vozila ili plovila.

Sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se uređaji za te namene, kao i bodljikave trake, službena vozila i druga pogodna sredstva kojima se vozilo ili plovilo može prinudno zaustaviti.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode

Član 132.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica iz člana 139. ovog zakona.

Uređaj za izbacivanje vode može se koristiti tako da izbacuje koncentrisani ili raspršen mlaz vode.

Koncentrisani mlaz vode se prema licima može upotrebiti na udaljenosti koja neće ugroziti njihov život.

Voda koju izbacuju uređaji iz stava 1. ovog člana, mora biti ekološki čista, a izuzetno može sadržati dozvoljene koncentracije neškodljivih hemijskih sredstava ili rastvora boje radi obeležavanja lica koja narušavaju javni red i mir.

Hemijska sredstva

Član 133.

Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savladavanja otpora koji se ne mogu odbiti, odnosno savladati upotrebom fizičke snage i službene palice, radi uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, radi primoravanja lica da napusti zatvoreni prostor, za rešavanje talačkih situacija i u slučajevima kad su ispunjeni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oružja utvrđenih ovim zakonom.

Hemijskim sredstvima smatraju se suzavci za kratkotrajnu upotrebu, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju posledice za psihofizičko i opšte zdravstveno stanje, kao i hemijske materije blažeg dejstva od suzavca.

Hemijska sredstva se upotrebljavaju zavisno od pravca vetra i drugih uslova, a pri njihovoj upotrebi u blizini obrazovnih ustanova, ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, prometnih saobraćajnica i lako zapaljivih materijala preduzimaju se i posebne mere zaštite.

Hemijska sredstva se ne upotrebljavaju prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapaljivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život ljudi.

Odluku o upotrebi hemijskih sredstava donosi rukovodilac koji neposredno rukovodi angažovanim snagama.

Odluku o upotrebi hemijskih sredstava ako se ona upotrebljavaju kao sredstvo iz člana 139. ovog zakona, donosi načelnik policijske uprave ili ovlašćeno službeno lice koje on ovlasti.

Sredstva za privremeno onesposobljavanje

Član 134.

Ovlašćeno službeno lice upotrebiće sredstva za privremeno onesposobljavanje u slučajevima propisanim u članu 133. ovog zakona.

Pod sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se projektili odnosno bombe sa zvučnim, svetlosnim ili dimnim efektom ili sa kombinacijom tih efekata, a čija upotreba ne ostavlja trajne štetne posledice.

Sredstva za privremeno onesposobljavanje ne smeju se upotrebiti u predelu glave, vrata i genitalija.

Odluku o upotrebi sredstva za privremeno onesposobljavanje donosi načelnik policijske uprave ili ovlašćeno službeno lice koje on ovlasti.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava

Član 135.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja utvrđeni ovim zakonom, ukoliko je upotreba vatrenog oružja neuspešna ili se ne može postići cilj upotrebe.

Posebne vrste oružja i eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema maloletniku i grupi lica.

Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, na osnovu prethodne saglasnosti ministra.

Vatreno oružje

Član 136.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov ili život drugog lica.

Upotreba vatrenog oružja nije dozvoljena prema maloletniku ili kada dovodi u opasnost život drugih lica, osim ako je upotreba vatrenog oružja jedino sredstvo za odbijanje napada iz stava 1. ovog člana.

Protivpravnim napadom kojim se ugrožava život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica u smislu stava 1. ovog člana smatra se napad vatrenim oružjem, imitacijom vatrenog oružja, drugim oružjem, opasnim oruđem ili napad drugim predmetom odnosno napad na neki drugi način kojim se može ugroziti život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica.

Napadom vatrenim oružjem u smislu stava 3. ovog člana smatra se i potezanje vatrenog oružja ili imitacije vatrenog oružja ili pokušaj da se vatreno oružje ili imitacija vatrenog oružja potegne.

Potezanjem vatrenog oružja u smislu stava 4. ovog člana smatra se pokret vatrenim oružjem ili imitacijom vatrenog oružja radi njegovog donošenja ili stavljanja u položaj za upotrebu, a pokušajem potezanja smatra se pokret učinjen prema vatrenom oružju ili imitaciji vatrenog oružja.

Podaci o ličnosti ovlašćenog službenog lica koje je upotrebilo vatreno oružje štite se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Naređenje i upozorenje pre upotrebe vatrenog oružja

Član 137.

Pre upotrebe vatrenog oružja ovlašćeno službeno lice dužno je da naredi i upozori lice prema kome će upotrebiti vatreno oružje rečima: “Stoj, Policija, pucaću!”.

U slučaju da lice ne postupi po naređenju, ovlašćeno službeno lice će ga upozoriti pucnjem u vazduh, ako se time ne ugrožava bezbednost ljudi.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćeno službeno lice upotrebiće vatreno oružje bez naređenja i upozorenja, ukoliko bi to dovelo u pitanje odbijanje istovremenog protivpravnog napada kojim se ugrožava njegov život ili život drugog lica.

Upotreba vatrenog oružja u posebnim slučajevima

Član 138.

Ovlašćeno službeno lice ne sme upotrebiti vatreno oružje prema vozilu u pokretu, osim ako se to vozilo koristi sa ciljem ugrožavanja života ili bezbednosti ovlašćenog službenog lica ili drugog lica ili ako se iz tog vozila upotrebljava vatreno oružje sa ciljem ugrožavanja života ili bezbednosti ovlašćenog službenog lica ili drugog lica.

Kada je neophodno da zaustavi plovilo koje goni na unutrašnjim vodama, ovlašćeno službeno lice može prema tom plovilu da upotrebi vatreno oružje da bi ga zaustavilo i onemogućilo bekstvo lica radi sprovođenja samo ako to nije postiglo upotrebom drugih trenutno raspoloživih sredstava.

Vatreno oružje može se upotrebiti prema životinji samo kad od nje preti neposredna opasnost od napada na život i telo lica ili opasnost od ugrožavanja života ili zdravlja ljudi.

Upotreba sredstava prinude prema grupi lica

Član 139.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da naredi grupi lica da se raziđe ako se

grupa protivpravno okupila, protivpravno se ponaša, svojim ponašanjem izaziva nasilje ili narušavanje javnog reda i mira ili je nasilje ili narušavanje javnog reda i mira već nastupilo.

Ako se grupa ne raziđe mogu da se upotrebe sledeća sredstva prinude:

1)         fizička snaga;

2)         raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

3)         službena palica;

4)         elektromagnetna sredstva;

5)         specijalna vozila;

6)         službeni pas;

7)         službeni konj;

8)         sredstva za zaprečavanje;

9)         uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

10)       hemijska sredstva;

11)       sredstva za privremeno onesposobljavanje.

Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika policijske uprave ili ovlašćenog službenog lica koje on ovlasti.

Ovlašćenje iz stava 3. ovog člana, po pravilu se daje pisano, a izuzetno u hitnim slučajevima ovlašćenje se može dati i usmeno.

Izveštavanje i ocena upotrebe sredstava prinude

Član 140.

O svakoj upotrebi sredstava prinude ovlašćeno službeno lice odmah obaveštava neposrednog rukovodioca, kome u pisanom obliku podnosi izveštaj što je pre moguće, a najkasnije u roku od 24 časa od trenutka upotrebe sredstava prinude.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o sredstvu prinude i prema kome je upotrebljeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude.

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje rukovodilac organizacione jedinice, uzimajući u obzir sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje ocene.

Ako je sredstvo prinude upotrebljeno po naređenju rukovodioca organizacione jedinice, opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje neposredno viši rukovodilac.

U slučaju kada prilikom ili u vezi sa upotrebom sredstva prinude nastupi teška telesna povreda, smrt lica ili sredstva prinude budu upotrebljena prema tri i više lica ili kada je upotrebljeno vatreno oružje, neposredno viši rukovodilac rukovodioca iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana obrazuje posebnu komisiju radi ocene opravdanosti i pravilnosti njene upotrebe.

Kontrola i odgovornost u slučaju upotrebe sredstava prinude

Član 141.

U slučaju neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude, nadležni rukovodioci iz člana 140. ovog zakona preduzimaju mere utvrđene zakonom.

Ako u toku ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude dođu do saznanja i podataka da je ovlašćeno službeno lice učinilo krivično delo, neposredni rukovodilac, odnosno neposredno viši rukovodilac dužni su da postupe u skladu sa članom 178. stav 3. ovog zakona i da iniciraju pokretanje disciplinskog postupka.

Rukovodioci organizacionih jedinica Direkcije policije organizuju kontrolu rada u cilju obezbeđenja zakonite i pravilne upotrebe sredstava prinude i sprečavanja i suzbijanja prekoračenja ili zloupotrebe ovlašćenja ili primene sredstava prinude u svrhe za koje nisu namenjene.

Podaci o broju slučajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju slučajeva neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, čine sastavni deo izveštaja o radu Ministarstva iz člana 159. ovog zakona i dostupni su javnosti.

Način upotrebe sredstava prinude, način ocene opravdanosti i pravilnosti i kontrolu upotrebe bliže propisuje ministar.

Pravna i druga pomoć u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 142.

Kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja,

isključena je odgovornost ovlašćenog službenog lica koje ga je upotrebilo.

 

Kad se protiv ovlašćenog službenog lica vodi krivični ili drugi sudski postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1. ovog člana ili preduzimanja drugih mera i radnji u obavljanju policijskih poslova, Ministarstvo će mu obezbediti besplatnu pravnu i drugu neophodnu pomoć u vezi sa vođenjem postupka.

Besplatna pravna pomoć iz stava 2. ovog člana obuhvata pravo ovlašćenog službenog lica na branioca, odnosno zastupnika po izboru, kao i obavezu Ministarstva da snosi troškove izabranog branioca odnosno zastupnika i troškove postupka koji padnu na teret ovlašćenog službenog lica.

Ovlašćenom službenom licu koje je upotrebilo vatreno oružje ili drugo sredstvo prinude zbog čije upotrebe nastane teža posledica, Ministarstvo je dužno da obezbedi svu potrebnu medicinsku, psihosocijalnu i drugu pomoć, a u slučaju upotrebe drugih sredstava prinude samo ako je takva pomoć neophodna ili na zahtev ovlašćenog službenog lica.

Kada su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja, Ministarstvo odgovara za štetu koju ovlašćeno službeno lice nanese trećim licima prilikom upotrebe sredstava prinude, u skladu sa zakonom.

4.         Dužnosti i obaveze policijskih službenika Dužnost obavljanja policijskih poslova

Član 143.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da obavlja policijske poslove u cilju zaštite života ljudi i kada mu je u njihovom obavljanju ugrožen život.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da poslove zaštite života, lične i imovinske bezbednosti ljudi, sprečavanja vršenja krivičnih dela i hapšenja njihovih učinilaca, održavanja javnog reda i mira i pružanja pomoći u slučaju opasnosti obavlja u svakoj prilici, bez obzira da li se nalazi na službenoj dužnosti.

O obavljanju policijskih poslova iz stava 2. ovog člana, ovlašćeno službeno lice dužno je odmah izvestiti neposrednog rukovodioca.

Ovlašćeno službeno lice za vreme obavljanja policijskih poslova iz stava 2. ovog člana, ostvaruje sva prava iz radnog odnosa.

Dužnost iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na ovlašćeno službeno lice koje je privremeno sprečeno za rad, koje je privremeno udaljeno sa rada ili kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i po osnovu rada.

Ovlašćeno službeno lice koje je privremeno sprečeno za rad zbog bolesti iz grupe duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja ne sme obavljati policijske poslove.

Dužnost nošenja službenog oružja i municije i drugih sredstava prinude

 

Član 144.

Ovlašćeno službeno lice ima pravo i dužnost da nosi službeno oružje i municiju i druga sredstva prinude.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da pažljivo rukuje službenim oružjem i odgovorno je da službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude na radu i van rada čuva na način da ne dođu u posed neovlašćenih lica.

Službeno oružje i municiju, kao i druga sredstva prinude ovlašćeno službeno lice upotrebljava pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Dužnost dostavljanja saznanja

Član 145.

Policijski službenik dužan je da, bez odlaganja, obavesti neposrednog rukovodioca o saznanjim i informacijama do koih je došao a koji su od značaja za obavljanje policijskih, odnosno unutrašnjih poslova.

Dužnost izvršenja naređenja

Član 146.

Policijski službenik dužan je da, u skladu sa principima jednostarešinstva i subordinacije, izvrši naređenje nadređenog izdato radi obavljanja policijskih i drugih poslova, osim onog kojim se naređuje izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo.

Naređenje iz stava 1. ovog člana mora biti zasnovano na zakonu, razumljivo i precizno.

Ako naređenje smatra nezakonitim, policijski službenik ima pravo da o tome izvesti neposredno višeg rukovodioca.

Dužnost čuvanja i zaštite podataka

Član 147.

Policijski službenik dužan je da čuva i štiti podatke do kojih je došao obavljanjem ili povodom obavljanja policijskih i drugih poslova, u skladu sa zakonom.

Obaveza čuvanja i zaštite podataka iz stava 1. ovog člana traje i nakon prestanka radnog odnosa u Ministarstvu.

Ministar može da na zahtev nadležnog organa oslobodi policijskog službenika, odnosno lice kome je prestao radni odnos u Ministarstvu, obaveze čuvanja, odnosno zaštite podataka u cilju vođenja sudskog ili upravnog postupka.

 

Dužnost privremenog oduzimanja sredstava prinude i službene legitimacije sa službenom značkom

Član 148.

Rukovodilac je dužan da od ovlašćenog službenog lica privremeno oduzme službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude ako:

1)         postoji prijava da je izvršilo nasilje u porodici ili je žrtva nasilja u porodici;

2)         je privremeno udaljeno sa rada;

3)         je privremeno sprečeno za rad zbog bolesti iz grupe duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja.

Pored slučajeva iz stava 1. ovog člana, rukovodilac može, na osnovu prethodne procene, od ovlašćenog službenog lica privremeno oduzeti službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude ako postoji prijava da je izvršilo krivično delo, prekršaj ili drugi akt sa elementima nasilja.

U slučaju iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana oduzima se i službena legitimacija sa službenom značkom.

Dužnost vraćanja sredstava prinude i službene legitimacije sa službenom značkom

Član 149.

Ovlašćenom službenom licu vraćaju se službeno oružje, municija i druga sredstva prinude:

1)         u slučaju iz člana 148. stav 1. tačka 1) - kada je proverom rukovodioca utvrđeno da su navodi iz prijave izvesno činjenično neutemeljeni ili kada istekne hitna mera izrečena u skladu sa zakonom koji uređuje oblast sprečavanja nasilja u porodici, a procena ukazuje da ne postoji ugroženost lične bezbednosti podnosioca prijave ili drugog lica;

2)         u slučaju iz člana 148. stav 1. tačka 2) ovog zakona - po prestanku privremenog udaljenja, odnosno danom vraćanja na rad, osim ukoliko postoji drugi osnov za oduzimanje u skladu sa ovim zakonom;

3)         u slučaju iz člana 148. stav 1. tačka 3) ovog zakona - na dan početka rada, osim ukoliko mu je zbog bolesti iz grupe duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja umanjena sposobnost za obavljanje poslova njegovog radnog mesta na osnovu ocene radne sposobnosti od strane zdravstvene ustanove nadležne za zdravstvenu zaštitu zaposlenih u Ministarstvu (u daljem tekstu: nadležna zdravstvena ustanova);

4)         u slučaju iz člana 148. stav 2. - ako krivična ili prekršajna prijava bude odbačena, postupak bude obustavljen ili pravnosnažnom odlukom u krivičnom i prekršajnom postupku bude oslobođen.

 

U slučaju iz člana 148. stav 1. tač. 2) i 3) ovlašćenom službenom licu vraća se i službena legitimacija sa službenom značkom.

Dužnost profesionalnog ponašanja i lični izgled

Član 150.

Policijski službenik dužan je da se na radu i van rada ponaša profesionalno, da ne narušava ugled Ministarstva i da održava uredan lični izgled.

Način profesionalnog ponašanja i lični izgled policijskih službenika propisuje ministar.

Dužnost prijavljivanja poklona

Član 151.

Policijski službenik ne sme tražiti, niti primiti stvar, pravo, uslugu ili bilo kakvu drugu korist datu ili učinjenu bez odgovarajuće naknade (u daljem tekstu: poklon) za sebe ili članove porodice, a koji utiču, mogu uticati ili se čini da utiču na nepristrasno ili profesionalno obavljanje službene dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem unutrašnjih poslova, izuzev prigodnog poklona manje vrednosti.

