NACRT ZAKONA O RADNOJ PRAKSI – Tekst propisa

I OSNOVNE ODREDBE I POJMOVI

1.         Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se način sticanja praktičnih znanja i veština kroz radnu praksu, uslovi za organizovanje i trajanje radne prakse, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.

Termini koji se koriste u ovom zakonu, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

2.         Pojmovi Radna praksa

Član 2.

Radnom praksom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih znanja i veština za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Radna praksa se obavlja za zanimanje za koje se zahteva najviši nivo kvalifikacije koji je praktikant stekao kroz školovanje i ne može, mimo njegove volje, da obavlja radnu praksu u nižem nivou kvalifikacije u toku prvih devet meseci od završetka školovanja.

Radna praksa ne može da se obavlja na poslovima za koje je, u skladu sa propisima u oblasti rada, predviđeno obavljanje pripravničkog staža, odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja radnog iskustva u odgovarajućoj struci.

Radnom praksom se ne smatra:

1)         praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje;

2)         učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje;

3)         studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;

4)         učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju;

5)         praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;

6)         pripravnički staž, koji je zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđen kao uslov za rad na određenom poslu ili za

 

polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvalifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora, u skladu sa zakonom;

7)         volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje;

8)         angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih akademskih studija uključenih u naučno-istraživački rad naučno-istraživačkih organizacija po osnovu godišnjeg konkursa za dodelu stipendije iz sredstava nauke, zasnovanog na propisima iz oblasti nauke.

Zanimanje

Član 3.

Zanimanje, u smislu ovog zakona, predstavlja skup poslova koji imaju međusobno srodne glavne dužnosti i zadatke, u kojem praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca.

Praktikant

Član 4.

Praktikant, u smislu ovog zakona, jeste lice koje u momentu zaključenja ugovora o radnoj praksi ima najmanje 15 a najviše 30 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu kod poslodavca, nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih u skladu sa zakonom.

Lice starije od 30 godina može biti angažovano kao praktikant pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bilo radno angažovano u smislu propisa kojim se uređuje rad, a bilo je prijavljeno kod republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja kao nezaposleno lice.

Republička organizacija nadležna za poslove zapošljavanja izdaje potvrdu o činjenicama iz stava 2. ovog člana.

Lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant uz prethodnu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, pod uslovom da obavljanje radne prakse ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i redovno obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom i propisima kojima se uređuje oblast utvrđivanja opasnog rada za decu.

Ako je za obavljanje radne prakse neophodan lekarski pregled u skladu sa zakonom, troškove tog pregleda za lica mlađa od 18 godina koja su na evidenciji nezaposlenih kod republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja snosi ta organizacija.

Na praktikanta stranog državljanina i lica bez državljanstva koji obavlja radnu praksu kod poslodavca u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Poslodavac

Član 5.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, je pravno lice, preduzetnik i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, registrovano na teritoriji Republike Srbije kod kog se obavlja radna praksa.

Radna praksa u smislu ovog zakona, može da se obavlja u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ako je to posebnim zakonom propisano.

Mentor

Član 6.

Mentor je preduzetnik ili zaposleni kod poslodavca koji neposredno i lično prenosi svoje iskustvo na praktikanta, usmerava, nadzire i pruža pomoć praktikantu tokom radne prakse, prati napredovanje i sticanje praktičnih znanja i veština za obavljanje zanimanja.

II UGOVOR O RADNOJ PRAKSI

Član 7.

Poslodavac može angažovati praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi na osnovu koga ostvaruje ugovorenu naknadu.

Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos.

Ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano, na praktikanta se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad: o radnom vremenu, odmoru u toku dnevnog rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, godišnjem odmoru, zaštiti omladine, naknadi troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu, kao i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Zaključivanje ugovora o radnoj praksi

Član 8.

Ugovor o radnoj praksi zaključuje se između praktikanta i ovlašćenog lica poslodavca pre stupanja praktikanta na radnu praksu.

Ugovor iz stava 1. ovog člana smatra se zaključenim kada ga potpišu obe ugovorne strane svojeručno ili kvalifikovanim elektronskim potpisom u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana koji nije elektronski dokument sačinjava se u najmanje dva primerka od kojih se jedan obavezno predaje praktikantu.

Plan obavljanja radne prakse koji se prilaže uz ugovor o radnoj praksi sačinjava se u istoj formi kao i ugovor na koji se odnosi.

Sadržaj ugovora o radnoj praksi

Član 9.

