PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANjU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21, 138/22, 92/23 i 94/24), u članu 1. stav 1. posle reči: “elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost” dodaju se zapeta i reči: “čuvanje dokumenata obrađenih, odnosno sačinjenih u sistemu elektronskih faktura”.

Član 2.

U članu 3. stav 2. tačka 1) reči: “koji uređuje fiskalizaciju” zamenjuju se rečima: “kojim se uređuje fiskalizacija, osim za:ˮ i dodaju se podtač. (1) i (2), koje glase:

“(1) promet na malo koji se vrši imaocu korporacijske kartice određenog propisima kojima se uređuje fiskalizacija i primljeni avans za taj promet,

(2) promet na malo koji se vrši subjektu javnog sektora, ako je subjekt javnog sektora podneo zahtev za izdavanje elektronske fakture u roku od sedam dana od dana izvršenog prometa na malo”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

“Elektronska faktura iz stava 2. tačka 1) ovog člana ne izdaje se pre nego što je izdat fiskalni račun u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija.”.

Član 3.

U članu 4. stav 2. tačka 1) posle reči: “za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura” dodaju se zapeta i reči: “kao i obveznika poreza na dodatu vrednost koji nije izdao elektronsku fakturu u smislu člana 3. stav 2. tačka 1) ovog zakona”.

Član 4.

U članu 5. stav 3. reči: “kao i za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost” zamenjuju se rečima: “za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost, kao i za čuvanje dokumenata sačinjenih, odnosno obrađenih u sistemu elektronskih faktura”.

U stavu 6. posle reči: “odnosno za elektronsko evidentiranje prethodnog porezaˮ dodaju se zapeta i reči: “kao i za čuvanje dokumenata sačinjenih, odnosno obrađenih u sistemu elektronskih fakturaˮ.

Posle stava 9. dodaje se novi stav 10, koji glasi:

“Sistem elektronskih faktura može se koristiti za sačinjavanje, slanje, prijem, čuvanje i obradu drugih dokumenata u vezi sa transakcijama.ˮ.

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 11. i 12.

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: “iz stava 11. ovog člana” zamenjuju se rečima: “iz stava 12. ovog člana”.

U dosadašnjem stavu 13, koji postaje stav 14, posle reči: “način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura,” dodaju se reči: “drugi dokumenti u vezi sa transakcijama,”.

Član 5.

U članu 9. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

“Primalac elektronske fakture koji je subjekt privatnog sektora, može da neposredno primi i elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj se kao izdavalac javlja strano lice, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova u sistemu elektronskih faktura.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: “Poslovi iz st. 1, 3. i 4.ˮ zamenjuju se rečima: “Poslovi iz st. 1, 3, 4. i 5.ˮ.

Član 6.

Naziv člana 15. menja se i glasi: “Čuvanje dokumenata u sistemu elektronskih faktura”.

U članu 15. posle stava 8. dodaje se novi stav 9, koji glasi:

 “Na dokumenta koja su sačinjena, odnosno obrađena u sistemu elektronskih faktura shodno se primenjuju odredbe st. 1 - 8. ovog člana.ˮ.

Dosadašnji stav 9, koji postaje stav 10, menja se i glasi:

“Aktom Vlade bliže se uređuju uslovi i način čuvanja elektronskih faktura, način obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku, čuvanje, verodostojnost porekla i integritet sadržine dokumenata iz stava 9. ovog člana, kao i uslovi i način stavljanja na uvid elektronskih faktura i dokumenata iz stava 9. ovog člana na osnovu zahteva nadležnog organa.ˮ.

Član 7.

U članu 18. stav 4. reči: “Ako lice iz stava 1.ˮ zamenjuju se rečima: “Ako lice iz st. 1. i 2.ˮ.

Član 8.

Član 20. briše se.

Član 9.

U članu 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elekronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, broj 94/24) reči: “posle 31. decembra 2025. godine” zamenjuju se rečima: “posle 31. decembra 2026. godine”.

Član 10.

Odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjuju se od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonski akti iz stava 1. ovog člana doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se počev za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. marta 2026. godine, osim člana 9. ovog zakona koji se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Najznačajniji razlog za donošenje ovog zakona nalazi se u potrebi da se omogući nastavak razvoja sistema elektronskih faktura, uspostavljenog na osnovu Zakona o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21, 138/22 i 92/23 - u daljem tekstu: Zakon) i to na način da se određena postupanja korisnika sistema pojednostave i dodatno usklade sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i propisima kojima se uređuje fiskalizacija. Drugi važan razlog leži u činjenici da se sistem elektronskih faktura unapređuje u smislu omogućavanja čuvanja većeg broja dokumenata, koji ne moraju nužno biti određena vrsta elektronske fakture, kao do sada (pri čemu podrazumevamo elektronsku fakturu za promet, avansnu fakturu, dokument o smanjenju i dokument o povećanju).

Podsećamo, uspostavljanjem sistema elektronskih faktura (u daljem tekstu: SEF) 2022. godine postignut je značajan iskorak u jačanju pravne sigurnosti prilikom razmene zahteva za isplatu između subjekata javnog, odnosno privatnog sektora. Istovremeno sa početkom primene obaveza koje su se odnosile na izdavanje i prijem elektronskih faktura preko sistema elektronskih faktura, počele su sa primenom i obaveze subjekata koje su se odnosile na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost. Potonjim izmenama i dopunama, uvedena je i obaveza elektronskog evidentiranja prethodnog poreza, dakle evidentiranja poreza na dodatu vrednost obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu dobara.

Tokom pripreme nacrta ovog zakona, sprovedene su javne konsultacije u kojima su mogli da uzmu učešće svi relevantni subjekti, uključujući druge državne organe, relevantna udruženja, stručna javnost, kao i druge zainteresovane strane. Konsultacije su sprovedene u periodu od 10. do 17. oktobra 2025. godine korišćenjem metode prikupljanja pisanih sugestija.

Ovim zakonom interveniše se, pre svega, u predmetu uređenja, na način da se eksplicitno navodi da se SEF koristi i za čuvanje dokumenata koji su sačinjeni u SEF-u, odnosno koje SEF obrađuje. U cilju uređenja obaveze izdavanja elektronske fakture za primljeni avans od imaoca korporacijske kartice, kao i u svrhu rešavanja izazova naplate potraživanja privrednih subjekata kod kojih na osnovu fiskalnih računa za promet na malo izvršen subjektima javnog sektora, dopunjen je član 3. Zakona, na način da je propisano da obaveza izdavanja elektronske fakture postoji za promet na malo, uključujući i primljeni avans za promet na malo, koji se vrši imaocima korporacijskih kartica, kao i za promet na malo subjektima javnog sektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija.

Normativna intervencija u članu 4. ovog zakona logično sledi prethodno navedenu normu, pošto propisuje da obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV) imaju i obveznici PDV koji vrše promet na malo imaocima korporacijskih kartica i subjektima javnog sektora. Naime, s obzirom na postojeću praksu u smislu izdavanja elektronskih faktura i posle roka za elektronsko evidentiranje obračuna PDV, neophodno je u SEF-u obezbediti podatak o obračunatom PDV za navedeni promet, kako bi u preliminarnoj poreskoj prijavi PDV bio iskazan tačan iznos obračunatog PDV.

Izmenama i dopunama člana 5. Zakona uređuje se da subjekt javnog, odnosno privatnog sektora koristi SEF i za čuvanje dokumenata koji se odnose na elektronsko evidentiranje PDV, kao i da se SEF može koristiti za obradu, odnosno sačinjavanje, slanje, prijem i čuvanje drugih dokumenata koji su u vezi sa transakcijama. Kao što je već navedeno, stvorili su se uslovi da se uredi da se, primera radi, obaveštenje o ispravci, odnosno nekorišćenju PDV kao prethodnog poreza može sačinjavati u SEF-u, pored drugih dokumenata. Obaveza čuvanja dokumenata u vezi sa elektronskim evidentiranjem PDV, preliminarne poreske prijave PDV i drugih dokumenata u vezi sa transakcijama uređuje se dodatno izmenama i dopunama člana 15. Zakona.

