NACRT ZAKONA O AKCIZAMA SA PRIMENOM OD PRISTUPANjA EVROPSKOJ UNIJI - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O AKCIZAMA SA PRIMENOM OD PRISTUPANjA EVROPSKOJ UNIJI

I.          OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se opšti režim harmonizovanih akciza na energente i električnu energiju, alkohol i alkoholna pića i duvanske prerađevine, kao i posebne nacionalne akcize na određene proizvode koji nisu harmonizovani na nivou Evropske unije.

Predmet oporezivanja

Član 2.

Ovim zakonom, kao harmonizovane akcize, uređuje se oporezivanje sledećih proizvoda:

1)         energenata i električne energije;

2)         alkohola i alkoholnih pića;

3)         duvanskih prerađevina.

Ovim zakonom, kao posebne nacionalne akcize, uređuje se oporezivanje sledećih proizvoda:

1)         kafe;

2)         nesagorevajućeg duvana, u meri u kojoj nije obuhvaćen harmonizovanom akcizom na duvanske prerađevine;

3)         tečnosti za punjenje elektronskih cigareta;

4)         nikotinskih vrećica;

5)         biljnih proizvoda za pušenje, odnosno zagrevanje;

6)         proizvoda za vodenu lulu (arome za nargilu).

Odredbe ovog zakona kojima se uređuju harmonizovane akcize tumače se i primenjuju u skladu sa propisima Evropske unije iz člana 3. ovog zakona.

Posebne nacionalne akcize iz stava 2. ovog člana uređuju se i primenjuju samo u meri u kojoj su usklađene sa propisima Evropske unije i ne dovode do diskriminacije robe, prepreka slobodnom kretanju robe ili formalnostima prilikom prelaska granice između država članica Evropske unije.

Preuzimanje akata Evropske unije

Član 3.

Ovim zakonom preuzimaju se sledeći akti Evropske unije:

1)         Direktiva Saveta (EU) 2020/262 od 19. decembra 2019. godine o opštim aranžmanima za akcize (preinačena);

2)         Direktiva Saveta 92/83/EEZ od 19. oktobra 1992. godine o usklađivanju strukture akciza na alkohol i alkoholna pića, sa izmenama i dopunama;

3)         Direktiva Saveta 92/84/EEZ od 19. oktobra 1992. godine o približavanju stopa akciza na alkohol i alkoholna pića;

4)         Direktiva Saveta 2003/96/EZ od 27. oktobra 2003. godine o restrukturiranju okvira Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije, sa izmenama i dopunama;

5)         Direktiva Saveta 2011/64/EU od 21. juna 2011. godine o strukturi i stopama akcize na duvanske prerađevine (objedinjeni tekst);

6)         Direktiva Saveta 95/60/EZ od 27. novembra 1995. godine o fiskalnom označavanju gasnog ulja i kerozina, u delu od značaja za obeležavanje energenata;

7)         Direktiva 2014/40/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 3. aprila 2014. godine o usklađivanju zakona i drugih propisa država članica u vezi sa proizvodnjom, predstavljanjem i prodajom duvana i srodnih proizvoda, u delu koji se odnosi na jedinstveni identifikator i sigurnosno obeležje, kada je to od značaja za primenu ovog zakona;

8)         Direktiva Saveta 2007/74/EZ od 20. decembra 2007. godine o oslobođenju od poreza na dodatu vrednost i akciza na uvoz dobara za lica koja putuju iz trećih zemalja, u delu koji se odnosi na oslobođenje od akciza;

9)         Direktiva Saveta 2006/79/EZ od 5. oktobra 2006. godine o oslobođenju od poreza pri uvozu malih pošiljaka robe nekomercijalnog karaktera iz trećih zemalja, u delu koji se odnosi na oslobođenje od akciza.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na elektronsku razmenu podataka ili informacija, rezervne postupke, praćenje kretanja, sigurnosna obeležja i druga tehnička pitanja tumače se i primenjuju u skladu sa propisima Evropske unije.

Uredbe i drugi neposredno primenljivi propisi Evropske unije neposredno se primenjuju, u meri u kojoj su obavezni i neposredno primenljivi u državama članicama, danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Značenje pojedinih izraza

Član 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         “harmonizovana akcizna dobra” jesu proizvodi na koje se plaća akciza i koji su usklađeni sa propisima Evropske unije, iz člana 2. stav 1. ovog zakona;

2)         “proizvodi na koje se plaća posebna nacionalna akciza” jesu proizvodi iz člana 2. stav 2. ovog zakona;

3)         “akcizni proizvodi” jesu harmonizovana akcizna dobra i proizvodi na koje se plaća posebna nacionalna akciza, osim ako je ovim zakonom drugačije propisano;

4)         “proizvođač akciznih proizvoda” je lice koje, u okviru obavljanja svoje delatnosti, proizvodi, prerađuje, obrađuje, dorađuje, pakuje ili na drugi način priprema akcizne proizvode za stavljanje u promet, osim ako je ovim zakonom za pojedine proizvode drugačije propisano;

5)         “uvoznik akciznih proizvoda” je lice koje u svoje ime i za svoj račun uvozi akcizne proizvode, odnosno lice za čiji se račun akcizni proizvodi uvoze, ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano;

6)         “obveznik akcize” je lice koje je po ovom zakonu dužno da obračuna i plati akcizu, uključujući obveznika harmonizovane akcize i materijalnog obveznika posebne nacionalne akcize, ako ovim zakonom nije drugačije propisano;

7)         “akcizna dozvola” je odobrenje izdato u skladu sa ovim zakonom za obavljanje proizvodnje, prerade, držanja, skladištenja, prijema ili otpreme akciznih proizvoda u slučajevima kada je takva dozvola ovim zakonom propisana;

8)         “akcizno skladište” je mesto na kome se akcizni proizvodi proizvode, prerađuju, drže, skladište, primaju ili otpremaju u režimu odlaganja plaćanja akcize od strane ovlašćenog držaoca akciznog skladišta, pod uslovima koje utvrdi nadležni organ, ako ovim zakonom za pojedine proizvode nije drugačije propisano;

9)         “ovlašćeni držalac akciznog skladišta” je fizičko ili pravno lice koje je nadležni organ ovlastio da, u okviru obavljanja svoje delatnosti, proizvodi, prerađuje, drži, skladišti, prima ili otprema akcizne proizvode u režimu odlaganja plaćanja akcize u akciznom skladištu, ako ovim zakonom za pojedine proizvode nije drugačije propisano;

10)       “režim odlaganja plaćanja akcize” je poreski režim koji se primenjuje na proizvodnju, preradu, držanje, skladištenje ili kretanje akciznih proizvoda kada je obaveza plaćanja akcize odložena, ako ovim zakonom za pojedine proizvode nije drugačije propisano;

11)       “teritorija države članice”, “teritorija Unije”, “treće teritorije” i “treća država” imaju značenje utvrđeno u članu 5. ovog zakona;

12)       “uvoz” je unos akciznih proizvoda na teritoriju Republike Srbije iz treće države ili treće teritorije;

13)       “nezakonit ulazak” je ulazak robe na teritoriju Unije kada roba nije stavljena u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima Evropske unije i kada je nastao, odnosno kada bi nastao, carinski dug da je roba bila podložna plaćanju uvoznih dažbina;

14)       “stavljanje u promet” jeste svaka radnja ili događaj kojim akcizni proizvod postaje predmet obračunavanja i plaćanja akcize u Republici Srbiji, a naročito u slučajevima propisanim čl. 8. i 69. ovog zakona:

(1)        proizvodnja, prerada, obrada, pakovanje ili druga radnja kojom akcizni proizvod dobija oblik, status ili namenu u kojoj se prvi put zakonito ili nezakonito pojavljuje u prometu;

(2)        uvoz akciznih proizvoda, odnosno stavljanje akciznih proizvoda u slobodan promet, kao i prijem akciznih proizvoda iz inostranstva kada je po ovom zakonu akciza dužna u Republici Srbiji;

(3)        izlazak harmonizovanih akciznih dobara, uključujući i nezakonit izlazak, iz režima odlaganja plaćanja akcize;

(4)        držanje, skladištenje, prevoz, prodaja, kupovina ili drugo raspolaganje akciznim proizvodima suprotno poreskim propisima ili bez dokaza da je akciza obračunata, plaćena ili da proizvod zakonito uživa oslobođenje, izuzimanje, povraćaj, refakciju, otpis ili otpust;

(5)        upotreba, otprema ili drugo raspolaganje akciznim proizvodima suprotno odobrenoj nameni ili uslovima pod kojima je ostvareno oslobođenje, izuzimanje, sniženje, refakcija, povraćaj ili drugi povlašćeni tretman;

15)       “učesnik u prometu” je lice koje, radi daljeg prometa, prima, drži, skladišti, otprema, prevozi, prodaje ili na drugi način raspolaže akciznim proizvodima, osim krajnjeg potrošača, ako ovim zakonom nije drugačije propisano;

16)       “garantni dužnik” je lice koje je u skladu sa ovim zakonom položilo garanciju za obezbeđenje naplate akcize i koje odgovara do visine obezbeđene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije propisano;

17)       “elektronska evidencija” je evidencija koja se vodi, obrađuje i čuva u elektronskom obliku, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

18)       “registrovani primalac” je fizičko ili pravno lice koje je nadležni organ države članice odredišta ovlastio da, u okviru obavljanja svoje delatnosti i pod uslovima koje taj organ utvrdi, prima harmonizovana akcizna dobra koja se kreću u režimu odlaganja plaćanja akcize sa teritorije druge države članice Evropske unije;

19)       “povremeni registrovani primalac” je fizičko ili pravno lice koje samo povremeno prima harmonizovana akcizna dobra u režimu odlaganja plaćanja akcize, pri čemu je odobrenje ograničeno na određenu količinu robe, jednog pošiljaoca i određeni vremenski period, a može biti ograničeno i na jedno kretanje;

 

20)       “registrovani pošiljalac” je fizičko ili pravno lice koje je nadležni organ države članice uvoza ovlastio da, u okviru obavljanja svoje delatnosti i pod uslovima koje taj organ utvrdi, otprema harmonizovana akcizna dobra u režimu odlaganja plaćanja akcize od mesta uvoza, nakon njihovog stavljanja u slobodan promet;

21)       “ovlašćeni pošiljalac” je fizičko ili pravno lice registrovano kod nadležnog organa države članice otpreme radi otpreme, u okviru obavljanja svoje delatnosti, harmonizovanih akciznih dobara koja su stavljena u promet na teritoriji jedne države članice, a zatim se kreću na teritoriju druge države članice Evropske unije;

22)       “ovlašćeni primalac” je fizičko ili pravno lice registrovano kod nadležnog organa države članice odredišta radi prijema, u okviru obavljanja svoje delatnosti, harmonizovanih akciznih dobara koja su stavljena u promet na teritoriji jedne države članice, a zatim se kreću na teritoriju druge države članice Evropske unije;

23)       “povremeni ovlašćeni pošiljalac” je lice čija je registracija kao ovlašćenog pošiljaoca ograničena na određenu količinu harmonizovanih akciznih dobara, jednog primaoca i određeni vremenski period, a može biti ograničena i na jedno kretanje;

24)       “povremeni ovlašćeni primalac” je lice čija je registracija kao ovlašćenog primaoca ograničena na određenu količinu harmonizovanih akciznih dobara, jednog pošiljaoca i određeni vremenski period, a može biti ograničena i na jedno kretanje;

25)       “oslobođeni korisnik” je fizičko ili pravno lice koje je dobilo odobrenje nadležnog organa da, u okviru svoje registrovane delatnosti i za zakonom dopuštene namene, nabavlja, prima, drži i koristi harmonizovana akcizna dobra bez plaćanja akcize;

26)       “pogon oslobođenog korisnika” je prostor, postrojenje ili druga odobrena površina u kojoj se nalaze harmonizovana akcizna dobra koja je oslobođeni korisnik nabavio bez plaćanja akcize i koristi ih za odobrenu namenu;

27)       “mesto direktne isporuke” je mesto na teritoriji države odredišta koje je prethodno prijavljeno ili odobreno od strane nadležnog organa i koje je odredio ovlašćeni držalac akciznog skladišta ili registrovani primalac, na koje se harmonizovana akcizna dobra mogu dopremiti u režimu odlaganja plaćanja akcize, pri čemu odgovornost za prijem i izveštaj o prijemu ostaje na tom ovlašćenom držaocu, odnosno registrovanom primaocu;

28)       “akcizni zastupnik za prodaju na daljinu” je pravno lice ili preduzetnik sa sedištem, odnosno prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, koga prodavac iz druge države članice ovlasti i koga nadležni organ odobri da, kao lice odgovorno za ispunjenje obaveza po ovom zakonu, izvršava obaveze registracije, obezbeđenja plaćanja akcize, prijavljivanja isporuka, obračuna i plaćanja akcize, vođenja evidencija i druge obaveze u vezi sa prodajom na daljinu;

29)       “prodaja na daljinu” je kretanje harmonizovanih akciznih dobara koja su stavljena u promet na teritoriji jedne države članice, koja kupuje lice u drugoj državi članici koje nije ovlašćeni držalac akciznog skladišta, registrovani primalac ili ovlašćeni primalac i koje ne obavlja samostalnu privrednu delatnost, ako ta dobra neposredno ili posredno otprema ili prevozi prodavac koji obavlja samostalnu privrednu delatnost ili drugo lice za njegov račun;

30)       “računarski sistem (EMCS)” je elektronski sistem Evropske unije za praćenje kretanja harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize i, kada je to propisano pravom Evropske unije, kretanja harmonizovanih akciznih dobara nakon stavljanja u promet;

31)       “sistem za razmenu podataka o akcizama (SEED)” je elektronski sistem Evropske unije koji sadrži podatke o akciznim operaterima, akciznim skladištima, registrovanim pošiljaocima, registrovanim primaocima, ovlašćenim pošiljaocima, ovlašćenim primaocima i drugim licima registrovanim za kretanje harmonizovanih akciznih dobara, preko kojeg se proveravaju akcizni brojevi i status registrovanih lica;

32)       “CS/MISE” je centralni informacioni sistem Evropske unije za upravljanje centralnim uslugama u oblasti akciza, razmenu, nadzor, tehničku podršku i izveštavanje u vezi sa elektronskim sistemima iz oblasti akciza, u meri u kojoj se primenjuje na države članice Evropske unije;

33)       “elektronski administrativni dokument (e-AD)” je elektronski dokument sačinjen preko računarskog sistema radi kretanja harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize;

34)       “elektronski pojednostavljeni administrativni dokument (e-SAD)” je elektronski dokument sačinjen preko računarskog sistema radi kretanja harmonizovanih akciznih dobara stavljenih u promet između država članica Evropske unije, u slučajevima propisanim pravom Evropske unije i ovim zakonom;

35)       “drugi dokaz završetka kretanja” je dokument ili skup verodostojnih isprava prihvatljiv nadležnom organu na osnovu kojih se može utvrditi da je kretanje harmonizovanih akciznih dobara zakonito završeno, uključujući potvrdu nadležnog organa države odredišta ili države izvoza, rezervni dokument, komercijalnu i prevoznu dokumentaciju, dokaz o prijemu ili drugi dokaz prihvatljiv po pravu Evropske unije i ovom zakonu;

36)       “kontrolna akcizna markica” je posebna fiskalna oznaka kojom se, pod uslovima propisanim ovim zakonom, obeležavaju proizvodi za koje je obeležavanje propisano;

37)       “jedinstveni identifikator” je oznaka praćenja kretanja duvanskih proizvoda u smislu propisa Evropske unije o proizvodnji, predstavljanju i prodaji duvana i srodnih proizvoda;

38)       “sigurnosno obeležje” je obeležje definisano propisima Evropske unije radi provere autentičnosti duvanskih proizvoda;

39)       “produkcioni kod” je nacionalna digitalna oznaka koja se dodeljuje pojedinačnom pakovanju proizvoda za koje je ovim zakonom propisano posebno digitalno praćenje;

40)       “zbirni kod” je nacionalna digitalna oznaka zbirnog pakovanja koja povezuje pojedinačna ili druga zbirna pakovanja u sistemu digitalnog praćenja propisanog ovim zakonom;

41)       “potpuna propast ili nenadoknadiv gubitak akciznih proizvoda” je potpuno uništenje ili nenadoknadiv gubitak tih proizvoda, u celini ili delimično, zbog prirode robe, nepredviđenih okolnosti, više sile ili po odobrenju nadležnog organa, kada ti proizvodi više ne mogu biti upotrebljeni kao akcizni proizvodi;

42)       “nepravilnost” je svako odstupanje u proizvodnji, držanju, skladištenju ili kretanju akciznih proizvoda koje ima za posledicu ili može imati za posledicu stavljanje tih proizvoda u promet suprotno ovom zakonu i propisima Evropske unije;

43)       “sistem eAkcize” je centralizovani informacioni sistem Republike Srbije za elektronsku obradu zahteva, dozvola, evidencija, markica, prijava, izveštaja i drugih podataka u vezi sa proizvodima na koje se plaća posebna nacionalna akciza, kao i sa drugim domaćim administrativnim akciznim postupcima kada je to ovim zakonom posebno propisano;

44)       “posebna nacionalna akcizna dozvola” je odobrenje izdato u skladu sa ovim zakonom za proizvodnju, preradu, skladištenje, prijem, otpremu ili drugo postupanje sa proizvodima iz poglavlja VI. ovog zakona, kada je takva dozvola propisana radi unutrašnje poreske kontrole na teritoriji Republike Srbije;

45)       “materijalni obveznik posebne nacionalne akcize” je lice čijom radnjom, propuštanjem ili pravnim statusom nastaje obaveza obračunavanja posebne nacionalne akcize u smislu člana 69. ovog zakona.

Teritorijalna primena

Član 5.

Područje Republike Srbije je teritorija Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima.

Teritorija države članice jeste teritorija države članice na koju se Ugovori Evropske unije primenjuju u skladu sa čl. 349. i 355. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, osim trećih teritorija.

Teritorija Unije jeste teritorija država članica iz stava 2. ovog člana.

Treće teritorije koje su deo carinskog područja Unije, a na koje se ne primenjuju pravila o harmonizovanim akcizama, jesu:

1)         Kanarska ostrva;

2)         francuske teritorije iz člana 349. i člana 355. stav 1. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije;

3)         Alandska ostrva;

4)         Kanalska ostrva.

Treće teritorije koje nisu deo carinskog područja Unije jesu:

1)         ostrvo Helgoland;

2)         teritorija Büsingen;

3)         Ceuta;

4)         Melilla;

5)         Livigno.

Treća država jeste svaka država ili teritorija na koju se Ugovori Evropske unije ne primenjuju.

Poseban status imaju sledeće teritorije i područja:

1)         kretanje harmonizovanih akciznih dobara u Kneževinu Monako ili iz nje smatra se kretanjem u Francusku Republiku, odnosno iz nje;

2)         kretanje harmonizovanih akciznih dobara u San Marino ili iz njega smatra se kretanjem u Republiku Italiju, odnosno iz nje;

3)         kretanje harmonizovanih akciznih dobara u suverene zone Ujedinjene Kraljevine Akrotiri i Dhekeliju ili iz njih smatra se kretanjem na Kipar, odnosno sa Kipra;

4)         kretanje harmonizovanih akciznih dobara na ostrvo Man ili sa njega smatra se kretanjem u Ujedinjeno Kraljevstvo, odnosno iz njega;

5)         kretanje harmonizovanih akciznih dobara u Jungholz i Mittelberg (Kleines Valsertal) ili iz njih smatra se kretanjem u Saveznu Republiku Nemačku, odnosno iz nje.

Odredbe ovog zakona ne sprečavaju zadržavanje posebnog statusa Svete Gore Atonske u skladu sa propisima Evropske unije.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara između Republike Srbije i druge države članice smatra se kretanjem harmonizovanih akciznih dobara na teritoriji Unije, u skladu sa ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Za proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza, ne mogu se propisivati formalnosti povezane sa prelaskom granice između Republike Srbije i drugih država članica.

Osnovna načela

Član 6.

Oporezivanje po ovom zakonu zasniva se na načelima zakonitosti, pravne sigurnosti, proporcionalnosti, fiskalne neutralnosti, zabrane diskriminacije i usklađenog tumačenja sa propisima Evropske unije.

Harmonizovane akcize tumače se i primenjuju kao potpuna transpozicija relevantnih direktiva Evropske unije.

Posebne nacionalne akcize tumače se restriktivno i ne mogu se primenjivati na način kojim se povređuju propisi Evropske unije.

Posebne nacionalne akcize ne smeju stvarati prepreke slobodnom kretanju robe unutar Evropske unije i primenjuju se isključivo kroz sistem registracije, evidencija i kontrole na teritoriji Republike Srbije.

II.         OPŠTI REŽIM HARMONIZOVANIH AKCIZA

Harmonizovana akcizna dobra

Član 7.

Harmonizovana akcizna dobra su:

1)         energenti i električna energija obuhvaćeni ovim zakonom;

2)         alkohol i alkoholna pića obuhvaćeni ovim zakonom;

3)         duvanske prerađevine obuhvaćene ovim zakonom.

Proizvodi iz člana 2. stav 2. ovog zakona ne smatraju se harmonizovanim akciznim dobrima.

Nastanak obaveze po osnovu harmonizovane akcize

Član 8.

Obaveza po osnovu harmonizovane akcize nastaje stavljanjem akciznih dobara u promet na teritoriji Republike Srbije.

Stavljanjem u promet harmonizovanih akciznih dobara, u smislu ovog zakona, naročito se smatra:

1)         izlazak akciznih dobara, uključujući i nezakonit izlazak, iz režima odlaganja plaćanja akcize;

2)         držanje ili skladištenje akciznih dobara izvan režima odlaganja plaćanja akcize, kada akciza nije obračunata i plaćena u skladu sa ovim zakonom;

3)         proizvodnja ili prerada akciznih dobara, uključujući i nezakonitu proizvodnju ili preradu, izvan režima odlaganja plaćanja akcize;

4)         uvoz ili nezakonit ulazak akciznih dobara, ako ta dobra odmah po uvozu, odnosno po nezakonitom ulasku, nisu stavljena pod režim odlaganja plaćanja akcize;

5)         upotreba, otprema ili drugo raspolaganje harmonizovanim akciznim dobrima od strane oslobođenog korisnika ili drugog lica koje ostvaruje oslobođenje, suprotno svrsi, nameni ili uslovima pod kojima je oslobođenje odobreno;

6)         nastupanje pravnih posledica prestanka, oduzimanja ili isteka dozvole za akcizno skladište ili odobrenja oslobođenog korisnika, ako se roba zatečena na zalihama u propisanom roku ne stavi u drugi zakonit poreski režim, ne izveze, ne uništi pod službenim nadzorom ili se za nju ne plati akciza.

Potpuna propast ili nenadoknadiv gubitak harmonizovanih akciznih dobara zbog prirode robe, nepredviđenih okolnosti ili više sile ne smatra se stavljanjem u promet, pod uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktom.

