ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Matični broj otkriva previše podataka o građanima, te se predlaže zamena JMBG-a nekim drugim ličnim brojem

Teško da će u Srbiji biti usvojena praksa Evropske unije o ukidanju jedinstvenog matičnog broja (JMBG), jer ga baš dosta i svuda upotrebljavamo, ali bismo mogli to da uradimo i zamenimo ga nekim ličnim brojem koji bi manje otkrivao podatke o ličnosti ovdašnjih građana. Ovaj stav u javnosti izneo je Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti. Poverenik je istakao da je u protekloj godini bilo više od 400 pritužbi zbog kršenja zaštite podataka o ličnosti. A da se najveći broj odnosio se na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog čuvanja podataka iz krivičnih prijava, po kojima nije bilo sudske realizacije. Da li ima napretka u zaštiti ličnih podataka građana, koje mere, a koje sankcije preduzima da unapredi ovu oblast, otkriva u razgovoru Poverenik Milan Marinović.

Da li je u Srbiji u poslednjih godinu dana došlo do nekih promena u zaštiti podataka o ličnosti i da li je smanjen stepen zloupotreba u toj oblasti i kako?

Rekao bih da stvari idu u dobrom smeru, da je stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti bolje nego prethodnih godina. Ali da je potrebno kontinuirano raditi na unapređenju svih aspekata zaštite podataka o ličnosti, imajući u vidu brz razvoj tehnologija i veštačke inteligencije. U protekloj godini uočili smo da je došlo do promene svesti onih koji obrađuju naše podatke. Činjenica je da se svake godine povećava broj rukovalaca podacima o ličnosti, koji nas obaveste o povredi njihovog korišćenja, znači da su oni svesni posledica koje nosi prodor u bezbednost podataka, ali je i njima potrebna konstantna edukacija shodno izazovima koje svakodnevne promene u modernom društvu donose.

Pred kraj prošle godine otvorili ste kancelariju poverenika u Novom Sadu, a za ovu ste najavili otvaranje kancelarija u Kragujevcu i Nišu. Kakve rezultate očekujete od njihovog rada i širenja službe po Srbiji?

U nameri da građanima budemo što dostupniji, otvorili smo prvu regionalnu kancelariju u Novom Sadu i tačni su navedeni planovi za ovu godinu. Otvaranje tih kancelarija doprineće da jedan nezavisni državni organ bude svim građanima podjednako dostupan, da ne moraju da dolaze do Beograda kako bi dobili neke informacije ili nam podneli pritužbu, žalbe, već će to moći da ostvare u svom gradu ili najbližem regionalnom centru. Takođe, doprineće i efikasnosti poslovanja ove institucije jer ćemo u tim kancelarijama imati i ovlašćena lica poverenika, koja će nadzirati rad organa, institucija, i ostalih subjekata koji imaju sedišta u tim delovima Srbije.

Prošle su tri godine od početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Koliko je rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti odredilo osobu za njihovu zaštitu, a koliko ih nije to učinilo?

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) je propisao obavezu da oni koji obrađuju veliki broj podataka o ličnosti ili oni koji obrađuju lične podatke o zdravstvenom stanju, seksualnom opredeljenju, polu, veri i slično, moraju da imaju osobu za zaštitu podataka o ličnosti. I svi organi vlasti moraju da imaju takve zaposlene. Imenovanje subjekta za zaštitu podataka o ličnosti je bitno jer on predstavlja sponu, prvi kontakt građana sa onima koji njihove lične podatke obrađuju. Iako je primećen rast broja osoba za zaštitu podataka o ličnosti, ipak je to nedovoljno s obzirom na to da je ukupno 4.448 rukovalaca, od procenjenih 12.000, imenovalo takve subjekte.

Da li ćete početi da sankcionišete one koji ovu zakonsku obavezu nisu ispunili, a obavezni su da to urade i kada?

Neodređivanje osoba za zaštitu podataka predstavlja prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara. Neobjavljivanje kontakta subjekta za zaštitu podataka o ličnosti i propust da se on dostavi Povereniku predstavlja prekršaj, sa zaprećenom kaznom od 100.000 dinara za pravna lica, 50.000 dinara za preduzetnike, odnosno 20.000 dinara za odgovorna lica. Poverenik ima ovlašćenje da izriče novčane kazne na osnovu prekršajnog naloga, odnosno da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim sudovima i to ovlašćenje ćemo početi u punom obliku da koristimo u ovoj godini.

Izrada procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti obavezna je za subjekte koji njima rukuju. Zašto je bitno da je oni urade?

To je nova obaveza koju imaju rukovaoci podacima, propisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. To znači da pre nego što se započne sa obradom, treba da se obavi procena uticaja te obrade na zaštitu podataka o ličnosti, ako je verovatno da će ona, posebno upotrebom novih tehnologija, prouzrokovati visok rizik po prava i slobode građana. Na taj način se proverava da li je svrhu moguće ostvariti obradom manjeg broja podataka o ličnosti i manjim zadiranjem u privatnost subjekta. Na primer, da li nam je potreban video-nadzor kod ulaznih vrata, ako se svrha može postići dobrom bravom. Kako bih rukovaocima olakšao izvršenje navedene obaveze, ja kao Poverenik sam sačinio dokument sa smernicama za izradu procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti. Objavili smo ga u publikaciji broj osam, na našoj internet stranici www.poverenik.rs u delu Publikacije.

Na fakultetima uče o pravima iz poverenikove nadležnosti

Poverenik Milan Marinović naglašava da mnogo radi na edukaciji svih građana, pa tako i najmlađih, i navodi kako osnovci i srednjoškolci mogu bolje da upoznaju načine zaštite svojih podataka i šta se preduzima da se oni upute u tu tematiku.

- Uz pomoć programa “Nova pismenost”, koji zajednički realizuju Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija Propulsion, izrađena je brošura za decu “Podaci o ličnosti su naše blago, kako ih možemo zaštititi?”, autora Dragana Ilića. Za studente organizujemo praksu i obuke u službi poverenika i učestvujemo u programima kratkih studija o pravu iz nadležnosti poverenika na nekoliko fakulteta u Srbiji - ističe Marinović.

Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 31.01.2023.
Naslov: Redakcija