Ugovor o radnoj praksi sadrži:

1)         naziv, sedište, matični broj, PIB i pretežnu delatnost poslodavca;

2)         lično ime, JMBG ili EBS za strance, i mesto prebivališta, odnosno boravišta praktikanta, kvalifikacija i nivo kvalifikacije koji praktikant ima;

3)         nivo kvalifikacije koji je uslov za zanimanje za koje praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca;

4)         naziv zanimanja i opis poslova u okviru zanimanja za koje praktikant obavlja radnu praksu;

5)         mesto obavljanja radne prakse;

6)         trajanje ugovora o radnoj praksi;

7)         dan početka obavljanja radne prakse;

8)         ime i prezime mentora,

9)         broj radnih sati na dnevnom i nedeljnom nivou;

10)       novčani iznos naknade za obavljanje radne prakse, uvećan za pripadajuće doprinose i porez;

11)       rokove za isplatu naknade za obavljanje radne prakse;

12)       trajanje dnevnog i nedeljnog odmora;

13)       trajanje plaćenog godišnjeg odmora;

14)       načine i razloge prestanka ugovora o radnoj praksi i otkazni rok;

15)       druge uslove u vezi sa obavljanjem radne prakse.

Ugovorom o radnoj praksi može da se predvidi da se prava iz tač. 11-14) ovog člana ostvaruju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad.

Trajanje ugovora o radnoj praksi

Član 10.

Ugovor o radnoj praksi se zaključuje na period koji ne može biti duži od šest meseci.

Izuzetno od stava 1. ovog člana ugovor o radnoj praksi može da se zaključi za period do devet meseci, kao mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa aktom koji donosi Vlada.

Poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

U slučaju opravdanog odsustva praktikanta sa radne prakse u trajanju dužem od 20 radnih dana u kontinuitetu, radna praksa se prekida sa prvim radnim danom odsustva.

Po isteku prekida radne prakse iz stava 3. ovog člana, ugovor o radnoj praksi može da se nastavi za preostalo ugovoreno vreme, s tim što ukupno trajanje radne prakse sa periodom prekida ne može da bude duže od devet meseci.

Ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse

Član 11.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu do pet zaposlenih može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na poslodavca – preduzetnika koji nema zaposlene a ispunjava uslove za mentora.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu od šest do 10 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno.

Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih ne može da bude veći od 20% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno.

Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih a nema pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova može sa licem da zaključi ugovor o radnoj praksi samo radi obavljanja prakse na poslovima koji su iz pretežne delatnosti poslodavca.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih može da angažuje praktikante na poslovima utvrđenim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca, niti može da bude angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada u skladu sa zakonom.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je kod njega prethodno bilo zaposleno ili radno angažovano na bilo kom zanimanju.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je bilo zaposleno, radno angažovano ili obavilo radnu praksu kod drugog poslodavca u istom zanimanju.

Poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca utvrdio višak zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Po isteku ugovora o radnoj praksi, poslodavac može da, za obavljanje posla za koji je praktikant obavljao radnu praksu, zaključi ugovor o radnoj praksi sa drugim praktikantom po proteku perioda čija dužina odgovara 1/2 perioda obavljanja radne prakse na osnovu prethodnog ugovora o radnoj praksi, osim ako je sa prethodnim praktikantom zasnovao radni odnos.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi za obavljanje posla i/ili zanimanja za koje je lice prethodno, kod istog ili drugog poslodavca, obavilo učenje kroz rad i steklo kvalifikaciju na obrazovnom profilu koji je realizovan u dualnom obrazovanju, odnosno po dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, u roku od 24 meseca od završetka školovanja.

III USLOVI ZA OBAVLjANjE RADNE PRAKSE

Član 12.

Poslodavac je dužan da utvrdi potrebne uslove za obavljanje radne prakse, i to:

1)         da odredi zanimanja za koje će se obavljati radna praksa,

2)         da pripremi plan obavljanja radne prakse za svako pojedinačno zanimanje.

Sadržaj plana obavljanja radne prakse

Član 13.

Planom obavljanja radne prakse utvrđuju se ciljevi radne prakse, zadaci čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva i prate se rezultati odnosno praktična znanja i veštine koje je praktikant stekao obavljajući radnu praksu u određenom zanimanju.

Obrazac plana obavljanja radne prakse sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 1).

Postupak i uslovi za određivanje mentora

Član 14.

Mentor se određuje za jednog ili više praktikanata aktom poslodavca, u skladu sa zakonom.

Za mentora može biti određen zaposleni kod poslodavca koji poseduje najmanje dve godine radnog iskustva u zanimanju u okviru koga se obavlja radna praksa.

Mentor može da bude i poslodavac – preduzetnik koji ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, ako nema odgovarajućeg zaposlenog.

Jedan mentor može biti određen za najviše pet praktikanata istovremeno.

 

IV PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA I PRAKTIKANTA

Pravo na dostojanstvene uslove rada

Član 15.