Prigodni poklon manje vrednosti je poklon koji se prima u prilikama kada se protokolarno ili tradicionalno razmenjuju pokloni, a koji ni tada ne može biti u novcu ili hartijama od vrednosti.

Policijski službenik dužan je da činjenicu o primljenom poklonu u vezi sa obavljanjem službene dužnosti prijavi neposrednom rukovodiocu, najkasnije narednog radnog dana od dana prijema prigodnog poklona.

Ministarstvo vodi evidenciju o prigodnim poklonima koje su primili policijski službenici.

Vrste poklona, način utvrđivanja vrednosti poklona, način vođenja evidencije poklona i druga pitanja u vezi sa poklonima propisuje ministar.

Kodeks policijske etike

Član 152.

Kodeks policijske etike predstavlja skup pravila o postupanju policijskih službenika koji se zasniva na međunarodnim standardima i ima za cilj očuvanje, afirmaciju i unapređenje dostojanstva i ugleda policijskih službenika, jačanje integriteta policijskih službenika i poverenja građana u rad Policije i Ministarstva. Policijski službenik dužan je da obavlja policijske i druge poslove u skladu sa zakonom, drugim propisima i pravilima struke i uz poštovanje odredbi Kodeksa policijske etike.

Kodeks policijske etike donosi Vlada.

5.         Pomoćna policija

Obrazovanje i angažovanje pomoćne policije

Član 153.

Ministarstvo može kao rezervni sastav Policije obrazovati pomoćnu policiju za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova i angažovati kada je neophodno nadoknaditi angažovanje velikog broja policijskih službenika u slučaju:

1)         visokog bezbednosnog rizika;

2)         elementarne nepogode i tehničko-tehnološke nesreće;

3)         obezbeđivanja državne granice;

4)         u drugim slučajevima kada je ugrožena opšta bezbednost.

Izuzetno, pomoćna policija može biti angažovana i kada postoji obostrani interes Ministarstva i lokalne samouprave po osnovu posebnih sporazuma.

O obrazovanju i angažovanju pomoćne policije za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova, na predlog direktora policije, odlučuje ministar.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, rukovodilac organizacione jedinice nadležne za poslove zaštite i spasavanja može ministru predložiti angažovanje pomoćne policije, uz prethodno pribavljenu saglasnost direktora policije.

Pripadnici pomoćne policije mogu biti bivši policijski službenici kojima je radni odnos u Ministarstvu prestao sa pravom na starosnu penziju, a do navršenih 65 godina života, studenti visokoškolske ustanove osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, polaznici osnovne policijske obuke i obuke za pripadnike vatrogasno- spasilačkih jedinica Ministarstva i punoletni učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Na pripadnike pomoćne policije kada su angažovani, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na prava i dužnosti policijskih službenika.

Ministarstvo vodi evidenciju o pomoćnoj policiji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Organizaciju i rad pomoćne policije, način angažovanja i obuku uređuje Vlada.

GLAVA IV

POSLOVI ZAŠTITE I SPASAVANjA

 

Pojam i vrste poslova zaštite i spasavanje

Član 154.

Poslovi zaštite i spasavanja su unutrašnji poslovi koje obavljaju policijski službenici u cilju sprovođenja preventivnih i operativnih mera u zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih dobara i životne sredine od posledica elementarnih nepogoda i tehničko - tehnoloških nesreća.

Poslovi zaštite i spasavanja su:

1)         upravljanje rizikom;

2)         preventivna zaštita od požara i eksplozija;

3)         civilna zaštita;

4)         reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima

5)         drugi poslovi utvrđeni zakonom.

Poslovi zaštite i spasavanja obavljaju se u skladu sa posebnim zakonom.

Sektor za vanredne situacije

Član 155.

Sektor za vanredne situacije je unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva obrazovana za obavljanje poslova zaštite i spasavanja i drugih poslova, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

U sastavu Sektora za vanredne situacije su organizacione jedinice u sedištu - uprave, odeljenja i Nacionalni trening centar za vanredne situacije, i van sedišta - područne organizacione jedinice - uprave i odeljenja za vanredne situacije.

Sektorom za vanredne situacije rukovodi načelnik Sektora koji je za svoj rad i za rad Sektora odgovoran ministru.

Rukovodioci užih organizacionih jedinica u sedištu i van sedišta Sektora za vanredne situacije za svoj rad i rad organizacionih jedinica kojima rukovode odgovorni su načelniku Sektora.

Specijalistički timovi

Član 156.

Načelnik Sektora za vanredne situacije može formirati specijalističke timove

iz redova zaposlenih koji obavljaju poslove vatrogasno-spasilačkih jedinica i drugih zaposlenih u Ministarstvu, za povremeno obavljanje konkretnih poslova zaštite i spasavanja.

Vrste, organizaciju, način popune i angažovanje specijalističkih timova uređuje ministar.

 

Glava V

KONTROLA RADA

1.         Oblici kontrole

Član 157.

Demokratska kontrola rada Ministarstva se ostvaruje spoljašnjom i unutrašnjom kontrolom.

2.         Spoljašnja kontrola

Član 158.

Spoljašnju kontrolu rada Ministarstva vrše:

1)         Narodna skupština;

2)         Vlada;

3)         skupština i izvršni organ teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;

4)         sudovi i javna tužilaštva;

5)         nezavisni državni organi i drugi ovlašćeni državni organi i tela;

6)         građani i javnost.

Narodna skupština

Član 159.

Narodna skupština nadzire rad Ministarstva neposredno i preko odgovarajućih skupštinskih odbora, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad Narodne skupštine.

Ministarstvo podnosi nadležnom odboru Narodne skupštine redovan godišnji izveštaj o radu i izveštaj o stanju javne bezbednosti u Republici Srbiji, kao i godišnji izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole.

Pored izveštaja iz stava 2. ovog člana, na zahtev odbora, Ministarstvo podnosi nadležnom odboru Narodne skupštine i vanredne izveštaje.

Nakon razmatranja i usvajanja od strane nadležnog odbora Narodne skupštine, Ministarstvo javno objavljuje izveštaje iz st. 2. i 3. ovog člana.

Javno objavljeni izveštaji iz stava 4. ovog člana ne mogu sadržati tajne podatke i podatke o ličnosti.

Vlada

Član 160.

Vlada ostvaruje kontrolu nad radom Ministarstva u skladu sa odredbama zakona koji uređuje rad Vlade i zakona koji uređuje rad organa državne uprave.

Ministarstvo dostavlja Vladi godišnji izveštaj o radu, kao prilog izveštaja o radu Vlade Narodnoj skupštini.

Pored izveštaja iz stava 2. ovog člana, na zahtev Vlade, Ministarstvo podnosi i vanredne izveštaje.

Organi teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine

Član 161.

Skupština i izvršni organ teritorijalne autonomije, jedinice lokalne

samouprave i gradske opštine razmatraju informaciju o stanju javne bezbednosti na svom području, dostavljenu od strane nadležne organizacione jedinice Ministarstva.

Organi iz stava 1. ovog člana u vezi sa dostavljenom informacijom zauzimaju stavove o prioritetima za unapređenje zaštite bezbednosti ljudi i imovine i podnose odgovarajuće predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice Ministarstva.

U cilju realizacije predloga i prioriteta iz stava 2. ovog člana mogu se osnovati savetodavna tela na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Sudovi i javna tužilaštva

Član 162.

Sudovi i javna tužilaštva vrše kontrolu nad radom Ministarstva u skladu sa zakonom.

Nezavisni državni organi i drugi ovlašćeni državni organi i tela

Član 163.

Nezavisni državni organi i drugi ovlašćeni državni organi i tela vrše nadzor

nad radom Ministarstva u skladu sa zakonom.

Ministarstvo izveštava Zaštitnika građana o sprovođenju standarda policijskog postupanja u oblasti prevencije torture, kao i u slučajevima kada se dođe do saznanja o izvršenom krivičnom delu zlostavljanje i mučenje učinjenom u vršenju službe od strane zaposlenog ili radno angažovanog u Ministarstvu.

Građani i javnost

Član 164.

Građani i javnost kontrolišu rad Ministarstva uvidom u javno objavljene periodične izveštaje o radu, ostvarivanjem prava na pristup informacijama od javnog značaja, učešćem u radu komisija i podnošenjem pritužbi

Objavljivanje izveštaja

Član 165.

Ministarstvo jednom godišnje, a najkasnije u roku od tri meseca od završetka

kalendarske godine, objavljuje izveštaj o stanju javne bezbednosti u Republici Srbiji i izveštaj o radu Ministarstva.

Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo na svojoj internet prezentaciji objavljuje i periodične izveštaje o stanju javne bezbednosti, koji su prethodno usvojeni od strane nadležnog odbora Narodne skupštine.

Metodologiju izrade izveštaja i informacija koje Ministarstvo javno objavljuje, uključujući i izveštaje i informacije koje, u skladu sa zakonom, dostavlja organima i telima koji vrše nadzor i kontrolu nad radom Ministarstva uređuje ministar.

Pravo na pristup informacijama od javnog značaja

Član 166.

Građani ostvaruju pravo na pristup informacijama od javnog značaja u

Ministarstvu u skladu sa zakonom.

Učešće u radu komisija

 Član 167.

Građani kontrolišu rad Ministarstva učešćem u radu komisija za sprovođenje

standarda u oblasti prevencije torture, razmatranje pritužbi, utvrđivanje diciplinske odgovornosti i za policijsku etiku.

Pravo na podnošenje pritužbe

Član 168.

Svako ima pravo da podnese pritužbu na rad zaposlenog ili radno angažovanog u

Ministarstvu, kao i na rad organizacione jedinice Ministarstva ili Ministarstva.

Pritužba je svaki podnesak u kome pojedinac (u daljem tekstu: pritužilac) ukazuje da su postupanjem ili propuštanjem postupanja (u daljem tekstu: pritužbena radnja) zaposlenog ili radno angažovanog (u daljem tekstu: prituženika) pri vršenju službenih zadataka povređena njegova ljudska ili manjinska prava i slobode.

Pritužba se može podneti u roku od 30 dana od pritužbene radnje.

Pritužbe podnete nakon proteka roka od 30 dana, kao i pritužbe koje su podnete na rad Ministarstva ili organizacione jedinice Ministarstva, rešavaju se u skraćenom pritužbenom postupku.

Ministarstvo na pritužbu odgovara najkasnije u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe.

Osnovi koji isključuju pritužbeni postupak

Član 169.

Pritužbeni postupak neće se sprovoditi:

1)         ukoliko pritužba u celosti sadrži elemente krivičnog dela koje je učinjeno na radu ili u vezi sa radom;

2)         ukoliko se utvrdi da je pritužba nerazumljive ili uvredljive sadržine, ako se učestalo ponavljaju navodi iste ili slične sadržine po kojim je već postupano, a nisu podneti novi dokazi, ako je anonimna, odnosno ako predstavlja zloupotrebu prava na podnošenje pritužbe;

3)         ukoliko pritužilac koji je podneo nepotpunu pritužbu, ne dopuni istu u ostavljenom roku.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj prituženik radi bez odlaganja obaveštava nadležnog javnog tužioca i Sektor unutrašnje kontrole, kao i Komisiju za sprovođenje standarda u oblasti prevencije torture ako krivično delo ima elemenata nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja, o čemu obaveštava pritužioca.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ukoliko anonimna pritužba sadrži dovoljno podataka za postupanje izvršiće se provere i preduzeti mere u skladu sa zakonom.

Organi pritužbenog postupka

Član 170.

Organi pritužbenog postupka su rukovodilac organizacione jedinice u kojoj prituženik radi ili lice koje on ovlasti i nadležna komisija za postupanje po pritužbi (u daljem tekstu: komisija).

Za postupanje po pritužbama obrazuju se komisije u sedištu Ministarstva i u sedištu policijskih uprava, sastavljene od tri člana - predsednika komisije i dva člana.

Predsednik komisije je predstavnik Ministarstva, a članovi su predstavnik Ministarstva i predstavnik javnosti.

Predstavnika javnosti u komisiji u sedištu Ministarstva predlaže ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava, a u komisijama u sedištu policijskih uprava predlaže jedinica lokalne samouprave.

Članove komisije na period od četiri godine rešenjem imenuje i razrešava ministar.

Članu komisije - predstavniku javnosti pripada naknada za rad na sednici komisije u visini iznosa dnevnice za službeno putovanje u zemlji koja važi za zaposlene u državnim organima.

Pritužbeni postupak

Član 171.

Pritužbeni postupak u Ministarstvu sprovodi se kao redovni ili skraćeni pritužbeni postupak u kojem se utvrđuje osnovanost pritužbe.

Pritužilac ima pravo da učestvuje u redovnom pritužbenom postupku.

Rukovodilac organizacione jedinice ili lice koje on ovlasti, dužan je da pritužioca detaljno upozna sa načinom ostvarivanja svojih prava u toku redovnog pritužbenog postupka.

Način postupanja po pritužbi i druga pitanja u vezi sprovođenja pritužbenog postpuka bliže propisuje ministar.

Redovni pritužbeni postupak

Član 172.

Rukovodilac ili lice koje on ovlasti dužan je da pritužioca pozove da se izjasni na pritužbene navode, usmeno ili pisanim putem.

Ako se pritužilac ne odazove na poziv iz stava 1. ovog člana i ne zahteva da po pritužbi postupa komisija, smatra se da je pritužilac odustao od pritužbe. Redovni pritužbeni postupak okončava se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema pritužbe.

Ukoliko pritužilac nije zadovoljan ocenom osnovanosti pritužbe ili ako rukovodioca obavesti da zahteva da po pritužbi postupi komisija, pritužba se ustupa komisiji.

Redovni pritužbeni postupak pred komisijom okončava se dostavljanjem pisanog odgovora pritužiocu u roku od 30 dana od dana ustupanja pritužbe na rešavanje.

Skraćeni pritužbeni postupak

Član 173.

Skraćeni pritužbeni postupak sprovodi se kada se pritužba odnosi na Ministarstvo, organizacionu jedinicu Ministarstva ili ako je pritužba podneta nakon isteka roka od 30 dana od dana pritužbene radnje.

Skraćeni pritužbeni postupak sprovodi rukovodilac organizacione jedinice u kojoj prituženik radi ili lice koje on ovlasti, odnosno rukovodilac organizacione jedinice Ministarstva na koju se pritužba odnosi.

Pritužilac ne učestvuje u skraćenom pritužbenom postupku.

Rukovodilac ili lice iz stava 2. ovog člana proverava navode pritužbe i u roku od 30 dana od dana prijema pritužbe izveštava pritužioca o ishodu skraćenog pritužbenog postupka.

Osnovanost pritužbe

Član 174.

Organi pritužbenog postupka pritužbu mogu oceniti kao osnovanu, delimično osnovanu ili neosnovanu.

Nadzor, evidentiranje i izveštavanje

Član 175.

Nadzor nad pritužbenim postupkom sprovodi nadležna pritužbena jedinica.

Nadzor nad pritužbenim postupkom Komisije za postupanje po pritužbi vrši lice koje ministar za to ovlasti.

Način postupanja tokom nadzora nad rešavanjem pritužbi uređuje se aktom iz člana 171. stav 4. ovog zakona.

Evidenciju pritužbi i izveštavanje o razmatranju pritužbi vrše nadležne pritužbene jedinice u skladu sa zakonom kojim se uređuju obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Godišnji izveštaj o razmatranju pritužbi u Ministarstvu javno se objavljuje na internet prezentaciji Ministarstva.

Unutrašnja kontrola

Sektor unutrašnje kontrole

Član 176.

Unutrašnju kontrolu rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu i organizacionih jedinica Ministarstva vrši Sektor unutrašnje kontrole.

Sektorom unutrašnje kontrole rukovodi načelnik Sektora unutrašnje kontrole. Načelnik Sektora unutrašnje kontrole za svoj rad odgovara ministru.

Prilikom preduzimanja mera i radnji propisanih zakonom kojim se uređuje krivični postupak, Sektor unutrašnje kontrole postupa po nalozima nadležnog javnog tužioca i suda.

Poslovi unutrašnje kontrole

Član 177.

Sektor unutrašnje kontrole preduzima mere i radnje na otkrivanju i suzbijanju

krivičnih dela u oblasti korupcije i drugih oblika koruptivnog ponašanja, kao i drugih krivičnih dela izvršenih na radu ili u vezi sa radom.

U obavljanju poslova unutrašnje kontrole primenjuju se policijska ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom, kao i ovlašćenja, mere i radnje propisane zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Sektor unutrašnje kontrole ostvaruje saradnju sa državnim organima, predstavnicima javnosti i građanima, kao i međunarodnu operativnu saradnju.