Obveznik harmonizovane akcize

Član 9.

Obveznik harmonizovane akcize je lice koje stavlja harmonizovana akcizna dobra u promet.

Ako se harmonizovana akcizna dobra stavljaju u promet izlaskom iz akciznog skladišta, obveznik je ovlašćeni držalac akciznog skladišta.

Ako se roba drži, proizvodi, prerađuje, koristi, prima ili otprema izvan režima odlaganja plaćanja akcize suprotno zakonu, obveznik je svako lice koje je u tome učestvovalo ili je posedovalo tu robu znajući ili morajući znati da akciza nije plaćena u skladu sa zakonom.

Kada obaveza nastane zbog povrede uslova za oslobođenje od akcize, obveznik je oslobođeni korisnik, lice u čiju korist je oslobođenje odobreno, kao i svako drugo lice koje je robu upotrebilo ili njome raspolagalo suprotno odobrenoj nameni.

Kada obaveza nastane tokom kretanja robe, obveznik je i lice koje je položilo garanciju, kao i svako lice koje je učestvovalo u nepravilnosti, a više lica odgovaraju solidarno.

Kod prodaje na daljinu harmonizovanih akciznih dobara iz druge države članice u Republiku Srbiju, obveznik harmonizovane akcize je prodavac iz druge države članice, a obaveze registracije, obezbeđenja plaćanja akcize, prijavljivanja isporuka, obračuna i plaćanja akcize u Republici Srbiji izvršava odobreni akcizni zastupnik za prodaju na daljinu, u skladu sa čl. 14. i 18. ovog zakona.

Prodavac iz druge države članice i akcizni zastupnik za prodaju na daljinu solidarno odgovaraju za plaćanje akcize, kamate i sporednih davanja koja nastanu u vezi sa prodajom na daljinu u Republici Srbiji.

Ako prodaja na daljinu bude izvršena bez odobrenog akciznog zastupnika za prodaju na daljinu ili suprotno uslovima iz ovog zakona, obveznik može biti i primalac robe u Republici Srbiji, ako je znao ili je prema okolnostima slučaja morao znati da se roba isporučuje suprotno ovom zakonu.

Režim odlaganja plaćanja akcize

Član 10.

Proizvodnja, prerada, držanje, skladištenje i kretanje akciznih proizvoda može se obavljati pod režimom odlaganja plaćanja akcize kada je to ovim zakonom izričito propisano.

Režim odlaganja plaćanja akcize može se koristiti samo u akciznom skladištu ili u drugim slučajevima izričito propisanim ovim zakonom.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara pod režimom odlaganja plaćanja akcize prati se elektronskim administrativnim dokumentom (e-AD), koji se podnosi, potvrđuje i razmenjuje preko računarskog sistema (EMCS), odnosno nacionalne komponente interoperabilne sa EMCS-om, u skladu sa ovim zakonom, propisima Evropske unije i podzakonskim aktom.

U slučaju nedostupnosti računarskog sistema iz stava 3. ovog člana, primenjuje se rezervni postupak iz člana 84 ovog zakona.

Akcizno skladište i ovlašćeni držalac akciznog skladišta

Član 11.

Ovlašćeni držalac akciznog skladišta može biti lice koje, u skladu sa ovim zakonom, dobije akciznu dozvolu za proizvodnju, preradu, držanje, skladištenje, prijem ili otpremanje akciznih proizvoda u režimu odlaganja plaćanja akcize, ako ovim zakonom za pojedine proizvode nije drugačije propisano.

Akcizna dozvola izdaje se rešenjem ministra finansija, po prethodno pribavljenom mišljenju Poreske uprave, a za pitanja od značaja za carinski nadzor i kretanje robe pribavlja se mišljenje Uprave carina kada je to potrebno po prirodi robe ili načinu kretanja.

Akcizna dozvola može se izdati licu koje:

1)         je registrovano za obavljanje delatnosti koja odgovara vrsti akciznih proizvoda i predloženom načinu poslovanja;

2)         ima pravo raspolaganja prostorom, postrojenjima i opremom koja omogućava nadzor nad proizvodnjom, skladištenjem i kretanjem robe;

3)         obezbeđuje uredno vođenje evidencija, elektronsku razmenu podataka i unutrašnje kontrolne procedure;

4)         je položilo propisanu garanciju, kada je to ovim zakonom propisano;

5)         nema teže ili ponovljene povrede poreskih, carinskih ili akciznih propisa koje opravdano dovode u sumnju pouzdanost podnosioca zahteva;

6)         je izmirilo dospele javne prihode ili mu je uredno odobreno njihovo odloženo plaćanje.

Zahtev za izdavanje dozvole naročito sadrži podatke o podnosiocu zahteva, mestu i vrsti skladišta, vrsti akciznih proizvoda, procenjenim godišnjim količinama, tehnološkom procesu, mernim uređajima, odgovornim licima, sistemu evidencija i garanciji.

Pre izdavanja dozvole nadležni organ može izvršiti proveru prostora, opreme, informacionog sistema i poslovne dokumentacije, kao i probni popis zaliha i test elektronske razmene podataka.

Ovlašćeni držalac akciznog skladišta dužan je da:

1)         položi propisanu garanciju, kada je to propisano ovim zakonom;

2)         vodi propisane evidencije o zalihama i kretanju akciznih proizvoda za svako akcizno skladište posebno;

3)         primi u akcizno skladište i evidentira sve akcizne proizvode koji se kreću u režimu odlaganja plaćanja akcize, osim kada je ovim zakonom drugačije propisano;

4)         obezbedi fizičku i informacionu kontrolu robe i omogući vršenje nadzora i popisa zaliha;

5)         bez odlaganja prijavi svaku nepravilnost, gubitak, povredu pečata, markice ili elektronske evidencije;

6)         unapred prijavi svaku bitnu promenu podataka na osnovu kojih je dozvola izdata, a naročito promenu prostora, odgovornih lica, vrste robe, tehnološkog procesa ili sistema evidencija;

7)         razdvoji robe i evidencije po vrsti proizvoda, poreskom tretmanu i mestu skladištenja, tako da se u svakom trenutku može utvrditi stanje zaliha i poreski status robe.

Dozvola može biti izmenjena, privremeno suspendovana ili oduzeta ako prestanu uslovi za njeno izdavanje, ako se roba koristi ili kreće suprotno ovom zakonu, ako obveznik ne polaže ili ne obnavlja garanciju, ne plaća dospele obaveze ili onemogućava nadzor.

U slučaju prestanka važenja dozvole, roba zatečena na zalihama mora se najkasnije u roku od 30 dana staviti u drugi zakonit režim, preneti u drugo akcizno skladište, izvesti, uništiti pod službenim nadzorom ili se za nju mora obračunati i platiti akciza, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

U slučaju stečaja, likvidacije, spajanja ili druge statusne promene pravnog lica, akciza na robu zatečenu u akciznom skladištu dospeva po završetku postupka, odnosno pri otpremi poveriocu ili drugom sticaocu, osim ako roba ostane u zakonitom režimu odlaganja plaćanja akcize u skladu sa odobrenjem nadležnog organa.

Bliže uslove i postupak za izdavanje, izmenu, obnovu, suspenziju i oduzimanje akcizne dozvole, način rada akciznog skladišta i sadržinu evidencija propisuje ministar finansija.

Registrovani pošiljalac, registrovani primalac i povremeni registrovani primalac

Član 12.

Registrovani pošiljalac može da otprema harmonizovana akcizna dobra u režimu odlaganja plaćanja akcize samo od mesta uvoza do odredišta propisanih ovim zakonom.

Registrovani primalac može da prima harmonizovana akcizna dobra koja se u režimu odlaganja plaćanja akcize kreću iz druge države članice Evropske unije, ali ne može da proizvodi, prerađuje, drži, skladišti ili otprema ta dobra u režimu odlaganja plaćanja akcize, osim ako je istovremeno nosilac drugog odgovarajućeg statusa po ovom zakonu.

Za registrovanog primaoca koji dobra prima samo povremeno, odobrenje može biti ograničeno na određenu količinu robe, jednog pošiljaoca i određeni vremenski period, a može biti ograničeno i na jedno kretanje.

Registrovani primalac, odnosno povremeni registrovani primalac dužan je da pre početka kretanja robe prijavi planirani prijem, obezbedi garanciju za plaćanje akcize kada je propisana, obezbedi da se roba primi u odobrenom prostoru ili na drugom odobrenom mestu prijema i omogući nadležnom organu proveru istovetnosti pošiljke, pečata, količina i poreskog statusa robe.

Registrovani primalac, odnosno povremeni registrovani primalac dužan je da po završetku kretanja bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana, osim u posebno opravdanim slučajevima koje prihvati nadležni organ, unese primljenu robu u evidenciju i podnese izveštaj o prijemu preko računarskog sistema, odnosno kada tehnički nema neposredan pristup sistemu da dostavi obaveštenje i dokaznu dokumentaciju nadležnom organu radi unošenja podataka u sistem.

Status registrovanog pošiljaoca, registrovanog primaoca i povremenog registrovanog primaoca, kao i njihovi akcizni brojevi i odobrena ovlašćenja, proveravaju se preko sistema SEED, kada je to propisano pravom Evropske unije i tehnički omogućeno.

Evidencija registrovanog primaoca, odnosno povremenog registrovanog primaoca naročito sadrži podatke o pošiljaocu, vrsti robe, tarifnoj oznaci kada je relevantna, količini, datumu otpreme i prijema, jedinstvenoj referenci e-AD-a, mestu prijema, utvrđenim manjkovima ili viškovima, oštećenju pečata, nepravilnostima, garanciji i preduzetim merama.

Registrovani pošiljalac i registrovani primalac dužni su da čuvaju prateća dokumenta, rezervne dokumente, drugi dokaz završetka kretanja i svu komercijalnu, prevoznu i skladišnu dokumentaciju koja omogućava proveru zakonitog završetka kretanja najmanje deset godina, ako posebnim propisom nije određen duži rok.

Ako povremeni registrovani primalac ne može da podnese izveštaj o prijemu preko računarskog sistema, nadležni organ može, na osnovu urednog obaveštenja o prijemu i priloženih dokaza, potvrditi završetak kretanja u računarskom sistemu.

Na rezervni postupak, drugi dokaz završetka kretanja, promenu odredišta i posledice nepravilnosti na kretanja iz ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 16. i 19. ovog zakona.

Dozvola za registrovanog pošiljaoca, registrovanog primaoca i povremenog registrovanog primaoca izdaje se na zahtev lica koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i podzakonskim aktom koji donosi ministar.

Ovlašćeni pošiljalac, ovlašćeni primalac, povremeni ovlašćeni pošiljalac i povremeni ovlašćeni primalac

Član 13.

Ovlašćeni pošiljalac, ovlašćeni primalac, povremeni ovlašćeni pošiljalac i povremeni ovlašćeni primalac jesu statusi koji se primenjuju na kretanje harmonizovanih akciznih dobara stavljenih u promet između država članica Evropske unije.

Ovlašćeni držalac akciznog skladišta ili registrovani pošiljalac može, po prethodnom obaveštavanju nadležnog organa i pod uslovima propisanim ovim zakonom, postupati i kao ovlašćeni pošiljalac, odnosno kao povremeni ovlašćeni pošiljalac kada su ispunjeni uslovi za takav ograničeni status.

Ovlašćeni držalac akciznog skladišta ili registrovani primalac može, po prethodnom obaveštavanju nadležnog organa i pod uslovima propisanim ovim zakonom, postupati i kao ovlašćeni primalac, odnosno kao povremeni ovlašćeni primalac kada su ispunjeni uslovi za takav ograničeni status.

Za lice koje harmonizovana akcizna dobra, stavljena u promet, prima ili otprema samo povremeno, može se odobriti status povremenog ovlašćenog pošiljaoca, odnosno povremenog ovlašćenog primaoca, pri čemu registracija može biti ograničena na određenu količinu robe, jednog pošiljaoca ili jednog primaoca i određeni vremenski period, a može biti ograničena i na jedno kretanje.

Ukoliko je propisima Evropske unije to omogućeno i ako su ispunjeni uslovi za kontrolu, garanciju i naplatu akcize, status povremenog ovlašćenog pošiljaoca, odnosno povremenog ovlašćenog primaoca može se odobriti i fizičkom licu koje ne obavlja registrovanu delatnost, kada roba stavljena u promet treba da bude isporučena za komercijalne svrhe.

Ovlašćeni pošiljalac, odnosno povremeni ovlašćeni pošiljalac dužan je da, pre otpreme robe, proveri da li je ovlašćeni primalac, odnosno povremeni ovlašćeni primalac obezbedio garanciju kada je ona propisana, da sačini e-SAD, da obezbedi tačnost podataka o robi, primaocu i mestu isporuke i da licu koje prati robu, odnosno prevozniku ili drugom licu koje vrši prevoz, stavi na raspolaganje jedinstvenu pojednostavljenu administrativnu referencu koju je dužno da pokaže nadležnim organima na njihov zahtev tokom celog kretanja.

Ovlašćeni primalac, odnosno povremeni ovlašćeni primalac dužan je da robu primi samo u odobrenim prostorijama ili na drugom prethodno prijavljenom mestu u državi odredišta, da po završetku kretanja bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana, osim u posebno opravdanim slučajevima, podnese izveštaj o prijemu preko računarskog sistema, plati akcizu u državi odredišta kada je to propisano, evidentira svako odstupanje i čuva dokaznu dokumentaciju o prijemu.

Status ovlašćenog pošiljaoca, ovlašćenog primaoca, povremenog ovlašćenog pošiljaoca i povremenog ovlašćenog primaoca, kao i njihovi akcizni brojevi i obim

 

odobrenih ovlašćenja, proveravaju se preko sistema SEED, kada je to propisano pravom Evropske unije i tehnički omogućeno.

Evidencija ovlašćenog pošiljaoca, povremenog ovlašćenog pošiljaoca, ovlašćenog primaoca i povremenog ovlašćenog primaoca naročito sadrži podatke o vrsti i količini robe, datumu otpreme i prijema, jedinstvenoj referenci e-SAD-a, mestu isporuke, garanciji, prevozniku, uočenim nepravilnostima, utvrđenim manjkovima ili viškovima i naknadnim korekcijama podataka.

U slučaju nedostupnosti računarskog sistema u državi otpreme ili u državi odredišta primenjuje se rezervni postupak sa rezervnim dokumentom koji sadrži iste podatke kao e-SAD, a po uspostavljanju sistema ovlašćeni pošiljalac, odnosno povremeni ovlašćeni pošiljalac, kao i ovlašćeni primalac, odnosno povremeni ovlašćeni primalac dužan je da bez odlaganja unese odgovarajuće elektronske podatke.

Ako izveštaj o prijemu nije dostupan iz razloga koji nisu obuhvaćeni rezervnim postupkom, drugi dokaz završetka kretanja može se pružiti potvrdom nadležnog organa države članice odredišta zasnovanom na odgovarajućim dokazima da je roba stigla na odredište; rezervni dokument smatra se odgovarajućim dokazom kada ispunjava propisane uslove.

Kada prihvati drugi dokaz završetka kretanja iz stava 11. ovog člana, nadležni organ potvrđuje završetak kretanja u računarskom sistemu i time omogućava ostvarivanje prava na povraćaj, otpis ili otpust akcize u državi otpreme, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Bliže uslove za registraciju, ovlašćenje, garanciju, elektronsku razmenu podataka, sadržinu evidencija, dokazivanje prijema i rezervni postupak za lica iz ovog člana propisuje ministar finansija, u skladu sa propisima Evropske unije.

Prodavac iz druge države članice i akcizni zastupnik za prodaju na daljinu

Član 14.

Prodavac iz druge države članice koji prodaje harmonizovana akcizna dobra na daljinu licu u Republici Srbiji dužan je da, pre prve otpreme tih dobara u Republiku Srbiju, imenuje akciznog zastupnika za prodaju na daljinu, koji u Republici Srbiji izvršava obaveze registracije, obezbeđenja plaćanja akcize, prijavljivanja isporuka, obračuna i plaćanja akcize, vođenja evidencija i druge obaveze propisane ovim zakonom.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu može biti pravno lice ili preduzetnik sa sedištem, odnosno prebivalištem u Republici Srbiji, kome je nadležni organ izdao odobrenje za zastupanje prodavca iz druge države članice u vezi sa prodajom na daljinu.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana izdaje se licu koje:

1)         je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti;

2)         ima uredno izmirene dospele javne prihode ili mu je odobreno njihovo odloženo plaćanje;

3)         nema teže ili ponovljene povrede poreskih, carinskih ili akciznih propisa koje opravdano dovode u sumnju njegovu pouzdanost;

4)         obezbedi garanciju za plaćanje akcize u visini i na način propisan ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona;

5)         obezbedi vođenje propisanih evidencija i elektronsku razmenu podataka sa nadležnim organom.

Prodavac iz druge države članice može otpremati harmonizovana akcizna dobra u Republiku Srbiju po osnovu prodaje na daljinu samo preko odobrenog akciznog zastupnika za prodaju na daljinu, osim ako je obavezu neposrednog izvršavanja tih obaveza od strane prodavca potrebno priznati na osnovu obavezujućeg propisa Evropske unije koji se primenjuje na Republiku Srbiju od dana pristupanja Evropskoj uniji.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu odgovoran je za:

1)         prethodnu registraciju prodavca i prijavu podataka potrebnih za primenu ovog režima;

2)         obezbeđenje plaćanja akcize pre otpreme robe, kada je to propisano;

3)         prijavu nameravane isporuke, ako je takva prijava propisana;

4)         obračun i plaćanje akcize u Republici Srbiji;

5)         vođenje evidencije o svim isporukama po prodavcu, primaocu, vrsti robe, količini, datumu otpreme, datumu isporuke i obračunatoj akcizi;

6)         čuvanje računa, prevozne dokumentacije, dokaza o isporuci, dokaza o plaćanju akcize i druge dokumentacije propisane ovim zakonom;

7)         postupanje po zahtevima nadležnog organa i omogućavanje poreske i carinske kontrole.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu odgovara za plaćanje akcize, kamate i sporednih davanja koja nastanu u vezi sa prodajom na daljinu u Republici Srbiji.

Prodavac iz druge države članice i akcizni zastupnik za prodaju na daljinu solidarno odgovaraju za obaveze iz stava 6. ovog člana, ako je prodavac učestvovao u netačnom prijavljivanju, prikrivanju isporuke, nepravilnom obeležavanju, neovlašćenom stavljanju robe u promet ili drugom postupanju suprotno ovom zakonu.

Nadležni organ može odbiti zahtev za odobrenje, privremeno suspendovati ili oduzeti odobrenje akciznom zastupniku za prodaju na daljinu ako prestanu uslovi za izdavanje odobrenja, ako zastupnik ne obezbedi garanciju, ne plati akcizu, ne vodi evidencije, ne dostavlja podatke ili na drugi način postupa suprotno ovom zakonu.

Vlada bliže uređuje uslove za izdavanje, izmenu, suspenziju i oduzimanje odobrenja, visinu i vrstu garancije, sadržinu evidencija, način prijavljivanja prodavca i isporuka, rokove za plaćanje akcize i druga pitanja od značaja za primenu ovog člana, dok se rezervni postupak primenjuje u skladu sa članom 84 ovog zakona.

Garancija

Član 15.

Za proizvodnju, držanje i kretanje harmonizovanih akciznih dobara pod režimom odlaganja plaćanja akcize polaže se garancija za obezbeđenje naplate akcize.

Garancija se polaže u iznosu koji odgovara mogućoj poreskoj obavezi, uzimajući u obzir vrstu robe, količinu, poreske stope, način kretanja i rizik poslovanja.

Za kretanje harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize garanciju, po pravilu, polaže ovlašćeni držalac akciznog skladišta države otpreme, odnosno registrovani pošiljalac, a nadležni organ može dozvoliti da garanciju položi prevoznik, vlasnik robe, primalac ili više tih lica zajedno, kada su ispunjeni uslovi za naplatu akcize.

Za kretanje harmonizovanih akciznih dobara stavljenih u promet radi komercijalne isporuke u drugu državu članicu, garanciju, po pravilu, polaže ovlašćeni primalac, odnosno povremeni ovlašćeni primalac pre početka kretanja, a nadležni organ može dozvoliti da garanciju položi prevoznik, vlasnik robe, ovlašćeni pošiljalac, povremeni ovlašćeni pošiljalac ili više tih lica zajedno.

Za prodaju na daljinu harmonizovanih akciznih dobara iz druge države članice u Republiku Srbiju, garanciju za plaćanje akcize polaže akcizni zastupnik za prodaju na daljinu pre otpreme robe, u iznosu i na način propisan podzakonskim aktom.

Garancija važi na čitavoj teritoriji Unije.

Za kretanje energenata cevovodom garancija se, po pravilu, ne zahteva, osim ako zbog okolnosti konkretnog slučaja postoji opravdan rizik po naplatu akcize.

Vlada propisuje vrste garancija, uslove za njihovo prihvatanje, umanjenje, oslobođenje, aktiviranje i oslobađanje od garancije.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize

Član 16.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize vrši se elektronski i prati se e-AD-om.

Kretanje iz stava 1. ovog člana može se vršiti:

1)         iz akciznog skladišta u drugo akcizno skladište;

2)         iz akciznog skladišta registrovanom primaocu;

3)         iz akciznog skladišta mestu izlaska robe radi izvoza, pod uslovima propisanim ovim zakonom i carinskim propisima;

4)         iz akciznog skladišta primaocu koji ostvaruje pravo na oslobođenje od akcize u skladu sa ovim zakonom;

5)         od mesta uvoza do odredišta iz tač. 1) do 4) ovog stava, kada dobra otprema registrovani pošiljalac.

Kretanje iz stava 2. ovog člana obuhvata i kretanje koje započinje i završava se na teritoriji Republike Srbije, a odvija se preko teritorije druge države članice Evropske unije, treće države ili treće teritorije, ako se sprovodi pod odgovarajućim elektronskim nadzorom i uz primenu carinskih i drugih propisa koji su za takvo kretanje relevantni.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara pod režimom odlaganja plaćanja akcize počinje kada roba napusti mesto otpreme, a završava se kada primalac preuzme robu, kada roba napusti teritoriju Unije radi izvoza ili kada se stavi u drugi zakoniti postupak u skladu sa propisima Evropske unije i ovim zakonom.

Kod izvoza harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize, završetak kretanja dokazuje se izveštajem o izvozu, potvrdom carinskog organa izlaska, podacima iz e-AD-a ili drugim dokazom završetka kretanja prihvatljivim u skladu sa ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Odredište kretanja može se, pre završetka kretanja, promeniti na drugo dopušteno odredište ili vratiti na mesto otpreme, u skladu sa pravilima računarskog sistema i ovim zakonom.

Nadležni organ može dozvoliti da se roba iz stava 1. ovog člana doprema na mesto direktne isporuke koje se nalazi na teritoriji države odredišta, ako je to mesto unapred prijavljeno ili odobreno i ako ga je odredio ovlašćeni držalac akciznog skladišta ili registrovani primalac, osim registrovanog primaoca čije je odobrenje ograničeno na povremeni prijem, ako podzakonskim aktom nije izričito drugačije dopušteno uz odgovarajuće mere kontrole.