Sledeća dopuna kojom se najavljuju budući koraci u razvoju SEF-a odnosi se na propisanu mogućnost - ne i obavezu - subjekta privatnog sektora da neposredno primi elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj je izdavalac strano lice, što će biti moguće po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Na kraju, u cilju adekvatne pripreme za početak primene pravila koja se odnose na preliminarnu poresku prijavu PDV, a usklađujući ovaj zakon sa propisima kojima se uređuje PDV, predviđeno je odlaganje početka primene odredbe koja se odnosi na sačinjavanje preliminarne poreske prijave PDV u SEF-u, i to za poreske periode koji počinju posle 31. decembra 2026. godine.

III. OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona vrši se dopuna predmeta uređenja Zakona, kojom će se, pored navedenog, obuhvatiti i čuvanje dokumenata obrađenih, odnosno sačinjenih u sistemu elektronskih faktura.

U članu 2. ovog zakona vrši se dopuna člana 3. stav 2. tačka 1) Zakona, dodavanjem podtač. (1) i (2), kao i dodavanje novog stava 3, kojima se propisuje da obaveza izdavanja elektronske fakture postoji za promet na malo, uključujući i primljeni avans za promet na malo, koji se vrši imaocima korporacijskih kartica, kao i za promet na malo subjektima javnog sektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija.

Članom 3. ovog zakona vrši se dopuna u članu 4. stav 2. tačka 1) Zakona, kojom se propisuje da, pored navedenog, obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost nema ni obveznik poreza na dodatu vrednost koji nije izdao elektronsku fakturu u smislu člana 3. stav 2. tačka 1) ovog zakona.

Članom 4. ovog zakona vrši se dopuna člana 5. stav 3. Zakona, kojom se propisuje da, pored navedenog, subjekt javnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura i za čuvanje dokumenata sačinjenih, odnosno obrađenih u sistemu elektronskih faktura. Takođe, izvršena je dopuna stava 6, kojom se propisuje da, pored navedenog, subjekt privatnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura i za čuvanje dokumenata sačinjenih, odnosno obrađenih u sistemu elektronskih faktura. Posle stava 9. dodat je novi stav 10, kojim se propisuje da sistem elektronskih faktura može da se koristiti za sačinjavanje, slanje, prijem, čuvanje i obradu drugih dokumenata u vezi sa transakcijama. Takođe, izvršena je i korekcija dosadašnjeg stava 12. koji postaje stav 13, kao i dopuna dosadašnjeg stava 13. koji postaje stav 14.

Članom 5. ovog zakona vrši se dopuna člana 9. Zakona dodavanjem novog stava 5, kojim se propisuje da primalac elektronske fakture koji je subjekt privatnog sektora, može da neposredno primi i elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj se kao izdavalac javlja strano lice, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova u sistemu elektronskih faktura. Takođe, izvršena je korekcija dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 6.

U članu 6. ovog zakona vrši se korekcija naziva člana 15. Zakona, kojim se propisuje čuvanje dokumenata u sistemu elektronskih faktura. Takođe, izvršena je i dopuna člana dodavanjem novog stava 9, kojim je propisano da se na dokumenta koja su sačinjena, odnosno obrađena u sistemu elektronskih faktura shodno primenjuju st. 1-8. ovog člana. Pored navedenih izmena, izvršena je i dopuna dosadašnjeg stava 9. koji postaje stav 10.

Članom 7. ovog zakona vrši se izmena člana 18. stava 4. Zakona, čime se vrši izjednačavanje položaja pravnih lica i preduzetnika u slučaju otklanjanja greške pre pokretanja postupka nadzora.

Članom 8. ovog zakona vrši se brisanje člana 20. Zakona.