Sektor unutrašnje kontrole je pod spoljašnjim kontrolom, u skladu sa zakonom.

Ministar organizuje kontrolu rada policijskih službenika Sektora unutrašnje kontrole obrazovanjem posebne komisije.

Način obavljanja poslova unutrašnje kontrole propisuje ministar.

Postupanje unutrašnje kontrole

Član 178.

Sektor unutrašnje kontrole postupa po službenoj dužnosti, na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja, obraćanja zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, građana i pravnih lica u slučajevima koji nisu predviđeni odredbama propisa kojima je uređen pritužbeni postupak ili odredbama drugih zakona.

Sektor unutrašnje kontrole neće vršiti dalje provere po podnesku ili obraćanju u slučaju iz člana 169. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu koji tokom svog rada dođu do saznanja da je drugi zaposleni ili radno angažovani u Ministarstvu učinio krivično delo na radu ili u vezi sa radom, dužni su da preduzmu zakonom propisane mere i radnje i da bez odlaganja obaveste nadležnog javnog tužioca i Sektor unutrašnje kontrole.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog obraćanja Sektoru unutrašnje kontrole, osim u slučajevima lažnog prijavljivanja krivičnog dela.

Dužnosti i ovlašćenja u postupanju unutrašnje kontrole

Član 179.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu dužni su da ovlašćenim službenim licima Sektora unutrašnje kontrole omoguće da izvrše kontrolu i da im u tome pruže potrebnu stručnu i tehničku pomoć.

U obavljanju poslova unutrašnje kontrole, pored ovlašćenja iz člana 177. stav 2. ovog zakona ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole mogu da:

1)         obave razgovor i uzmu izjave od zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, oštećenih i drugih lica;

2)         izvrše uvid u spise predmeta i drugu službenu dokumentaciju i da po potrebi preuzmu kopije odnosno izuzmu spise predmeta;

3)         izvrše uvid u evidencije koje se vode u Ministarstvu;

4)         od zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu zahtevaju dostavljanje podataka i informacija koji su potrebni za obavljanje poslova unutrašnje kontrole;

5)         izvrše pregled službenih prostorija, sredstava i druge opreme;

6)         zahtevaju ateste i tehničke i druge podatke o tehničkim i drugim sredstvima koja se koriste u radu i zahtevaju dokaze o osposobljenosti zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu za upotrebu tehničkih i drugih sredstava;

7)         nalože preduzimanje hitnih i neodložnih mera i radnji ukoliko bi njihovim odlaganjem došlo do povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda prilikom primene policijskih ovlašćenja ili prilikom obavljanja unutrašnjih poslova.

Ako se u postupku unutrašnje kontrole utvrdi da postoje nepravilnosti Sektor unutrašnje kontrole će predložiti podnošenje inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, odnosno naložiti procenu opravdanosti nastavka radnog angažovanja, odnosno dati preporuku za unapređenje rada Ministarstva.

O preduzetim radnjama iz stava 2. ovog člana ovlašćeno službeno lice Sektora unutrašnje kontrole sačinjava pisani akt.

Ograničenje u postupanju unutrašnje kontrole

Član 180.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole ne mogu uticati na rad policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverljivost policijskog zadatka koji je u toku.

Konačnu odluku u pogledu opravdanosti zaštite poverljivosti policijskog zadatka iz stava 1. ovog člana na obrazložen predlog donosi nadležni javni tužilac.

Ako postoji osnovana opasnost da bi vršenjem unutrašnje kontrole rada policijskih službenika i drugih zaposlenih nad primenom policijskih i drugih ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom ili drugim propisima, onemogućilo ili bitno otežalo primenu policijskih ovlašćenja ili ugrozilo život i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski službenik i drugi zaposleni, može do odluke nadležnog javnog tužioca, privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija, ovlašćenim službenim licima unutrašnje kontrole. U slučaju odbijanja naloga unutrašnje kontrole iz razloga navedenih u stavu 3.

ovog člana, ovlašćeno službeno lice je dužno da bez odlaganja preko rukovodioca organizacione jedinice dostavi izveštaj ministru, odnosno nadležnom javnom tužiocu.

Preventivna kontrola

Član 181.

Sektor unutrašnje kontrole vrši preventivnu kontrolu rada organizacionih jedinica Ministarstva.

Izveštaj o rezultatima preventivne kontrole načelnik Sektora unutrašnje kontrole dostavlja rukovodiocu organizacione jedinice u kojoj je izvršena preventivna kontrola i ministru.

Izveštajem iz stava 2. ovog člana, koji može sadržati i primere dobre prakse, nalažu se mere radi otklanjanja nepravilnosti (u daljem tekstu: naložene mere).

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 2. ovog člana, odgovoran je za sprovođenje naloženih mera i dužan je da Sektoru unutrašnje kontrole dostavi izveštaj o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja.

Test integriteta

Član 182.

Test integriteta predstavlja kontrolu postupanja zaposlenog i radno angažovanog u Ministarstvu u simuliranoj situaciji, koja je identična njegovim radnim aktivnostima, bez obaveze prethodnog obaveštavanja organizacione jedinice u kojoj je testirani zaposlen ili radno angažovan.

Test integriteta se sprovodi u svrhu jačanja profesionalnog integriteta zaposlenih i radno angažovanih i preventivnog delovanja.

Test integriteta se pokreće i sprovodi po službenoj dužnosti ili na osnovu pisane i obrazložene inicijative direktora policije ili rukovodioca druge unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva.

Odluku o ispunjenosti uslova za sprovođenje testa integriteta donosi načelnik Sektora unutrašnje kontrole, koji odobrava plan sprovođenja testa integriteta.

Isključena je odgovornost ovlašćenog službenog lica Sektora unutrašnje kontrole prilikom sprovođenja testa integriteta za postupanje koje ima obeležja protivpravnosti ili povrede službene dužnosti, ukoliko je takvo postupanje neophodno da bi se ostvarila svrha i ukoliko je u skladu sa planom sprovođenja testa integriteta.

Prilikom sprovođenja testa integriteta poštuju se ljudska i manjinska prava i slobode, profesionalni integritet i dostojanstvo testiranog.

Zabranjeno je podstrekavanje testiranih na izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili povredu službene dužnosti.

Test integriteta ne predstavlja posebne dokazne radnje propisane zakonom kojim je uređen krivični postupak.

Sprovođenje testa integriteta može se video i audio dokumentovati, a radi zaštite identiteta ovlašćenih službenih lica koji sprovode test integriteta, nadležni organi mogu izdati lična i druga dokumenta sa izmenjenim podacima.

Rezultat testa integriteta

Član 183.

Rezultat testa integriteta može biti pozitivan ili negativan, zavisno od toga da li je zaposleni ili radno angažovani pokazao, odnosno nije pokazao svoj profesionalni integritet.

Negativan rezultat testa integriteta služi kao osnov za pokretanje predistražnog postupka, osnov za iniciranje postupka utvrđivanja disciplinske odgovornosti u skladu sa zakonom, odnosno za nalaganje procene opravdanosti nastavka radnog angažovanja. kao i za procenu i analizu rizika od korupcije.

Način sprovođenja testa integriteta propisuje ministar.

Sprovođenje analize rizika od korupcije

Član 184.

Analiza rizika od korupcije predstavlja identifikaciju i procenu rizika, izradu plana preventivnih mera, kao i kontrolu primene preventivnih mera u cilju sprečavanja, ublažavanja ili otklanjanja verovatnoće pojave korupcije ili posledica korupcije u Ministarstvu.

Sektor unutrašnje kontrole u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje borba protiv korupcije vrši analizu rizika od korupcije u organizacionim jedinicama Ministarstva i koordinira poslovima u vezi sa planom integriteta Ministarstva.

Sektor unutrašnje kontrole dostavlja izveštaj o sprovedenoj analizi rizika od korupcije sa predlogom preventivnih mera rukovodiocu organizacione jedinice u kojoj je sprovedena analiza rizika od korupcije.

Sektor unutrašnje kontrole dostavlja izveštaj o utvrđenim visokorizičnim radnim mestima organizacionoj jedinici nadležnoj za ljudske resurse.

Rukovodilac iz stava 3. ovog člana, dužan je da Sektoru unutrašnje kontrole dostavi izveštaj o primeni hitnih preventivnih mera u roku od šest meseci, odnosno 12 meseci za realizaciju drugih preventivnih mera, od dana dostavljanja izveštaja iz stava 3. ovog člana.

Način sprovođenja analize rizika od korupcije i obavljanja poslova u vezi planom integriteta propisuje ministar.

Kontrola prijave i promene imovnog stanja zaposlenog

Član 185.

Sektor unutrašnje kontrole vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca i zaposlenih na visokorizičnim radnim mestima u Ministarstvu ustanovljenim analizom rizika od korupcije (u daljem tekstu: obveznici), vrši kontrolu blagovremenosti prijave, tačnosti i potpunosti podataka prijavljenih u imovinskom kartonu, izuzev za zaposlene u Ministarstvu za koje je ta obaveza propisana posebnim zakonom.

Obveznici su dužni da prijave imovno stanje najkasnije u roku od 60 dana od dana raspoređivanja ili premeštaja.

Ukoliko je došlo do bitne promene imovnog stanja, obveznici su dužni da to prijave Sektoru unutrašnje kontrole najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Bitna promena imovnog stanja predstavlja uvećanje ili umanjenje imovine i prihoda u odnosu na prethodnu prijavu imovnog stanja, koja prelazi vrednost godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednje objavljenom podatku republičkog organa nadležnom za poslove statistike ili kada se menja struktura te imovine, odnosno kada nastupe promene u podacima koji podležu registraciji.

Lični imovinski karton sadrži lične podatke i podatke o imovini i prihodima, kao i podatke o depozitima, dugovanjima i potraživanjima obveznika i lica sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

U obavljanju redovne i vanredne kontrole prijave i promene imovnog stanja, Sektor unutrašnje kontrole vrši razmenu podataka, ostvaruje uvid u podatke koje obrađuju ili su ovlašćeni da vode drugi organi javne vlasti, uključujući neposredan pristup bazama podataka koje vode u elektronskom obliku.

Sektor unutrašnje kontrole može pribavljati podatke o računima i sefovima obveznika od centralne banke, drugih banaka i finansijskih institucija, a podatke o računima i sefovima lica sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, uz njihovu saglasnost.

Način kontrole prijave imovnog stanja i obrazac imovinskog kartona propisuje ministar.

Izveštavanje

Član 186.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole redovno i po zahtevu podnosi ministru

izveštaje o radu, kao i izveštaje o aktivnostima u okviru međunarodne operativne saradnje.

O merama i radnjama preduzetim na osnovu zakona kojim se uređuje krivični postupak, Sektor unutrašnje kontrole izveštava nadležnog javnog tužioca i sud, u skladu sa zakonom.

Sektor unutrašnje kontrole u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine, javno objavljuje izveštaj o radu za prethodnu godinu o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima.

Glava VI

FINANSIRANjE I IMOVINA

Izvori finansiranja

Član 187.

Finansijska sredstva za rad Ministarstva obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća, pravna i fizička lica, mogu svojim sredstvima učestvovati u poboljšanju uslova rada organizacionih jedinica Ministarstva, odnosno u saradnji sa Ministarstvom mogu učestvovati u finansiranju aktivnosti u cilju unapređenja bezbednosti u zajednici i u realizaciji pojedinih aktivnosti od značaja za bezbednost ljudi i imovine na određenom području.

Ministarstvo može, uz naknadu, pružati usluge u vezi sa svojim delokrugom, u skladu sa zakonom.

Sredstva ostvarena od pružanja usluga iz stava 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

Vrste usluga i visinu takse za pružene usluge uređuje Vlada.

Sredstva u javnoj svojini

Član 188.

Ministarstvo u obavljanju poslova iz svog delokruga koristi sredstva u javnoj svojini.

Ministarstvo sredstvima u javnoj svojini koja su mu data na korišćenje obezbeđuje prostorne i druge uslove za rad srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova u skladu sa ugovorom zaključenim između Ministarstva i škole.

Uslovi iz stava 2. ovog člana, pored ostalog, obuhvataju obezbeđivanje učenicima besplatnog smeštaja, ishrane, udžbenika, školskog pribora, uniforme, odeće, obuće i druge opreme neophodne za pohađanje nastave i boravak u školi, u skladu sa posebnim zakonom.

Zaposleni je dužan da u obavljanju poslova i izvršavanju zadataka sredstva u javnoj svojini koristi s povećanom pažnjom, prema propisima i pravilima struke.

Stvari za posebne namene

Član 189.

Ministarstvo u obavljanju poslova iz svog delokruga koristi nepokretne i pokretne stvari za posebne namene, koje imaju poverljiv karakter, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Stvarima iz stava 1. ovog člana smatraju se nepokretne i pokretne stvari koje koriste organizacione jedinice Ministarstva za potrebe poslova bezbednosti ili koje su u funkciji obavljanja poslova iz delokruga Ministarstva i zaštite bezbednosnih interesa Republike Srbije.

Nepokretne stvari iz stava 2. ovog člana su: objekti (službene zgrade i delovi službenih zgrada, objekti za smeštaj i obuku, službeni stanovi, poslovne prostorije, pomoćni objekti, magacini, skladišta, garaže, privremeni, montažni objekti) i zemljište.

Pokretne stvari iz stava 2. ovog člana su: oružje, ubojna sredstva, municija, oprema i delovi za oružje; oprema (balistička, tehnička, informatička); uniforma, odeća, odećna oprema, obuća; prevozna sredstva (vozila, plovila i vazduhoplovi); bespilotni vazduhoplovi; sredstva prinude; službene legitimacije i službene legitimacije sa službenom značkom; službene životinje, kao i druge pokretne stvari.

Nabavke nepokretnih i pokretnih stvari za posebne namene, kao i nabavke dobara, usluga i radova za potrebe i u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima za posebne namene, koje su u funkciji obavljanja poslova iz nadležnosti Ministarstva i zaštite bezbednosnih interesa, odnosno zaštite podataka koji su zakonom, drugim propisima ili odlukom nadležnog organa određeni i označeni određenim stepenom tajnosti vrše se u skladu sa odredbama zakona kojim su uređene javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti.

Vlada bliže uređuje vrste nepokretnih i pokretnih stvari za posebne namene koje koristi Ministarstvo, kao i dobra, usluge i radove za potrebe i u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima iz stava 5. ovog člana.

Način korišćenja pokretnih stvari za posebne namene propisuje ministar.

Ministar, na predlog direktora policije, utvrđuje objekte i područje objekata koje upotrebljava Policija i mere za njihovo obezbeđivanje.

Boju i obeležja na vozilima, plovilima i vazduhoplovima Policije i Sektora za vanredne situacije, propisuje ministar.

Vrste naoružanja koje koristi Policija propisuje Vlada.

Finansijska sredstva za posebne operativne potrebe

Član 190.

U okviru budžeta, prema finansijskom planu Ministarstva, opredeljuju se finansijska sredstva za posebne operativne potrebe.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za naknadu troškova operativnog postupanja ovlašćenih službenih lica, obavljanja poslova unutrašnje kontrole, sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku, kao i za nadoknadu tekućih troškova održavanja stvari za posebne namene koje se koriste u operativne svrhe.

Pored namene iz stava 2. ovog člana, sredstva za posebne operativne potrebe koriste se za naknadu troškova i isplatu nagrada licima koja pružaju pomoć u operativnom postupanju policije, uključujući primenu mera koje su odobrene na osnovu zakona i pružanje korisnih informacija u vezi sa krivičnim delima i njihovim izvršiocima.

Na sredstva iz stava 1. ovog člana ne plaćaju se doprinosi, niti druga davanja određena propisima.

Podaci o isplatama sredstava iz stava 1. ovog člana vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Način korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar.

Solidarna pomoć

Član 191.

Zaposlenima u Ministarstvu i članovima njihovih užih porodica može se dodeliti solidarna pomoć u skladu sa ovim zakonom i to kao fiksni novčani iznos ili novčani iznos koji odgovara stvarnom trošku, u skladu sa raspoloživim sredstvima opredeljenim budžetom.

Aktom ministra obrazuje se komisija, koju čine predstavnici Ministarstva i reprezentativnih sindikata, koja odlučuje o uvođenju u evidenciju poginulih, ranjenih i povređenih prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova, kao i o zahtevima za dodelu solidarne pomoći.

Evidencija iz stava 2. ovog člana vodi se u skladu sa zakonom kojim je uređena obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Način ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana i visinu solidarne pomoći propisuje ministar.