U slučaju iz stava 7. ovog člana, odgovornost za podnošenje izveštaja o prijemu i za tačnost podataka ostaje na ovlašćenom držaocu akciznog skladišta, odnosno registrovanom primaocu koji je odredio mesto direktne isporuke.

Primalac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana po završetku kretanja, preko računarskog sistema podnese izveštaj o prijemu, osim u opravdanim slučajevima koje prihvati nadležni organ.

Kad izveštaj o prijemu ili izveštaj o izvozu nije dostupan iz razloga koji nisu obuhvaćeni rezervnim postupkom, završetak kretanja može se dokazivati drugim dokazom završetka kretanja, naročito: potvrdom nadležnog organa države članice odredišta ili države izvoza zasnovanom na odgovarajućim dokazima, rezervnim dokumentom, komercijalnom i prevoznom dokumentacijom, evidencijama isporuke brodovima, vazduhoplovima ili odobalnim instalacijama, odnosno drugim dokazom koji nadležni organ smatra prihvatljivim u skladu sa propisima Evropske unije.

Kada prihvati drugi dokaz završetka kretanja iz stava 9 ovog člana, nadležni organ potvrđuje završetak kretanja u računarskom sistemu.

U slučaju nedostupnosti računarskog sistema primenjuje se rezervni postupak iz člana 84 ovog zakona.

Ako to dopušta pravo Evropske unije i ako se time ne ugrožavaju nadzor i naplata akcize, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma Republike Srbije sa drugom državom članicom može se propisati pojednostavljen postupak za česte i redovne otpreme istog pošiljaoca istom primaocu, uključujući kretanje cevovodom ili drugo tehnički specifično kretanje.

Bliža pravila o promeni odredišta, mestu direktne isporuke, deljenju kretanja energenata, izveštaju o prijemu, drugom dokazu završetka kretanja, pojednostavljenim sporazumima i rezervnom postupku propisuje ministar finansija u skladu sa propisima Evropske unije.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara nakon stavljanja u promet

Član 17.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara koja su stavljena u promet na teritoriji jedne države članice, a zatim se, radi isporuke za komercijalne svrhe ili korišćenja u drugoj državi članici, kreću na teritoriju druge države članice, vrši se elektronski i prati se e-SAD-om.

Na elektronsku dokumentaciju, proveru registrovanih lica preko sistema SEED i rezervni postupak za kretanja iz ovog člana primenjuje se član 83. ovog zakona, a na rezervni postupak član 84 ovog zakona.

Kretanje iz stava 1. ovog člana može se vršiti samo od ovlašćenog pošiljaoca ka ovlašćenom primaocu, osim u slučajevima kada pravo Evropske unije dopušta drugačije postupanje.

Kretanje počinje kada roba napusti prostorije ovlašćenog pošiljaoca ili drugo prethodno prijavljeno mesto u državi otpreme, a završava se kada ovlašćeni primalac preuzme robu u svojim prostorijama ili na drugom prethodno prijavljenom mestu u državi odredišta.

Ovlašćeni primalac dužan je da pre početka kretanja obezbedi garanciju, po završetku kretanja plati akcizu u državi odredišta i bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana po završetku kretanja, podnese izveštaj o prijemu preko računarskog sistema, osim u opravdanim slučajevima koje prihvati nadležni organ.

Ovlašćeni pošiljalac može tokom kretanja promeniti odredište na drugo mesto isporuke u istoj državi članici kojim upravlja isti ovlašćeni primalac ili vratiti robu na mesto otpreme, u skladu sa pravilima računarskog sistema.

Ovlašćeni pošiljalac dužan je da licu koje prati robu, odnosno prevozniku ili drugom licu koje vrši prevoz, stavi na raspolaganje jedinstvenu pojednostavljenu administrativnu referencu, koju su ta lica dužna da pokažu nadležnim organima na njihov zahtev tokom kretanja.

U slučaju nedostupnosti računarskog sistema primenjuje se rezervni postupak iz člana 84 ovog zakona.

Ako izveštaj o prijemu nije dostupan iz razloga koji nisu obuhvaćeni rezervnim postupkom, drugi dokaz završetka kretanja može se pružiti potvrdom nadležnog organa države članice odredišta zasnovanom na odgovarajućim dokazima da je roba stigla na odredište; rezervni dokument smatra se odgovarajućim dokazom kada ispunjava propisane uslove.

Kada prihvati drugi dokaz završetka kretanja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ potvrđuje završetak kretanja u računarskom sistemu, što predstavlja osnov za povraćaj, otpis ili otpust akcize u državi otpreme kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Harmonizovana akcizna dobra koja privatno lice nabavi za sopstvene potrebe u jednoj državi članici i samo ih prenese na teritoriju druge države članice oporezuju se samo u državi članici u kojoj su nabavljena. Pri utvrđivanju da li se radi o robi za sopstvene potrebe uzimaju se u obzir naročito komercijalni status držaoca robe, razlozi držanja robe, mesto gde se roba nalazi ili način prevoza, svaka isprava koja se odnosi na robu, priroda robe i količina robe.

Na prodaju na daljinu harmonizovanih akciznih dobara primenjuju se posebna pravila iz čl. 14 i 18 ovog zakona.

Ako je roba stavljena u promet u Republici Srbiji i otprema se iz jednog mesta u Republici Srbiji u drugo mesto u Republici Srbiji preko teritorije druge države članice Evropske unije, takvo kretanje se sprovodi uz e-SAD, a može se sprovoditi i po pojednostavljenom bilateralnom ili multilateralnom sporazumu sa drugom državom članicom, ako je to dopušteno propisima Evropske unije i ne ugrožava nadzor niti naplatu akcize.

Na kretanje iz stava 1. ovog člana primenjuju se pravila o garanciji, izveštaju o prijemu, povraćaju, odnosno otpustu akcize u državi članici otpreme i nepravilnostima, u skladu sa ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Prodaja na daljinu

Član 18.

Prodajom na daljinu, u smislu ovog zakona, smatra se isporuka harmonizovanih akciznih dobara koja su stavljena u promet na teritoriji jedne države članice, a zatim ih kupuje lice u Republici Srbiji koje nije ovlašćeni držalac akciznog skladišta, registrovani primalac ili ovlašćeni primalac i koje ne obavlja samostalnu privrednu delatnost, ako ta dobra neposredno ili posredno otprema ili prevozi prodavac iz druge države članice koji obavlja samostalnu privrednu delatnost ili drugo lice za njegov račun.

Kod prodaje na daljinu iz stava 1. ovog člana akciza nastaje u Republici Srbiji u trenutku isporuke harmonizovanih akciznih dobara primaocu.

Akciza se obračunava i plaća po osnovici, stopi i drugim uslovima koji važe u Republici Srbiji na dan nastanka obaveze.

Prodavac iz druge države članice otprema harmonizovana akcizna dobra u Republiku Srbiju po osnovu prodaje na daljinu preko akciznog zastupnika za prodaju na daljinu iz člana 14 ovog zakona, koji u Republici Srbiji izvršava obaveze registracije, obezbeđenja plaćanja akcize, prijavljivanja isporuke, obračuna i plaćanja akcize, vođenja evidencija i čuvanja dokumentacije.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu dužan je da pre otpreme robe obezbedi plaćanje akcize, ako je takvo obezbeđenje propisano, i da nadležnom organu dostavi podatke o prodavcu, primaocu, vrsti i količini robe, očekivanom datumu otpreme i isporuke, kao i druge podatke propisane podzakonskim aktom.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu dužan je da obračuna i plati akcizu nakon isporuke robe primaocu, u roku propisanom ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu dužan je da vodi evidenciju o isporukama harmonizovanih akciznih dobara u Republici Srbiji i da čuva račune, prevozne isprave, dokaz o isporuci, dokaz o plaćenoj akcizi i drugu dokumentaciju najmanje deset godina.

Ako prodavac iz druge države članice otpremi ili preveze harmonizovana akcizna dobra u Republiku Srbiju bez imenovanja odobrenog akciznog zastupnika za prodaju na daljinu, ili ako akcizni zastupnik ne ispuni obavezu registracije i obezbeđenja plaćanja akcize pre otpreme robe, primalac robe u Republici Srbiji može biti obveznik plaćanja akcize ako je znao ili je prema okolnostima slučaja morao znati da se roba isporučuje suprotno ovom zakonu.

Ako se kod prodaje na daljinu utvrdi nepravilnost, akciza se plaća u skladu sa pravilima ovog zakona o nepravilnostima kod kretanja harmonizovanih akciznih dobara nakon stavljanja u promet.

Kada je akciza plaćena u Republici Srbiji po osnovu prodaje na daljinu, prodavac iz druge države članice može ostvariti pravo na povraćaj ili otpust akcize u državi članici u kojoj su dobra prethodno stavljena u promet, pod uslovima propisanim pravom te države članice.

Vlada bliže uređuje način prijave prodaje na daljinu, podatke koji se dostavljaju pre otpreme robe, način obezbeđenja plaćanja akcize, rokove i način plaćanja akcize, evidencije, dokumentaciju, razmenu podataka i posebna pravila za proizvode koji podležu obeležavanju kontrolnim akciznim markicama ili drugim nacionalnim obeležjima.

Nepravilnosti, gubici, viša sila i nezakonito postupanje

Član 19.

Ako u toku proizvodnje, skladištenja ili kretanja harmonizovanih akciznih dobara nastane nepravilnost zbog koje se ne može dokazati zakonit završetak kretanja ili zakonit poreski status robe, smatra se da je roba stavljena u promet u mestu i trenutku kada je nepravilnost nastala, a ako se to ne može utvrditi, u mestu i trenutku kada je nepravilnost otkrivena.

Svaki nedostatak registracije, ovlašćenja, garancije, e-AD-a, e-SAD-a ili drugog propisanog elektronskog postupka za lice ili kretanje za koje je to obavezno smatra se nepravilnošću, osim ako se dokaže da je propust čisto tehničke prirode bez uticaja na poreski status robe.

Ne smatra se nepravilnošću kretanje harmonizovanih akciznih dobara koje je započeto, nastavljeno ili završeno u rezervnom postupku u skladu sa članom 84 ovog zakona.

Kod prodaje na daljinu, nedostatak odobrenog akciznog zastupnika za prodaju na daljinu, neprijavljivanje prodavca ili isporuke, nepolaganje garancije ili neplaćanje akcize u propisanom roku smatra se nepravilnošću u smislu ovog zakona.

Prirodni gubici koji ne prelaze pragove propisane pravom Evropske unije i podzakonskim aktom ne smatraju se stavljanjem u promet.

Potpuna propast ili nenadoknadiv gubitak harmonizovanih akciznih dobara, potpuno ili delimično, ne smatra se stavljanjem u promet kada je nastao usled nepredviđenih okolnosti, više sile ili na osnovu odobrenja nadležnog organa za uništenje robe, pod uslovom da je dokazano da roba više nije upotrebljiva kao harmonizovano akcizno dobro. Krađa se ne smatra potpunom propašću niti nenadoknadivim gubitkom.

Ako je reč o delimičnom gubitku koji je neodvojivo povezan sa svojstvima robe tokom kretanja, akciza se ne plaća u meri u kojoj gubitak ne prelazi zajednički prag delimičnog gubitka propisan pravom Evropske unije, osim ako postoji opravdana sumnja na prevaru ili nepravilnost.

Potpuna propast ili nenadoknadiv gubitak harmonizovanih akciznih dobara ili delimični gubitak dokazuju se na način propisan podzakonskim aktom i na način prihvatljiv nadležnom organu mesta gde je događaj nastao ili gde je otkriven.

Nezakonito postupanje sa predmetima oporezivanja jeste proizvodnja, prerada, skladištenje, primanje, otpremanje, uvoz, unos, prevoz, upotreba, prodaja, kupovina ili držanje proizvoda iz ovog zakona na koje akciza nije obračunata ili plaćena u skladu sa zakonom, kao i svaka druga zloupotreba prava u kretanju ili raspolaganju tim proizvodima.

Smatra se da je sa predmetima oporezivanja nezakonito postupano ako lice koje njima raspolaže ne može da dokaže zakonitost sticanja, držanja ili drugog raspolaganja, a iz okolnosti slučaja proizlazi da akciza nije obračunata ili plaćena u skladu sa zakonom.

Za akcizu dugu zbog nepravilnosti ili nezakonitog postupanja odgovaraju lice koje je položilo garanciju i svako lice koje je učestvovalo u nepravilnosti, a ako je odgovornih lica više, ona odgovaraju solidarno.

Oslobođenja od harmonizovane akcize

Član 20.

Od harmonizovane akcize oslobađaju se harmonizovana akcizna dobra kada se upotrebljavaju ili isporučuju za diplomatska i konzularna predstavništva, međunarodne organizacije, oružane snage u slučajevima propisanim pravom Evropske unije, kao i za izvoz.

Oslobođenje od akcize može se ostvarivati i preko oslobođenog korisnika, kada je to ovim zakonom izričito dopušteno za određenu vrstu robe ili namenu.

Oslobođeni korisnik može nabavljati, primati i koristiti harmonizovana akcizna dobra bez plaćanja akcize samo na osnovu prethodnog odobrenja nadležnog organa, koje naročito sadrži odobrenu namenu, vrstu robe, pogon oslobođenog korisnika i posebne uslove evidencije i nadzora.

Oslobođeni korisnik dužan je da:

1)         koristi robu isključivo za odobrenu namenu;

2)         vodi posebne evidencije o prijemu, zalihama, utrošku, gubicima, povraćaju i otpremi robe;

3)         obezbedi mogućnost popisa zaliha i provere stvarnog utroška;

4)         bez odlaganja prijavi svaku promenu okolnosti od značaja za odobrenje;

5)         bez odlaganja prijavi svako korišćenje robe protivno odobrenoj nameni, gubitak, nestanak ili povredu obeležja i elektronskih evidencija.

Ako oslobođeni korisnik upotrebi ili otpremi robu za svrhe za koje nije dobio odobrenje, smatra se da je roba stavljena u promet, a akciza dospeva na naplatu danom takve upotrebe ili otpreme.

Ako odobrenje oslobođenog korisnika prestane da važi, roba zatečena u pogonu oslobođenog korisnika mora se u roku od 30 dana staviti u drugi zakonit poreski režim, vratiti u akcizno skladište, izvesti, uništiti pod službenim nadzorom ili se za nju mora obračunati i platiti akciza.

Dodatna oslobođenja za energente i električnu energiju, alkohol i alkoholna pića i duvanske prerađevine propisuju se posebnim odredbama ovog zakona u skladu sa relevantnim direktivama Evropske unije.

Oslobođenje za dobra u ličnom prtljagu putnika iz trećih država i trećih teritorija

Član 21.

Od harmonizovane akcize oslobađaju se harmonizovana akcizna dobra koja fizičko lice koje putuje iz treće države ili treće teritorije unese u ličnom prtljagu na teritoriju Republike Srbije, ako su ta dobra nekomercijalnog karaktera i namenjena ličnoj upotrebi tog lica, članova njegovog domaćinstva ili za poklon.

Dobrom nekomercijalnog karaktera, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se dobro koje po svojoj vrsti, količini, učestalosti unosa i okolnostima unosa ne ukazuje na to da je namenjeno daljoj prodaji, obavljanju delatnosti ili drugoj komercijalnoj upotrebi. Oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se u okviru vrednosnih i količinskih ograničenja propisanih ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i carinskim propisima, u skladu sa pravom Evropske unije.

Od akcize se oslobađa i gorivo koje fizičko lice koje dolazi iz treće države ili treće teritorije unosi u standardnom rezervoaru motornog vozila, kao i gorivo u prenosivom kanisteru do količine propisane propisom iz stava 6. ovog člana.

Oslobođenje za duvanske proizvode, alkohol i alkoholna pića ne može ostvariti putnik mlađi od 17 godina.

Vlada propisuje vrednosne limite, količinska ograničenja, vrstu dobara, način dokazivanja nekomercijalnog karaktera, kao i bliže uslove za ostvarivanje oslobođenja iz ovog člana, u skladu sa pravom Evropske unije.

Oslobođenje za male pošiljke nekomercijalnog karaktera

Član 22.

Od harmonizovane akcize oslobađaju se harmonizovana akcizna dobra sadržana u maloj pošiljci nekomercijalnog karaktera koju fizičko lice iz treće države ili treće teritorije besplatno šalje fizičkom licu u Republici Srbiji.

Malom pošiljkom nekomercijalnog karaktera, u smislu ovog člana, smatra se pošiljka koja se šalje povremeno, koja je namenjena ličnoj ili porodičnoj upotrebi primaoca i za koju primalac ne plaća naknadu pošiljaocu.

Oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se u okviru propisanih vrednosnih i količinskih ograničenja.

Vlada propisuje vrednosna i količinska ograničenja, vrstu dobara, način dokazivanja nekomercijalnog karaktera pošiljke i bliže uslove za ostvarivanje oslobođenja iz ovog člana.

Potvrda o oslobođenju od harmonizovane akcize

Član 23.

Kada se harmonizovana akcizna dobra u režimu odlaganja plaćanja akcize otpremaju licu koje ostvaruje oslobođenje iz člana 20. stav 1. ovog zakona, pošiljku prati potvrda o oslobođenju od akcize, sačinjena u obliku i sa sadržinom propisanim pravom Evropske unije.

Ministar finansija bliže propisuje način popunjavanja, potvrđivanja, dostavljanja i čuvanja potvrde iz stava 1. ovog člana, u skladu sa propisima Evropske unije.

Povraćaj i otpis akcize

Član 24.

Plaćena harmonizovana akciza može se vratiti, odnosno otpisati, u slučajevima i pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Pravo iz stava 1. ovog člana postoji naročito kada je roba:

1)         izvezena;

2)         uništena pod službenim nadzorom;

3)         ponovo stavljena pod režim odlaganja plaćanja akcize;

4)         posle stavljanja u promet, otpremljena u drugu državu članicu radi komercijalne isporuke i akciza je uredno nastala i plaćena u državi odredišta;

5)         plaćena kao akcizna roba, a zatim zakonito utrošena od strane oslobođenog korisnika za namenu koja daje pravo na oslobođenje;

6)         postala neupotrebljiva zbog izmene propisa i uništena pod službenim nadzorom.

Kada se povraćaj ili otpis traži zbog izvoza harmonizovanih akciznih dobara, smatra se da je izvoz izvršen kada je, u skladu sa carinskim propisima i ovim zakonom, potvrđeno da su dobra napustila teritoriju Republike Srbije, odnosno teritoriju Unije.

Izvoz iz stava 2. tačka 1) ovog člana dokazuje se izveštajem o izvozu, potvrdom carinskog organa izlaska, odgovarajućim elektronskim zapisom iz EMCS-a, podacima iz e-AD-a, rezervnim dokumentom, odnosno drugim dokazom završetka kretanja koji nadležni organ prihvati u skladu sa ovim zakonom, carinskim propisima i propisima Evropske unije.

Kada se povraćaj traži zbog kretanja robe stavljene u promet u drugoj državi članici, zahtev se zasniva na izveštaju o prijemu, drugom prihvatljivom dokazu urednog završetka kretanja ili drugom dokazu o tome da je akciza uredno nastala i naplaćena u državi odredišta.

Odredbe ovog člana predstavljaju posebna materijalno pravna pravila za harmonizovane akcize.

Opšta procesna pitanja podnošenja zahteva, rokova, kontrole, odlučivanja i dokazivanja uređuju se članom 94. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Postupak, dokaze i rokove za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana propisuje ministar finansija.

Minimalni nivoi oporezivanja, preračun u dinare i viši iznos

Član 25.

Dinarski iznosi akciza propisani ovim zakonom za harmonizovana akcizna dobra primenjuju se pod uslovom da ne dovode do nivoa oporezivanja nižeg od minimuma propisanog pravom Evropske unije.

Ako bi dinarski iznos akcize, odnosno zbir svih indirektnih poreza koji se, u skladu sa propisima Evropske unije, uzimaju u obzir za obračun nivoa oporezivanja, bio niži od minimuma izraženog u evrima, primenjuje se viši iznos koji odgovara minimumu prava Evropske unije preračunatom u dinare.

Prvo preračunavanje minimalnih nivoa oporezivanja izraženih u evrima u dinarske iznose vrši se u skladu sa članom 103. ovog zakona.

Preračun iz stava 2. ovog člana vrši se po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na prvi radni dan oktobra tekuće godine, a tako utvrđeni dinarski iznosi primenjuju se od 1. januara naredne godine, osim ako propisima Evropske unije nije drugačije propisano.

Vlada jednom godišnje objavljuje pregled minimalnih dinarskih iznosa iz stava 3. ovog člana.

Odredbe ovog člana ne isključuju pravo Republike Srbije da propiše više iznose akcize od minimalnih nivoa oporezivanja propisanih pravom Evropske unije.

Tarifne oznake, carinski propisi i jedinice mere

Član 26.

Tarifne oznake nomenklature Carinske tarife Republike Srbije navedene u ovom zakonu primenjuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje Carinska tarifa Republike Srbije i usklađivanje njene nomenklature.

Tarifne oznake iz stava 1. ovog člana koje se odnose na harmonizovana akcizna dobra predstavljaju nacionalnu transpoziciju odgovarajućih oznaka Kombinovane nomenklature Evropske unije i tumače se u skladu sa propisima Evropske unije kojima se uređuju harmonizovane akcize, uključujući pravila o razvrstavanju robe u Kombinovanoj nomenklaturi.

Tarifne oznake iz stava 1. ovog člana koje se odnose na proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza određuju se prema nomenklaturi Carinske tarife Republike Srbije koja je usklađena sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, odnosno prema tarifnim oznakama koje odgovaraju važećoj Kombinovanoj nomenklaturi Evropske unije i TARIC sistemu, u meri u kojoj su te oznake primenljive na predmetne proizvode.

Određivanje tarifnih oznaka za proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza ne znači da su ti proizvodi harmonizovana akcizna dobra u smislu propisa Evropske unije, niti utiče na primenu uslova iz ovog zakona kojima se obezbeđuje da posebne nacionalne akcize ne dovode do diskriminacije robe, prepreka slobodnom kretanju robe ili formalnosti povezanih sa prelaskom granice između država članica Evropske unije.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tarifne oznake navedene u ovom zakonu tumače se u skladu sa važećom Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, TARIC sistemom i drugim propisima Evropske unije kojima se uređuje carinsko razvrstavanje robe.

Ako dođe do izmene tarifnih oznaka ili opisa robe po propisima Evropske unije ili nacionalnoj carinskoj tarifi, Vlada usklađuje upućivanja u ovom zakonu i podzakonskim aktima, bez promene poreske politike, osim ako je zakonom drugačije propisano.

Usklađivanje iz stava 6. ovog člana ne može imati za posledicu proširenje predmeta oporezivanja, uvođenje nove akcize, promenu poreske osnovice ili promenu visine akcize bez izmene ovog zakona.