Praktikant ostvaruje pravo na zaštitu od diskriminacije, zaštitu od zlostavljanja na radu i zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom.

Dostupnost informacija o uslovima obavljanja radne prakse

Član 16.

Poslodavac je dužan da učini dostupnim informacije o uslovima za obavljanje radne prakse, a naročito o visini naknade za obavljanje radne prakse i zdravstvenom osiguranju.

Informacije iz stava 1. ovog člana poslodavac može objaviti u sredstvima javnog informisanja, na svojoj internet stranici ili oglasnoj tabli, preko republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja ili na drugi način koji odredi poslodavac.

U informaciji iz stava 1. ovog člana nije dopušteno korišćenje izraza koji bi prouzrokovali ili mogli da prouzrokuju oblike diskriminacije propisane zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Prava i obaveze praktikanta u vezi sa obavljanjem radnih zadataka

Član 17.

Praktikant obavlja radnu praksu u skladu sa planom obavljanja radne prakse koji sprovodi mentor.

Praktikant je dužan da radne zadatke obavlja u skladu s nalozima i uputstvima poslodavca i mentora.

Praktikant ima pravo na neposrednu podršku mentora tokom radne prakse.

U slučaju da ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno da ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo da od mentora dobije smernice za njihovo dostizanje.

Bezbednost i zdravlje na radu

Član 18.

Praktikant ima pravo na obavljanje radne prakse u bezbednim i zdravim uslovima.

Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi uslove za obavljanje radne prakse na bezbedan način i na način koji ne ugrožava zdravlje praktikanta, saglasno prirodi radnih zadataka koje praktikant obavlja i u skladu sa zakonom i drugim propisima koji uređuju bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac je dužan da u aktu o proceni rizika, koji donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu, izvrši procenu rizika i za radne zadatke čije se obavljanje poverava praktikantu.

Poslodavac je dužan da praktikanta pre početka obavljanja radne prakse upozna sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli uticati na bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o:

1)         rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje praktikanta i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru;

2)         merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.

Poslodavac obaveštava i obučava praktikanta o uslovima bezbednosti i zdravlja na radu usmeno pre početka obavljanja radne prakse, kao i obezbeđivanjem uvida u akt o proceni rizika ako ga donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac je dužan da praktikanta pre stupanja na rad osposobi za bezbedno obavljanje radne prakse.

Praktikant je dužan da poštuje i primenjuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu i da prilikom izvršavanja radnih zadataka štiti svoj život i zdravlje, kao i život i zdravlje drugih lica.

Pravo na ograničeno radno vreme

Član 19.

Radno vreme praktikanta ne može da bude duže od četrdeset sati nedeljno.

Praktikant koji obavlja radnu praksu na poslu sa povećanim rizikom za koji je utvrđeno skraćeno radno vreme ne može da radi duže od skraćenog radnog vremena utvrđenog zakonom kojim se uređuje rad.

Pri ostvarivanju prava na naknadu i drugih prava u vezi sa obavljanjem radne prakse, skraćeno radno vreme iz stava 2. ovog člana izjednačuje se s punim radnim vremenom.

Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na raspored radnog vremena, noćni rad i posebnu zaštitu maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena primenjuju se na praktikanta u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena praktikanta. Praktikant ne može raditi na dan praznika koji je neradan dan.

Pravo na naknadu za obavljanje radne prakse

Član 20.

Za vreme obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse, koju poslodavac isplaćuje u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Visina naknade iz stava 1. ovog člana iznosi najmanje 60% neto osnovne zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.

Praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na radnoj praksi.

Poslodavac je dužan da praktikantu obračuna i isplati naknadu iz stava 1. ovog člana u visini utvrđenoj ugovorom o radnoj praksi i u rokovima utvrđenim ugovorom o radnoj praksi, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Druga prava po osnovu obavljanja radne prakse

Član 21.

Praktikant i poslodavac mogu da ugovore i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse u skladu sa ovim zakonom.

V          PRESTANAK UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Način prestanka ugovora o radnoj praksi

Član 22.

Ugovor o radnoj praksi može prestati sporazumom između praktikanta i poslodavca ili otkazom jedne od ugovornih strana.

Otkaz ugovora o radnoj praksi

Član 23.

Pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa, poslodavac ili praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi sa otkaznim rokom koji ne može da bude kraći od pet radnih dana.

Praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi bez obaveze navođenja razloga za otkaz.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako:

1)         prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse;

2)         na osnovu izveštaja mentora, utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze, odnosno ako praktikant nakon dobijanja smernica iz člana 17. stav 4. ovog zakona ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse.