Osnov za dodelu solidarne pomoći

Član 192.

Solidarna pomoć dodeljuje se:

1)         zaposlenom za rođenje odnosno usvojenje deteta;

2)         zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;

3)         članu uže porodice zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog;

4)         zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti;

5)         zaposlenom kome je radni odnos u Ministarstvu prestao kao posledica povrede ili ranjavanja prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova, za slučaj lečenja od posledica povrede ili ranjavanja;

6)         zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti člana uže porodice;

7)         zaposlenom za zdravstvenu rehabilitaciju i nabavku medicinsko-tehničkih pomagala;

8)         zaposlenom za nabavku medicinsko-tehničkih pomagala za člana uže porodice;

9)         zaposlenom za slučaj invaliditeta;

10)       zaposlenom za posebne slučajeve ugroženosti usled elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće;

11)       za stipendiranje dece zaposlenog koji je izgubio život, teško ranjen ili teško povređen prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova, i to za: redovno školovanje, a najkasnije do navršene 26 godine života, nabavku udžbenika i školskog pribora u toku osnovnog i srednjeg obrazovanja i za boravak deteta u predškolskoj ustanovi;

12)       članu uže porodice zaposlenog poginulog prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova i to: za izdržavanje ukoliko nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad i zakupninu na ime stanarine ukoliko nema rešeno stambeno pitanje, odnosno otplatu duga ili dela duga po stambenom kreditu ukoliko se tim kreditom rešava stambeno pitanje;

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačke 2), 3), 6) i 8) ovog člana, smatraju se supružnik, vanbračni partner, deca, roditelj, rođena braća i sestre, usvojilac, usvojenik i štićenik.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 12) ovog člana, smatraju se supružnik, vanbračni partner, deca, kao i roditelj, usvojilac, usvojenik, štićenik, pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu.

Glava VII LjUDSKI RESURSI

1.         Upravljanje ljudskim resursima

Član 193.

Upravljanje ljudskim resursima uključuje sve procese i aktivnosti koje omogućavaju planiranje, obezbeđivanje, razvoj, zadržavanje zaposlenih, zdravstvenu i psihološku brigu o zaposlenima, radi ostvarivanja ciljeva Ministarstva, poštujući načela jednakih mogućnosti.

Funkcija upravljanja ljudskim resursima ostvaruje se:

1)         profesionalnim planiranjem, regrutacijom, selekcijom i edukacijom pri izboru i tokom rada zaposlenih u Ministarstvu;

2)         kontinuiranim  učenjem          i           jačanjem         profesionalne  etike,   integriteta        i kredibiliteta zaposlenih u Ministarstvu;

3)         uspostavljanjem i unapređenjem sistema karijernog razvoja zaposlenih u Ministarstvu, zasnovanom na principu upravljanja kompetencijama i učinkom;

4)         kroz zaštitu i promovisanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda i ravnopravnosti, kao i kroz primenu Kodeksa policijske etike;

5)         kroz obezbeđivanje specifične zdravstvene zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu i očuvanje i unapređenje psihološke dobrobiti zaposlenih.

Pravila i način upravljanja ljudskim resursima uređuje ministar.

Planiranje kadrova i kadrovski plan

Član 194.

Planiranje kadrova podrazumeva usaglašavanje kadrovske strukture zaposlenih sa potrebama Ministarstva koje proizilaze iz strateške procene javne bezbednosti, međunarodno preuzetih obaveza, ciljeva sadržanih u dokumentima javnih politika, izmena i donošenja novih propisa i potreba nesmetanog i efikasnog obavljanja unutrašnjih poslova.

Planiranje kadrova iz stava 1. ovog člana ostvaruje se kroz pripremu, donošenje i realizaciju kadrovskog plana.

Kadrovski plan Ministarstva sadrži:

1)         broj zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno, određeno vreme i broj pripravnika;

2)         broj lica čiji je prijem planiran u radni odnos na neodređeno vreme, određeno vreme zbog povećanog obima posla i u svojstvu pripravnika, u godini za koju se kadrovski plan donosi;

3)         projekciju broja zaposlenih kojima će prestati radni odnos u godini za koju se kadrovski plan donosi.

Ministarstvo preduzima mere za podsticanje i unapređenje zapošljavanja žena i pripadnika nacionalnih manjina, kao i lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima, u skladu sa zakonom.

Metodologiju izrade kadrovskog plana propisuje i kadrovski plan donosi ministar.

Kadrovski plan za državne službenike i nameštenike donosi se u skladu sa propisima o državnim službenicima i nameštenicima.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 195.

Radni odnos u Ministarstvu može da zasnuje lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)         da je punoletno;

2)         da je državljanin Republike Srbije;

3)         pre početka postupka za zasnivanje radnog odnosa ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije najmanje godinu dana neprekidno;

4)         da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

5)         da nije osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

6)         da mu nije prestao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa u organu javne vlasti;

7)         da ne postoje druge bezbednosne smetnje utvrđene ovim zakonom.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana, lice mora da ispuni i uslove za rad na radnom mestu, u skladu sa aktom iz člana 21. stav 3. ovog zakona.

Zakonom i aktom iz člana 21. stav 3. ovog zakona može se, za pojedina radna mesta, kao uslov utvrditi isključivo državljanstvo Republike Srbije.

Način zasnivanja radnog odnosa

Član 196.

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem javnog konkursa, na radnim mestima koja su predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koja nisu popunjena i u slučajevima kada je popuna tih radnih mesta u skladu sa kadrovskim planom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana radni odnos u Ministarstvu može se zasnovati i bez konkursa u slučaju:

1)         preuzimanja državnog službenika/službenika iz drugog državnog organa, organa teritorijalne autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave;

2)         prijema u radni odnos supružnika i dece zaposlenog koji je u obavljanju unutrašnjih poslova izgubio život, usled ranjavanja zadobio tešku telesnu povredu ili je na drugi način zadobio tešku telesnu povredu koja trajno umanjuje njegovu radnu sposobnost;

3)         prijema lica koji su završili srednju školu osnovanu za potrebe unutrašnjih poslova;

4)         prijema lica koja su završila studije na visokoškolskoj ustanovi osnovanoj za potrebe unutrašnjih poslova;

5)         prijema lica koji su završila osnovnu policijsku obuku;

6)         prijema lica koji su završili osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno- spasilačkih jedinica Ministarstva;

 

7)         prijema lica koja su završili obuku za specijalnu jedinicu policije, za jedinicu policije posebne namene ili za posebnu jedinicu policije;

8)         popune specifičnih radnih mesta;

9)         prijema u radni odnos na određeno vreme na nepopunjeno ili popunjeno radno mesto zbog privremenog povećanja obima posla, najduže na šest meseci;

10)       prijema lica koja su završila studije na visokoškolskim ustanovama, a koja su tokom studija sa Ministarstvom imala zaključen ugovor o stipendiranju.

Način sprovođenja javnog konkursa propisuje ministar.

Vrste radnih mesta policijskih službenika

Član 197.

Radna mesta policijskih službenika su rukovodeća i izvršilačka radna mesta.

Rukovodeća radna mesta policijskih službenika u zavisnosti od složenosti poslova, obrazovanja, čina/zvanja, stepena odgovornosti i ovlašćenja za donošenje odluka, kao i samostalnosti u radu, razvrstavaju se na rukovodeća radna mesta: operativnog nivoa, srednjeg nivoa, visokog nivoa i strateškog nivoa.

Pojedina radna mesta iz stava 1. ovog člana mogu se aktom iz člana 21. stav 3. ovog zakona utvrditi kao specifična radna mesta na kojima se poslovi obavljaju u uslovima životne sredine neprirodne za rad čoveka i odnose se na letačke, padobranske i ronilačke poslove ili poslove koji su takve prirode da je za njihovo obavljanje neophodno posedovanje posebnih znanja i veština ili pravosudnog ispita, kao i radna mesta u pogledu kojih na tržištu rada postoji nedostatak kadrova (u daljem tekstu: specifična radna mesta).

Pojedina radna mesta iz st. 1 i 2. ovog člana, odnosno poslovi u Ministarstvu primenom posebnih kriterijuma utvrđuju se kao radna mesta na kojima se staž osiguranja u efektivnom trajanju računa sa uvećanim trajanjem.

Radna mesta, odnosno poslovi iz stava 3. ovog člana utvrđuju se prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Merila za razvrstavanje rukovodećih radnih mesta uređuje Vlada.

Pripravnici

Član 198.

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad.

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na radnom mestu policijskog službenika, svojstvo policijskog službenika stiče po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu.

Pripravniku prestaje radni odnos ako u propisanom roku ne položi stručni ispit.

Program, postupak i način stručnog osposobljavanja pripravnika propisuje ministar.

Izjava o dužnostima i pravima i polaganje zakletve

Član 199.

Policijski službenik dužan je da prilikom prijema u radni odnos potpiše izjavu o dužnostima i pravima policijskih službenika.

Na dan obeležavanja praznika Ministarstva, odnosno dana Policije policijski službenici primljeni u radni odnos na neodređeno vreme u prethodnih godinu dana polažu zakletvu koja glasi:

“Zaklinjem se da ću se dosledno pridržavati Ustava i zakona u vršenju unutrašnjih poslova i da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju bezbednosti, zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda i savesno i odgovorno služiti građanima Republike Srbije”.

Način polaganja zakletve propisuje ministar.

Raspoređivanje

Član 200.

Zaposleni se raspoređuje:

1)         prilikom zasnivanja radnog odnosa;

2)         nakon donošenja novog ili izmene akta iz člana 21. stav 3. ovog zakona;

3)         po osnovu pravnosnažne sudske presude;

4)         nakon položenog stručnog ispita;

5)         po isteku perioda mirovanja radnog odnosa;

6)         po prestanku privremenog udaljenja sa rada;

7)         prilikom vraćanja na rad ukoliko nadležni organ ne utvrdi pravo na penziju u skladu sa zakonom;

8)         u postupku izvršenja disciplinske mere.

Raspoređivanje nakon donošenja novog ili izmena akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu

Član 201.

U slučaju iz člana 200. stav 1. tačka 2) ovog zakona, rukovodioci:

1)         strateškog nivoa u Direkciji policije, raspoređuju se rešenjem koje donosi ministar na predlog direktora policije;

2)         visokog, srednjeg i operativnog nivoa u Direkciji policije, raspoređuju se rešenjem koje donosi direktor policije;

3)         strateškog i visokog nivoa u drugim unutrašnjim organizacionim jedinicama, raspoređuju se rešenjem koje donosi ministar;

4)         srednjeg i operativnog nivoa u drugim unutrašnjim organizacionim jedinicama, raspoređuju se rešenjem koje donosi rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice.

U slučaju iz člana 200. stav 1. tačka 2) ovog zakona, raspoređivanje zaposlenih na izvršilačka radna mesta vrši se rešenjem koje donosi ovlašćeni rukovodilac organizacione jedinice.

Žalba na rešenje o raspoređivanju ne odlaže izvršenje rešenja.

Trajni premeštaj nakon sprovedenog internog konkursa

Član 202.

Policijski službenik i državni službenik u Ministarstvu u radnom odnosu na neodređeno vreme može biti trajno premešten na upražnjeno radno mesto po sprovedenom internom konkursu.

Ako je rukovodeće radno mesto upražnjeno, na predlog rukovodioca organizacione jedinice, organizaciona jedinica nadležna za upravljanje ljudskim resursima, po utvrđivanju ispunjenosti uslova za popunjavanje radnog mesta, raspisuje interni konkurs za popunu tog radnog mesta.

Do popune radnog mesta u skladu sa stavom 2. ovog člana, na to radno mesto može se privremeno premestiti vršilac dužnosti, na predlog nadležnog rukovodioca.

Za vreme vršenja dužnosti rukovodioca zaposlenom pripadaju sva prava radnog mesta na koje se kao vršilac dužnosti premešta, ako je to za njega povoljnije.

Način sprovođenja internog konkursa propisuje ministar.

Trajni premeštaj u Direkciji policije nakon sprovedenog internog konkursa

Član 203.

Na rukovodeća radna mesta u Direkciji policije zaposleni se trajno premešta na osnovu izveštaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu i to:

1)         na rukovodeće radno mesto strateškog nivoa - rešenjem koje donosi ministar, na predlog direktora policije;

2)         na rukovodeće radno mesto visokog nivoa - rešenjem koje donosi direktor policije;

3)         na rukovodeće radno mesto srednjeg i operativnog nivoa - rešenjem koje donosi direktor policije, na predlog rukovodioca koji je predložio popunu radnog mesta.

Na izvršilačka radna mesta zaposleni se trajno premeštaju nakon sprovedenog internog konkursa, rešenjem koje donosi ovlašćeni rukovodilac, a na osnovu izveštaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu.

Trajni premeštaj u drugim unutrašnjim organizacionim jedinicama nakon sprovedenog internog konkursa

Član 204.

Na rukovodeća radna mesta u drugim unutrašnjim organizacionim jedinicama zaposleni se trajno premešta na osnovu izveštaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu i to:

1)         na rukovodeće radno mesto strateškog nivoa - rešenjem koje donosi ministar,

2)         na rukovodeće radno mesto visokog nivoa - rešenjem koje donosi ministar, na predlog neposredno višeg rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se radno mesto popunjava,

3)         na rukovodeće radna mesta srednjeg i operativnog nivoa u drugim unutrašnjim organizacionim jedinicama zaposleni se trajno premešta rešenjem koje donosi rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice na predlog rukovodioca koji je predložio popunu radnog mesta.

Na izvršilačka radna mesta zaposleni se trajno premeštaju, nakon sprovedenog internog konkursa, rešenjem koje donosi ovlašćeni rukovodilac, a na osnovu izveštaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu.

Trajni premeštaj bez sprovođenja internog konkursa

Član 205.

Trajni premeštaj vrši se na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice u koju se zaposleni trajno premešta, uz saglasnost rukovodioca organizacione jedinice iz koje se zaposleni premešta ili na zahtev zaposlenog uz saglasnost tih rukovodilaca.

Za trajni premeštaj zaposlenog iz stava 1. ovog člana, u slučaju kada je razdaljina mesta rada od mesta premeštaja veća od 50 kilometara, neophodna je pisana saglasnost zaposlenog.

Zaposleni se trajno premešta na drugo radno mesto bez sprovođenja internog konkursa u sledećim slučajevima:

1)         kada ima trajno ograničenje radne sposobnosti ocenjeno na lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a shodno oceni radne sposobnosti;

2)         kada ne ispunjava utvrđene norme fizičkih sposobnosti;

3)         ukoliko u propisanom roku ne ispuni posebni uslov za obavljanje poslova radnog mesta.

Zaposleni može biti trajno premešten na drugo radno mesto bez sprovođenja internog konkursa, na lični zahtev ili na obrazloženi predlog rukovodioca, zbog bolje organizacije rada ili potrebe za efikasnijim obavljanjem određenih poslova i zadataka, u sledećim slučajevima:

1)         premeštaja u okviru izvršilačkih radnih mesta iste stručne spreme;

2)         spajanja porodice;

3)         smanjenja troškova Ministarstva;

4)         premeštaja rukovodioca na radno mesto istog ili nižeg nivoa rukovođenja ili na izvršilačko radno mesto, na lični zahtev ili uz saglasnost zaposlenog;

5)         premeštaja rukovodioca na izvršilačko radno mesto, na obrazloženi predlog neposredno višeg rukovodioca kad ne ostvaruje bazične kompetencije potrebne za rad na radnom mestu na kojem je raspoređen ili ne postiže zadovoljavajuće rezultate rada, čija su merila propisana aktom o ocenjivanju zaposlenih.

U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana trajni premeštaj se vrši na radno mesto na kojem se poslovi obavljaju u istom stepenu i vrsti obrazovanja i istom činu/zvanju koje zaposleni ima u trenutku premeštaja.

Izuzetno, ukoliko ne postoji upražnjeno odgovarajuće radno mesto u skladu sa stavom 5. ovog člana, na obrazloženi predlog nadležnog rukovodioca trajni premeštaj u slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana može se vršiti i na radno mesto za koje je predviđen jedan čin/zvanje niže od čina/zvanja koje zaposleni ima, pri čemu zaposleni zadržava čin/zvanje koje je imao u trenutku premeštaja.

U slučaju iz stava 4. tač. 4) i 5) trajni premeštaj se može vršiti na radno mesto za koje je predviđen niži čin/zvanje, pri čemu zaposleni zadržava čin/zvanje koje je imao u trenutku premeštaja.

Privremeni premeštaj

Član 206.