Članom 9. ovog zakona izvršena je korekcija u članu 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, broj 94/24).

Članom 10. ovog zakona predviđeno je da se odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da podzakonski akti budu doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 11. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se počev za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. marta 2026. godine, osim člana 9. ovog zakona koji se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA REALIZACIJU ZAKONA

Sredstva za realizaciju ovog zakona obezbeđena su u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

 

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1. Sagledavanje postojećeg stanja.

1) Prikazati postojeće stanje u predmetnoj oblasti u skladu sa važećim pravnim okvirom.

Zakon o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 29. aprila 2021. godine i u potpunosti je usklađen sa odredbama Direktive 2014/55/EU (Directive On Electronic Invoicing In Public Procurement). Zakon je predvideo fazno uvođenje obaveza: prvo je, od 1. maja 2022. godine, nastupila obaveza subjekata javnog sektora da primaju i čuvaju elektronske fakture i da izdaju elektronske fakture drugim subjektima javnog sektora, kao i obaveza da subjekti privatnog sektora izdaju elektronske fakture subjektima javnog sektora; od 1. jula 2022. godine nastupila je obaveza da subjekti privatnog sektora primaju i čuvaju elektronske fakture izdate od strane subjekta javnog i privatnog sektora; od 1. januara 2023. godine nastupila je obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora. Važno je napomenuti da je svim korisnicima privatnog i javnog sektora bilo omogućeno korišćenje demo okruženja sistema elektronskih faktura (u daljem tekstu: SEF) sedam meseci pre nastupanja prve zakonske obaveze korišćenja SEF-a, kao i da je korišćenje SEF-a potpuno besplatno.

Na dan 17. oktobra 2025. godine, u SEF-u je registrovano ukupno 268.539 subjekata, od čega je 10.850 subjekata javnog sektora, a subjekata privatnog sektora 257.688.

Ukupno je preko SEF-a izdato 353.387.779 elektronskih faktura, od čega je 23.394.267 izdato subjektima javnog sektora (od strane kako subjekata privatnog sektora, tako i od subjekata javnog sektora), a 329.993.512 subjektima privatnog sektora (od strane kako subjekata privatnog sektora, tako i od subjekata javnog sektora). Ukazujemo i na činjenicu da su svi obveznici poreza na dodatu vrednost registrovani kao korisnici SEF-a (bilo da su subjekti javnog, bilo da su subjekti privatnog sektora).

2) Da li je uočen problem u oblasti i na koju ciljnu grupu se odnosi? Predstaviti uzroke i posledice problema?

3) Da li postoje neki drugi razlozi za promenu (intervenciju) u oblasti u slučaju da nije uočen problem?

Izmene i dopune Zakona ne predlažu se iz razloga otklanjanja problema, već zbog potrebe da se nastavi sa razvojem SEF-a, uzimajući u obzir da su se stekli uslovi da se SEF koristi za čuvanje ne samo elektronskih faktura, već i drugih dokumenata koji su sačinjeni u SEF-u, odnosno koje SEF obrađuje. Takođe, u cilju uređenja obaveze izdavanja elektronske fakture za primljeni avans od imaoca korporacijske kartice, kao i u svrhu rešavanja izazova naplate potraživanja privrednih subjekata kod kojih na osnovu fiskalnih računa za promet na malo izvršen subjektima javnog sektora, dopunjen je član 3. na način da je propisano da obaveza izdavanja elektronske fakture postoji za promet na malo, uključujući i primljeni avans za promet na malo, koji se vrši imaocima korporacijskih kartica, kao i za promet na malo subjektima javnog sektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija.

Takođe, predviđeno je odlaganje početka primene odredbe koja se odnosi na sačinjavanje preliminarne poreske prijave PDV u SEF-u, i to za poreske periode koji počinju posle 31. decembra 2026. godine, u cilju adekvatne pripreme za početak primene pravila koja se odnose na preliminarnu poresku prijavu PDV, a usklađujući Zakon sa propisima kojima se uređuje PDV.