Kada je minimalni nivo oporezivanja energenata i električne energije u pravu Evropske unije izražen u određenoj jedinici mere, akciza i sniženi nivo oporezivanja u ovom zakonu izražavaju se u istoj jedinici mere, osim ako je ovim zakonom izričito propisan preračun u drugu jedinicu mere.

Ako se količina energenta u prometu, merenju ili obračunu iskazuje u drugoj jedinici mere od jedinice mere propisane ovim zakonom, preračun se vrši prema metodologiji koju propisuje Vlada, uz poštovanje minimalnih nivoa oporezivanja propisanih pravom Evropske unije.

Za prirodni gas, jedan MWh jednak je 3,6 GJ, ako posebnim propisom nije utvrđena preciznija metodologija merenja zasnovana na bruto toplotnoj vrednosti.

III.        AKCIZA NA ENERGENTE I ELEKTRIČNU ENERGIJU

Energenti i električna energija

Član 27.

Akciza na energente i električnu energiju plaća se na proizvode obuhvaćene tarifnim oznakama nomenklature CT i upotrebama propisanim ovim zakonom.

Energentima, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 1507 do 1518, ako su namenjeni za upotrebu, ponuđeni na prodaju ili se koriste kao motorno gorivo ili gorivo za grejanje;

2)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2701, 2702 i 2704 do 2715;

3)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2901 i 2902;

4)         proizvodi iz tarifne oznake nomenklature CT 2905 11 00 koji nisu sintetičkog porekla, ako su namenjeni za upotrebu, ponuđeni na prodaju ili se koriste kao motorno gorivo ili gorivo za grejanje;

5)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 3403, 3811 i 3817;

6)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 3824 99 86, 3824 99 92 (osim preparata protiv rđe koji sadrže amine kao aktivne sastojke i neorganskih složenih rastvarača i razređivača za lakove i slične proizvode), 3824 99 93, 3824 99 96 (osim preparata protiv rđe koji sadrže amine kao aktivne sastojke i neorganskih složenih rastvarača i razređivača za lakove i slične proizvode), 3826 00 10 i 3826 00 90, ako su namenjeni za upotrebu, ponuđeni na prodaju ili se koriste kao motorno gorivo ili gorivo za grejanje.

U smislu ovog zakona, energentima se smatraju naročito: olovni benzin, bezolovni benzin, gasna ulja, kerozin, tečni naftni gas, ulje za loženje, teško ulje za loženje, ostali ugljovodonici i derivati nafte koji se koriste ili stavljaju u promet kao motorno ili gorivo za grejanje, biogoriva, biotečnosti, prirodni gas, ugalj i koks.

Električnom energijom, u smislu ovog zakona, smatra se električna energija iz tarifne oznake nomenklature CT 2716 00 00 00.

Osnovne akcizne stope na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti

Član 28.

Na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti akciza se plaća u sledećim iznosima:

1)         olovni benzin (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 51 00 i 2710 12 59 00) - 76,55 din/litar;

2)         bezolovni benzin (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 41 00, 2710 12 45 00, 2710 12 49 00 i 2710 20 90 11) - 72,00 din/litar;

3)         gasna ulja (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 19 42 00, 2710 19 44 00, 2710 19 46 00, 2710 19 47 00, 2710 19 48 00, 2710 20 11 00, 2710 20 16 00 i 2710 20 19 00) - 74,04 din/litar;

4)         kerozin (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 19 21 00 i 2710 19 25 00) - 86,31 din/litar;

5)         tečni naftni gas (tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00 do 2711 19 00 00) - 56,23 din/kilogram;

6)         ulje za loženje i teško ulje za loženje (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 19 61 00 do 2710 19 69 00) - 1,77 din/kilogram;

7)         biogoriva i biotečnosti (tarifne oznake nomenklature CT: 3826 00 10 00 i 3826 00 90 00) - 66,99 din/litar.

Na ostale proizvode koji su namenjeni za upotrebu, ponuđeni na prodaju ili se koriste kao motorno gorivo, aditiv ili ekstender motornom gorivu, odnosno kao gorivo za grejanje, akciza se plaća u skladu sa članom 29. ovog zakona.

Ekvivalentna goriva, aditivi i proizvodi koji se koriste kao gorivo

Član 29.

Na svaki proizvod koji je namenjen za upotrebu, ponuđen na prodaju ili se koristi kao motorno gorivo, a za koji ovim zakonom nije propisana posebna stopa akcize, plaća se akciza po stopi propisanoj za ekvivalentno motorno gorivo.

Na svaki ugljovodonik, osim treseta, koji je namenjen za upotrebu, ponuđen na prodaju ili se koristi kao gorivo za grejanje, a za koji ovim zakonom nije propisana posebna stopa akcize, plaća se akciza po stopi propisanoj za ekvivalentno gorivo za grejanje.

Ekvivalentnim energentom, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, smatra se energent iz člana 28. ovog zakona koji se, prema svojim svojstvima, sastavu i nameni upotrebe, može koristiti kao zamena za taj proizvod.

Na proizvode koji se stavljaju u promet kao aditivi ili ekstenderi motornih goriva plaća se akciza po stopi propisanoj za motorno gorivo kojem su namenjeni da se dodaju.

Ako je za ekvivalentni energent ovim zakonom propisana stopa u drugoj jedinici mere, količina proizvoda iz ovog člana preračunava se u odgovarajuću jedinicu mere prema metodologiji koju propisuje Vlada.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i uz prethodno mišljenje ministarstva nadležnog za energetiku, bliže uređuje kriterijume za određivanje ekvivalentnog energenta, aditiva i ekstendera iz ovog člana.

Refakcija za gasna ulja, kerozin, i ulje za loženje prema nameni

Član 30.

Kupac - krajnji korisnik gasnih ulja iz člana 28. stav 1. tačka 3), kerozina iz člana 28. stav 1. tačka 4) i ulja za loženje i teškog ulja za loženje iz člana 28. stav 1. tačka 6) ovog zakona, kroz kupoprodajnu cenu snosi trošak punog iznosa akcize iz člana 28. ovog zakona, a pravo na refakciju ostvaruje do sledećih nivoa oporezivanja prema nameni:

1)         za gasna ulja koja se koriste kao motorno gorivo za komercijalni prevoz putnika i tereta -38,94 din/litar;

2)         za gasna ulja koja se koriste kao gorivo za grejanje - 8,89 din/litar;

3)         za gasna ulja koja se koriste kao motorno gorivo za rad stacionarnih motora, mašina i opreme u građevinarstvu, visokogradnji i javnim radovima, kao i vozila koja nisu namenjena za korišćenje na javnim putevima ili nemaju odobrenje za pretežno korišćenje na javnim putevima - 2,48 din/litar;

4)         za gasna ulja koja se koriste kao motorno gorivo za poljoprivredne, hortikulturne, ribarske i šumarske svrhe - 16,41 din/litar;

5)         za kerozin koji se koristi kao motorno gorivo za rad stacionarnih motora, mašina i opreme u građevinarstvu, visokogradnji i javnim radovima, kao i vozila koja nisu namenjena za korišćenje na javnim putevima ili nemaju odobrenje za pretežno korišćenje na javnim putevima - 2,48 din/litar;

6)         za kerozin koji se koristi kao gorivo za grejanje - 0 din/litar;

7)         za ulje za loženje i teško ulje za loženje koji se koriste kao gorivo za grejanje - 1,77 din/kilogram.

Pravo na refakciju iz stava 1. ovog člana ostvaruje se samo ako su proizvodi upotrebljeni za namene propisane ovim članom i ako su ispunjeni uslovi za dokazivanje namenske upotrebe.

 

Za proizvode iz stava 1. ovog člana, kada je to propisano ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona, pravo na refakciju ostvaruje se samo ako su proizvodi fiskalno obeleženi u skladu sa članom 38 ovog zakona.

Vlada bliže uređuje korisnike prava, dokaze o nameni, količinska ograničenja, način ostvarivanja i kontrolu prava na refakciju iz ovog člana.

Refakcija za tečni naftni gas, biogoriva, biotečnosti

Član 31.

Kupac - krajnji korisnik tečnog naftnog gasa iz člana 28. stav 1. tačka 5) ovog zakona i biogoriva i biotečnosti iz člana 28. stav 1. tačka 7) ovog zakona, kroz kupoprodajnu cenu snosi trošak punog iznosa akcize iz člana 28. ovog zakona, a pravo na refakciju ostvaruje do sledećih nivoa oporezivanja prema nameni:

1)         za tečni naftni gas koji se koristi kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz putnika i tereta - 28,12 din/kilogram;

2)         za tečni naftni gas koji se koristi za grejanje - 7,61 din/kilogram;

3)         za tečni naftni gas koji se koristi kao motorno gorivo za industrijske i komercijalne svrhe, uključujući stacionarne motore, mašine i opremu u građevinarstvu, visokogradnji i javnim radovima, kao i vozila koja nisu namenjena za korišćenje na javnim putevima ili nemaju odobrenje za pretežno korišćenje na javnim putevima - 4,84 din/kilogram;

4)         za tečni naftni gas koji se koristi kao sirovina, za dvostruku namenu, u petrohemijskim procesima, mineraloškim procesima ili za druge namene koje su izuzete ili oslobođene u skladu sa ovim zakonom - 0 din/kilogram;

5)         za biogoriva koja se koriste kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz putnika i tereta - 33,49 din/litar;

6)         za biogoriva koja se koriste kao motorno gorivo za poljoprivredne svrhe - 9,37 din/litar;

7)         za biotečnosti koje se koriste za grejanje - 3,34 din/litar;

8)         za biotečnosti koje se koriste kao energetsko gorivo u proizvodnji električne i toplotne energije - 0 din/litar.

Sniženi nivo oporezivanja za biogoriva i biotečnosti iz stava 1. ovog člana primenjuje se samo u meri u kojoj je dopušten propisima Evropske unije i pod uslovom da ne dovodi do nivoa oporezivanja nižeg od minimalnog nivoa koji se primenjuje na ekvivalentno motorno gorivo ili gorivo za grejanje, osim kada je takvo sniženje ili oslobođenje dopušteno propisima Evropske unije.

Pravo na refakciju iz ovog člana ostvaruje se pod uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktom, vodeći računa o minimalnim nivoima oporezivanja propisanim pravom Evropske unije.

Prirodni gas za pogon motornih vozila

Član 32.

Na prirodni gas iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2711 11 00 00 i 2711 21 00 00 koji se koristi kao motorno gorivo, uključujući komprimovani prirodni gas za pogon prevoznih sredstava, plaća se akciza u iznosu od 306,80 din/GJ, odnosno 1.104,48 din/MWh.

Za potrebe obračuna akcize iz stava 1. ovog člana, jedan MWh jednak je 3,6 GJ.

Obveznik akcize iz stava 1. ovog člana je lice koje, u skladu sa propisima o energetici, isporučuje, komprimuje ili koristi prirodni gas kao motorno gorivo za sopstvenu potrošnju.

Osnovicu za obračun akcize čini količina isporučenog, odnosno komprimovanog prirodnog gasa iskazana u GJ, odnosno MWh uz primenu preračuna iz stava 2. ovog člana, utvrđena prema očitavanjima mernih uređaja i drugim propisanim dokazima.

Prirodni gas za grejanje

Član 33.

Na prirodni gas iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2711 11 00 00 i 2711 21 00 00 za krajnju potrošnju, kada se koristi za grejanje, plaća se akciza:

1)         za poslovnu upotrebu - 17,70 din/GJ, odnosno 63,72 din/ MWh;

2)         za neposlovnu upotrebu - 35,40 din/GJ, odnosno 127,44 din/ MWh.

Za potrebe obračuna akcize iz stava 1. ovog člana, jedan MWh jednak je 3,6 GJ.

Krajnjom potrošnjom, u smislu ovog člana, smatra se isporuka prirodnog gasa krajnjem korisniku u Republici Srbiji za grejanje ili druga toplotna korišćenja, u skladu sa propisima o energetici.

Ako se prirodni gas koristi za mešovite svrhe, akciza se obračunava srazmerno poslovnoj i neposlovnoj upotrebi, prema metodologiji koju propisuje ministar finansija.

Ugalj i koks

Član 34.

Na ugalj i koks iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2701, 2702 i 2704, kada se koriste kao gorivo za grejanje, plaća se akciza:

1)         za poslovnu upotrebu - 17,70 din/GJ bruto toplotne vrednosti;

2)         za neposlovnu upotrebu - 35,40 din/GJ bruto toplotne vrednosti.

Osnovicu za obračun akcize iz stava 1. ovog člana čini količina isporučenog goriva iskazana u GJ bruto toplotne vrednosti, utvrđena na osnovu tehničke dokumentacije, fakture i drugih propisanih dokaza.

Električna energija

Član 35.

Na električnu energiju iz tarifne oznake nomenklature CT 2716 00 00 00 za krajnju potrošnju plaća se akciza:

1)         za poslovnu upotrebu - 500,00 din/ MWh;

2)         za neposlovnu upotrebu - 1.000,00 din/ MWh.

Krajnjom potrošnjom, u smislu ovog člana, smatra se isporuka električne energije krajnjim kupcima u Republici Srbiji, uključujući i potrošnju električne energije za sopstvene potrebe lica koje obavlja snabdevanje, kada je takvo lice obveznik po ovom zakonu.

Osnovicu za obračun akcize čini količina isporučene električne energije izražena u MWh na osnovu mernih uređaja, odnosno procenjene potrošnje utvrđene u skladu sa propisima o energetici.

Obveznik akcize je lice koje se, u skladu sa propisima o energetici, smatra snabdevačem električnom energijom, odnosno lice koje proizvodi električnu energiju za sopstvenu upotrebu kada je to propisano ovim zakonom.

Nivo oporezivanja energenata i električne energije

Član 36.

Nivom oporezivanja, u smislu ovog zakona, smatra se ukupan teret svih indirektnih poreza, osim poreza na dodatu vrednost, koji se neposredno ili posredno obračunavaju na količinu energenata i električne energije u trenutku stavljanja u promet.

Kod provere usklađenosti sa minimalnim nivoima oporezivanja propisanim pravom Evropske unije, uzimaju se u obzir svi indirektni porezi koji se, prema tom pravu, mogu uračunati u nivo oporezivanja.

Odredbe o privremenom smanjenju akciza na pojedine derivate nafte radi očuvanja makroekonomske stabilnosti mogu se primeniti samo ako ni nakon umanjenja ne dođe do pada ispod minimalnog nivoa oporezivanja propisanog pravom Evropske unije.

Upotrebe van opsega harmonizovane akcize, oslobođenja i sniženja za energente i električnu energiju

Član 37.

Za potrebe harmonizovane akcize na energente i električnu energiju, oporezivom energetskom upotrebom ne smatra se upotreba:

1)         energenata za druge svrhe, osim kao motorno gorivo ili gorivo za grejanje;

2)         energenata za dvostruku upotrebu;

3)         energenata i električne energije u mineraloškim procesima;

4)         električne energije koja se prvenstveno koristi za hemijsku redukciju i u elektrolitičkim i metalurškim procesima;

5)         električne energije kada čini više od 50% troška proizvoda.

Dvostrukom upotrebom energenta, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatra se upotreba energenta istovremeno kao goriva za grejanje i za druge svrhe, osim kao motornog goriva ili goriva za grejanje. Upotreba energenata za hemijsku redukciju i u elektrolitičkim i metalurškim procesima smatra se dvostrukom upotrebom.

Mineraloškim procesima, u smislu ovog člana, smatraju se procesi koji se razvrstavaju u odgovarajuće delatnosti proizvodnje drugih nemetalnih mineralnih proizvoda, u skladu sa propisima Evropske unije o statističkoj klasifikaciji delatnosti i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Akciza se ne plaća na energente i električnu energiju koji se koriste za sledeće namene:

1)         za proizvodnju električne energije, kao i na električnu energiju koja se koristi za održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije, osim ako se oporezivanje uvodi iz razloga zaštite životne sredine u skladu sa propisima Evropske unije;

2)         kao gorivo u vazdušnoj plovidbi, osim privatnog nekomercijalnog vazduhoplovstva;

3)         kao gorivo u plovidbi u vodama Unije, uključujući ribolov, osim privatne plovidbe za razonodu, kao i na električnu energiju proizvedenu na plovilu.

Može se odobriti oslobođenje, sniženje, refakcija ili povraćaj akcize za energente i električnu energiju koji se koriste za sledeće namene, ako je takvo pravo propisano ovim zakonom ili aktom Vlade donetim na osnovu ovog zakona i ako je dopušteno propisima Evropske unije:

1)         železnički, metro, tramvajski i trolejbuski prevoz;

2)         poljoprivredne, hortikulturne, ribarske i šumarske svrhe;

3)         visokoučinkovitu kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije;

4)         proizvodnju energije iz obnovljivih izvora;

5)         pilot-projekte za tehnološki razvoj ekološki prihvatljivijih proizvoda ili goriva iz obnovljivih izvora;

6)         sprovođenje mera energetske efikasnosti ili zaštite životne sredine;

7)         energetski intenzivne subjekte, pod uslovima i u granicama propisanim pravom Evropske unije;

8)         druge posebne namene za koje je oslobođenje, sniženje, refakcija ili povraćaj dopušten propisima Evropske unije.

Oslobođenje, sniženje, refakcija ili povraćaj iz ovog člana ne može se ostvariti ako bi primena tog prava dovela do nivoa oporezivanja nižeg od minimalnog nivoa propisanog pravom Evropske unije, osim u slučajevima u kojima pravo Evropske unije dopušta oslobođenje ili nulti nivo oporezivanja.

Prava iz ovog člana mogu se ostvariti neposrednim oslobođenjem, primenom snižene stope, refakcijom ili povraćajem plaćene akcize, odnosno drugim postupkom propisanim ovim zakonom ili aktom Vlade, u zavisnosti od vrste energenta, načina snabdevanja, načina merenja i uslova poreske kontrole.

Ako je za ostvarivanje prava iz ovog člana potrebno odobrenje oslobođenog korisnika, to odobrenje naročito sadrži podatke o korisniku, pogonu ili mestu korišćenja, vrsti i količini energenata ili električne energije, odobrenoj nameni, periodu važenja odobrenja, načinu vođenja evidencije, posebnim uslovima nadzora i obavezi prijavljivanja promena.

Oslobođeni korisnik, odnosno drugo lice koje ostvaruje pravo iz ovog člana, dužno je da energente i električnu energiju koristi isključivo za odobrenu namenu, da vodi evidenciju o nabavci, prijemu, zalihama i utrošku, da omogući proveru stvarnog utroška i da bez odlaganja prijavi svako korišćenje suprotno odobrenoj nameni.

Ako se energenti ili električna energija upotrebe suprotno odobrenoj nameni, smatra se da su stavljeni u promet za namenu za koju se akciza plaća, a korisnik je dužan da plati akcizu, kamatu i druge obaveze u skladu sa ovim zakonom.

Vlada bliže uređuje uslove za ostvarivanje oslobođenja, sniženja, refakcije i povraćaja iz ovog člana, vrste korisnika, količinska ograničenja, dokazivanje, evidencije, kontrolu namenske upotrebe i posebne postupke za isporuke preko mreže.

Ministar finansija propisuje obrasce zahteva, sadržinu evidencija, način podnošenja zahteva, način vođenja evidencija i operativna pravila za sprovođenje ovog člana.

Fiskalno obeležavanje gasnih ulja i kerozina

Član 38.

Gasna ulja iz člana 28. stav 1. tačka 3) ovog zakona i kerozin iz člana 28. stav 1. tačka 4) ovog zakona moraju biti fiskalno obeleženi kada se stavljaju u promet, isporučuju ili koriste uz oslobođenje od akcize, sniženi nivo oporezivanja, refakciju, povraćaj ili drugi povlašćeni akcizni tretman zbog namene korišćenja.

Fiskalno obeležavanje iz stava 1. ovog člana vrši se dodavanjem zajedničkog fiskalnog markera koji se primenjuje u Evropskoj uniji za gasna ulja i kerozin, kao i boje ili drugog nacionalnog obeležja kada je to propisano.

Fiskalno obeleženi proizvodi iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo za namenu za koju je odobreno oslobođenje, sniženi nivo oporezivanja, refakcija, povraćaj ili drugi povlašćeni akcizni tretman.

Zabranjeno je korišćenje fiskalno obeleženih gasnih ulja i kerozina kao pogonskog goriva za motorna vozila na javnim putevima, osim ako je takvo korišćenje izričito dopušteno ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Zabranjeno je uklanjanje, smanjenje koncentracije, razblaživanje, prikrivanje ili menjanje fiskalnog markera, boje ili drugog propisanog obeležja.

Zabranjeno je stavljanje u promet, držanje, skladištenje, prevoz ili korišćenje gasnih ulja i kerozina koji moraju biti fiskalno obeleženi, ako nisu obeleženi na propisan način, kao i proizvoda kod kojih je marker, boja ili drugo propisano obeležje uklonjeno, razblaženo, prikriveno ili izmenjeno.

Lice koje stavlja u promet, drži, skladišti, prevozi ili koristi fiskalno obeležena gasna ulja i kerozin dužno je da dokaže poreklo, količinu, poreski status i namenu korišćenja tih proizvoda.

Ako se fiskalno obeleženi proizvod koristi, drži, prevozi, stavlja u promet ili skladišti suprotno ovom članu, smatra se da je upotrebljen za namenu za koju se primenjuje redovni nivo oporezivanja, a lice koje ga je koristilo, držalo, prevozilo, prodalo, skladištilo ili njime raspolagalo dužno je da plati razliku akcize, kamatu i druge obaveze u skladu sa ovim zakonom.

Vlada propisuje proizvode koji se obavezno fiskalno obeležavaju, vrstu i količinu fiskalnog markera, boje ili drugog nacionalnog obeležja, način i mesto obeležavanja, slučajeve u kojima obeležavanje nije potrebno, uslove za stavljanje u promet i korišćenje fiskalno obeleženih proizvoda, kao i posebna pravila za označena goriva koja se koriste u poljoprivredne, ribarske, šumarske, grejne ili druge povlašćene namene.

Ministar finansija propisuje način vođenja evidencija, uzimanja uzoraka, laboratorijskog ispitivanja, dokazivanja namenske upotrebe i sprovođenja nadzora nad fiskalno obeleženim proizvodima.

Obračun, poreski period i plaćanje akcize na prirodni gas i električnu energiju

Član 39.

Akciza na prirodni gas i električnu energiju obračunava se na osnovu izdatih računa, očitane potrošnje, odnosno procenjene potrošnje utvrđene u skladu sa propisima o energetici.

Poreski period za prirodni gas i električnu energiju je kalendarski mesec.

Obaveza obračunavanja nastaje danom očitavanja potrošnje ili danom utvrđivanja procenjene potrošnje, ako očitavanje nije izvršeno.

Akciza se iskazuje kao posebna stavka na računu, osim ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na električnu energiju za koju se ostvaruje oslobođenje iz člana 37. ovog zakona, osim u delu koji se odnosi na vođenje evidencija i dokazivanje ispunjenosti uslova za oslobođenje.