Zaposleni može biti privremeno premešten na drugo radno mesto iz sledećih razloga:

1)         povećanog obima posla, odnosno blagovremenog i efikasnijeg obavljanja određenih poslova ili zadataka, najduže šest meseci;

2)         zamene odsutnog zaposlenog, do povratka odsutnog zaposlenog;

3)         privremeno ograničene radne sposobnosti, do kontrolnog lekarskog pregleda, odnosno do prestanka privremeno ograničene radne sposobnosti, a najduže godinu dana;

4)         obavljanja poslova rukovodećeg radnog mesta u svojstvu vršioca dužnosti, do okončanja internog konkursa;

5)         u slučaju da je ovlašćenom službenom licu oduzeto službeno oružje, municija i sredstva prinude iz razloga utvrđenih u članu 148. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona, do vraćanja službenog oružja, municije i sredstava prinude, odnosno do trajnog premeštaja.

Za privremeni premeštaj zaposlenog, u slučaju kada je razdaljina mesta rada od mesta premeštaja veća od 50 kilometara, neophodna je pisana saglasnost zaposlenog.

Zaposleni koji se privremeno premešta zadržava sva prava radnog mesta sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom premeštaju i rešenja o utvrđivanju prestanka privremenog premeštaja.

Upućivanje

Član 207.

Policijski službenik može se uputiti:

1)         u drugu organizacionu jedinicu bez promene radnog mesta ili u radno telo Ministarstva, u cilju obavljanja konkretnog službenog posla ili zadatka za čije obavljanje se zahtevaju posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti;

2)         na selekcionu i osnovnu obuku za specijalnu jedinicu policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije ili drugu obuku u zemlji ili inostranstvu.

Za upućivanje iz stava 1. tačka 1) ovog člana potrebna je saglasnost policijskog službenika.

Upućivanje iz stava 1. tačka 1) ovog člana traje najduže godinu dana, osim ako je međunarodnim ugovorom predviđeno drugačije.

Upućivanje iz stava 1. tačka 2) ovog člana traje najduže dok traje obuka.

Za vreme trajanja upućivanja iz stava 1. tačka 1) ovog člana policijski službenik ima pravo na naknadu troškova u skladu sa propisima kojim se uređuje naknada troškova policijskih službenika zbog privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada.

Za vreme trajanja upućivanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana zaposlenom polazniku selekcione i osnovne obuke za specijalnu jedinicu policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije, ne pripada pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji, niti za rad i boravak na terenu i pravo na uvećanje plate u skladu sa ovim zakonom.

Za vreme trajanja upućivanja policijski službenik ostvaruje sva prava svog radnog mesta.

Rešenjem o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja.

Karijerni razvoj

Član 208.

Karijerni razvoj policijskih službenika realizuje se putem obrazovanja i obuke, karijernog napredovanja, kao i razvoja potencijala policijskih službenika na osnovu koga se stiču nova i unapređuju postojeća znanja i veštine, radi efikasnog i efektivnog doprinosa ostvarivanju ciljeva Ministarstva.

Činovi

Član 209.

Ovlašćena službena lica imaju sledeće činove:

1)         sa srednjim obrazovanjem - mlađi vodnik policije, mlađi vodnik policije I klase, vodnik policije, vodnik policije I klase, stariji vodnik policije i stariji vodnik policije I klase;

2)         sa visokim obrazovanjem sa 180 ESPB bodova - zastavnik policije, zastavnik policije I klase, stariji zastavnik policije i potporučnik policije;

3)         sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova - poručnik policije, kapetan policije, major policije, potpukovnik policije, pukovnik policije i general policije.

Policijski službenici koji u statusu lica na posebnim dužnostima obavljaju poslove zaštite i spasavanja imaju sledeće činove:

1)         sa srednjim obrazovanjem - mlađi vodnik vatrogasac, vodnik vatrogasac, vodnik vatrogasac I klase;

2)         sa visokim obrazovanjem sa 180 ESPB bodova - zastavnik vatrogasac, zastavnik vatrogasac I klase;

3)         sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova - poručnik vatrogasac, kapetan vatrogasac, major vatrogasac, potpukovnik vatrogasac, pukovnik vatrogasac.

Zvanja

 Član 210.

Policijski službenici u statusu lica na posebnim dužnostima imaju sledeća zvanja:

1)         sa srednjim obrazovanjem - mlađi policijski referent, mlađi policijski referent I klase, policijski referent, policijski referent I klase, viši policijski referent i samostalni policijski referent;

2)         sa visokim obrazovanjem sa 180 ESPB bodova - mlađi policijski saradnik, policijski saradnik, samostalni policijski saradnik;

3)         sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova - mlađi policijski savetnik, policijski savetnik, viši policijski savetnik, samostalni policijski savetnik i glavni policijski savetnik.

Određivanje čina/zvanja

Član 211.

Određivanje čina/zvanja policijskog službenika koji se raspoređuje prilikom zasnivanja radnog odnosa vrši se u skladu sa propisanim rasponom čina/zvanja radnog

 

mesta na koje se raspoređuje na osnovu ostvarenog staža osiguranja u efektivnom trajanju u istom stepenu obrazovanja, ako ispunjava uslove propisane odredbama ovog zakona i propisima donetih na osnovu ovog zakona.

Zaposlenom u Ministarstvu u svojstvu državnog službenika koji se raspoređuje ili premešta na radno mesto policijskog službenika određivanje čina/zvanja vrši se u skladu sa propisanim rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se raspoređuje ili premešta na osnovu ostvarenog staža osiguranja u efektivnom trajanju u istom stepenu obrazovanja.

Policijskom službeniku koji se raspoređuje ili premešta sa radnog mesta sa visokim obrazovanjem sa 180 ESPB bodova na radno mesto sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova, određuje se početni čin/zvanje propisan za radna mesta sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova.

Policijskom službeniku koji se raspoređuje ili premešta sa radnog mesta sa srednjim obrazovanjem na radno mesto sa visokim obrazovanjem sa 180 ESPB bodova ili na radno mesto sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova, određuje se početni čin/zvanje propisan za radna mesta sa visokim obrazovanjem sa 180 ESPB bodova odnosno početni čin/zvanje propisan za radna mesta sa visokim obrazovanjem sa 240 ESPB bodova.

Izuzetno od st. 3. i 4. ovog člana, policijskom službeniku koji se raspoređuje ili premešta na radno mesto u statusu OSL, a ispunjava uslove za sticanje višeg čina po osnovu ostvarenog staža osiguranja u efektivnom trajanju u statusu OSL, odrediće se nesporedno viši čin u odnosu na početni u tom stepenu obrazovanja.

Pod stažom osiguranja u efektivnom trajanju iz stava 5. ovog člana podrazumeva se i vreme provedeno sa nižim stepenom obrazovanja u okviru radnih mesta u statusu OSL.

Čin general-major policije, general-potpukovnik policije i general-pukovnik policije određuje se policijskim službenicima na određenim radnim mestima visokog i strateškog nivoa rukovođenja, na predlog ministra.

Čin general policije određuje se direktoru policije za vreme trajanja mandata.

Ocenjivanje rada policijskih službenika

Član 212.

Rad policijskih službenika u Ministarstvu ocenjuje se jednom godišnje.

Pozitivne ocene su: “dovoljan - 2”, “dobar - 3”, “ističe se - 4” i “naročito se ističe - 5”, a negativna ocena je “nedovoljan - 1”.

Policijski službenik koji nije zadovoljan godišnjom ocenom rada može podneti zahtev za preispitivanje ocene Komisiji za preispitivanje ocene u roku od osam dana od dana dostavljanja obrasca ocene.

Komisiju iz stava 3. ovog člana rešenjem obrazuje ministar.

Merila, postupak i način ocenjivanja policijskih službenika i izgled obrasca ocene uređuje Vlada.

Karijerno napredovanje

Član 213.

Karijerno napredovanje je deo karijernog razvoja i podrazumeva horizontalno i vertikalno napredovanje.

Horizontalno napredovanje podrazumeva sticanje narednog čina/zvanja u okviru izvršilačkih radnih mesta i rukovodećih radnih mesta istog nivoa rukovođenja.

Vertikalno napredovanje podrazumeva:

1)         sticanje čina/zvanja na izvršilačkom radnom mestu za koje je propisan viši stepen obrazovanja po osnovu raspoređivanja ili premeštaja;

2)         napredovanje na operativni i svaki sledeći neposredno viši nivo rukovođenja u svom činu/zvanju;

3)         napredovanje na operativni i svaki sledeći neposredno viši nivo rukovođenja uz sticanje narednog čina/zvanja.

Za vertikalno napredovanje iz stava 3. tač. 2) i 3) potrebno je da policijski službenik provede najmanje dve godine na neposredno nižem nivou rukovođenja.

Način određivanja i sticanja čina/zvanja u Ministarstvu, uslove i ostala pitanja u vezi sa karijernim napredovanjem policijskih službenika propisuje Vlada

Vanredno unapređenje

Član 214.

Policijski službenik koji je postigao izuzetne rezultate u radu i time dao značajan doprinos obavljanju unutrašnjih poslova može se u toku karijere jednom vanredno unaprediti u neposredno viši čin/zvanje, nezavisno od uslova propisanih za sticanje čina/zvanja, odnosno uslova propisanih za radno mesto na koje je raspoređen.

O vanrednom unapređenju na predlog rukovodioca organizacione jedinice odlučuje ministar rešenjem.

Obrazovanje i obuka

Član 215.

Obrazovanje za obavljanje unutrašnjih poslova sprovodi se u srednjoj školi i visokoškolskoj ustanovi osnovanim za potrebe unutrašnjih poslova i drugim visokoškolskim ustanovama u skladu sa posebnim propisima i ugovorom.

Obuka u Ministarstvu podrazumeva sticanje i unapređenje znanja, veština i stavova sa ciljem povećanja efikasnosti i efektivnosti u obavljanju unutrašnjih poslova i realizuje se kroz stručno osposobljavanje i stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Stručno osposobljavanje predstavlja sticanje osnovnih znanja, veština i stavova za obavljanje unutrašnjih poslova i obuhvata: osnovnu policijsku obuku, policijsku obuku osnovnog nivoa, osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica Ministarstva, selekcionu i osnovnu obuku za specijalnu jedinicu policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije, specijalističke obuke, obuke za nivoe rukovođenja i obuke za čin/zvanje.

Stručno usavršavanje predstavlja unapređenje i razvijanje stečenih, kao i usvajanje novih znanja, veština i stavova.

Ministarstvo ostvaruje saradnju sa srednjom školom i visokoškolskom ustanovom osnovanim za potrebe unutrašnjih poslova na razvoju i unapređenju nastavnih sadržaja i studijskih programa, organizovanju i realizaciji zajedničkih obuka i na druge načine kojima se ostvaruje unapređenje obrazovanja i stručnog osposobljavanja i usavršavanja u oblasti unutrašnjih poslova.

Zaposleni ima pravo da bude informisan o mogućnostima za pohađanje obuke i pravo i obavezu da pohađa obuku.

Ministarstvo može zaposlenog uputiti na visoko obrazovanje ili na obuku, u Republici Srbiji ili u inostranstvo, o trošku i u skladu sa potrebama Ministarstva, na osnovu posebnog ugovora.

Zaposlenom iz stava 7. ovog člana za vreme trajanja obrazovanja miruju prava i obaveze u Ministarstvu, osim ako posebnim ugovorom nije drukčije određeno.

Zaposlenom za vreme trajanja obuke pripada pravo na dnevnicu za službeno putovanje i pravo na uvećanje plate u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim ugovorom nije drukčije određeno.

Ministarstvo može sprovoditi obuku, praktičnu nastavu ili profesionalnu praksu učenika srednje škole i studenata visokoškolske ustanove osnovanih za potrebe unutrašnjih poslova ili trećih lica.

Obuku u Ministarstvu, kao i obuku, praktičnu nastavu ili profesionalnu praksu učenika srednje škole i studenata visokoškolske ustanove osnovanih za potrebe unutrašnjih poslova ili trećih lica i izdavačku delatnost u Ministarstvu bliže uređuje Vlada.

Obaveze polaznika obrazovanja ili obuke

Član 216.

Međusobna prava i obaveze učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, kao i studenata visokoškolske ustanove osnovane za potrebe unutrašnjih poslova i studenata koji se obrazuju za potrebe Ministarstva na drugim visokoškolskim ustanovama i Ministarstva uređuju se ugovorom.

Učenik, odnosno student dužan je da po završetku obrazovanja ostane na radu u Ministarstvu najmanje osam godina.

Polaznik, odnosno zaposleni je dužan da po završetku obuke u Republici Srbiji ili u inostranstvu, uključujući i obuku u Ministarstvu osim stručnog usavršavanja, provede na radu u Ministarstvu najmanje pet godina.

Zaposleni je dužan da po završetku visokog obrazovanja u Republici Srbiji ili u inostranstvu provede na radu u Ministarstvu vreme koje je najmanje dvostruko duže od vremena trajanja visokog obrazovanja.

Ako učenik, student, polaznik, odnosno zaposleni ne završi srednje, odnosno visoko obrazovanja ili obuku, napusti, bude isključen ili ako nakon završetka srednjeg, odnosno visokog obrazovanja ili obuke ne provede na radu u Ministarstvu vreme iz st. 2 - 4. ovog člana, dužan je da Ministarstvu nadoknadi troškove obrazovanja ili obuke, odnosno srazmeran deo tih troškova.

Ministar može osloboditi naknade troškova srednjeg, odnosno visokog obrazovanja ili obuke, lice koje iz opravdanih razloga ne završi obrazovanje ili obuku ili iz opravdanih razloga ne provede na radu vreme iz st. 2 - 4. ovog člana.

2.         Bezbednost i zdravlje na radu i zdravstvena zaštita Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu

Član 217.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, kao i pravo i obavezu da se upoznaju sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i da odmah po saznanju o postojanju nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugim pojavama koje mogu da ugroze njegovu bezbednost i bezbednost i zdravlje na radu drugih zaposlenih, obavesti neposrednog rukovodioca.

Državni službenici i nameštenici i radno angažovani u Ministarstvu imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa posebnim zakonom.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu od značaja za bezbednost i zdravlje na radu policijskih službenika uključujući i opšte mere bezbednosti zdravlja na radu propisuje ministar.

Zdravstvena zaštita zaposlenih

Član 218.

Zaposlenima u Ministarstvu obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja se ostvaruje kroz preventivnu i specifičnu zdravstvenu zaštitu.

 Preventivnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, kao i zdravstvenu delatnost u Ministarstvu organizuje i sprovodi organizaciona jedinica Ministarstva nadležna za poslove ljudskih resursa.

Specifična zdravstvena zaštita

Član 219.

Specifična zdravstvena zaštita se obezbeđuje u meri u kojoj ona nije obezbeđena

obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a proističe iz uslova rada na poslovima na kojima su opasnost po život i zdravlje, odgovornost i težina posla, priroda i posebni uslovi rada od uticaja na smanjenje radne sposobnosti.

Specifična zdravstvena zaštita obuhvata prethodne lekarske preglede, periodične lekarske preglede, vanredne lekarske preglede, sistematske lekarske preglede i kontrolne lekarske preglede.

Specifična zdravstvena zaštita iz stava 2. ovog člana, pored zaposlenih u Ministarstvu, pruža se i licima koja nisu zaposlena u Ministarstvu, a koji su kandidati za prijem na obuku u Ministarstvu, odnosno upis u srednju školu ili visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe unutrašnjih poslova, polaznicima obuka u Ministarstvu, učenicima i studentima obrazovnih ustanova osnovanih za porebe unutrašnjih poslova, kandidatima za prijem u radni odnos u Ministarstvo ili za angažovanje van radnog odnosa u Ministarstvu.

Troškove specifične zdravstvene zaštite, osim prethodnih lekarskih pregleda za lica iz stava 3. ovog člana, snosi Ministarstvo.

Specifičnu zdravstvenu zaštitu sprovodi nadležna zdravstvena ustanova.

Na zaposlene u Ministarstvu na radnim mestima za koje su obavezni zdravstveni pregledi u skladu sa drugim propisima, a u nadležnosti su drugih zdravstvenih ustanova, primenjuju se odredbe tih propisa.

Vrste i troškove lekarskih pregleda, način sprovođenja i mere specifične zdravstvene zaštite bliže propisuje Ministarstvo.

Psihološka delatnost

Član 220.

Ministarstvo obezbeđuje, planira, organizuje i sprovodi psihološku delatnost

kroz psihološku prevenciju, psihološku selekciju, razvoj potencijala zaposlenih i primenu specifičnih psiholoških znanja i veština u drugim oblastima.