2. Utvrđivanje cilja.

1) Koji cilj je potrebno postići?

Najvažniji ciljevi su da se određena postupanja korisnika sistema pojednostave i dodatno usklade sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i propisima kojima se uređuje fiskalizacija, kao i stvaranje normativnih preduslova da se u SEF omogući čuvanje većeg broja dokumenata, koji ne moraju nužno biti elektronske fakture. Takođe, potrebno je odložiti početak primene odredbe koja se odnosi na sačinjavanje preliminarne poreske prijave PDV u SEF-u.

2) Da li je cilj koji se postiže donošenjem propisa usklađen sa ciljevima važećih planskih dokumenata i prioritetnim ciljevima Vlade?

Cilj koji se postiže usklađen je sa ciljevima planskih dokumenata Program ekonomskih reformi za period 2024-2026. godine, kao i sa Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025.

3) Na osnovu kog pokazatelja učinka se utvrđuje da li je došlo do postizanja cilja?

4) Definisati izvor provere i rokove za prikupljanje podataka za praćenje primene propisa.

Pouzdani izvori provere ispunjenosti cilja mogu biti statistički podaci o izdatim elektronskim fakturama imaocima korporacijske kartice, odnosno subjektima javnog sektora za promet na malo, uz referencu na fiskalni račun izdat za taj promet na malo. Drugi pouzdan izvor mogu predstavljati statistički podaci o broju dokumenata koji se čuvaju u SEF-u u određenom vremenskom periodu, u poređenju sa prosekom broja sačuvanih dokumenata za isti period pre početka primene odredaba o čuvanju onih dokumenata koji nisu elektronske fakture. Navedene statistike mogu početi da se prikupljaju po početku primene odredaba Zakona koje se odnose na izdavanje elektronske fakture imaocu korporacijske kartice ili subjektu javnog sektora, kao i odredaba o čuvanju dokumenata u sistemu elektronskih faktura. Takođe, kako će sistem sačinjavati preliminarnu poresku prijavu poreza na dodatu vrednost za sve obveznike poreza na dodatu vrednost, u budućnosti se, kao pokazatelj, mogu koristiti i broj u SEF-u sačinjenih preliminarnih poreskih prijava poreza na dodatu vrednost i uticaj podataka iz preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost na sačinjavanje plana kontrola poreskih obveznika. S obzirom na odlaganje početka primene odredaba o preliminarnoj poreskoj prijavi PDV, statistički izveštaji u vezi sa korišćenjem te funkcionalnosti mogu početi da se izrađuju počev od završetka poreskih perioda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, koji započinju posle 31. decembra 2026. godine.

4. Analiza ekonomskih efekata

1) Da li se predloženim rešenjima propisa uvodi novi, ukida ili menja postojeći administrativni postupak i/ili administrativni zahtev za privredne subjekte i koji su pozitivni efekti ovog rešenja? Da li predložena rešenja utiču na povećanje ili umanjenje administrativnih troškova i koliko iznosi povećanje ili umanjenje administrativnih troškova koje snosi privredni subjekt?

Izdavanje elektronskih faktura imaocima korporacijskih kartica, odnosno subjektima javnog sektora, već se sprovodi, poštujući odredbe zakona kojim se uređuje PDV i zakona kojim se uređuje fiskalizacija. Relativna novina je pojednostavljenje ovog postupanja i to na način da je u SEF-u omogućen uvid u konkretne fiskalne račune na koji se referencira elektronska faktura, uz automatizovano kreiranje nacrta te elektronske fakture na osnovu iznosa, odnosno poreskih kategorija i poreskih stopa navedenih u tim fiskalnim računima. Nije moguće pouzdano proceniti koliko će se elektronskih faktura na opisani način izdati ubuduće, pošto je opisani proces predviđen kao mogućnost u SEF-u, koja treba da olakša izdavaocu fakture, pre nego obaveza. Naime, izdavalac može izabrati da kreira i izda elektronsku fakturu samostalno (“ručno”), bez korišćenja opisane mogućnosti, za šta je, istina, potrebno više vremena, ali ga ništa u tome ne sprečava. U zavisnosti od broja fiskalnih računa na koje se referencira elektronska faktura, relativno veštom korisniku za kreiranje je potrebno između dva minuta i pola sata (fiskalnih računa može biti više desetina), s tim što opcija u SEF-u skraćuje ovo vreme na do dva minuta. Samo izdavanje elektronske fakture, dakle, može se ubrzati, ali ne očekuju se efekti na podnošenje poreske prijave PDV, niti na kreiranje računovodstvenih izveštaja.