Refakcija, povraćaj i posebni postupci za energente

Član 40.

Pravo na refakciju ili povraćaj akcize na energente ostvaruje krajnji korisnik za namene iz čl. 30, 31. i 37. ovog zakona, pod uslovima i u meri propisanoj ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Pravo iz stava 1. ovog člana postoji ako je energent nabavljen od proizvođača, uvoznika ili drugog lica koje po ovom zakonu može zakonito da ga stavi u promet, ako je akciza obračunata i plaćena, ako je podnosilac zahteva platio račun, odnosno fiskalni račun kada je to propisano, i ako raspolaže dokazima o stvarnoj namenskoj upotrebi.

Za energente nabavljene preko ovlašćenog distributera pravo na refakciju ili povraćaj može se ostvariti i na osnovu fiskalnog računa, odnosno drugog propisanog računa i dokaza o plaćanju, ako je iz dokumentacije moguće utvrditi vrstu energenta, količinu i korisnika.

Za poljoprivredne svrhe pravo ostvaruje fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pravno lice i preduzetnik upisan u registar poljoprivrednih gazdinstava, pod uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktom; tim aktom mogu se urediti normativi, količinska ograničenja, maksimalne površine i postupanje nadležnog organa za agrarna plaćanja ili drugog nadležnog organa.

Za industrijsku upotrebu, proizvodnju električne i toplotne energije i druge posebne namene pravo ostvaruje lice koje, prema propisima kojima se uređuje energetika, industrija ili druga odgovarajuća oblast, obavlja delatnost za koju je pravo na refakciju ili povraćaj priznato.

Za iste količine energenata ne može se ostvariti više različitih prava na oslobođenje, sniženje, refakciju, povraćaj ili drugi povlašćeni tretman po istom osnovu.

Vlada bliže uređuje vrste korisnika, uslove, količinska ograničenja i druga materijalna pitanja za ostvarivanje prava iz ovog člana, a ministar finansija propisuje dokaznu dokumentaciju, obrasce zahteva, rokove, način podnošenja i operativnu kontrolu zahteva, po potrebi uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poljoprivredu, energetiku ili drugog nadležnog organa.

Mešovita upotreba, zloupotrebe i posebni uslovi

Član 41.

Kada se energent ili električna energija koriste istovremeno za namene sa različitim poreskim tretmanom, akciza se obračunava srazmerno stvarnoj upotrebi, a ako se ona ne može pouzdano utvrditi, prema pravilima koje propisuje Vlada.

Nije dopušteno stavljanje u promet energenata po nižem nivou oporezivanja za namenu koja ne daje pravo na sniženje ili oslobođenje.

Lice koje koristi energente po nižem nivou oporezivanja suprotno propisanoj nameni dužno je da plati razliku akcize, zateznu kamatu i snosi druge posledice propisane ovim zakonom.

IV.        AKCIZA NA ALKOHOL I ALKOHOLNA PIĆA

Kategorije alkohola i alkoholnih pića

Član 42.

Alkohol i alkoholna pića, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na sledeće kategorije:

1)         pivo;

2)         vino, i to mirno vino i penušavo vino;

3)         ostala fermentisana pića, i to mirna i penušava;

4)         međuproizvode;

5)         etil-alkohol.

Kategorije alkohola i alkoholnih pića iz stava 1. ovog člana određuju se prema tarifnim oznakama nomenklature CT i stvarnoj alkoholnoj jačini po zapremini, merenoj na temperaturi od 20°S.

Razvrstavanje proizvoda iz stava 1. ovog člana vrši se prema pravilima iz ovog zakona, tarifnim oznakama nomenklature i propisima Evropske unije kojima se uređuje struktura akciza na alkohol i alkoholna pića.

Ako se proizvod po svojim svojstvima ne može pouzdano svrstati u jednu od kategorija iz stava 1. ovog člana, razvrstava se u kategoriju koja odgovara njegovom stvarnom sastavu, sadržaju alkohola, načinu proizvodnje i pravilima prava Evropske unije.

Pivo

Član 43.

Pivom, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)         svaki proizvod iz tarifne oznake nomenklature CT 2203 koji ima stvarnu alkoholnu jačinu veću od 0,5% vol;

2)         svaki proizvod koji je mešavina piva i bezalkoholnih pića iz tarifne oznake nomenklature CT 2206, ako ima stvarnu alkoholnu jačinu veću od 0,5% vol.

Akciza na pivo plaća se na osnovicu koju čini jedan hektolitar gotovog proizvoda na svakih 1% stvarne alkoholne jačine po zapremini, u iznosu od 660,00 dinara.

Na pivo u pakovanju različitom od jednog hektolitra akciza se obračunava srazmerno količini gotovog proizvoda i procentu stvarne alkoholne jačine.

Vino

Član 44.

Mirnim vinom, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2204 i 2205, osim penušavog vina iz stava 2. ovog člana, koji imaju:

1)         stvarnu alkoholnu jačinu veću od 1,2% vol, a ne veću od 15% vol, pod uslovom da je alkohol u gotovom proizvodu u celini fermentisanog porekla;

2)         stvarnu alkoholnu jačinu veću od 15% vol, a ne veću od 18% vol, pod uslovom da su proizvedeni bez obogaćivanja i da je alkohol u gotovom proizvodu u celini fermentisanog porekla.

Penušavim vinom, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2204 10, 2204 21 06, 2204 21 07, 2204 21 08, 2204 21 09, 2204 29 10 i 2205, odnosno iz odgovarajućih tarifnih oznaka nomenklature CT koje zamenjuju navedene oznake u skladu sa propisima kojima se uređuje Carinska tarifa Republike Srbije i Kombinovana nomenklatura Evropske unije, a koji:

1)         su u bocama zatvorenim čepom u obliku pečurke pričvršćenim na poseban način ili imaju, zbog rastvorenog ugljen-dioksida, povišeni pritisak od tri bara ili više;

2)         imaju stvarnu alkoholnu jačinu veću od 1,2% vol, a ne veću od 15% vol, pod uslovom da je alkohol u gotovom proizvodu u celini fermentisanog porekla.

Na mirno vino i penušavo vino akciza se plaća u iznosu od 0 dinara po hektolitru gotovog proizvoda.

Na status malog nezavisnog proizvođača vina i godišnju potvrdu za tog proizvođača primenjuju se odredbe čl. 50 i 53 ovog zakona.

Ostala fermentisana pića i međuproizvodi

Član 45.

Ostalim mirnim fermentisanim pićima, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2204 i 2205 koji nisu obuhvaćeni članom 44. ovog zakona;

2)         proizvodi iz tarifne oznake nomenklature CT 2206 koji nisu obuhvaćeni članom 43. ovog zakona i stavom 2. ovog člana, ako imaju stvarnu alkoholnu jačinu veću od 1,2% vol, a ne veću od 10% vol, odnosno veću od 10% vol, a ne veću od 15% vol, pod uslovom da je alkohol u gotovom proizvodu u celini fermentisanog porekla.

Ostalim penušavim fermentisanim pićima, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2206 00 31 i 2206 00 39, kao i proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2204 10, 2204 21 06, 2204 21 07, 2204 21 08, 2204 21 09, 2204 29 10 i 2205 koji nisu obuhvaćeni članom 44. ovog zakona, a koji:

1)         su u bocama zatvorenim čepom u obliku pečurke pričvršćenim na poseban način ili imaju, zbog rastvorenog ugljen-dioksida, povišeni pritisak od tri bara ili više;

2)         imaju stvarnu alkoholnu jačinu veću od 1,2% vol, a ne veću od 13% vol, odnosno veću od 13% vol, a ne veću od 15% vol, pod uslovom da je alkohol u gotovom proizvodu u celini fermentisanog porekla.

Na ostala mirna fermentisana pića i ostala penušava fermentisana pića akciza se plaća u iznosu od 0 dinara po hektolitru gotovog proizvoda.

Na status malog nezavisnog proizvođača ostalih fermentisanih pića i godišnju potvrdu za tog proizvođača primenjuju se odredbe čl. 51 i 53 ovog zakona.

Međuproizvodima smatraju se proizvodi sa stvarnom alkoholnom jačinom većom od 1,2% vol, a ne većom od 22% vol, iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2204, 2205 i 2206, koji nisu obuhvaćeni odredbama ovog zakona o pivu, vinu i ostalim fermentisanim pićima.

Međuproizvodima se, u smislu ovog zakona, smatraju i:

1)         ostala mirna fermentisana pića iz stava 1. ovog člana sa stvarnom alkoholnom jačinom većom od 5,5% vol, ako alkohol u gotovom proizvodu nije u celini fermentisanog porekla;

2)         ostala penušava fermentisana pića iz stava 2. ovog člana sa stvarnom alkoholnom jačinom većom od 8,5% vol, ako alkohol u gotovom proizvodu nije u celini fermentisanog porekla.

Akciza na međuproizvode plaća se na osnovicu koju čini jedan hektolitar gotovog proizvoda, u iznosu od 5.310,00 dinara.

Na međuproizvode u pakovanju različitom od jednog hektolitra akciza se obračunava srazmerno količini gotovog proizvoda.

Na međuproizvode se ne primenjuje poseban režim sniženih stopa za male nezavisne proizvođače.

Etil-alkohol

Član 46.

Etil-alkoholom, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1)         svi proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2207 i 2208 sa stvarnom alkoholnom jačinom većom od 1,2% vol, čak i kada su deo proizvoda koji se razvrstava u drugo poglavlje nomenklature CT;

2)         proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2204, 2205 i 2206 sa stvarnom alkoholnom jačinom većom od 22% vol;

3)         pitke alkoholne tečnosti koje sadrže proizvode iz tač. 1) i 2) ovog stava, bez obzira da li su u rastvoru ili ne.

Na etil-alkohol i alkohol sadržan u drugim pićima koja se prema ovom zakonu ne oporezuju kao pivo, vino, ostala fermentisana pića ili međuproizvodi, plaća se akciza na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola na temperaturi od 20°C, u iznosu od 64.900,00 dinara.

Akciza se obračunava tako što se osnovica iz stava 2. ovog člana množi količinom čistog alkohola sadržanog u gotovom proizvodu.

Snižene stope za male nezavisne proizvođače alkoholnih pića i proizvode niže jačine

Član 47.

Snižene stope akcize mogu se primeniti na alkohol i alkoholna pića proizvedena od strane malih nezavisnih proizvođača, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Snižene stope iz stava 1. ovog člana mogu se primeniti na:

1)         pivo proizvedeno u maloj nezavisnoj pivari;

2)         vino proizvedeno od strane malog nezavisnog proizvođača vina;

3)         ostala fermentisana pića proizvedena od strane malog nezavisnog proizvođača ostalih fermentisanih pića;

4)         etil-alkohol proizveden u maloj destileriji.

Snižena stopa iz stava 2. ovog člana ne može biti niža od 50% standardne stope akcize propisane za odgovarajuću kategoriju alkoholnih pića.

Ako je za vino ili ostala fermentisana pića propisana stopa akcize od 0 dinara po hektolitru gotovog proizvoda, status malog nezavisnog proizvođača vina, odnosno malog nezavisnog proizvođača ostalih fermentisanih pića koristi se radi izdavanja godišnje potvrde, priznavanja statusa proizvođača i primene pravila o kretanju proizvoda u skladu sa ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Snižene stope iz ovog člana ne primenjuju se na međuproizvode.

Mali nezavisni proizvođač alkoholnih pića iz ovog člana mora biti pravno i ekonomski nezavisan od drugog proizvođača iste kategorije alkoholnih pića, koristiti proizvodne prostore fizički odvojene od prostora drugog proizvođača iste kategorije i ne sme proizvoditi po licenci.

Na pivo iz člana 43. ovog zakona sa stvarnom alkoholnom jačinom većom od 0,5% vol, a ne većom od 3,5% vol, može se primeniti snižena stopa akcize u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Proizvodnja etil-alkohola, odnosno jakog alkoholnog pića za sopstvenu potrošnju

Član 48.

Akciza se ne plaća na etil-alkohol, odnosno jako alkoholno piće, koje fizičko lice proizvede za sopstvenu potrošnju, do količine od 100 litara čistog alkohola godišnje po proizvođaču.

Proizvodnjom za sopstvenu potrošnju, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se proizvodnja etil-alkohola, odnosno jakog alkoholnog pića, koju fizičko lice vrši za sopstvene potrebe, potrebe članova svog domaćinstva ili svojih gostiju, pod uslovom da se tako proizvedeni proizvod ne prodaje, ne ustupa uz naknadu, ne koristi u ugostiteljskoj, turističkoj, proizvodnoj, trgovinskoj ili drugoj privrednoj delatnosti i ne stavlja u promet.

Fizičko lice iz ovog člana ne smatra se malim nezavisnim proizvođačem alkoholnih pića u smislu čl. 47. do 53 ovog zakona i za proizvodnju iz ovog člana ne izdaje se godišnja potvrda iz člana 53 ovog zakona.

Ako fizičko lice proizvede količinu veću od količine iz stava 1. ovog člana, akciza se plaća na količinu koja prelazi propisani limit, osim ako se iz okolnosti slučaja utvrdi da se proizvodnja vrši u komercijalne svrhe, kada se akciza plaća na ukupno proizvedenu količinu.

Ako se etil-alkohol, odnosno jako alkoholno piće iz stava 1. ovog člana proda, ustupi uz naknadu, koristi u komercijalne svrhe ili stavi u promet, smatra se da je proizvod stavljen u promet danom prodaje, ustupanja, korišćenja ili drugog stavljanja u promet, a lice koje je izvršilo tu radnju dužno je da obračuna i plati akcizu u skladu sa članom 46. ovog zakona, uz primenu kaznenih i drugih mera propisanih ovim zakonom. Vlada bliže uređuje način prijavljivanja proizvodnje iz ovog člana,

evidencije, dokazivanje proizvedene količine, kontrolu uređaja za proizvodnju, kao i druga pitanja od značaja za sprečavanje zloupotrebe oslobođenja.

Mala nezavisna pivara

Član 49.

Malom nezavisnom pivarom, u smislu ovog zakona, smatra se proizvođač piva koji je pravno i ekonomski nezavisan od drugog proizvođača piva, koristi proizvodne prostore fizički odvojene od prostora drugog proizvođača piva, ne proizvodi po licenci i čija ukupna godišnja proizvodnja ne prelazi 100.000 hektolitara piva.

Ako dve ili više malih nezavisnih pivara sarađuju u proizvodnji, a njihova ukupna godišnja proizvodnja ne prelazi 100.000 hektolitara piva, mogu se smatrati jednom malom nezavisnom pivarom, pod uslovima propisanim propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Na pivo proizvedeno u maloj nezavisnoj pivari može se primeniti snižena stopa akcize koja ne može biti niža od 50% standardne stope propisane članom 43. ovog zakona.

Mala nezavisna pivara dužna je da vodi evidenciju o ukupnoj godišnjoj proizvodnji piva i da, na zahtev nadležnog organa, dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za primenu snižene stope.

Mali nezavisni proizvođač vina

Član 50.

Malim nezavisnim proizvođačem vina, u smislu ovog zakona, smatra se proizvođač vina koji je pravno i ekonomski nezavisan od drugog proizvođača vina, koristi proizvodne prostore fizički odvojene od prostora drugog proizvođača vina, ne proizvodi po licenci i čija ukupna godišnja proizvodnja vina ne prelazi 1.000 hektolitara.

Na vino proizvedeno od strane malog nezavisnog proizvođača vina može se primeniti snižena stopa akcize u skladu sa članom 47. ovog zakona.

Ako se na mirno vino i penušavo vino primenjuje stopa akcize od 0 dinara po hektolitru gotovog proizvoda, status malog nezavisnog proizvođača vina koristi se radi izdavanja godišnje potvrde, priznavanja statusa proizvođača i primene pravila o kretanju proizvoda, u skladu sa ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Mali nezavisni proizvođač vina dužan je da vodi evidenciju o ukupnoj godišnjoj proizvodnji vina i da, na zahtev nadležnog organa, dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog člana.

Mali nezavisni proizvođač ostalih fermentisanih pića

Član 51.

Malim nezavisnim proizvođačem ostalih fermentisanih pića, u smislu ovog zakona, smatra se proizvođač ostalih fermentisanih pića koji je pravno i ekonomski nezavisan od drugog proizvođača ostalih fermentisanih pića, koristi proizvodne prostore fizički odvojene od prostora drugog proizvođača ostalih fermentisanih pića, ne proizvodi po licenci i čija ukupna godišnja proizvodnja ostalih fermentisanih pića ne prelazi 15.000 hektolitara.

Na ostala fermentisana pića proizvedena od strane malog nezavisnog proizvođača ostalih fermentisanih pića može se primeniti snižena stopa akcize u skladu sa članom 47. ovog zakona.

Ako se na ostala fermentisana pića primenjuje stopa akcize od 0 dinara po hektolitru gotovog proizvoda, status malog nezavisnog proizvođača ostalih fermentisanih pića koristi se radi izdavanja godišnje potvrde, priznavanja statusa proizvođača i primene pravila o kretanju proizvoda, u skladu sa ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Mali nezavisni proizvođač ostalih fermentisanih pića dužan je da vodi evidenciju o ukupnoj godišnjoj proizvodnji ostalih fermentisanih pića i da, na zahtev nadležnog organa, dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog člana.

Mala destilerija

Član 52.

Malom destilerijom, u smislu ovog zakona, smatra se proizvođač etil-alkohola koji je pravno i ekonomski nezavisan od drugog proizvođača etil-alkohola, ne proizvodi po licenci i čija ukupna godišnja proizvodnja ne prelazi 10 hektolitara čistog alkohola.

Na etil-alkohol proizveden u maloj destileriji može se primeniti snižena stopa akcize koja ne može biti niža od 50% standardne stope propisane članom 46. ovog zakona.

Mala destilerija dužna je da vodi evidenciju o ukupnoj godišnjoj proizvodnji čistog alkohola i da, na zahtev nadležnog organa, dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za primenu snižene stope.

Godišnja potvrda za male nezavisne proizvođače alkoholnih pića

Član 53.

Na zahtev malog nezavisnog proizvođača alkoholnih pića iz čl. 49, 50, 51 i 52 ovog zakona, nadležni organ izdaje godišnju potvrdu o ukupnoj godišnjoj proizvodnji i ispunjenosti uslova za status malog nezavisnog proizvođača.

Godišnja potvrda iz stava 1. ovog člana naročito sadrži podatke o:

1)         proizvođaču;

2)         kategoriji alkoholnog pića na koju se potvrda odnosi;

3)         ukupnoj godišnjoj proizvodnji;

4)         ispunjenosti uslova pravne i ekonomske nezavisnosti;

5)         periodu na koji se potvrda odnosi;

6)         druge podatke propisane propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Godišnja potvrda izdata od strane nadležnog organa druge države članice priznaje se u Republici Srbiji u skladu sa propisima Evropske unije.

Podatak o godišnjoj potvrdi, odnosno odgovarajuća oznaka samopotvrđivanja kada je to dopušteno propisima Evropske unije, unosi se u elektronski administrativni dokument, elektronski pojednostavljeni administrativni dokument ili drugi dokument koji prati kretanje proizvoda, u skladu sa propisima Evropske unije i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Vlada bliže uređuje postupak izdavanja godišnje potvrde, sadržinu potvrde, način dokazivanja godišnje proizvodnje, način priznavanja potvrda izdatih u drugim državama članicama, uslove za samopotvrđivanje kada je ono dopušteno propisima Evropske unije, kao i druga pitanja od značaja za primenu ovog člana.

Oslobođenja od akcize na alkohol i alkoholna pića

Član 54.

Od akcize se oslobađaju:

1)         etil-alkohol koji se stavlja u promet u obliku potpuno denaturisanog etil-alkohola, ako je:

(1)        potpuno denaturisan u skladu sa zahtevima propisanim za Republiku Srbiju, uključujući etil-alkohol koji se uvozi iz treće države i stavlja u slobodan promet u Republici Srbiji; ili

(2)        potpuno denaturisan u skladu sa zahtevima države članice Evropske unije u kojoj je stavljen u promet, ako su ti zahtevi prijavljeni i odobreni u skladu sa propisima Evropske unije;

2)         delimično denaturisani etil-alkohol koji se koristi kao deo proizvodnog postupka proizvoda koji nije namenjen za ljudsku potrošnju, ako je denaturisan u skladu sa zahtevima propisanim za tu namenu i ako je:

(1)        ugrađen u takav proizvod; ili

(2)        upotrebljen za održavanje ili čišćenje opreme koja se koristi u tom proizvodnom postupku;

3)         alkohol i alkoholna pića koji se koriste za proizvodnju sirćeta iz tarifne oznake nomenklature CT 2209;

4)         alkohol i alkoholna pića koji se koriste za proizvodnju lekova, u skladu sa propisima kojima se uređuju lekovi;

5)         alkohol i alkoholna pića koji se koriste za proizvodnju aroma za pripremu prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića sa stvarnom alkoholnom jačinom koja ne prelazi 1,2% vol;

6)         alkohol i alkoholna pića koji se koriste neposredno ili kao sastojak poluproizvoda za proizvodnju prehrambenih proizvoda, punjenih ili nepunjenih, pod uslovom da sadržaj alkohola u gotovom proizvodu ne prelazi:

(1)        8,5 litara čistog alkohola na 100 kilograma proizvoda, za čokolade; i

(2)        5 litara čistog alkohola na 100 kilograma proizvoda, za druge prehrambene proizvode.

Na komercijalna kretanja potpuno denaturisanog etil-alkohola iz stava 1. tačka

1)         ovog člana između država članica Evropske unije primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje kretanje harmonizovanih akciznih dobara nakon stavljanja u promet, u skladu sa propisima Evropske unije.

Na kretanje delimično denaturisanog etil-alkohola iz stava 1. tačka 2) ovog člana, koji još nije ugrađen u proizvod koji nije namenjen za ljudsku potrošnju, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje kretanje harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize, u skladu sa propisima Evropske unije.

Oslobođenja iz stava 1. tačka 2) do 6) ovog člana ostvaruju se preko oslobođenog korisnika, povraćajem plaćene akcize ili drugim postupkom izričito propisanim ovim zakonom, u zavisnosti od prirode proizvoda, načina njegove upotrebe i potrebe obezbeđenja poreske kontrole.

Ministar finansija bliže propisuje uslove, način dokazivanja namene, postupak ostvarivanja oslobođenja i povraćaja iz ovog člana, sadržinu evidencija, dokumentaciju i druga pitanja od značaja za primenu ovog člana.

Denaturisani etil-alkohol

Član 55.

Denaturisanim etil-alkoholom, u smislu ovog zakona, smatra se etil-alkohol koji je u postupku proizvodnje onečišćen propisanim sredstvima za denaturisanje u propisanim količinama, tako da se ta sredstva daljom preradom ne mogu lako ukloniti, odnosno tako da se ne može proizvesti etil-alkohol pogodan za ljudsku potrošnju.

Potpuno denaturisanim etil-alkoholom smatra se etil-alkohol koji je denaturisan sredstvima i na način propisanim za potpuno denaturisanje.