Psihološka prevencija obuhvata pružanje psihosocijalne podrške zaposlenom, koja uključuje očuvanje, zaštitu i unapređenje njegovog psihološkog statusa na primarnom, sekundarnom i delom na tercijarnom nivou i ostvaruje se kroz stručno- savetodavni i psihoedukativni rad.

 

Psihološka selekcija obuhvata proces psihološke procene bazičnih kompetencija i psiholoških zahteva prilikom prijema u radni odnos, upisa na obuke, karijernog napredovanja, klasifikaciju, evaluaciju i unapređenje procesa, kao i specifičnu psihološku procenu za potrebe popune radnih mesta/obuke u specijalnu jedinicu policije, jedinice policije posebne namene i posebne jedinice policije i kandidata za upis u srednju školu osnovanu za potrebe unutrašnjih poslova.

Razvoj potencijala zaposlenih obuhvata individualno prepoznavanje potencijala, praćenje i usmeravanje ličnog razvoja zaposlenog.

Primena specifičnih psiholoških znanja i veština u drugim oblastima obuhvata profesionalnu saradnju sa organizacionim jedinicama ministarstva, u funkciji podrške i unapređenja procesa, postupaka i pristupa u obavljanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja, a u skladu sa njihovim potrebama i etičkim načelima psihološke struke.

Psihološku prevenciju, razvoj potencijala zaposlenih i primenu specifičnih psiholoških znanja i veština u drugim oblastima, sprovodi organizaciona jedinica ministarstva nadležna za upravljanje ljudskim resursima.

Psihološku selekciju sprovodi psihološka služba nadležne zdravstvene ustanove.

Kriterijume i način sprovođenja psihološke delatnosti uređuje ministar.

Testiranje na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci i poligrafsko ispitivanje zaposlenog

Član 221.

Zaposleni u toku radnog vremena, može biti podvrgnut testiranju na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci pomoću odgovarajućih sredstava i uređaja, na zahtev neposrednog rukovodioca ili lica koje on ovlasti.

Ukoliko zaposleni odbije testiranje u skladu sa stavom 1. ovog člana ili osporava rezultate testiranja, na njegov zahtev omogućiće mu se vršenje analize u odgovarajućoj ustanovi, o sopstvenom trošku.

Ukoliko su rezultati analize iz stava 2. ovog člana negativni, troškove snosi Ministarstvo.

O izvršenom testiranju iz stava 1. ovog člana sačinjava se zapisnik.

Rezultati analize iz stava 2. i zapisnik iz stava 4. ovog člana mogu se koristiti u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti zaposlenog u Ministarstvu.

Na predlog rukovodioca organizacione jedinice ili lica koje on ovlasti, zaposleni može biti poligrafski ispitan u skladu sa članom 103. ovog zakona.

3.         Organizacija rada

 

Poseban raspored rada

Član 222.

Policijski poslovi i poslovi zaštite i spasavanja se obavljaju 24 časa dnevno.

Policijski službenik dužan je da poslove iz stava 1. ovog člana obavlja po posebnom rasporedu rada koji određuje neposredni rukovodilac.

Poseban raspored rada u smislu stava 2. ovog člana podrazumeva: rad u smenama; rad u turnusu; neredovnost u radu; angažovanje interventnog karaktera; prekovremeni rad i pripravnost za rad.

Neposredni rukovodilac iz stava 2. ovog člana dužan je da na odgovarajući način omogući policijskom službeniku da se upozna sa posebnim rasporedom rada po pravilu

48 časova unapred, a da ga o promeni rasporeda rada obavesti najmanje 24 časa pre promene, izuzev u slučaju nastupanja nepredviđenih okolnosti, angažovanja interventnog karaktera i prekovremenog rada.

Način upoznavanja i obaveštavanja o posebnom rasporedu rada bliže uređuje ministar.

Rad u smenama

Član 223.

Rad u smenama je organizacija rada u Ministarstvu prema kojoj policijski

službenik na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa, svoj posao obavlja naizmenično, u smenama, prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana, i to najmanje trećinu radnog vremena u toku kalendarskog meseca.

Rad u turnusu

Član 224.

Rad u turnusu, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima dužim ili kraćim od osam časova, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa.

Neredovnost u radu

Član 225.

Neredovnost u radu, u smislu ovog zakona, podrazumeva radni ciklus gde

policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima gde nije moguće unapred utvrditi vreme radnog angažovanja, kao i povremeno uvođenje rada u smenama, odnosno rada u turnusu kada organizacija rada to zahteva, manje od trećine punog radnog vremena u toku kalendarskog meseca.

Angažovanje interventnog karaktera

 Član 226.

Angažovanje interventnog karaktera, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i

boravak policijskog službenika Interventnih jedinica policije u odgovarajućoj formaciji na odgovarajućoj lokaciji sa određenim zadatkom, ili angažovanje u okviru specijalističkih timova organizacione jedinice nadležne za poslove zaštite i spasavanja sa određenim zadatkom, u skladu sa odobrenim planom takvog angažovanja.

Ukoliko su angažovanjem iz stava 1. ovog člana ispunjeni i uslovi propisani za rad i boravak na terenu, policijski službenik ostvaruje pravo na naknadu troškova za rad i boravak na terenu u skladu sa članom 230. ovog zakona.

Prekovremeni rad

Član 227.

Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ukoliko policijski službenik provede na radu neprekidno 12 sati dnevno, prekovremeni rad može trajati najduže do okončanja započetog posla, a maksimalno do dodatna četiri sata prekovremenog rada.

U slučaju saglasnosti rukovodioca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog vremena, prekovremeni sati mogu se tromesečno obračunati kao slobodni sati u odnosu jedan prema dva u korist slobodnih sati i mogu se iskoristiti najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome su obračunati.

Ministarstvo u slučaju prekovremenog rada obezbeđuje policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadu dodatnih troškova prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.

Rad duži od prekovremenog rada

Član 228.

Izuzetno od člana 227. ovog zakona, policijski službenik je dužan da po nalogu nadležnog rukovodioca radi i duže od vremena utvrđenog za prekovremeni rad u slučaju: vanrednog stanja; ratnog stanja, stanja povećanog rizika ili u slučaju obavljanja poslova kojima se obezbeđuje neposredna zaštita života ili zdravlja ljudi, imovine veće vrednosti ili štićenog objekta ili lica, čije bi prekidanje ugrozilo život ili zdravlje ljudi, ili bi dovelo do štete velikih razmera, kao i obavljanje poslova čije bi prekidanje u znatnoj meri otežalo ili onemogućilo, odnosno ugrozilo operativni rad policije.

Za rad duže od vremena utvrđenog za prekovremeni rad u slučaju obavljanja poslova zaštite štićenog objekata ili lica, neophodna je prethodna saglasnost policijskog službenika.

Rad iz stava 1. ovog člana može trajati do prestanka neposrednog ugrožavanja, odnosno do obezbeđivanja zamene policijskom službeniku.

Za vreme rada iz stava 1. ovog člana, policijskom službeniku pripada uvećana plata za prekovremeni rad.

Pripravnost za rad

Član 229.

Policijski službenik je u obavezi pripravnosti kada okolnosti obavljanja posla i zadataka to zahtevaju.

Pripravnost za rad podrazumeva obavezu policijskog službenika da se van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu, pri čemu se policijski službenik ne nalazi na svom radnom mestu.

Rad policijskog službenika koji je iz pripravnosti pozvan da obavi posao ili zadatak računa se u radno vreme.

Način određivanja pripravnosti za rad, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar.

Rad i boravak na terenu

Član 230.

Rad i boravak na terenu je obavljanje policijskih poslova, poslova zaštite i spasavanja ili sprovođenje obuke, po nalogu rukovodioca, u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, na otvorenom, sa boravkom bez smeštaja ili sa smeštajem u objektima logorsko-kasaranskog tipa, privremenim ili improvizovanim objektima.

Naknada troškova za svaki dan rada i boravka na terenu zbog obavljanja policijskih poslova ili poslova zaštite i spasavanja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan angažovanja.

Naknada troškova za svaki dan rada i boravka na terenu radi sprovođenja obuke iznosi 2% prosečne mesečne zarade sa pripadajućim porezima i doprinosima zaposlenog u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan angažovanja.

Naknada iz stava 4. ovog člana ne isplaćuje se polazniku obuke koja predstavlja poseban uslov za određeno radno mesto, odnosno sprovodi se u cilju selekcije kandidata za rad u specijalizovanim timovima Sektora za vanredne situacije.

Naknada troškova za rad i boravak na terenu iz st. 2. i 4. ovog člana isplaćuje se po započetom danu angažovanja.

Naknada troškova za rad i boravak na terenu i dnevnica za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu se međusobno isključuju.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, ako za vreme rada i boravka na terenu nisu obezbeđeni ishrana i smeštaj, zaposlenom pripada pravo na naknadu troškova u visini dnevnice za službeno putovanje.

Za svaki dan rada i boravka na terenu policijskom službeniku će se evidentirati osmočasovno radno vreme.

Odmori

Član 231.

Policijski službenik ima pravo na odmor u skladu sa zakonom.

Policijskom službeniku koji radi po posebnom rasporedu rada u smislu ovog zakona, korišćenje nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se ukupni dnevni i nedeljni odmor u obimu utvrđenom zakonom obezbedi u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva ili lice koje on ovlasti može policijskom službeniku da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora uz pisano obrazloženje u svakom trenutku u toku korišćenja ili do otpočinjanja godišnjeg odmora, a radi obavljanja poslova koji ne trpe odlaganje, pri čemu se vodi računa o odgovornom fiskalnom upravljanju, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti.

U slučaju iz stava 3. ovog člana policijski službenik ima pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.

4.         Pravo na platu i druga primanja Pravo na platu

Član 232.

Policijski službenik ima pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom.

Plata i naknada plate sadrži utvrđen porez i doprinose za policijskog službenika na mesečnom nivou.

Plata policijskog službenika se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.

Osnovna plata utvrđuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata sa koeficijentom plate.

Policijski službenik ostvaruje pravo platu od dana stupanja na rad do dana prestanka radnog odnosa.

Policijski službenik ostvaruje pravo na mesečnu platu koja se za tekući mesec isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca.

Pripravnik ostvaruje platu u visini od 90% osnovne plate radnog mesta na koje se raspoređuje.

Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada.

Platne grupe i platni razredi

Član 233.

Radna mesta policijskih službenika razvrstavaju se po platnim grupama i platnim razredima.

Radna mesta policijskih službenika razvrstavaju se u 13 platnih grupa u okviru kojih se razvrstavaju u platne razrede.

Razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede vrši se polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na radnom mestu.

Kriterijumi za vrednovanje poslova jesu: složenost posla, kompetencije, stepen odgovornosti, stepen samostalnosti u radu i poslovna komunikacija.

Koeficijent plate

Član 234.

Koeficijent plate se sastoji iz zbira osnovnog i dodatnog koeficijenta.

Osnovni koeficijent predstavlja koeficijent platnog razreda u okviru platne Dodatni koeficijent čine koeficijent kategorizacije i korektivni koeficijent.

Koeficijent kategorizacije

Član 235.

Koeficijent kategorizacije čine koeficijent kategorizacije organizacione jedinice i koeficijent kategorizacije radnog mesta.

Koeficijent kategorizacije organizacione jedinice je numerička vrednost položaja organizacione jedinice sa aspekta značaja njene nadležnosti.

Koeficijent kategorizacije radnog mesta je numerička vrednost koja predstavlja zahteve radnog mesta koji nisu vrednovani kroz osnovni koeficijent i ima podkoeficijente čina/zvanja, organizacije radnog vremena i beneficije.

Podkoeficijent organizacije radnog vremena se utvrđuje u odnosu na radna mesta koja u svom opisu, u organizaciji radnog vremena imaju prikazan rad u smenama i turnusu ili neredovnost u radu, a koji je iskazan kao numerička vrednost za taj rad.

Policijskom službeniku kojem je utvrđen podkoeficijent neredovnosti u radu, a najmanje jednu trećinu radnog vremena u toku kalendarskog meseca radi u smeni ili turnusu, za taj mesec pripada razlika u plati između ta dva podkoeficijenta (neredovnost-smena/turnus).

Podkoeficijent beneficije se utvrđuje za radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Korektivni koeficijent

Član 236.

Korektivni koeficijent je numerička vrednost specifičnosti posla, odnosno radnog mesta koji se ostvaruje po osnovu stalnih ili privremenih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih ili privremenih okolnosti koje se javljaju na poslovima radnog mesta, a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta.

Korektivni koeficijent može biti:

1)         korektivni koeficijent specifičnosti posla koji se određuje za pojedina radna mesta na kojima se poslovi obavljaju pod stalnim ili privremenim otežanim okolnostima, a koje nisu uzete u obzir prilikom vrednovanja poslova;

2)         korektivni koeficijent za rad na radnim mestima čiji je opis poslova suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma, korupcije ili otkrivanje ratnih zločina;

3)         korektivni koeficijent za specifična radna mesta.

Korektivni koeficijent iz stava 2. tačka 2) ovog člana predstavlja uvećanje plate po posebnim zakonima kojima se uređuju organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i otkrivanja ratnih zločina i isključuje druga uvećanja plate po istom osnovu.

Ministarstvo jednom godišnje preispituje radna mesta na kojima se ostvaruje korektivni koeficijent iz stava 2. tačka 3) ovog člana.

Ukoliko se steknu uslovi za uvećanje koeficijenta kroz korektivni koeficijent po više osnova, policijski službenik ostavruje pravo na korektivni koeficijent koji je za njega povoljniji.

Utvrđivanje koeficijenta plate

Član 237.

Prilikom raspoređivanja i trajnog premeštaja policijskih službenika u skladu sa odredbama ovog zakona, policijskom službeniku utvrđuje se koeficijent plate radnog mesta na koje se raspoređuje, odnosno premešta, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Koeficijent plate utvrđuje rešenjem ministar, odnosno lice koje on ovlasti. Žalba na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Uvećana plata

Član 238.

Policijski službenik ima pravo na uvećanu platu u visini utvrđenoj ovim zakonom za:

1)         rad noću - za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate;

2)         rad na dan praznika koji se praznuje neradno - za svaki sat rada u visini 121% vrednosti radnog sata osnovne plate;

3)         prekovremeni rad - za svaki sat rada koji po nalogu nadležnog rukovodioca radi duže od punog radnog vremena u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate;

4)         pripravnost - za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu, u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate;

5)         angažovanje interventnog karaktera - uvećanje koeficijenta plate 3% po danu angažovanja, maksimalno do 20% uvećanja koeficijenta plate za sedam i više angažovanja u toku meseca;

6)         zamenu rukovodioca, ako zamena rukovodioca nije u opisu posla - za svaki sat rada u visini od 10 % vrednosti radnog sata osnovne plate;

7)         minuli rad - po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu, u visini 0,5% osnovne plate.

Pod zamenom rukovodioca u smislu stava 1. tačka 6) ovog člana smatra se zamena policijskog službenika na rukovodećem radnom mestu kao i policijskog službenika u čijem opisu poslova radnog mesta su poslovi policijske koordinacije.

Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje plate po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za uvećanje.

Posebno uvećanje plate

Član 239.

Ministar ili lice koje on ovlasti može za dodatno ostvareni radni doprinos, koji značajno prevazilazi redovni nivo i kvalitet radnog angažovanja, posebno uvećati zaposlenom koeficijent osnovne plate do 20% u mesecu u kome je isti ostvaren, u skladu sa raspoloživim sredstvima opredeljenim budžetom.

Uvećana osnovna plata iz stava 1. ovog člana isplaćuje se narednog meseca u odnosu na mesec u kom je ostvaren radni doprinos, u skladu sa zakonom.

Određivanje plate prilikom raspoređivanja ili premeštaja na drugo radno mesto

Član 240.

Policijski službenik koji se raspoređuje ili premešta na drugo radno mesto ostvaruje osnovnu platu radnog mesta na koje se raspoređuje ili premešta, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Određivanje plate kod trajnog premeštaja

Član 241.

Policijski službenik koji se, u skladu sa odredbama ovog zakona, trajno premešta ostvaruje pravo na platu radnog mesta na koje se premešta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, policijski službenik koji je trajno premešten u skladu sa članom 205. stav 3. tačka 1) ovog zakona zbog trajnog ograničenja radne sposobnosti usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, zadržava prava radnog mesta sa kog se premešta, ukoliko je to za njega povoljnije.

Definisanje kriterijuma

Član 242.

