NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Detaljnije se uređuju različiti oblici odloženog plaćanja koje trgovci nude iz sopstvenih sredstava

Izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 19/2025) trebalo bi da urede model "Kupi sada, plati kasnije", ali ekonomista prof. dr Milan Beslać smatra da će nova pravila više štititi trgovce i druge poverioce nego potrošače. Upozorava da odloženo plaćanje može podstaći građane na veće zaduživanje.

Narodna banka Srbije pripremila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se detaljnije uređuju različiti oblici odloženog plaćanja koje trgovci nude iz sopstvenih sredstava.

Prema objašnjenju profesora Milana Beslaća, trgovci koji budu želeli da ponude ovakav model moraće da budu licencirani, a pre odobravanja odloženog plaćanja trebalo bi da provere kreditnu sposobnost potrošača.

Međutim, Beslać smatra da se iza formalne zaštite potrošača nalazi još jedan važan cilj -zaštita poverilaca.

"Narodna banka Srbije je napravila i nacrt, a sad je u toku rasprava, ne znam tačno kog datuma, izmene zakona o korišćenju finansijskih usluga, i tu u obrazloženju je navela nešto što, po mom dubokom uverenju, je suprotno od onoga što tamo piše. A tamo piše otprilike da je to radi zaštite potrošača, da ne bi došlo do njihovog prevelikog prezaduživanja. U stvari, nije to cilj. Cilj jeste da se zaštite poverioci", kaže profesor.

Prema njegovom tumačenju, novi sistem bi trebalo da ograniči iznos koji građanin može da preuzme na osnovu svoje platežne sposobnosti.

"Zašto štite poverioce? Pa, zato što su ovde u lancu trgovci, banke i potrošači, odnosno klijenti. Oni se dovode u situaciju da ne mogu da uzmu onoliko koliko hoće, već onoliko koliko mogu. To znači da će biti zaštićeni poverioci, bilo da je to banka, bilo kompanija ili trgova, koji sada imaju pravo da daju robu unapred", dodao je on.

Trgovac kao novi poverilac

Jedna od ključnih novina odnosi se na ulogu trgovaca.

Beslać objašnjava da trgovci neće postati banke, ali da bi licencirani trgovci mogli da dobiju mogućnost da odobre određeni oblik odloženog plaćanja.

Beslać podseća da je kreditna aktivnost tradicionalno bila vezana za banke i finansijski sektor.

Sada se, međutim, otvara prostor i za trgovce.

Provera kreditne sposobnosti

Upravo provera kreditne sposobnosti trebalo bi da bude jedan od ključnih mehanizama novog sistema. Beslać navodi da trgovac neće moći samo da isporuči robu i prepusti kupcu da kasnije vidi kako će je platiti.

"Trgovac, pre nego što isporuči robu, mora da proveri našu kreditnu sposobnost. Kada utvrdi da smo kreditno sposobni i da su naša sredstva koja nam pristižu dovoljna da možemo da zadržimo ono što nam je potrebno za neophodnu potrošnju, deo sredstava iznad tog iznosa ostavićemo za otplatu duga u određenim ratama", objasnio je profesor.

Beslać istovremeno smatra da ovakav model neće biti bez troška za građane.

"Sasvim sigurno, to neće biti beskamatno", pojasnio je on.

Govoreći o mogućim ograničenjima kamatnih stopa, on navodi da bi Narodna banka mogla da reguliše maksimalne iznose, dok bi trgovci, u zavisnosti od poslovnog interesa, određivali uslove.

Koliko su bezbedni finansijski podaci građana?

Novi model otvara i pitanje zaštite podataka. Ako trgovac mora da proveri kreditnu sposobnost kupca, moraće da raspolaže informacijama o njegovim prihodima i postojećim obavezama.

Beslać navodi da se nacrt zakona poziva na propise o poverljivosti podataka i zaštiti podataka o ličnosti.

"Kao što banke imaju obavezu da čuvaju naše podatke i da oni ne budu dostupni nikome osim banci kod koje smo zaduženi, ista obaveza odnosiće se i na trgovce. Oni će biti dužni da čuvaju podatke o potrošačima i da ih ne ustupaju neovlašćenim licima", naglašava on.

Beslać upozorava da sama zakonska obaveza čuvanja podataka ne znači da je mogućnost njihove zloupotrebe u potpunosti isključena.

"Pitanje je kako će takvo postupanje biti sankcionisano i koliko će sistem biti efikasan u zaštiti potrošača", kaže sagovornik i dodaje da će za trgovce poseban izazov biti izgradnja poverenja potrošača, kakvo već postoji prema bankama.

Kreditne kartice ostaju van izmena

Beslać ukazuje i na to da izmene zakona ne obuhvataju kupovine na rate putem kreditnih kartica.

On pojašnjava da korišćenje kreditnih kartica ostaje moguće, ali da taj oblik odloženog plaćanja nije predmet konkretnih izmena.

Njegov savet potrošačima je jednostavan:

"Dakle, pametno trošite novac. Koristite novac kad vam treba i ono što moramo, a ono što ne moramo, možemo sačekati neku bolju priliku", zaključio je Beslać.

Izvor: Vebsajt Newsmax Media, 28.09.2026.
Naslov: Redakcija