Delimično denaturisanim etil-alkoholom smatra se etil-alkohol koji je denaturisan sredstvima i na način propisanim za određenu namenu u proizvodnji proizvoda koji nisu namenjeni za ljudsku potrošnju.

Denaturisanje etil-alkohola može se vršiti samo u akciznom skladištu ovlašćenog držaoca akciznog skladišta koji je dobio odobrenje nadležnog organa za denaturisanje etil-alkohola.

Akcizno skladište u kojem se vrši denaturisanje etil-alkohola mora biti opremljeno uređajima, opremom i uslovima koji obezbeđuju da se denaturisanje vrši propisanim sredstvima, u propisanim količinama i na propisani način.

Denaturisani etil-alkohol u akciznom skladištu mora se držati odvojeno od nedenaturisanog etil-alkohola i na način koji omogućava utvrđivanje njegove količine, vrste denaturisanja, poreskog statusa i namene.

Ovlašćeni držalac akciznog skladišta koji vrši denaturisanje etil-alkohola dužan je da vodi posebnu evidenciju o denaturisanju, koja naročito sadrži podatke o:

1)         količini etil-alkohola upotrebljenog za denaturisanje;

2)         vrsti i količini sredstava upotrebljenih za denaturisanje;

3)         količini proizvedenog denaturisanog etil-alkohola;

4)         količini otpremljenog denaturisanog etil-alkohola;

5)         licima kojima je denaturisani etil-alkohol otpremljen ili isporučen;

6)         drugim podacima od značaja za proveru pravilne primene oslobođenja od akcize.

Zabranjeno je potpuno ili delimično uklanjanje sredstava za denaturisanje, umanjenje njihovog dejstva ili svako drugo postupanje kojim se denaturisani etil-alkohol čini pogodnim za ljudsku potrošnju.

Ministar finansija bliže propisuje:

1)         sredstva, količine i postupke potpunog i delimičnog denaturisanja etil-alkohola koji se proizvodi u Republici Srbiji ili uvozi u Republiku Srbiju;

2)         uslove i postupak za izdavanje, izmenu, prestanak važenja i oduzimanje odobrenja za denaturisanje etil-alkohola;

3)         uslove koje mora da ispunjava akcizno skladište u kojem se vrši denaturisanje etil-alkohola;

4)         način držanja, razdvajanja i obeležavanja denaturisanog etil-alkohola u akciznom skladištu;

5)         sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 7. ovog člana;

6)         način nadzora, uzimanja uzoraka i dokazivanja pravilnog denaturisanja;

7)         druga pitanja od značaja za primenu ovog člana.

Merenje, evidencije i deklarisanje

Član 56.

Proizvođač, uvoznik i ovlašćeni držalac akciznog skladišta dužan je da vodi evidenciju o vrsti proizvoda, sadržaju alkohola, količini gotovog proizvoda, količini čistog alkohola, gubicima i drugim podacima propisanim ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Za denaturisani etil-alkohol vodi se i posebna evidencija iz člana 55 ovog zakona.

Mali nezavisni proizvođači alkoholnih pića iz čl. 49, 50, 51 i 52 ovog zakona dužni su da vode evidenciju o ukupnoj godišnjoj proizvodnji, po kategoriji proizvoda, na način propisan propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Sadržaj alkohola, stepen fermentacije, prisustvo dodatog alkohola i druga svojstva proizvoda utvrđuju se u skladu sa propisima o kvalitetu hrane i metodama ispitivanja koje propisuje ministar finansija, uz saglasnost ministra nadležnog za poljoprivredu.

Usklađivanje sa minimalnim stopama Evropske unije

Član 57.

Ako bi primena stopa iz čl. 43, 45. i 46. ovog zakona dovela do oporezivanja nižeg od minimuma propisanog pravom Evropske unije, primeniće se viši dinarski iznos utvrđen u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Primena sniženih stopa iz čl. 47. do 52 ovog zakona ne može dovesti do oporezivanja nižeg od nivoa dopuštenog propisima Evropske unije za odgovarajuću kategoriju alkoholnih pića.

Vlada može, u okviru granica propisanih pravom Evropske unije, odobriti teritorijalna i druga posebna odstupanja samo ako su Republika Srbija ili određeni region ovlašćeni na takvo odstupanje aktom Evropske unije.

V.         AKCIZA NA DUVANSKE PRERAĐEVINE

Duvanske prerađevine

lan 58.

Duvanske prerađevine, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1)         cigarete iz tarifne oznake nomenklature CT 2402 20;

2)         cigare i cigarilosi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2402 10;

3)         sitno rezani duvan za savijanje cigareta iz tarifne oznake nomenklature CT 2403;

4)         ostali duvan za pušenje iz tarifne oznake nomenklature CT 2403.

Kategorije proizvoda iz stava 1. ovog člana tumače se u skladu sa Direktivom 2011/64/EU o strukturi i stopama akciza na duvanske prerađevine, uključujući sve njene izmene i dopune.

Na proizvode iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe ovog poglavlja kao transpozicija relevantnih pravila Evropske unije o strukturi i stopama akcize na duvanske prerađevine.

Nesagorevajući duvan, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, nikotinske vrećice, biljni proizvodi za pušenje, odnosno zagrevanje, proizvodi za vodenu lulu i drugi srodni proizvodi koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ovog člana oporezuju se kao posebne nacionalne akcize, u skladu sa poglavljem VI. ovog zakona.

Cigarete

Član 59.

Cigaretama, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1)         svici duvana koji se mogu pušiti u datom stanju i koji se ne svrstavaju u cigare ili cigarilose u smislu ovog zakona;

2)         svici duvana koji se na jednostavan, neindustrijski način stavljaju u papirne tube za cigarete;

3)         svici duvana koji se na jednostavan, neindustrijski način uvijaju u papir za savijanje cigareta.

Za potrebe obračuna akcize, svitak duvana iz stava 1. ovog člana smatra se:

1)         jednom cigaretom, ako njegova dužina, bez filtera ili muštikle, nije veća od 8 cm;

2)         dvema cigaretama, ako je njegova dužina, bez filtera ili muštikle, veća od 8 cm, ali nije veća od 11 cm;

3)         trima cigaretama, ako je njegova dužina, bez filtera ili muštikle, veća od 11 cm, ali nije veća od 14 cm.

Za svaki naredni započeti raspon od tri centimetra dužine svitka duvana, bez filtera ili muštikle, broj cigareta iz stava 2. ovog člana uvećava se za jedan.

Cigaretama se smatraju i proizvodi koji se u celini ili delimično sastoje od materija koje nisu duvan, ako ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, osim proizvoda koji ne sadrže duvan i koji se koriste isključivo u medicinske svrhe.

Cigare i cigarilosi

Član 60.

Cigarama i cigarilosima, u smislu ovog zakona, smatraju se svici duvana koji se, s obzirom na svoja svojstva i uobičajena očekivanja potrošača, mogu pušiti u datom stanju, ako su:

1)         sa spoljnim omotačem od prirodnog duvana; ili

2)         punjeni mešavinom rezanog duvana, sa spoljnim omotačem uobičajene boje cigare od rekonstituisanog duvana, koji u potpunosti pokriva proizvod, uključujući, kada je to primenljivo, filter, ali ne i muštiklu kod cigara sa muštiklom, pod uslovom da jedinična masa proizvoda, bez filtera ili muštikle, nije manja od 2,3 grama i nije veća od 10 grama, i da je obim proizvoda na najmanje jednoj trećini njegove dužine najmanje 34 mm.

Cigarama i cigarilosima smatraju se i proizvodi koji delimično sadrže materije koje nisu duvan, ako ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

Duvan za pušenje

Član 61.

Duvanom za pušenje, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)         duvan koji je rezan ili na drugi način usitnjen, iskidan ili presovan u blokove i koji se može pušiti bez dalje industrijske obrade;

2)         duvanski otpaci koji su namenjeni za prodaju u trgovini na malo, koji se mogu pušiti i koji se ne svrstavaju u cigarete, cigare ili cigarilose u smislu ovog zakona.

Duvanskim otpacima iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatraju se ostaci listova duvana i nusproizvodi nastali preradom duvana ili proizvodnjom, obradom ili preradom duvanskih prerađevina.

Sitno rezanim duvanom za savijanje cigareta, u smislu ovog zakona, smatra se duvan za pušenje kod kojeg, s obzirom na ukupnu masu duvanskih čestica, više od 25% duvanskih čestica ima širinu reza manju od 1,5 milimetara.

Sitno rezanim duvanom za savijanje cigareta može se smatrati i duvan za pušenje kod kojeg više od 25% duvanskih čestica ima širinu reza od 1,5 milimetara ili veću, ako je prodat ili namenjen za prodaju za savijanje cigareta.

Ostalim duvanom za pušenje smatra se duvan za pušenje koji nije sitno rezani duvan za savijanje cigareta u smislu st. 3. i 4. ovog člana.

Duvanom za pušenje smatraju se i proizvodi koji se u celini ili delimično sastoje od materija koje nisu duvan, ako ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, osim proizvoda koji ne sadrže duvan i koji se koriste isključivo u medicinske svrhe.

Specifična akciza na cigarete

Član 62.

Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se specifična akciza po pakovanju od 20 komada, i to:

1)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2026. godine - 108,40 din/pak;

2)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2027. godine - 109,90 din/pak;

3)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2027. godine - 111,40 din/pak;

4)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2028. godine - 112,90 din/pak;

5)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2028. godine - 114,40 din/pak;

6)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2029. godine - 115,90 din/pak;

7)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2029. godine - 117,40 din/pak;

8)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2030. godine - 118,90 din/pak;

9)         od 1. jula 2030. godine - 120,40 din/pak.

Na cigarete u pakovanju različitom od pakovanja od 20 komada akciza se plaća srazmerno pakovanju.

Za potrebe primene ovog člana, broj cigareta utvrđuje se u skladu sa članom 59 ovog zakona.

Proporcionalna akciza na cigarete

Član 63.

Na cigarete iz člana 62. ovog zakona, pored specifične akcize, plaća se i proporcionalna akciza po stopi od 33% od maloprodajne cene cigareta.

Maloprodajnu cenu cigareta određuje proizvođač, odnosno uvoznik, u skladu sa ovim zakonom.

Proporcionalna akciza iz stava 1. ovog člana obračunava se na maloprodajnu cenu cigareta koja uključuje akcizu, porez na dodatu vrednost i druge javne dažbine koje ulaze u maloprodajnu cenu.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena, odnos specifične akcize i minimalna akciza na cigarete

Član 64.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena cigareta izračunava se na osnovu ukupne vrednosti svih cigareta puštenih u promet u Republici Srbiji po maloprodajnim cenama, uključujući sve poreze, i ukupne količine tih cigareta puštenih u promet u prethodnoj kalendarskoj godini.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje prosečnu ponderisanu maloprodajnu cenu cigareta najkasnije do 1. marta tekuće godine, na osnovu podataka za prethodnu kalendarsku godinu.

Ukupna akciza na cigarete, koju čine specifična akciza iz člana 62. ovog zakona i proporcionalna akciza iz člana 63. ovog zakona, ne može biti niža od:

1)         60% prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta; i

2)         dinarske protivvrednosti od 90 evra na 1.000 cigareta, utvrđene u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. tačka 1) ovog člana, uslov od 60% prosečne ponderisane maloprodajne cene ne primenjuje se ako ukupna akciza na cigarete iznosi najmanje dinarsku protivvrednost od 115 evra na 1.000 cigareta, utvrđenu u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Ako je zbir specifične i proporcionalne akcize na cigarete niži od minimalnog iznosa iz st. 3. i 4. ovog člana, plaća se minimalna akciza na cigarete.

 

Minimalnu akcizu na cigarete utvrđuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće radi očuvanja usklađenosti sa minimalnim nivoima oporezivanja propisanim pravom Evropske unije.

Specifična akciza na cigarete mora biti utvrđena tako da, u odnosu na ukupno poresko opterećenje cigareta iz prosečne ponderisane maloprodajne cene, ne bude niža od 7,5% niti viša od 76,5%.

Ukupno poresko opterećenje iz stava 7. ovog člana čini zbir specifične akcize, proporcionalne akcize i poreza na dodatu vrednost obračunatog na prosečnu ponderisanu maloprodajnu cenu cigareta.

Ako se prilikom godišnjeg utvrđivanja prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta utvrdi da specifična akciza iz člana 62. ovog zakona nije u granicama iz stava 7. ovog člana, Vlada predlaže usklađivanje iznosa specifične akcize u skladu sa zakonom kojim se menja ovaj zakon.

Odredbe ovog člana primenjuju se bez uticaja na iznose specifične akcize propisane članom 62. ovog zakona, osim ako bi njihova primena dovela do oporezivanja nižeg od minimalnog nivoa propisanog pravom Evropske unije.

Cigare i cigarilosi

Član 65.

Na cigare i cigarilose plaća se akciza u iznosu od 30,48 dinara po komadu.

Ako bi primena stava 1. ovog člana dovela do oporezivanja nižeg od minimuma propisanog pravom Evropske unije, primeniće se viši dinarski iznos utvrđen u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Minimalni nivo akcize na cigare i cigarilose ne može biti niži od:

1)         5% maloprodajne cene cigara i cigarilosa, uključujući sve poreze; ili

2)         dinarske protivvrednosti od 12 evra na 1.000 komada, odnosno po kilogramu, utvrđene u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Na cigare i cigarilose u pakovanju različitom od 1.000 komada akciza se obračunava srazmerno broju komada.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje minimalnu akcizu na cigare i cigarilose najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće radi očuvanja usklađenosti sa minimalnim nivoima oporezivanja propisanim pravom Evropske unije.

Sitno rezani duvan za savijanje cigareta i ostali duvan za pušenje

Član 66.

Na sitno rezani duvan za savijanje cigareta plaća se akciza po stopi od 50% od maloprodajne cene po kilogramu.

Ako je akciza obračunata u skladu sa stavom 1. ovog člana niža od minimalne akcize na sitno rezani duvan za savijanje cigareta, plaća se minimalna akciza.

Minimalna akciza na sitno rezani duvan za savijanje cigareta ne može biti niža od:

1)         50% prosečne ponderisane maloprodajne cene sitno rezanog duvana za savijanje cigareta; ili

2)         dinarske protivvrednosti od 60 evra po kilogramu, utvrđene u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena sitno rezanog duvana za savijanje cigareta izračunava se na osnovu ukupne vrednosti svih količina sitno rezanog duvana za savijanje cigareta puštenih u promet u Republici Srbiji po maloprodajnim cenama, uključujući sve poreze, i ukupne količine tog duvana puštene u promet u prethodnoj kalendarskoj godini.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje prosečnu ponderisanu maloprodajnu cenu i minimalnu akcizu na sitno rezani duvan za savijanje cigareta najkasnije do 1. marta tekuće godine, na osnovu podataka za prethodnu kalendarsku godinu.

Na ostali duvan za pušenje plaća se akciza po stopi od 43% od maloprodajne cene po kilogramu.

Ako je akciza obračunata u skladu sa stavom 6. ovog člana niža od minimalne akcize na ostali duvan za pušenje, plaća se minimalna akciza.

Minimalna akciza na ostali duvan za pušenje ne može biti niža od:

1)         20% maloprodajne cene ostalog duvana za pušenje, uključujući sve poreze; ili

2)         dinarske protivvrednosti od 22 evra po kilogramu, utvrđene u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje minimalnu akcizu iz st. 3. i 8. ovog člana najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće radi očuvanja usklađenosti sa minimalnim nivoima oporezivanja propisanim pravom Evropske unije.

Maloprodajne cene, prijava i objavljivanje

Član 67.

Maloprodajne cene cigareta, cigara, cigarilosa, sitno rezanog duvana za savijanje cigareta i ostalog duvana za pušenje određuju proizvođači, odnosno uvoznici tih proizvoda.

Maloprodajne cene prijavljuju se Ministarstvu finansija pre podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica, odnosno pre stavljanja proizvoda u promet, i objavljuju se na način koji propiše Vlada.

Prodaja duvanskih prerađevina po maloprodajnim cenama koje se razlikuju od prijavljenih i objavljenih cena nije dozvoljena.

Ako maloprodajna cena nije prijavljena ili objavljena u skladu sa ovim članom, proporcionalna akciza obračunava se na osnovu najviše prijavljene i objavljene maloprodajne cene proizvoda iste kategorije, odnosno na drugi način koji propiše Vlada radi sprečavanja izbegavanja plaćanja akcize.

Oslobođenja, povraćaj i usklađenost sa pravilima EU o praćenju kretanja

Član 68.

Duvanske prerađevine namenjene za testiranje kontrole kvaliteta, naučna ispitivanja, uništenje pod službenim nadzorom, ponovno prerađivanje ili izvoz mogu se osloboditi akcize ili se plaćena akciza može vratiti, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Na obeležavanje i praćenje kretanja duvanskih prerađevina primenjuju se, pored ovog zakona, i propisi Evropske unije o jedinstvenom identifikatoru i sigurnosnom obeležju.

Kontrolna akcizna markica i drugi nacionalni fiskalni elementi ne smeju da zaklanjaju, oštećuju ili onemogućavaju čitljivost jedinstvenog identifikatora ili sigurnosnog obeležja propisanih pravom Evropske unije.

VI.        POSEBNE NACIONALNE AKCIZE NA ODREĐENE PROIZVODE

Opšti režim posebnih nacionalnih akciza

Član 69.

Odredbe ovog poglavlja uređuju posebne nacionalne akcize na proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza i koji nisu harmonizovani na nivou Evropske unije.

Posebne nacionalne akcize iz ovog poglavlja ne smatraju se harmonizovanim akcizama i ne mogu se tumačiti na način kojim se proširuje opseg harmonizovanih akciza iz ovog zakona.

Posebne nacionalne akcize iz ovog poglavlja primenjuju se samo u meri u kojoj su u skladu sa propisima Evropske unije.

Statusi i instituti iz poglavlja II. do V: ovog zakona koji su po svojoj prirodi vezani za harmonizovane akcize, a naročito registrovani i ovlašćeni statusi, mesto direktne isporuke i EMCS, ne primenjuju se na proizvode iz ovog poglavlja, dok se opšti instituti poput akcizne dozvole, akciznog skladišta i režima odlaganja plaćanja akcize primenjuju samo kada je to ovim zakonom izričito propisano ili kada je to neophodno radi tehničke interoperabilnosti domaćih sistema i prava Evropske unije.

Ako ovim zakonom za pojedini proizvod nije drugačije propisano, stavljanjem u promet akciznih proizvoda na koje se plaća posebna nacionalna akciza naročito se smatra:

1)         proizvodnja, prerada, obrada, pakovanje ili druga radnja kojom proizvod dobija oblik u kojem se prvi put stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije;

2)         uvoz proizvoda, odnosno stavljanje proizvoda u slobodan promet na teritoriji Republike Srbije;

3)         prijem proizvoda iz inostranstva, uključujući i prijem iz druge države članice Evropske unije, kada se po ovom zakonu akciza plaća u Republici Srbiji;

4)         izlazak proizvoda iz prostora ili režima za koje je po ovom zakonu propisana posebna nacionalna akcizna dozvola ili drugi oblik unutrašnje poreske kontrole;

5)         držanje, skladištenje, prevoz, prodaja, kupovina ili drugo raspolaganje proizvodom za koji lice ne može da dokaže da je posebna nacionalna akciza obračunata, plaćena ili da proizvod zakonito uživa oslobođenje, otpis, otpust, refakciju ili povraćaj;

6)         upotreba proizvoda suprotno odobrenoj nameni kada je ostvareno oslobođenje, refakcija, povraćaj ili drugi povlašćeni tretman.

Materijalni obveznik posebne nacionalne akcize je, u zavisnosti od slučaja iz stava 5. ovog člana, proizvođač, prerađivač, uvoznik, primalac robe iz inostranstva, lice koje proizvod prvo stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno lice koje nezakonito drži, prevozi, prodaje, kupuje ili na drugi način raspolaže proizvodom.

Ako je za određeni proizvod, radnju ili kretanje propisana garancija, garantni dužnik odgovara za naplatu posebne nacionalne akcize do visine obaveze obezbeđene garancijom.

Kada više lica učestvuje u nezakonitom postupanju sa proizvodima iz ovog poglavlja ili raspolaže tim proizvodima znajući ili morajući znati da posebna nacionalna akciza nije obračunata ili plaćena u skladu sa zakonom, ta lica odgovaraju solidarno.

Kada se proizvod na koji je posebna nacionalna akciza već obračunata i plaćena koristi kao reprodukcioni materijal u proizvodnji, preradi ili doradi drugog proizvoda na koji se plaća posebna nacionalna akciza, obveznik ima pravo na srazmerno umanjenje obračunate posebne nacionalne akcize, uključujući i slučaj kada se tako proizvedeni konačni proizvod po ovom zakonu oslobađa od posebne nacionalne akcize, ako po istom osnovu nije već ostvario pravo na refakciju, povraćaj, otpis ili drugo poresko rasterećenje.

Reprodukcionim materijalom, u smislu stava 9. ovog člana, smatra se proizvod koji u procesu dalje proizvodnje ili prerade ulazi u supstancu drugog proizvoda ili predstavlja njegov sastavni deo, u skladu sa ovim zakonom.

Na obračun, prijavu, plaćanje, evidencije, nadzor, oduzimanje, povraćaj, refakciju, otpis i kaznene odredbe za posebne nacionalne akcize shodno se primenjuju opšte odredbe ovog zakona, ako posebnim odredbama ovog poglavlja nije drugačije propisano.

Režim odlaganja plaćanja posebne nacionalne akcize

Član 70.

Obračunavanje i plaćanje posebne nacionalne akcize odlaže se kada se proizvodi na koje se plaća posebna nacionalna akciza otpremaju:

1)         iz proizvodnog pogona proizvođača u njegovo akcizno skladište;

2)         iz akciznog skladišta proizvođača u njegovo drugo akcizno skladište. Režim iz stava 1. ovog člana može se koristiti samo na teritoriji Republike

Srbije i samo za proizvode za koje je to ovim zakonom dopušteno.

Ovlašćeni držalac akciznog skladišta za proizvode iz stava 1. ovog člana može biti proizvođač proizvoda na koje se plaća posebna nacionalna akciza koji je dobio akciznu dozvolu, odnosno posebnu nacionalnu akciznu dozvolu kada je ovim zakonom tako propisano.

Na izdavanje, izmenu, obnovu, suspenziju i oduzimanje dozvole, način i kontrolu otpremanja i dopremanja proizvoda, kao i na vođenje evidencija u akciznom skladištu, shodno se primenjuju opšte odredbe ovog zakona o akciznoj dozvoli, akciznom skladištu, režimu odlaganja plaćanja akcize, evidencijama i nadzoru, ako ovim poglavljem nije drugačije propisano.

Na režim iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se registrovani i ovlašćeni statusi, mesto direktne isporuke, računarski sistem (EMCS), elektronski administrativni dokument (e-AD) i elektronski pojednostavljeni administrativni dokument (e-SAD).

