KRIVIČNI ZAKONIK: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti traži uvođenje krivičnog dela za "osvetničku pornografiju" i izmenu definicije silovanja

Za nešto više od mesec dana tri žene su ubijene u porodičnom nasilju, a uprkos tome čini se da kao društvo postajemo ravnodušni na teške sudbine žena. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je odnos prema ženi mizogen, seksualizovan i vulgaran, te da je neophodno da postoji volja da se to promeni. Apeluje na uvođenje krivičnog dela za "osvetničku pornografiju" i na izmenu definicije silovanja u Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).

Agresivni ton je postao normalnost u javnom prostoru prepunom neadekvatnih međusobnih odnosa, posebno odnosa prema ženama koji su prepuni seksizama i mizoginije, rekla je Poverenica za ravnopravnost.

Ističe da je neophodno da postoji volja da se nešto promeni, a onda i da se ta volja sprovede u delo.

“Upravo time što menjate taj narativ u javnom prostoru na svakom mestu i prosto izbacujete sve sadržaje koji mogu negativno da utiču i koji podstiču nasilje, jer nikako ne treba da žmurimo na to da je nasilje prema ženama jedan od naših najvećih društvenih problema”, kaže Janković.

Ukazuje na to da je reč o globalnom problemu jer je, prema podacima Ujedinjenih nacija za 2022. godinu, širom sveta ubijeno 89.000 žena, od čega je 60 odsto njih ubio član porodice, partner, suprug, bivši suprug…

“Pre nekoliko dana dogodilo se dvostruko ubistvo, videli ste da je bila izrečena i mera zabrane prilaska. Vidite da u nekim slučajevima ne funkcioniše i da opet moramo da se fokusiramo na to šta su sve pukotine u sistemu”, rekla je Poverenica.

Napominje međutim da se problem neće rešiti tako što će se stalno menjati zakon, već tako što će se postojeći zakoni primenjivati na najbolji mogući način.

“I da uvek svako ko radi u sistemu zaštite razmišlja iz perspektive žrtve i da žrtva dobije adekvatnu podršku i pomoć kad se obrati za pomoć, jer najgore što možete da učinite ženi je da pozivate da se nasilje prijavi i da zatim tu ne dobije ono što ljudsko biće očekuje kada dođe bilo gde, u bilo koju instituciju, da to prijavi”, kaže Janković.

U tom kontekstu navodi primer novinarke koja je u medijima govorila o neprimerenom odnosu policijskih službenika kada je otišla da prijavi nasilje.

“Naišla je na jedno potpuno nerazumevanje, nipodaštavanje i ignorisanje. To je jedna od stvari koje treba promeniti, a to je da imate ipak u svakoj policijskoj stanici nekoga koji je posebno senzibilisan i koji je obučen za rad za žrtvama nasilja”, ističe Poverenica i dodaje da je prvi susret žrtve nasilja sa institucijom presudan za to šta će i kako dalje, kao i da li će se i druge žene osnažiti da prijave.

Poručuje da je potrebno više raditi na ekonomskoj samostalnosti žena, osnaživanju, te da u obrazovanju menjamo sve ono što vodi ka produbljivanju predrasuda o rodnim ulogama i muškaraca i žena.

Govoreći o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti("Sl. glasnik RS", br. 52/2021), Poverenica kaže da se čini da je on, umesto da dovede do unapređenja položaja i žena i muškaraca, doveo do podela u društvu.

“Zbog nerazumevanja i nekakvog straha da će to da uruši naše temelje”, kaže Janković i dodaje da će se narednih dana na skupu koji Poverenica organizuje razmatrati opcije kako da se ti negativni obrasci promene.

Poverenica je komentarisala i to što su od 2020. do početka prošle godine zbog proganjanja osuđene ukupno 392 osobe, a za polno uznemiravanje 224.

“Da li dovoljno radimo na tome da to promenimo? Evidentno ne, ali dobro je što imamo definisano to krivično delo koje je uvedeno 2017. godine”, kaže Janković.

Ističe da je izmenama zakona neophodno izmeniti i definiciju krivičnog dela silovanja koja bi bila bazirana na nepristanku, ali i da se uvede krivično delo za “osvetničku pornografiju”.

“To zaista može uništiti živote i ženama i muškarcima, jer vi od tog digitalnog nasilja koje se dešava često ne možete da pobegnete uopšte. Možete zamisliti koliku publiku sadržaj koji se objavi može dobiti i šta se iza toga dešava sa nama, sa našim mentalnim zdravljem”, rekla je Brankica Janković.

Izvor: Vebsajt RTS, 04.03.2024.
Naslov: Redakcija