Bliže definisanje kriterijuma za vrednovanje poslova, opšte opise platnih grupa i razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede iz člana 233. ovog zakona, visinu koeficijenata i podkoeficijenata, kao i način i postupak usklađivanja plate iz člana 241. ovog zakona uređuje Vlada.

Naknada plate

Član 243.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate u slučaju: privremene sprečenosti za rad; godišnjeg odmora; plaćenog odsustva; neraspoređenosti; privremenog udaljenja sa rada, odsustvovanja sa rada na dan državnog i verskog praznika koji se praznuje neradno ili u slučaju vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

Naknada plate iz stava 1. ovog člana, osim u slučaju privremene sprečenosti za rad i privremenog udaljenja sa rada obračunava se i isplaćuje policijskom službeniku u u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

U slučaju privremene sprečenosti za rad policijski službenik ima pravo na naknadu plate u skladu sa članom 244. ovog zakona, a u slučaju privremenog udaljenja sa rada u skladu sa članom 269. ovog zakona.

Pravo na naknadu plate u slučaju privremene sprečenosti za rad

Član 244.

Policijskom službeniku u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti i povreda van rada koje životno ugrožavaju policijskog službenika, pripada naknada plate u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Listu težih bolesti i povreda van rada iz stava 1. ovog člana, utvrđuje nadležna zdravstvena ustanova.

Policijskom službeniku u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Razliku u naknadi plate za vreme privremene sprečenosti za rad iz stava 3. ovog člana između visine naknade plate koja osiguraniku pripada po osnovu opštih propisa o zdravstvenom osiguranju i visine naknade plate propisane ovim zakonom, snosi Ministarstvo.

Za ostale slučajeve privremene sprečenosti za rad primenjuju se opšti propisi iz oblasti zdravstvenog osiguranja.

U slučajevima postojanja sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može isključivo radi obezbeđenja dokaza, da izvrši terensku kontrolu i potom se obrati zdravstvenoj ustanovi radi utvrđivanja zloupotrebe privremene sprečenosti za rad policijskog službenika, u skladu sa zakonom.

Naknade troškova

Član 245.

Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za: vreme koje je proveo na službenom putu u Republici Srbiji ili inostranstvu i privremeni i trajni premeštaj u drugo mesto rada.

Ishrana u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora uređuju se u skladu sa propisima kojima se uređuju plate državnih službenika.

Način ostvarivanja prava na naknadu iz stava 1. ovog člana, kao i njenu visinu uređuje Vlada.

Troškovi za dolazak i odlazak sa rada

Član 246.

Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta/boravišta - mesto rada.

Policijski službenik nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

1)         da ima obezbeđeno službeno motorno vozilo;

2)         da Ministarstvo na drugi način obezbedi policijskim službenicima prevoz za dolazak i odlazak sa rada;

3)         za vreme korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog ili neplaćenog odsustva, službenog puta, privremene sprečenosti za rad, rada i boravka na terenu, kao i svim drugim slučajevima odsustva sa rada.

Promena prebivališta/boravišta policijskog službenika nakon zasnivanja radnog odnosa, ne može da utiče na uvećanje troškova za dolazak i odlazak sa rada, bez saglasnosti rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice nadležne za poslove finansija.

Policijski službenik koji usled premeštaja na obrazloženi predlog rukovodioca zbog bolje organizacije rada ili potrebe za efikasnijim obavljanjem određenih poslova i zadataka, odnosno usled raspoređivanja ima uvećane troškove za dolazak i odlazak sa rada, ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Policijskom službeniku koji je primljen u radni odnos putem javnog konkursa, odnosno koji je premešten na osnovu internog konkursa, a koji nema prijavljeno prebivalište na teritoriji mesta rada gde je primljen u radni odnos ili premešten, pripada naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada isključivo za teritoriju mesta rada.

Isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada vrši se u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Način ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada utvrđuje Vlada.

Posebni slučajevi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada

Član 247.

Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada policijskom službeniku koji je primljen u radni odnos nakon završene:

1)         osnovne policijske obuke, a koji nema prijavljeno prebivalište na području policijske uprave za koju je konkurs raspisan i na čijem području je primljen u radni odnos, vrši se u visini troškova prevoza na području policijske uprave gde se nalazi organizaciona jedinica u kojoj je primljen u radni odnos;

2)         srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, a koji nema prijavljeno prebivalište na teritoriji mesta rada, vrši se u visini troškova prevoza na području policijske uprave gde se nalazi organizaciona jedinica u kojoj je primljen u radni odnos;

3)         osnovne obuke za pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica Ministarstva, vrši se u visini troškova prevoza na području policijske uprave gde se nalazi organizaciona jedinica u kojoj je primljen u radni odnos.

Izuzetno od stava 1. i 2, usled regionalne organizacije obavljanja poslova, zaposleni u Žandarmeriji imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta/boravišta - mesto gde policijski službenik redovno obavlja svoje zadatke, odnosno ostvaruje svoju radnu aktivnost, ukoliko su u periodu od godinu dana pre zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu, odnosno premeštaja imali neprekidno prijavljeno isto prebivalište/boravište na teritoriji opštine/grada koja se nalazi na teritoriji za koji je nadležan odred Žandarmerije u kojem zaposleni redovno obavlja svoju radnu aktivnost.

Pravo na naknadu troškova sahrane i jednokratnu novčanu pomoć

Član 248.

Troškove sahrane policijskog službenika koji prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova izgubi život, snosi Ministarstvo.

 Troškovima iz stava 1. ovog člana smatraju se: troškovi prevoza posmrtnih ostataka; putni troškovi za dva pratioca, troškovi grobnog mesta i ostali pogrebni troškovi.

U slučaju smrti policijskog službenika koji je izgubio život prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova, kao i kada je smrt nastupila kao posledica povrede na radu profesionalnog oboljenja, porodica koju je izdržavao policijski službenik ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u visini od 36 prosečnih plata zaposlenih u Ministarstvu isplaćenih u mesecu koji je prethodio mesecu kada je nastupio slučaj.

Pravo na novčanu i drugu pomoć

Član 249.

Ministar može dodeliti novčanu i drugu pomoć porodici zaposlenog koji je izgubio život, teško ranjen ili teško povređen prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova, kod koga je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Način i kriterijume za dodelu pomoći iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Nagrade i priznanja

Član 250.

Za ostvarene izuzetne rezultate u obavljanju unutrašnjih poslova, odnosno za drugi radni doprinos, zaposlenima u Ministarstvu dodeljuju se nagrade i priznanja.

Nagrade i priznanja mogu se dodeljivati i organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, udruženjima građana i drugim organizacijama i pojedincima, kao i policijskim službenicima stranih država za ostvarenu policijsku saradnju ili uspešno izvedene akcije u oblasti suzbijanja kriminala.

Vrste nagrada i priznanja, način i postupak dodele, kao i kriterijume i merila propisuje ministar.

Obezbeđivanje usluge ishrane i smeštaja

Član 251.

Zaposlenima u Ministarstvu i drugim korisnicima Ministarstvo obezbeđuje usluge ishrane i smeštaja u objektima za ishranu, hotelski i samački smeštaj.

Policijskom službeniku kome su ishrana i smeštaj u funkciji sticanja i održavanja potrebnog nivoa fizičke spremnosti i obučenosti za uspešno izvršenje poslova i zadataka usluga ishrane i smeštaja obezbeđuje se bez naknade.

Način obezbeđivanja usluga ishrane i smeštaja, kategorije korisnika i druga pitanja od značaja za usluge ishrane i smeštaja iz stava 1. ovog člana, kao i kategorije policijskih službenika iz stava 2. ovog člana, propisuje ministar.

5.         Pravo na sindikalno i drugo organizovanje Sindikalno i drugo organizovanje

Član 252.

Policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na sindikalno i drugo organizovanje i delovanje, u skladu sa zakonom.

Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu.

Policijski službenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako obavljaju unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo ne može da otkaže radni odnos zaposlenom niti da na drugi način stavi u nepovoljniji položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima, u skladu sa zakonom.

Reprezentativni sindikat ima pravo da učestvuje u pripremi opštih akata kojima se uređuje radno-socijalna pitanja od značaja za položaj zaposlenih.

Pravo na štrajk

Član 253.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom i slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.

Štrajk se može organizovati i kao štrajk upozorenja.

Policijski službenici nemaju pravo na štrajk u slučaju: ratnog stanja, vanrednog stanja, vanredne situacije ili stanja povećanog rizika, nasilnog ugrožavanja ustavnog poretka Republike Srbije, elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća koje ometaju normalno odvijanje života i ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine ili u slučaju da su zaposleni na radnim mestima na kojima štrajk nije dozvoljen.

Radna mesta na kojima štrajk nije dozvoljen su radna mesta na kojima nema uslova za obezbeđivanje minimuma procesa rada.

Radna mesta iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministar.

Minimum procesa rada

Član 254.

Zaposleni u Ministarstvu mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje bezbednost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana.

Rukovodilac organizacione jedinice najkasnije deset dana pre početka štrajka određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, koji ne može biti manji od 60% zaposlenih.

Najava štrajka

Član 255.

Štrajk upozorenja najavljuje se najkasnije pet dana pre početka štrajka.

Štrajk se najavljuje najkasnije 15 dana pre početka štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk.

Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajka ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, kao i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih.

Uz odluku o stupanju u štrajk dostavlja se izjava organizatora štrajka o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.

Predstavnici Ministarstva i štrajkačkog odbora dužni su da od dana najave štrajka, pa sve do samog okončanja štrajka, pregovaraju radi sporazumnog i mirnog rešavanja kolektivnog spora, u skladu sa propisima o mirnom rešavanju radnih sporova i načelima uzajamnog poverenja i zaštite ekonomskih i socijalnih interesa.

Ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, štrajk se organizuje i mesto okupljanja određuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno okupljanje.

Policijski službenici koji učestvuju u štrajku ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude.

Zaštita zaposlenih u štrajku

Član 256.

Zaposleni u Ministarstvu ne mogu da trpe štetne posledice zbog učestvovanja u

štrajku, ne mogu da budu trajno ili privremeno premešteni zbog učestvovanja u štrajku, odnosno Ministarstvo ne može da otkaže radni odnos niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj člana štrajkačkog odbora zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa zakonom ne uživaju zaštitu iz stava 1. ovog člana.

Dodatni rad

Član 257.

Zaposleni u Ministarstvu može van radnog vremena da obavlja dodatni rad za drugog poslodavca, ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada zaposlenog, ako se njime ne onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice i ne narušava ugled Ministarstva, uz prethodnu pisanu saglasnost rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice.

Saglasnost za obavljanje dodatnog rada važi do okončanja posla koji se obavlja u dodatnom radu, a najduže godinu dana od davanja saglasnosti.

Saglasnost nije potrebna za obavljanje nastavne i naučne delatnosti, objavljivanje autorskih dela i aktivnosti u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, ali je zaposleni dužan da o takvom dodatnom radu obavesti neposrednog rukovodioca najkasnije pet radnih dana pre početka obavljanja dodatnog rada osim kod objavljivanja autorskih dela.

Zaposleni može u toku radnog vremena, uz prethodnu pisanu saglasnost rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u srednjoj školi i visokoškolskoj ustanovi osnovanim za potrebe unutrašnjih poslova.

Izuzetno, rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice može zabraniti dodatni rad iz st. 1, 3. i 4. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice, narušava ugled Ministarstva, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada zaposlenog.

Prilikom i u vezi sa obavljanjem dodatnog rada zaposleni se ne mogu pozivati na status policijskih službenika ili zaposlenih u Ministarstvu, niti se mogu koristiti službenom legitimacijom ili službenom legitimacijom sa službenom značkom, oružjem i drugim sredstvima Ministarstva.

U slučaju potrebe, zaposleni je dužan da prekine dodatni rad i stavi se na raspolaganje Ministarstvu.

O svim saznanjima do kojih dođe prilikom obavljanja dodatnog rada, a koja se odnose na izvršenje krivičnih dela, prekršaja ili drugih protivpravnih postupanja i ponašanja, zaposleni je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i događaj prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva.

Ministarstvo vodi evidenciju o dodatnom radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

6.         Disciplinska i druga odgovornost

Odgovornost za povrede službene dužnosti

Član 258.

Zaposleni odgovaraju disciplinski za lake i teške povrede službene dužnosti u skladu sa ovim zakonom.

U onim pitanjima koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.

Pokretanje postupka i odgovornost za krivično delo ili odgovornost za prekršaj ne isključuju pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti za povredu službene dužnosti (u daljem tekstu: disciplinski postupak), ukoliko radnja izvršenja krivičnog dela ili prekršaja ujedno predstavlja i povredu službene dužnosti.

Oslobađanje od odgovornosti za krivično delo, odnosno prekršaj ne pretpostavlja oslobađanje od odgovornosti za povredu službene dužnosti koja je za predmet imala istu radnju, ako je radnja kvalifikovana i kao povreda službene dužnosti.

Lake povrede službene dužnosti

Član 259.

Lake povrede službene dužnosti su:

1)         nepoštovanje radnog vremena, odnosno neopravdano kašnjenje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili neopravdani raniji odlazak s rada, do tri puta u roku od mesec dana;

2)         neprofesionalan odnos prema građanima ili zaposlenima za vreme rada;

3)         nesavesno i neuredno čuvanje službenih spisa i podataka;

4)         neopravdano izostajanje sa posla do tri radna dana u toku kalendarske godine;

5)         neuredan izgled, odnosno nenošenje ili nepropisno nošenje uniforme, opreme, oružja i drugih sredstava prinude;

6)         postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavljanje poslova koje je izazvalo ili moglo da izazove štetne posledice manjeg značaja;

7)         neobaveštavanje ili neblagovremeno obaveštavanje rukovodioca o primljenom poklonu.

Teške povrede službene dužnosti

Član 260.

Teške povrede službene dužnosti su:

1)         odbijanje izvršenja ili neizvršavanje zakonitog naređenja rukovodioca izdatog tokom vršenja ili povodom vršenja službenog zadatka;

2)         samovoljno napuštanje mesta vršenja službenog zadatka;

3)         protivpravna    primena           policijskih         ovlašćenja       ili          zloupotreba     statusa policijskog službenika;

4)         zloupotreba     ili          korišćenje        informaciono-komunikacionih sistema Ministarstva, odnosno sistema za obradu podataka bez osnova za službeno postupanje;

5)         izdavanje ili izvršavanje protivpravnog naređenja;

6)         nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari;

7)         onemogućavanje, ometanje ili otežavanje izvršavanja službenih zadataka;

8)         postupanje suprotno odredbama člana 148. stav 1. ovog zakona;

9)         ponašanje koje narušava ugled Ministarstva;

10)       ponašanje koje narušava odnose među zaposlenima, odnosno koje je u suprotnosti sa odredbama Kodeksa policijske etike;

11)       izbegavanje lečenja od bolesti zavisnosti nakon konačne ocene i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove;

12)       spavanje u toku radnog vremena ili zauzimanje takvog položaja kojim se onemogućava obavljanje poslova;

13)       dolazak na rad pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku radnog vremena ili odbijanje testiranja na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci;

14)       postupanje suprotno članu 147. ovog zakona,

15)       povreda tajnosti podataka ili povreda podataka o ličnosti;

16)       nepropisno, nepravilno ili nenamensko korišćenje, čuvanje, gubljenje ili oštećenje tehničke ili druge opreme, odnosno sredstava kojima je zaposleni zadužen ili ih koristi u obavljanju službenih zadataka, usled namere ili krajnje nepažnje;

17)       neovlašćeno ustupanje službene legitimacije, službene legitimacije sa službenom značkom, uniforme ili druge opreme i sredstava Ministarstva;

18)       onemogućavanje ili ometanje vršenja unutrašnje kontrole;

19)       nepostupanje po naloženim merama Sektora unutrašnje kontrole;

20)       negativan rezultat testa integriteta;

21)       neprijavljivanje imovine i promene imovnog stanja u skladu sa odredbama člana 169. ovog zakona;

22)       neprijavljivanje krivičnog dela, prekršaja ili povrede službene dužnosti;

23)       sprečavanje ili ometanje sprovođenja krivičnog ili drugog postupka pred nadležnim sudom;

24)       obavljanje dodatnog rada suprotno članu 257. ovog zakona;

25)       odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje zdravstvenog pregleda;

26)       odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje obuke na koju se policijski službenik upućuje za potrebe Ministarstva;

27)       neopravdano neodazivanje na provere stručne osposobljenosti;

28)       nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je policijski službenik ovlašćen, a koje su prouzrokovale ili su mogle da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu;

29)       vršenje, izazivanje, podsticanje ili dozvoljavanje mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja;

30)       povreda prava zaposlenog iz radnog odnosa;

31)       neopravdano izostajanje sa posla preko tri radna dana u toku kalendarske godine;

32)       samoinicijativno istupanje policijskih službenika u javnosti i sredstvima javnog informisanja u vezi sa obavljanjem poslova u Ministarstvu;

33)       isticanje           i           nošenje            znaka  i           drugih  obeležja           Ministarstva,    odnosno organizacionih jedinica na način kojim se narušava ugled Ministarstva;

34)       članstvo u političkim strankama i organizacijama, stranačko organizovanje ili političko delovanje u Ministarstvu;

35)       prisustvovanje stranačkim i drugim političkim skupovima u uniformi, suprotno članu 252. stav 3;

36)       nošenje oružja i drugih sredstava prinude za vreme štrajka;

37)       zloupotreba prava iz radnog odnosa.