Predložene dopune Zakona koje se odnose na čuvanje dokumenata sačinjenih u SEF-u, odnosno onih koje SEF obrađuje, imaće pozitivan uticaj i na subjekte javnog i na subjekte privatnog sektora, pošto se omogućava pouzdanost provere nastanka i eventualnog postupanja po dokumentima, bez ikakvih dodatnih troškova za korisnike.

Takođe, kao novina predlaže se mogućnost prijema elektronske fakture od inostranog dobavljača (u skladu sa evropskim standardom) na strani subjekata privatnog sektora, ponovo bez troškova za te subjekte, i to nakon što se steknu tehničko-tehnološki uslovi za prijem elektronske fakture u skladu sa evropskim standardom na strani subjekata javnog sektora, što je i pre predloženih dopuna bilo propisano kao obaveza.

7. Analiza upravljačkih efekata.

1) Koje aktivnosti je potrebno sprovesti i u kojim rokovima kako bi se omogućila primena propisa? Koja organizaciona jedinica unutar organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja je odgovorna za sprovođenje ovih aktivnosti?

2) Odrediti kapacitete organa, odnosno organizacije koji vrše javna ovlašćenja koji je potrebno angažovati za primenu propisa. Da li su kapaciteti dovoljni za primenu propisa?

Sistem elektronskih faktura već je u potpunosti opremljen mogućnostima čuvanja dokumentacije, u skladu sa predloženim dopunama čl. 5. i 15. Zakona, dok će se planirane dorade SEF-a odnositi samo na opciju preuzimanja spoljnog prikaza evidentiranja, obaveštenja primalaca o prethodnom porezu i drugu dokumentaciju. U vezi sa mogućnošću prijema elektronskih faktura od inostranih dobavljača, očekivanja su da će se u kalendarskoj 2026. godini steći svi tehničko-tehnološki uslovi za sprovođenje izabrane opcije.

U skladu sa Zakonom, za sprovođenje opisanih aktivnosti zadužen je Centralni informacioni posrednik, kao nadležna jedinica u okviru Ministarstva finansija, koja upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovorna je za njegovo funkcionisanje. U ovom trenutku nisu prepoznati izazovi u vezi sa kapacitetom navedene organizacione jedinice, uzimajući u obzir da se predloženim rešenjima ne uvode organizacione, upravljačke i institucionalne promene, te postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije.

3) Na koji način predložena rešenja propisa utiču na efikasnost, odgovornost i transparentnost rada organa, odnosno organizacija koji vrše javna ovlašćenja nadležnih za primenu propisa?

Osim što je samo uvođenje sistema elektronskih faktura pozitivno uticala na transparentnost, vladavinu prava i bezbednost, pošto elektronsko fakturisanje omogućava dodatno smanjenje troškova i lakšu kontrolu prometa od strane poreskih vlasti, što takođe važi i za fakture izdate u vezi sa ugovorima o javnim nabavkama, predložene izmene i dopune nemaju značajan dodatni uticaj na efikasnost, odgovornost i transparentnost rada državnih organa.

9. Analiza rizika.

1) Navesti ključne rizike za primenu propisa. Koje mere će biti preduzete kako bi se smanjila verovatnoća nastanka rizičnih događaja, odnosno umanjili njihovi efektii koje mere će biti preduzete ukoliko se rizik ostvari?

Nisu identifikovani posebni rizici za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Vlade, 03.11.2025.