Bliže uslove, način korišćenja režima odlaganja plaćanja posebne nacionalne akcize, postupak kontrole otpremanja i dopremanja proizvoda i sadržinu evidencija propisuje ministar finansija.

Oslobođenja od posebne nacionalne akcize

Član 71.

Posebna nacionalna akciza ne plaća se na akcizne proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza:

1)         koje proizvođač izvozi, odnosno koje proizvođač radi izvoza otprema u carinsko skladište otvoreno u skladu sa carinskim propisima;

2)         koje proizvođač, uvoznik ili drugi obveznik posebne nacionalne akcize prodaje za:

(1)        službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;

(2)        službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;

(3)        lične     potrebe            stranog            osoblja diplomatskih    i           konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;

(4)        lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;

3)         koje proizvođač otprema, odnosno uvoznik smešta, u carinsko skladište otvoreno u skladu sa carinskim propisima, radi prodaje u avionima i brodovima, odnosno radi snabdevanja aviona i brodova koji saobraćaju na linijama ka trećim državama ili trećim teritorijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola, radi prodaje putnicima koji putuju u treću državu ili treću teritoriju, u skladu sa carinskim propisima;

4)         koje je proizvođač, po odobrenju ili na osnovu naloga nadležnog organa, uništio pod službenim nadzorom, a koja su, kada je to ovim zakonom propisano, bila obeležena kontrolnom akciznom markicom ili drugim propisanim obeležjem.

5)         koje fizičko lice koje putuje iz treće države ili treće teritorije unese u ličnom prtljagu na teritoriju Republike Srbije, ako su ti proizvodi nekomercijalnog karaktera, namenjeni ličnoj upotrebi tog lica, članova njegovog domaćinstva ili za poklon, i ako se unose u okviru vrednosnih i količinskih ograničenja propisanih u skladu sa ovim zakonom i carinskim propisima.

6)         koji su sadržani u maloj pošiljci nekomercijalnog karaktera koju fizičko lice iz treće države ili treće teritorije besplatno šalje fizičkom licu u Republici Srbiji, u okviru propisanih vrednosnih i količinskih ograničenja.

Za potrebe ovog člana, izvozom se smatra iznošenje proizvoda sa teritorije Unije u treću državu ili treću teritoriju, u skladu sa carinskim propisima Evropske unije. Otpremanje proizvoda na koje se plaća posebna nacionalna akciza iz Republike Srbije u drugu državu članicu Evropske unije ne smatra se izvozom, ali se može ostvariti oslobođenje, povraćaj ili refakcija plaćene posebne nacionalne akcize ako je dokazano da proizvod nije namenjen potrošnji u Republici Srbiji, pod uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktom, bez uvođenja formalnosti povezanih sa prelaskom granice između država članica Evropske unije.

Oslobođenje iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana ostvaruje se na osnovu carinskih isprava kojima se dokazuje da su proizvodi napustili teritoriju Republike Srbije, odnosno da su otpremljeni pod carinskim nadzorom u skladu sa carinskim propisima.

Oslobođenje iz stava 1. tačka 2. podtač. (1) i (3) ovog člana ostvaruje se pod uslovom reciprociteta, na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za spoljne poslove.

Na oslobođenje iz stava 1. tačka 5) ovog člana shodno se primenjuju pravila iz člana 21 ovog zakona o nekomercijalnom karakteru dobara, ličnom prtljagu, vrednosnim i količinskim ograničenjima i ograničenjima za putnike mlađe od 17 godina.

Vlada propisuje vrednosne limite, količinska ograničenja, vrstu proizvoda na koje se oslobođenje odnosi, način dokazivanja nekomercijalnog karaktera i bliže uslove za ostvarivanje oslobođenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana.

Na oslobođenje iz stava 1. tačka 6) ovog člana shodno se primenjuju pravila iz člana 22 ovog zakona.

Kafa

Član 72.

Kafom, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)         nepržena kafa iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 0901 11 00 00 i 0901 12 00 00;

2)         pržena kafa iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 0901 21 00 00 i 0901 22 00 00;

3)         ljuspice i opne od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 0901 90 10 00;

4)         ekstrakti, esencije i koncentrati od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 2101 11 00 00;

5)         zamene kafe koje sadrže kafu iz tarifne oznake nomenklature CT 0901 90 90 00;

6)         mešavine ekstrakata, esencija i koncentrata od kafe sa prženom cikorijom i ostalim prženim zamenama kafe ili ekstraktima, esencijama i koncentratima tih proizvoda iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 i 2101 30 99 00;

7)         preparati na bazi ekstrakata, esencija i koncentrata od kafe ili na bazi kafe iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 2101 12 92 00 i 2101 12 98 00, kao i preparati koji sadrže kafu, ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 1806 90 70 00;

8)         napici i bezalkoholna pića koja sadrže kafu, ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe iz tarifnog broja CT 2202.

Čokolada i proizvodi slični čokoladi, krem proizvodi, bombonski proizvodi, pekarski proizvodi, praškovi za pudinge i kreme sa dodatkom kafe ne smatraju se kafom u smislu stava 1. ovog člana.

Akciza na kafu plaća se na jedan kilogram neto mase, i to:

1)         nepržena kafa - 115,75 din/kg;

2)         pržena kafa - 144,68 din/kg;

3)         ljuspice i opne od kafe - 159,14 din/kg;

4)         ekstrakti, esencije i koncentrati od kafe - 217,04 din/kg.

Na proizvode iz stava 1. tač. 5) do 8) ovog člana akciza se plaća u iznosu od 434,08 din/kg za jedan kilogram neto mase kafe sadržane u gotovom proizvodu.

Pod proizvodnjom kafe, u smislu ovog zakona, smatraju se prerada, prženje, pakovanje i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe.

Pri obračunu posebne nacionalne akcize na kafu obveznik ima pravo na srazmerno umanjenje obračunate akcize, odnosno na priznavanje prethodno iskazane ili plaćene akcize na kafu koju je nabavio u zemlji ili uvezao, a koja se koristi u fazi proizvodnje, prerade ili pakovanja proizvoda iz ovog člana, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Nesagorevajući duvan

Član 73.

Nesagorevajući duvan je poseban duvanski proizvod iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2404 11 00 10 i 2404 11 00 90, odnosno druge odgovarajuće tarifne oznake nomenklature CT u skladu sa propisima kojima se uređuje Carinska tarifa Republike Srbije, koji sadrži duvan ili rekonstituisani duvan i koji je sačinjen tako da se prilikom upotrebe zagreva, ali ne sagoreva.

Na nesagorevajući duvan plaća se posebna nacionalna akciza po kilogramu duvanske smese, i to:

1)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2026. godine - 110% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta;

2)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2027. godine - 120% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta;

3)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2028. godine - 130% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta;

4)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2029. godine - 140% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta;

5)         od 1. januara 2030. godine - 150% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta.

Tečnosti za punjenje elektronskih cigareta

Član 74.

Tečnostima za punjenje elektronskih cigareta, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2404 12 00 10, 2404 12 00 90 i 2404 19 90 00, odnosno druge odgovarajuće tarifne oznake nomenklature CT u skladu sa propisima kojima se uređuje Carinska tarifa Republike Srbije, koji pri korišćenju elektronske cigarete ili sličnog ličnog električnog uređaja za isparavanje na predviđeni način stvaraju paru za udisanje.

Tečnostima za punjenje elektronskih cigareta smatraju se i proizvodi iz stava 1. ovog člana sadržani u elektronskoj cigareti ili sličnom ličnom električnom uređaju za isparavanje iz tarifne oznake nomenklature CT 8543 40 00 00, kao i u delovima takvog uređaja iz tarifne oznake nomenklature CT 8543 90 00 00, kada se ti proizvodi u skladu sa propisima o carinskom razvrstavanju posebno razvrstavaju kao delovi.

Akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta iz st. 1. i 2. ovog člana plaća se po mililitru, i to:

1)         u periodu do 31. decembra 2026. godine u iznosu od 13,12 din./ml;

2)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2027. godine u iznosu od 14,12 din./ml;

3)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2028. godine u iznosu od 15,12 din./ml;

4)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2029. godine u iznosu od 16,12 din./ml;

5)         od 1. januara 2030. godine u iznosu od 17,12 din./ml.

Nikotinske vrećice

Član 75.

Nikotinskim vrećicama, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifne oznake nomenklature CT 2404 91 90 00, za jednokratnu upotrebu, koji sadrže nikotin ili jedinjenja nikotina i druge sastojke, upakovani u vrećice ili porozne vrećice, namenjeni isključivo oralnoj upotrebi i koji se stavljaju u promet u skladu sa normativima propisanim za tržište Republike Srbije.

Akciza na nikotinske vrećice plaća se na jedan kilogram neto mase sadržane u nikotinskim vrećicama, u iznosu od 5.186,57 din/kg.

Nikotinskim vrećicama u smislu ovog člana ne smatraju se proizvodi koji se, u skladu sa posebnim propisima, stavljaju u promet kao lekovi ili medicinska sredstva namenjena odvikavanju od pušenja ili prestanku korišćenja nikotina.

Biljni proizvodi za pušenje, odnosno zagrevanje i proizvodi za vodenu lulu

Član 76.

Biljni proizvodi za pušenje, odnosno zagrevanje, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2402 90 00 00, 2403 99 90 00, 2404 19 10 00 i 2404 19 90 00, odnosno druge odgovarajuće tarifne oznake nomenklature CT u skladu sa propisima kojima se uređuje Carinska tarifa Republike Srbije, koji su na bazi bilja, trave, voća ili drugih biljnih materija i koji se upotrebljavaju sagorevanjem, odnosno zagrevanjem bez sagorevanja, pod uslovom da nisu obuhvaćeni kao nesagorevajući duvan, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta ili nikotinske vrećice u smislu ovog zakona.

Proizvodi za vodenu lulu, odnosno arome za nargilu, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi iz tarifnih oznaka nomenklature CT 2403 11 00 00, 2403 19 10 00, 2403 19

90 00, 2403 99 90 00 i 2404 19 90 00, odnosno druge odgovarajuće tarifne oznake nomenklature CT u skladu sa propisima kojima se uređuje Carinska tarifa Republike Srbije, namenjeni za konzumiranje putem vodene lule, u meri u kojoj nisu obuhvaćeni drugim akciznim kategorijama iz ovog zakona.

Ako proizvod ispunjava uslove za razvrstavanje kao nesagorevajući duvan iz člana 73. ovog zakona, ne smatra se proizvodom iz ovog člana.

Akciza na proizvode iz st. 1. i 2. ovog člana plaća se po kilogramu smese, i to:

1)         u periodu do 31. decembra 2026. godine - 110% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta;

2)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2027. godine - 120% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta;

3)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2028. godine - 130% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta;

4)         u periodu od 1. januara do 31. decembra 2029. godine - 140% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta;

5)         od 1. januara 2030. godine - 150% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta, utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta.

Razvrstavanje srodnih proizvoda u okviru taksativno propisanih kategorija

Član 77.

Proizvod koji se stavlja u promet pod drugačijim trgovačkim nazivom, u drugačijem pakovanju ili uz drugačiju tržišnu prezentaciju razvrstava se u kategoriju proizvoda iz čl. 72. do 76. ovog zakona ako, prema svojim objektivnim svojstvima, sastavu, pretežnoj nameni i uobičajenom načinu upotrebe, odgovara zakonskoj definiciji te kategorije.

Razvrstavanje iz stava 1. ovog člana vrši se naročito na osnovu zakonskih definicija, laboratorijskih nalaza, kada su potrebni, tehničke dokumentacije, deklaracije proizvoda, načina upotrebe, tržišne prezentacije i drugih objektivnih činjenica od značaja za pravilno razvrstavanje.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija donosi rešenje o razvrstavanju proizvoda iz stava 1. ovog člana, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, uz prethodno pribavljeno stručno mišljenje nadležnog organa za javno zdravlje, tržišni nadzor, standardizaciju ili drugog nadležnog organa, kada je to potrebno prema prirodi proizvoda.

Rešenjem iz stava 3. ovog člana ne može se proširiti predmet oporezivanja izvan kategorija taksativno propisanih ovim zakonom, obuhvatiti proizvod koji podleže harmonizovanoj akcizi u skladu sa propisima Evropske unije, niti utvrditi nova poreska osnovica ili nova stopa akcize.

Posebna nacionalna odobrenja, mesta isporuke, garancije i elektronske isprave

Član 78.

Za proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza mogu se, radi unutrašnje poreske kontrole na teritoriji Republike Srbije i samo za kategorije proizvoda kod kojih postoji povećan fiskalni rizik, propisati posebne nacionalne akcizne dozvole, kao posebna vrsta akcizne dozvole, za proizvodnju, preradu, skladištenje, prijem, otpremu ili drugo postupanje sa tim proizvodima.

Osnovni elementi posebnih nacionalnih akciznih dozvola moraju biti uređeni zakonom, a naročito: vrste dozvola, krug lica koja su dužna da ih pribave, bitni uslovi za izdavanje, pravno dejstvo izdavanja, izmene, suspenzije i oduzimanja dozvole, osnovne obaveze imaoca dozvole, mogućnost određivanja mesta isporuke i obaveza garancije kada je ona propisana.

Posebna nacionalna akcizna dozvola može se izdati licu koje je registrovano za odgovarajuću delatnost, raspolaže odobrenim prostorom ili opremom, vodi uredne evidencije, omogućava elektronsku razmenu podataka kada je propisana, nema teže ili ponovljene povrede poreskih, carinskih ili akciznih propisa koje dovode u sumnju pouzdanost podnosioca zahteva i ima izmirene dospele javne prihode ili uredno odobreno odloženo plaćanje.

Kada je to propisano za određenu vrstu proizvoda, dozvolom se može odrediti mesto isporuke, kao odobreno mesto prijema ili otpreme na teritoriji Republike Srbije na kome se roba prima ili otprema pod merama unutrašnje poreske kontrole; mesto isporuke iz ovog stava nije mesto direktne isporuke iz člana 4. tačka 27) ovog zakona. Dozvolom se može odrediti i odobreni prostor za prijem ili otpremu, obim robe, rok važenja dozvole, visina ili vrsta garancije, obavezna nacionalna elektronska isprava, podaci koji se dostavljaju sistemu eAkcize i druge mere potrebne za efikasan unutrašnji nadzor.

Za kretanje proizvoda iz ovog poglavlja u unutrašnjem prometu na teritoriji Republike Srbije može se propisati nacionalna elektronska isprava ili drugi oblik digitalnog nadzora, uz obavezno zakonsko određivanje njenog osnovnog sadržaja, kruga obveznika, pravnog dejstva i veze sa obavezom obračuna i plaćanja posebne nacionalne akcize. Nacionalna elektronska isprava, u smislu ovog zakona, jeste elektronski dokument sačinjen preko sistema eAkcize ili drugog propisanog nacionalnog informacionog sistema radi praćenja kretanja proizvoda na koje se plaća posebna nacionalna akciza u unutrašnjem prometu na teritoriji Republike Srbije.

Ministar finansija bliže propisuje obrazac zahteva, sadržinu evidencija, obavezne podatke nacionalne elektronske isprave, tehničke standarde elektronskih isprava, način određivanja i oslobađanja garancije, kriterijume za niskorizične operatere, postupak određivanja mesta isporuke i druga tehnička pitanja potrebna za sprovođenje ovog člana.

Podzakonski akt iz stava 6. ovog člana ne može uvoditi nove proizvode koji podležu posebnoj nacionalnoj akcizi, nove poreske stope, novu poresku osnovicu niti nova lica kao materijalne obveznike, osim u meri u kojoj je ovim zakonom izričito dato ovlašćenje za bližu tehničku razradu.

VII.       OBELEŽAVANjE, DIGITALNO PRAĆENjE I ELEKTRONSKI SISTEMI

Kontrolna akcizna markica

Član 79.

Proizvodi za koje je ovim zakonom propisana obaveza obeležavanja kontrolnom akciznom markicom Republike Srbije moraju biti obeleženi kontrolnom akciznom markicom pre stavljanja u promet na teritoriji Republike Srbije.

Obveznik akcize dužan je da, pre stavljanja u promet na teritoriji Republike Srbije, svaki pojedinačni proizvod posebno obeleži kontrolnom akciznom markicom, i to: cigarete, nesagorevajući duvan, alkoholna pića i kafu namenjenu za krajnju potrošnju, osim piva, niskoalkoholnih pića koja sadrže manje od 5% vol alkohola i cigareta koje se koriste za testiranje kvaliteta proizvoda, kao i druge akcizne proizvode za koje je ovim zakonom izričito propisana obaveza obeležavanja.

Kontrolna akcizna markica služi radi dokazivanja da je za proizvod nastala obaveza obračunavanja akcize u Republici Srbiji, odnosno da je proizvod namenjen stavljanju u promet na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom.

Za harmonizovana akcizna dobra i proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza kontrolna akcizna markica zahteva se samo u slučajevima izričito propisanim ovim zakonom.

Obveznik akcize koji preuzima kontrolne akcizne markice dužan je da, pre njihovog preuzimanja, položi propisanu garanciju kada je to propisano ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona, i da nema dospele a neizmirene obaveze po osnovu akcize, odnosno da je njihovo plaćanje uredno obezbeđeno.

Kontrolne akcizne markice ne izdaju se obvezniku koji ne ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana, osim ako nadležni organ, iz opravdanih razloga, posebnim rešenjem ne odobri izdavanje markica uz potpuno obezbeđenje naplate akcize.

Obveznik akcize dužan je da vodi tačnu, potpunu i ažurnu evidenciju o preuzetim, utrošenim, poništenim, vraćenim, uništenim i oštećenim kontrolnim akciznim markicama i da dostavlja izveštaje o njihovom utrošku u rokovima i na način propisan propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Neovlašćena izrada, naručivanje, preuzimanje, držanje, prenos, stavljanje u promet, korišćenje, oštećivanje, uništavanje ili drugo neovlašćeno postupanje sa kontrolnim akciznim markicama Republike Srbije, odnosno sa poreskim ili nacionalnim identifikacionim markicama drugih država, protivpravno je u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje poreski i carinski nadzor.

Ako je za kontrolne akcizne markice Republike Srbije plaćen ili obezbeđen određeni iznos, osim naknade za njihovo izdavanje, a akciza za robu na koju su markice stavljene postane obračunata i naplaćena u drugoj državi članici Evropske unije, taj iznos se vraća, otpisuje ili se garancija oslobađa, pod uslovom da obveznik dostavi dokaz, prihvatljiv nadležnom organu, da su markice uklonjene, uništene ili na drugi način trajno stavljene van upotrebe.

Izgled, sadržinu, vrstu, način izrade, naručivanja, odobravanja, izdavanja, preuzimanja, evidentiranja, lepljenja, poništavanja, vraćanja i uništavanja kontrolnih akciznih markica, način obeležavanja pojedinih proizvoda, kao i način dokazivanja uklanjanja, uništenja ili stavljanja markica van upotrebe iz stava 9. ovog člana, propisuje ministar finansija.

Obeležavanje proizvoda pri uvozu, unosu i otpremi

Član 80.

Harmonizovana akcizna dobra za koja je ovim zakonom propisana obaveza obeležavanja kontrolnom akciznom markicom Republike Srbije, a koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije, moraju biti obeležena kontrolnom akciznom markicom Republike Srbije:

1)         u trenutku kada se u Republici Srbiji sprovodi carinski postupak stavljanja robe u slobodan promet;

2)         pre unosa na teritoriju Republike Srbije, ako su stavljena u slobodan promet u drugoj državi članici Evropske unije, a u režimu odlaganja plaćanja akcize otpremaju se u Republiku Srbiju radi stavljanja u promet;

3)         pre unosa na teritoriju Republike Srbije, ako su unesena iz druge države članice Evropske unije i stavljaju se u promet na teritoriji Republike Srbije.

Harmonizovana akcizna dobra proizvedena u Republici Srbiji, kada se u režimu odlaganja plaćanja akcize otpremaju u drugu državu članicu Evropske unije, do mesta na kojem napuštaju teritoriju Unije, odnosno kada se otpremaju uz oslobođenje od plaćanja akcize u skladu sa ovim zakonom, obeležavaju se kontrolnom akciznom markicom Republike Srbije sa oznakom “EU”, odnosno “za izvoz”, ako je za ta dobra propisana obaveza obeležavanja.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, harmonizovana akcizna dobra mogu biti obeležena oznakom koju zahteva država uvoznica ili druga država članica Evropske unije, odnosno mogu biti bez oznake, ako lice koje ih otprema u režimu odlaganja plaćanja akcize to dokumentuje u skladu sa propisima države odredišta.

Kontrolne akcizne markice ili druge nacionalne identifikacione oznake za harmonizovana akcizna dobra koja ulaze na teritoriju Srbije dostupne su ovlašćenim držaocima akciznih skladišta iz drugih država članica, akciznim zastupnicima za prodaju na daljinu kada je reč o prodaji na daljinu, odnosno drugim ovlašćenim licima kada je to propisano ovim zakonom.

Harmonizovana akcizna dobra koja se unose u Republiku Srbiju po osnovu prodaje na daljinu, a za koja je propisana obaveza obeležavanja kontrolnom akciznom markicom Republike Srbije ili drugim nacionalnim obeležjem, moraju biti obeležena pre isporuke primaocu u Republici Srbiji, u skladu sa ovim zakonom.

Nacionalne oznake ne smeju stvarati prepreke slobodnom kretanju harmonizovanih akciznih dobara niti mogu predstavljati samostalan dokaz zakonitosti kretanja kada se po pravu Evropske unije zahteva e-AD ili e-SAD.

Jedinstveni identifikator, sigurnosno obeležje i nacionalni digitalni sloj

Član 81.

Za duvanske prerađevine i druge proizvode za koje to zahtevaju propisi Evropske unije, pored kontrolne akcizne markice mogu biti propisani jedinstveni identifikator i sigurnosno obeležje.

Za proizvode za koje Vlada propiše obavezu posebnog digitalnog praćenja, obveznik akcize dužan je da obezbedi produkcioni kod na pojedinačnom pakovanju i zbirni kod na zbirnom pakovanju.

Kontrolna akcizna markica, deklaracija, maloprodajna cena, produkcioni kod, zbirni kod ili bilo koji drugi nacionalni element ne smeju delimično ili u celosti zaklanjati, prekidati ili onemogućavati čitljivost jedinstvenog identifikatora ili sigurnosnog obeležja propisanih pravom Evropske unije.

Ako se kontrolna akcizna markica koristi kao deo sigurnosnog obeležja ili kao njegov nosilac, mora u potpunosti ispunjavati zahteve prava Evropske unije.

Produkcioni i zbirni kodovi predstavljaju pomoćni nacionalni digitalni sloj za poresku kontrolu i logističko praćenje i ne mogu biti u suprotnosti sa obaveznim pravilima Evropske unije o praćenju kretanja i sigurnosnim obeležjima.