Disciplinski organi

Član 261.

Disciplinski postupak u Ministarstvu vode organi prvostepenog i drugostepenog disciplinskog postupka utvrđeni ovim zakonom - disciplinski starešina i disciplinska komisija (u daljem tekstu: disciplinski organi).

Disciplinski starešina je lice zaposleno u Ministarstvu koje nezavisno i nepristrasno vodi prvostepeni disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti zaposlenog.

Disciplinska komisija ima predsednika komisije, predsednike veća i članove veća.

Veće disciplinske komisije ima tri člana od kojih su predsednik i jedan član iz Ministarstva, a jedan član je predstavnik javnosti.

Članove veća iz Ministarstva i članove veća koji su predstavnici javnosti imenuje ministar.

Članu komisije - predstavniku javnosti pripada naknada za rad u disciplinskoj komisiji u visini iznosa dnevnice za službeno putovanje u zemlji koja važi za zaposlene u državnim organima.

Pokretanje disciplinskog postupka

Član 262.

Disciplinski postupak se sprovodi kao prvostepeni i drugostepeni postupak.

Inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka može podneti neposredni rukovodilac.

Inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka podnosi se:

1)         ministru,

2)         rukovodiocu unutrašnje organizacione jedinice,

3)         u Direkciji policije - rukovodiocu uže organizacione jedinice ili načelniku policijske uprave.

Inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka mora biti razumljiva, potpuna i obrazložena.

Rukovodilac iz stava 3. ovog člana ili lice koje on ovlasti donosi zaključak o pokretanju disciplinskog postupka.

Disciplinski postupak se pokreće dostavljanjem zaključka zaposlenom.

Obaveštenje o pokretanju postupka

Član 263.

Zaposleni ima pravo da bude blagovremeno obavešten o pokrenutom

disciplinskom postupku uručenjem zaključka o pokretanju disciplinskog postupka od kog trenutka se smatra da je navedeni postupak pokrenut, kao i o dokazima koji su priloženi uz predlog za pokretanje disciplinskog postupka.

Disciplinski starešina dužan je da na zahtev zaposlenog protiv kojeg se vodi postupak, omogući učestvovanje predstavnika sindikata čiji je član, koji u tom postupku ima položaj izjednačen s položajem punomoćnika.

Pravna kvalifikacija povrede

Član 264.

Prvostepeni i drugostepeni disciplinski organi nisu obavezani pravnom

kvalifikacijom povrede službene dužnosti koja je utvrđena zaključkom o pokretanju disciplinskog postupka, već su prilikom donošenja odluke o disciplinskoj odgovornosti vezani za činjenično stanje utvrđeno u toku disciplinskog postupka.

Ako u postupku utvrdi drugačije činjenično stanje u odnosu na činjenično stanje utvrđeno u zaključku o pokretanju disciplinskog postupka, zaposlenom se mora dati mogućnost da se o novom činjeničnom stanju izjasni.

Zastarelost

Član 265.

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva

protekom šest meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno jedne godine od dana izvršenja, a za teške povrede službene dužnosti protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno dve godine od dana izvršenja. Vođenje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teške povrede službene dužnosti, protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

O prekidu postupka, kada nije moguće njegovo vođenje iz opravdanih razloga, odlučuje disciplinski starešina rešenjem.

Zastarelost ne teče za vreme trajanja prekida iz stava 2. ovog člana.

Apsolutna zastarelost vođenja postupka nastupa protekom dvostrukog vremena koje je propisano za zastarelost vođenja disciplinskog postupka.

Kriterijumi za izricanje disciplinske mere

Član 266.

Pri određivanju vrste i odmeravanju disciplinske mere disciplinski organ ceni težinu i posledice izvršene povrede, okolnosti pod kojima je povreda izvršena, stepen odgovornosti, kao i druge subjektivne i objektivne okolnosti koje se odnose na ličnost zaposlenog.

Pri određivanju vrste i odmeravanju disciplinske mere, disciplinski organ posebno ceni postojanje elemenata mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, koruptivnog ponašanja ili ponašanja koje ukazuje na to da policijski službenik nije dostojan za rad u Ministarstvu.

Izuzetno, disciplinski organ, može izreći i disciplinsku meru ispod minimuma predviđenog članom 268. stav 1. tačka 2) i članom 268. stav 2. tačka 1) ovog zakona, ukoliko policijski službenik nije ranije disciplinski odgovarao a postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da bi svrha izricanja disciplinske mere mogla da se postigne i blažom merom.

Disciplinska mera u skladu sa stavom 3. ovog člana može se ublažiti za najviše 50 % u odnosu na propisanu disciplinsku meru.

Odlučivanje o disciplinskoj odgovornosti i pravo na žalbu

Član 267.

U disciplinskom postupku o odgovornosti zaposlenog odlučuje se rešenjem, a o pitanjima u toku postupka rešenjem ili zaključkom.

Protiv prvostepenog rešenja disciplinskog starešine zaposleni protiv kojeg se vodi disciplinski postupak ima pravo da izjavi žalbu disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.

Po žalbi iz stava 2. ovog člana odlučuje veće disciplinske komisije rešenjem. Rešenje veća disciplinske komisije je konačno i izvršno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Način sprovođenja disciplinskog postupka i druga pitanja koja su od značaja za rad disciplinskih organa propisuje ministar.

Disciplinske mere za povrede službene dužnosti

Član 268.

Za lake povrede službene dužnosti može se izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1)         pisana opomena;

2)         umanjenje plate u iznosu od 10% do 20% od mesečne osnovne plate uvećane za minuli rad ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo izvršno.

Za teške povrede službene dužnosti mogu se izreći sledeće disciplinske mere i to:

1)         umanjenje plate u iznosu od 20% do 40% od osnovne plate uvećane za minuli rad u vremenu od dva do šest meseci, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo izvršno;

2)         zaustavljanje u sticanju neposredno višeg zvanja/čina od dve do četiri godine;

3)         određivanje neposredno nižeg zvanja/čina u tom stepenu obrazovanja;

4)         raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niži stepen obrazovanja ili neposredno niža platna grupa, odnosno niži platni razred u trajanju od šest meseci do dve godine;

5)         prestanak radnog odnosa.

U disciplinskom postupku koji se vodi za više povreda službene dužnosti, zaposlenom može se izreći samo jedna disciplinska mera.

Privremeno udaljenje sa rada

Član 269.

Policijski službenik se privremeno udaljava sa rada kad je protiv njega određen pritvor, počev od prvog dana pritvora ili kad je protiv njega u toku krivičnog postupka od strane nadležnog suda izrečena mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, zbog koje nije u objektivnoj mogućnosti da obavlja poslove i zadatke radnog mesta, odnosno ne može stupiti na rad.

Udaljenje iz stava 1. ovog člana traje dok traje pritvor, odnosno dok traje izrečena mera i za to vreme policijskom službeniku pripada naknada u visini od 1/4, odnosno 1/3 osnovne plate uvećane za minuli rad ako jedini izdržava porodicu.

Policijski službenik može biti privremeno udaljen sa rada kada je protiv njega pokrenut krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili pokrenut disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti, ukoliko bi njegovo prisustvo na radu štetilo obavljanju poslova ili narušilo ugled Ministarstva, ili moglo da ometa postupak prikupljanja dokaza ili tok krivičnog ili disciplinskog postupka.

Udaljenje iz stava 3. ovog člana može trajati dok postoje razlozi za udaljenje, a najduže do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno do okončanja disciplinskog postupka i za to vreme policijski službenik ima pravo na naknadu u visini 1/2, odnosno 2/3 osnovne plate uvećane za minuli rad ako jedini izdržava porodicu.

Postupak

Član 270.

Predlog za privremeno udaljenje sa rada, sa obrazloženjem, podnosi rukovodilac organizacione jedinice.

O privremenom udaljenju sa rada odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti.

O privremenom udaljenju sa rada zaposlenog u policijskoj upravi odlučuje načelnik policijske uprave.

Protiv rešenja o udaljenju sa rada može se podneti žalba Žalbenoj komisiji Vlade, u roku od osam dana od dana uručenja rešenja o udaljenju sa rada.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o udaljenju sa rada.

Policijskom službeniku koji je udaljen sa rada oduzima se službena legitimacija, odnosno službena legitimacija sa službenom značkom, službeno oružje i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova, dok traje privremeno udaljenje.

Odgovornost za štetu

Član 271.

Republika Srbija odgovara za štetu koju policijski službenik prouzrokuje trećim licima, ako se dokaže da je šteta nastala postupanjem policijskog službenika tokom obavljanja poslova i zadataka i ako je postupao nesaglasno propisima o načinu obavljanja policijskih i drugih unutrašnjih poslova.

Ako Republika Srbija trećem licu nadoknadi štetu koju je policijski službenik prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje, ima pravo da od policijskog službenika zahteva naknadu plaćenog iznosa u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete.

Policijski službenik odgovara za štetu koju prouzrokuje Ministarstvu, ako se dokaže da je tokom obavljanja poslova i zadataka štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje ili je postupao nesaglasno propisima o načinu obavljanja policijskih i drugih unutrašnjih poslova.

Policijski službenik je dužan da odmah po saznanju za nastalu štetu neposrednom rukovodiocu podnese izveštaj o pričinjenoj šteti.

Policijski službenik može se u celosti ili delimično osloboditi odgovornosti za nastalu štetu ako je do nje došlo postupanjem po nalogu nadređenog rukovodioca, pod uslovom da ga je policijski službenik prethodno pisano ili usmeno upozorio da će izvršenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati šteta.

Policijski službenik koji je odgovoran za štetu prouzrokovanu krajnjom nepažnjom može se delimično ili u celosti osloboditi obaveze naknade štete, ako je šteta nastala obavljanjem policijskih ili drugih unutrašnjih poslova, zbog znatnih napora u njihovom obavljanju, pod okolnostima kada šteta nije mogla biti izbegnuta.

Način utvrđivanja odgovornosti, visine i naknade štete iz stava 3. ovog člana propisuje ministar.

7.         Prestanak radnog odnosa Prestanak radnog odnosa po sili zakona

Član 272.

Pored slučajeva prestanka radnog odnosa utvrđenih drugim propisima policijskom službeniku u Ministarstvu prestaje radni odnos po sili zakona:

1)         kada se utvrdi da je policijski službenik dao neistinite podatke od značaja za ispunjavanje uslova za zasnivanje radnog odnosa iz člana 195. ovog zakona - danom utvrđenja ove činjenice od strane Ministarstva ili druge nadležne institucije;

2)         kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom pravnosnažnosti presude;

3)         kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju kraćem od šest meseci za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti - danom pravnosnažnosti presude;

4)         kada neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna radna dana - trećeg dana izostanka sa rada;

5)         ako mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa - danom izvršnosti rešenja;

6)         ako je dva puta uzastopno ocenjen godišnjom negativnom ocenom “nedovoljan - 1” - danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa,

7)         ako odbije odlazak na lečenje od bolesti zavisnosti - na osnovu konačne ocene i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove - danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.

U slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana policijskom službeniku neće prestati radni odnos po sili zakona ako je prilikom primene ovlašćenja izvršio krivično delo iz nehata, prekoračenjem nužne odbrane ili granica krajnje nužde, kao ni za krivično delo iz oblasti bezbednosti saobraćaja.

Nadležni sud koji donese odluku iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dužan je da bez odlaganja ovu odluku dostavi Ministarstvu.

Protiv rešenja o prestanku radnog odnosa u slučajevima iz stava 1. ovog člana žalba nije dopuštena.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na penziju

Član 273.

Policijskom službeniku prestaje radni odnos sa pravom na starosnu ili invalidsku penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, na lični zahtev ili na osnovu odluke ministra.

Policijskom službeniku kome prestane radni odnos sa pravom na starosnu ili invalidsku penziju pripada otpremnina u visini šest mesečnih plata odnosno naknada plate, bez poreza i doprinosa, primljenih za poslednjih šest meseci.

Policijski službenik kome prestane radni odnos sa pravom na starosnu ili invalidsku penziju zadržava čin koji je imao u momentu prestanka radnog odnosa.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju

 Član 274.

Policijskom službeniku kod kojega nastanu promene u zdravstvenom stanju

prouzrokovane povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom i koje ga čine nesposobnim za profesionalno vršenje policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja prestaje radni odnos u Ministarstvu, sa pravom na invalidsku penziju.

Postojanje nesposobnosti u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje komisija čije članove imenuje ministar, u saradnji sa organom veštačenja nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i nadležnom zdravstvenom ustanovom.

Za postupanje po žalbi nadležan je organ veštačenja u drugostepenom postupku - komisija nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.

Način i postupak rada komisija iz st. 2. i 3. ovog člana urediće se aktom koji sporazumno donose ministar i ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje.

PRIMENA DRUGIH PROPISA

Obim primene

Član 275.

Ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju se propisi o državnim službenicima i poseban kolektivni ugovor zaključen u skladu sa tim propisima, opšti propisi o radu, propisi kojima se uređuje pravo na štrajk i zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Rešavanje u upravnim stvarima

Član 276.

Ako odredbama ovog ili posebnog zakona nije drukčije određeno, u upravnim stvarima iz oblasti unutrašnjih poslova u prvom stepenu rešava rukovodilac nadležne organizacione jedinice.

Po žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja rukovodioca iz stava 1. ovog člana rešava ministar ili lice koje on ovlasti.

Glava VIII

KAZNENE ODREDBE

Član 277.

Novčanom kaznom od 150.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako koristi obeležja Ministarstva ili organizacionih jedinica Ministarstva ili obeležja koja vizuelno podsećaju na obeležja ili vizuelni identitet Ministarstva ili organizacionih jedinica Ministarstva (član 25. stav 3. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 40.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice.

Član 278.

Novčanom kaznom od 150.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako upotrebljava reč “policija” ili naziv organizacione jedinice Direkcije policije suprotno članu 35. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice.

Član 279.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje nije policijski službenik a poseduje službenu značku, službenu legitimaciju ili službenu legitimaciju sa službenom značkom policijskih službenika (član 23. stav 4.).

Predmeti izvršenja prekršaja iz stava 1. ovog člana oduzimaju se.

Član 280.

Novčanom kaznom u iznosu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zahteva zahtevanje izradu, izrađuje, stavlja u promet, poseduje, odnosno koristi službenu legitimaciju, odnosno službenu legitimaciju sa službenom značkom, službenu značku ili drugo obeležje ili oznaku, koji sadrže elemente vizuelnog identiteta službene legitimacije, odnosno službene legitimacije sa službenom značkom policijskog službenika (član 23. stav 5).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja prekršaja iz st. 1 - 4. ovog člana oduzimaju se.

Glava IX

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prelazne odredbe

Član 281.

Aktom iz člana 213. stav 4. ovog zakona propisaće se uslovi i način određivanja činova/zvanja policijskih službenika propisanih ovim zakonom.

Određivanje činova/zvanja policijskih službenika propisanih ovim zakonom izvršiće se rešenjima o raspoređivanju zaposlenih na radna mesta utvrđena aktom iz člana 21. stav 3. ovog zakona.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 282.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Usklađivanje organizacije i rada sa odredbama zakona

Član 283.

Pravna lica i drugi subjekti uskladiće svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

Subjekti koji u svom nazivu, odnosno u nazivu organizacionih jedinica upotrebljavaju reč “Policija” i naziv organizacione jedinice Direkcije policije uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Okončanje započetih postupaka

Član 284.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Nastavak rada na položaju direktora policije

Član 285.

Direktor policije postavljen do početka primene ovog zakona nastavlja da radi na tom položaju do prestanka mandata, u skladu sa zakonom.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 286.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18).

Stupanje na snagu

Član 287.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstva unutrašnjih poslova, 03.04.2026.