Otkaz ugovora o radnoj praksi se dostavlja drugoj strani u formi u kojoj je ugovor o radnoj praksi zaključen.

Član 24.

Poslodavac je dužan da praktikantu, u slučaju prestanka ugovora o radnoj praksi, isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi, u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Isplatu naknada iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi.

Vraćanje isprava

Član 25.

Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi praktikantu vrati sve njegove isprave.

VI         POTVRDA O OBAVLjENOJ RADNOJ PRAKSI

Izdavanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi

Član 26.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu.

Potvrda o obavljenoj radnoj praksi sadrži podatke o:

1)         poslodavcu (naziv i adresa, matični broj);

2)         praktikantu (lično ime, JMBG ili EBS za strance);

3)         zanimanju i nivou kvalifikacija koji je uslov za obavljanje zanimanja;

4)         zadacima koje je praktikant obavljao na određenom zanimanju;

5)         praktičnim znanjima i veštinama koje je praktikant stekao;

6)         mestu rada i periodu obavljanja radne prakse.

Potvrdu iz stava 1. ovog člana praktikant može koristiti kao dokaz o radnom iskustvu.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o izdatim potvrdama o obavljenim radnim praksama.

Obrazac potvrde sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 2).

VII        ZAŠTITA PRAVA IZ UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Rešavanje spornih pitanja i zaštita prava

Član 27.

Sporna pitanja između praktikanta i mentora mogu se rešavati mirnim putem kod poslodavca.

Praktikant koji smatra da mu je poslodavac uskratio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi može zahtevati od poslodavca ostvarivanje toga prava.

Praktikant može da se obrati nadležnoj inspekciji rada i sudu za zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o radnoj praksi.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radnoj praksi niti da praktikanta na drugi način stavi u nepovoljan položaj zbog njegovog postupanja iz st. 2. i 3. ovog člana.

VIII       SOCIJALNI DIJALOG O RADNIM PRAKSAMA

Obaveštavanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o radnim praksama

Član 28.

Pri utvrđivanju uslova za obavljanje radne prakse iz člana 12. ovog zakona poslodavac može da obavi konsultacije sa sindikatom, odnosno sa izabranim predstavnikom zaposlenih.

Poslodavac je dužan da sindikat, odnosno izabranog predstavnika zaposlenih, na njihov zahtev obavesti o broju praktikanata i zanimanjima u kojima su praktikanti obavljali radnu praksu.

IX         NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Nadzor

Član 29.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, koja po izvršenom nadzoru preduzima mere iz svoje nadležnosti.

Pri vršenju inspekcijskog nadzora u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac je dužan da inspektoru rada pruži dokaz da je praktikantu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Inspektor rada je ovlašćen da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Organi i organizacije koje sprovode ovaj zakon dužni su da sarađuju i razmenjuju podatke koje vode u skladu sa ovim zakonom.

X          KAZNENE ODREDBE

Prekršajna odgovornost

Član 30.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)         ako kao praktikanta angažuje lice koje ne ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona (član 4);

2)         ako ne zaključi ugovor o radnoj praksi ili ga zaključi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 7-10);

3)         ako zaključi ugovor o radnoj praksi suprotno ograničenjima za organizovanje i obavljanje radne prakse utvrđene odredbama ovog zakona (član 11);

4)         ako ne obezbedi uslove za obavljanje radne prakse u skladu sa odredbama ovog zakona ili ako te uslove obezbedi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 12-14);

5)         ako objavi netačne informacije o uslovima za obavljanje radne prakse (član 16);

6)         ako ne obezbedi praktikantu ostvarivanje prava u skladu sa odredbama ovog zakona ili obezbedi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 17-21);

7)         ako praktikantu otkaže ugovor o radnoj praksi suprotno odredbama ovog zakona (član 23);

8)         ako praktikantu ne isplati naknade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 24);

9)         ako praktikantu ne vrati isprave u skladu sa odredbama ovog zakona (član 25);

10)       ako praktikantu ne izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona ili izda potvrdu suprotno odredbama ovoga zakona (član 26);

Novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

XI         PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prilozi

Član 31.

Sastavni deo ovog zakona čine sledeći prilozi:

1)         Prilog 1 – Obrazac plana obavljanja radne prakse;

2)         Prilog 2 - Obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi.

Član 32.

Svi programi i mere koji su započeti u skladu sa Uredbom o Programu podsticanja zapošljavanja mladih “Moja prva plata” (“Službeni glasnik RS”, br. 107/20, 79/21, 92/22 i 83/23) pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se u skladu sa odredbama te uredbe.

Uredba iz stava 1. ovog člana uskladiće se sa odredbama ovog zakona.

Član 33.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Unija Poslodavaca Srbije, 26.08.2025.