Za duvanske proizvode za koje se primenjuju jedinstveni identifikatori u smislu propisa Evropske unije, produkcioni i zbirni kodovi mogu se zadržati samo kao pomoćni nacionalni sloj, bez zadiranja u sistem praćenja kretanja Evropske unije. Bliže uslove i tehničke standarde iz ovog člana propisuje ministar finansija, u skladu sa propisima Evropske unije.

Sistem eAkcize

Član 82.

Sistem eAkcize je centralizovani informacioni sistem Republike Srbije kojim upravlja Ministarstvo finansija.

Korisnici sistema eAkcize su, naročito:

1)         Ministarstvo finansija;

2)         Poreska uprava;

3)         Uprava carina;

4)         Uprava za duvan;

5)         Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, kada je to od značaja za štampanje i izdavanje markica;

6)         obveznici akcize i druga lica koja učestvuju u prometu proizvoda iz ovog zakona;

7)         druga lica određena propisom donetim na osnovu ovog zakona, u meri potrebnoj za sprovođenje ovog zakona.

Sistem eAkcize obezbeđuje naročito elektronsko podnošenje zahteva, izdavanje dozvola, vođenje registara, upravljanje podacima o markicama, obradu prijava, evidenciju kretanja proizvoda i razmenu podataka između korisnika sistema.

U sistemu eAkcize vode se podaci o obveznicima, akciznim skladištima, izdatim markicama, jedinstvenim identifikatorima, prijavljenim i realizovanim kretanjima proizvoda, rezervnim dokumentima kada se rezervni postupak sprovodi preko tog sistema, kao i drugi podaci potrebni za sprovođenje ovog zakona.

Registre i evidencije iz oblasti akciza vode Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Uprava carina i Uprava za duvan, svako u okviru svojih zakonskih nadležnosti, a podaci iz tih registara i evidencija mogu se preuzimati i razmenjivati preko sistema eAkcize, u skladu sa zakonom.

Sistem eAkcize predstavlja nacionalnu informacionu komponentu za sprovođenje ovog zakona i, u delu koji se odnosi na harmonizovana akcizna dobra, mora obezbediti interoperabilnost sa računarskim sistemom (EMCS), sistemom za razmenu podataka o akcizama (SEED) i drugim centralnim uslugama i informacionim sistemima Evropske unije u oblasti akciza, uključujući CS/MISE, od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Kada su tehničke funkcionalnosti obezbeđene, obaveštenja, rezervni dokumenti, drugi dokazi završetka kretanja i druga dokumentacija iz člana 84 ovog zakona mogu se podnositi, obrađivati i čuvati preko sistema eAkcize, u skladu sa ovim zakonom, propisima Evropske unije i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Sistem eAkcize, kontrolne akcizne markice, produkcioni kodovi, zbirni kodovi i druga nacionalna obeležja ne zamenjuju računarski sistem Evropske unije, e-AD, e-SAD, rezervni dokument niti drugi dokument propisan pravom Evropske unije za kretanje harmonizovanih akciznih dobara između država članica Evropske unije.

Računarski sistem (EMCS), elektronski administrativni dokument (e-AD), elektronski pojednostavljeni administrativni dokument (e-SAD) i odnos prema nacionalnom obeležavanju i nacionalnom elektronskom nadzoru

Član 83.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize vrši se preko računarskog sistema (EMCS) i prati se elektronskim administrativnim dokumentom (e-AD).

Otprema harmonizovanih akciznih dobara iz stava 1. ovog člana može započeti tek po potvrđivanju elektronskog administrativnog dokumenta u računarskom sistemu, u skladu sa propisima Evropske unije i ovim zakonom.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara stavljenih u promet u jednoj državi članici Evropske unije, a zatim otpremljenih u Republiku Srbiju ili iz Republike Srbije u drugu državu članicu Evropske unije radi isporuke za komercijalne svrhe,

 

vrši se preko računarskog sistema i prati elektronski pojednostavljeni administrativni dokument (e-SAD), kada su za to ispunjeni uslovi propisani pravom Evropske unije i ovim zakonom.

Pre potvrđivanja elektronskog administrativnog dokumenta, odnosno elektronskog pojednostavljenog administrativnog dokumenta, kada je to propisano pravom Evropske unije, preko sistema za razmenu podataka o akcizama proverava se status lica koje učestvuje u kretanju harmonizovanih akciznih dobara i obim njegovog odobrenja.

U slučaju nedostupnosti računarskog sistema primenjuje se rezervni postupak iz člana 84 ovog zakona.

Kontrolna akcizna markica ne zamenjuje e-AD, e-SAD niti drugi elektronski dokument propisan za kretanje harmonizovanih akciznih dobara i ne može predstavljati jedini dokaz o zakonitosti njihovog kretanja u režimu odlaganja plaćanja akcize ili nakon stavljanja u promet, kada se ta dobra kreću između država članica Evropske unije.

Za proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza može se propisati nacionalna elektronska isprava, odnosno drugi nacionalni digitalni nadzor za kretanje robe u unutrašnjem prometu na teritoriji Republike Srbije.

Nacionalna elektronska isprava ili drugi nacionalni digitalni nadzor iz stava 7. ovog člana ne mogu predstavljati formalnost povezanu sa prelaskom granice između Republike Srbije i druge države članice Evropske unije, niti mogu biti uslov za unos, prijem, otpremu ili izlazak robe kada je reč o kretanju harmonizovanih akciznih dobara koje je uređeno propisima Evropske unije.

Ministarstvo finansija obezbeđuje povezivanje nacionalne informacione komponente sa centralnim uslugama i informacionim sistemima Evropske unije u oblasti akciza, uključujući CS/MISE, radi tehničkog nadzora, upravljanja porukama, izveštavanja, podrške interoperabilnosti i drugih funkcija predviđenih propisima Evropske unije, kao i punu tehničku i funkcionalnu spremnost nacionalnog sistema za interoperabilnost sa računarskim sistemom (EMCS).

Rezervni postupak u slučaju nedostupnosti računarskog sistema

Član 84.

Ako računarski sistem nije dostupan u trenutku kada treba da započne kretanje harmonizovanih akciznih dobara u režimu odlaganja plaćanja akcize, pošiljalac može započeti kretanje ako je sačinjen rezervni dokument koji sadrži iste podatke kao nacrt elektronskog administrativnog dokumenta (e-AD), ako je nadležni organ pre početka kretanja obavešten o nameravanoj otpremi i ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Ako računarski sistem nije dostupan u trenutku kada treba da započne kretanje harmonizovanih akciznih dobara nakon stavljanja u promet između država članica Evropske unije, ovlašćeni pošiljalac, odnosno povremeni ovlašćeni pošiljalac može započeti kretanje ako je sačinjen rezervni dokument koji sadrži iste podatke kao nacrt elektronskog pojednostavljenog administrativnog dokumenta (e-SAD), ako je nadležni organ pre početka kretanja obavešten o nameravanoj otpremi i ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Rezervni dokument iz st. 1. i 2. ovog člana mora pratiti robu tokom celog kretanja i biti dostupan licu koje prati robu, prevozniku i nadležnim organima na njihov zahtev.

Pošiljalac je dužan da čuva kopiju rezervnog dokumenta iz st. 1. i 2. ovog člana u svojoj evidenciji.

Ako je informacioni sistem pošiljaoca nedostupan, pošiljalac je dužan da, uz obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana, dostavi nadležnom organu i podatke o razlozima nedostupnosti svog informacionog sistema, kada je to primenljivo.

Kada računarski sistem postane dostupan, pošiljalac je dužan da bez odlaganja podnese nacrt e-AD-a, odnosno nacrt e-SAD-a u računarski sistem, sa podacima koji odgovaraju podacima iz rezervnog dokumenta.

Kada računarski sistem potvrdi podatke iz stava 6. ovog člana, elektronski administrativni dokument, odnosno elektronski pojednostavljeni administrativni dokument zamenjuje rezervni dokument.

Ako se kretanje započeto u rezervnom postupku završi pre nego što računarski sistem postane dostupan, primalac je dužan da po uspostavljanju sistema bez odlaganja podnese izveštaj o prijemu preko računarskog sistema, odnosno da nadležnom organu dostavi podatke i dokaze potrebne za potvrđivanje završetka kretanja.

Kada primalac ne može da podnese izveštaj o prijemu zato što računarski sistem nije dostupan, ili zato što pošiljalac još nije uneo e-AD, odnosno e-SAD u računarski sistem, primalac je dužan da, osim u posebno opravdanim slučajevima, po isteku petog radnog dana od dana prijema harmonizovanih akciznih dobara dostavi nadležnom organu rezervni dokument koji sadrži iste podatke kao izveštaj o prijemu i u kojem se navodi da je kretanje završeno.

Ako izveštaj o prijemu ili izveštaj o izvozu nije dostupan iz razloga koji nisu obuhvaćeni rezervnim postupkom, završetak kretanja može se dokazivati drugim dokazom završetka kretanja koji prihvati nadležni organ, naročito potvrdom nadležnog organa države članice odredišta ili države izvoza, rezervnim dokumentom, komercijalnom, prevoznom ili carinskom dokumentacijom, dokazom o prijemu ili drugim verodostojnim dokazom.

Kada prihvati drugi dokaz završetka kretanja iz stava 10. ovog člana, nadležni organ potvrđuje završetak kretanja u računarskom sistemu kada je to tehnički moguće i kada su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i propisima Evropske unije.

Ako se tokom rezervnog postupka promeni odredište, pošiljalac može promeniti odredište samo na odredište dopušteno ovim zakonom i propisima Evropske unije, uz prethodno obaveštavanje nadležnog organa i odgovarajuću izmenu rezervnog dokumenta, odnosno naknadni unos podataka u računarski sistem kada sistem postane dostupan.

Ako se kretanje u režimu odlaganja plaćanja akcize vrši radi izvoza, pošiljalac, odnosno deklarant dužan je da kopiju rezervnog dokumenta ili njegovu jedinstvenu oznaku dostavi nadležnom carinskom organu izvoza, odnosno drugom nadležnom organu kada je to propisano carinskim propisima i propisima Evropske unije.

Podnošenje, čuvanje i razmena obaveštenja, rezervnih dokumenata i drugih dokaza iz ovog člana može se vršiti preko sistema eAkcize kada su za to obezbeđene tehničke funkcionalnosti, u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Rezervni postupak ne oslobađa pošiljaoca, primaoca, prevoznika, garantnog dužnika ili drugo lice koje učestvuje u kretanju od obaveze da ispuni uslove u pogledu garancije, evidencija, obeležavanja kada je propisano, dokazivanja prijema i plaćanja akcize kada obaveza nastane.

Ako lice koje učestvuje u kretanju ne postupi u skladu sa ovim članom, smatra se da je nastala nepravilnost u kretanju harmonizovanih akciznih dobara, osim ako dokaže da je propust bio tehničke prirode i da nije uticao na poreski status robe, naplatu akcize ili mogućnost nadzora.

Bližu sadržinu rezervnog dokumenta, način obaveštavanja nadležnog organa, način podnošenja podataka nakon ponovne dostupnosti računarskog sistema, postupanje kod izvoza, promene odredišta, potvrđivanja prijema, prihvatanja drugog dokaza završetka kretanja, korišćenje sistema eAkcize za potrebe rezervnog postupka i druga pitanja od značaja za primenu rezervnog postupka propisuje ministar finansija u skladu sa propisima Evropske unije.

Elektronski zahtevi, dozvole i registri

Član 85.

Zahtevi za izdavanje, izmenu, obnovu i oduzimanje akciznih dozvola, kao i drugi zahtevi po ovom zakonu, podnose se elektronski preko sistema eAkcize, ako ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije propisano.

Ministarstvo finansija upravlja sistemom eAkcize i obezbeđuje uslove za njegov rad i razvoj.

Poreska uprava, u okviru svojih zakonskih nadležnosti, vodi postupke, registre i evidencije iz oblasti akciza, utvrđuje, kontroliše i naplaćuje akcizu, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Uprava carina, u okviru svojih zakonskih nadležnosti, vrši poslove carinskog nadzora i kontrole pri uvozu, izvozu i drugim carinskim postupcima u vezi sa proizvodima iz ovog zakona.

Uprava za duvan vodi registre i evidencione liste iz svoje nadležnosti utvrđene posebnim propisima, a podaci iz tih registara mogu se preuzimati u sistem eAkcize u skladu sa zakonom.

Obaveza skeniranja i dostavljanja podataka

Član 86.

Obveznici akcize i drugi učesnici u prometu dužni su da, za proizvode za koje je propisana obaveza digitalnog praćenja, skeniraju propisane kodove i dostavljaju podatke sistemu eAkcize na svakom propisanom mestu prijema ili otpreme.

Bliži uslovi, mesta, rokovi i tehnički standardi za slanje podataka propisuju se podzakonskim aktom.

VIII.      PORESKA OSNOVICA, GODIŠNjE USKLAĐIVANjE, PRIJAVE, PLAĆANjE, EVIDENCIJE I POVRAĆAJ

Poreska osnovica i jedinica mere

Član 87.

Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere proizvoda ili vrednost proizvoda, u zavisnosti od vrste akcize.

Jedinične mere iz stava 1. ovog člana su naročito: litar, kilogram, hektolitar, hektolitar čistog alkohola, gigadžul, megavat-čas i komad.

Za proizvode koji se oporezuju prema procentu sadržaja alkohola, akciza se obračunava srazmerno količini čistog alkohola ili stvarnoj alkoholnoj jačini, kako je propisano ovim zakonom.

Godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akcize

Član 88.

Dinarski iznosi akciza propisani ovim zakonom usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je indeks potrošačkih cena u toj kalendarskoj godini veći od 2%, osim ako je ovim zakonom za pojedine proizvode drugačije propisano.

Ako indeks potrošačkih cena iz stava 1. ovog člana nije veći od 2%, usklađivanje dinarskih iznosa akciza za tu godinu se ne vrši.

Usklađuju se dinarski iznosi akciza propisani za harmonizovana akcizna dobra i za proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza, osim iznosa koji su ovim zakonom utvrđeni kao procentualna stopa ili za koje je ovim zakonom propisan poseban način utvrđivanja, preračunavanja ili usklađivanja.

U slučaju rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu koji negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Vlada može privremeno smanjiti dinarske iznose akciza na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja za iznose za koje su povećane cene tih derivata nafte, s tim što to smanjenje ne može biti veće od 20% poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih u skladu sa ovim članom i ne može dovesti do oporezivanja nižeg od minimalnog nivoa propisanog pravom Evropske unije.

U slučaju pada cene sirove nafte na svetskom tržištu, dinarski iznosi akciza iz stava 4. ovog člana koji su privremeno smanjeni mogu se uvećati za iznose za koje su smanjene cene tih derivata nafte, a najviše do poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih u skladu sa ovim članom, odnosno do iznosa koji ne dovodi do oporezivanja nižeg od minimalnog nivoa propisanog pravom Evropske unije.

Prilikom usklađivanja dinarskih iznosa akciza na proizvode iz stava 4. ovog člana, osnovice za usklađivanje su poslednji objavljeni usklađeni, odnosno privremeno smanjeni ili privremeno uvećani iznosi akciza na te proizvode.

Ovlašćuje se Vlada da objavi usklađene, privremeno smanjene, odnosno privremeno uvećane iznose akciza iz ovog člana.

Iznosi akciza iz ovog člana primenjuju se od dana određenog u aktu Vlade kojim se vrši usklađivanje, privremeno smanjenje, odnosno privremeno uvećanje iznosa akciza.

Poreski period, prijava i mesečno izveštavanje

Član 89.

Poreski period za akcizu je kalendarski mesec, ako ovim zakonom za pojedine proizvode nije drugačije propisano.

Obveznik akcize dužan je da za poreski period podnese poresku prijavu i, kada je to propisano, mesečni izveštaj o zalihama, primljenim, proizvedenim, prerađenim, otpremljenim, unesenim, uvezenim i stavljenim u promet količinama akciznih proizvoda, kao i o obračunatoj akcizi, gubicima, uništenju robe i utrošku markica.

Mesečni izveštaj ne podnosi se za poreski period u kojem nije bilo promena podataka od značaja za obračun akcize, osim kada je za određenu vrstu robe ili status lica posebnim odredbama ovog zakona ili podzakonskim aktom propisano drugačije.

Ako prestane važenje dozvole ili odobrenja po ovom zakonu, ako nastupi statusna promena, stečaj ili likvidacija, nadležni organ može zahtevati poseban popis zaliha i poseban obračun akcize nezavisno od redovnog mesečnog izveštaja.

Poreska prijava i izveštaji iz ovog člana podnose se elektronski preko sistema eAkcize, osim ako podzakonskim aktom nije dopušten drugi način u izuzetnim slučajevima.

Poreski period, prijava i mesečno izveštavanje

Član 90.

Obveznik akcize dužan je da obračunatu akcizu plati najkasnije do poslednjeg dana tekućeg meseca po isteku poreskog perioda, ako ovim zakonom za pojedine proizvode nije drugačije propisano.

Akciza se plaća na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Ako se akciza iskazuje na računu za prirodni gas ili električnu energiju, smatra se da je obaveza plaćanja nastala danom izdavanja računa, odnosno najranijim od dana utvrđenih posebnim odredbama ovog zakona.

Akciza pri uvozu plaća se u skladu sa carinskim propisima, osim kada se po ovom zakonu plaćanje akcize odlaže ili kada je drugačije propisano.

Ako je zbog prestanka statusa ovlašćenog lica ili oslobođenog korisnika potrebno obračunati akcizu na zalihe, akciza se plaća u roku od 30 dana od dana nastupanja te pravne posledice, ako roba u tom roku ne bude stavljena u drugi zakonit režim.

Uvoz, izvoz, kretanje između država članica Evropske unije i posebni slučajevi obračunavanja akcize

Član 91.

Na uvoz i izvoz akciznih proizvoda, odnosno na unos iz trećih zemalja i iznošenje u treće zemlje, primenjuju se carinski propisi, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Uvoz harmonizovanih akciznih dobara ne smatra se stavljanjem u promet ako su ta dobra odmah po uvozu stavljena pod režim odlaganja plaćanja akcize.

Kretanje akciznih proizvoda između Republike Srbije i drugih država članica Evropske unije ne smatra se uvozom ili izvozom u smislu ovog zakona.

Na takva kretanja primenjuju se odredbe ovog zakona i pravila prava Evropske unije kojima se uređuje kretanje akciznih proizvoda između država članica.

Obaveza obračunavanja akcize nastaje i prodajom zaplenjenih akciznih proizvoda preko ovlašćenog lica, prodajom akciznih proizvoda koje prodaje državni organ po osnovu oduzimanja u postupku kontrole ili prinudne naplate, kao i prodajom akciznih proizvoda od strane drugog lica koje tim proizvodima zakonito raspolaže i vodi ih u svojim poslovnim knjigama, kada je po ovom zakonu akciza dužna u Republici Srbiji.

Kada se u postupku kontrole utvrdi da je lice stavilo u promet akcizne proizvode suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je obaveza obračunavanja akcize nastala danom takvog stavljanja u promet, odnosno danom kada je nezakonito postupanje utvrđeno ako raniji dan ne može biti pouzdano utvrđen.

Za akciznu robu oduzetu, prodate zalihe i robu koja je predmet carinskih postupaka akciza se obračunava na način propisan ovim zakonom i propisima o poreskom postupku i carinskom poslovanju.

Evidencije, popis zaliha i čuvanje podataka

Član 92.

Obveznik akcize, ovlašćeni držalac akciznog skladišta, registrovani primalac, povremeni registrovani primalac, registrovani pošiljalac, ovlašćeni primalac, povremeni ovlašćeni primalac, ovlašćeni pošiljalac, povremeni ovlašćeni pošiljalac, akcizni zastupnik za prodaju na daljinu, oslobođeni korisnik, uvoznik, kao i drugo lice koje ostvaruje pravo na oslobođenje, refakciju ili povraćaj akcize, dužno je da vodi tačne, potpune i ažurne evidencije o proizvodnji, nabavci, kretanju, zalihama, utrošku i prometu akciznih proizvoda.

Akcizni zastupnik za prodaju na daljinu vodi evidenciju odvojeno za svakog prodavca iz druge države članice koga zastupa.

Evidencije iz stava 1. ovog člana vode se odvojeno po mestu poslovanja, vrsti robe, poreskom statusu robe, vrsti odobrenja ili registracije i brojevima pratećih elektronskih dokumenata. Kada se te evidencije vode, obrađuju i čuvaju u elektronskom obliku, smatraju se elektronskom evidencijom u smislu člana 4. tačka 17) ovog zakona.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da čuva i rezervne dokumente, alternativne dokaze završetka kretanja, podatke o garancijama, evidenciju o markicama i podatke o uništenju ili gubicima robe.

Nadležni organ može naložiti vanredni popis zaliha kada postoji promena statusa, promena prostora, sumnja na nepravilnost u kretanju harmonizovanih akciznih dobara ili drugo nezakonito postupanje, prestanak važenja odobrenja ili drugi opravdani razlog.

Podaci iz evidencija čuvaju se najmanje deset godina, ako posebnim propisom nije određen duži rok.

Poseban popis zaliha i obračun razlike akcize na cigarete pri promeni akcize

Član 93.

Proizvođač, odnosno uvoznik cigareta dužan je da pri svakoj promeni iznosa specifične akcize, proporcionalne akcize ili minimalne akcize na cigarete, na dan početka primene novog iznosa akcize, izvrši popis zatečenih zaliha cigareta u paklicama u svim skladištima, osim u akciznom skladištu.

Popisna lista iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o količini zatečenih zaliha cigareta, iskazanoj po robnoj marki cigareta, vrsti pakovanja i maloprodajnoj ceni koja je prijavljena, odnosno objavljena u skladu sa ovim zakonom.

Proizvođač, odnosno uvoznik cigareta dužan je da obračuna razliku akcize na količinu cigareta koja odgovara razlici između:

1)         ukupne količine cigareta utvrđene popisom iz stava 1. ovog člana, uvećane za količinu cigareta iste robne marke popisanu na zalihama trgovaca na veliko duvanskim proizvodima u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih proizvoda; i

2)         količine cigareta koja predstavlja devedesetodnevnu prosečnu prodaju cigareta trgovaca na veliko trgovini na malo u polugodištu koje prethodi danu početka primene novog iznosa akcize, za svaku robnu marku cigareta pojedinačno.

Devedesetodnevna prosečna prodaja cigareta iz stava 3. tačka 2) ovog člana utvrđuje se tako što se ukupna količina cigareta prodata od strane trgovaca na veliko trgovini na malo u polugodištu koje prethodi danu početka primene novog iznosa akcize, za svaku robnu marku cigareta pojedinačno, podeli sa brojem dana u tom polugodištu i tako dobijeni iznos pomnoži sa 90.

U slučaju robnih marki cigareta koje se nalaze u prometu kraće od 183 dana, devedesetodnevna prosečna prodaja utvrđuje se tako što se ukupna količina cigareta prodata od strane trgovaca na veliko trgovini na malo od dana objavljivanja, odnosno evidentiranja robne marke u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih proizvoda, odnosno od dana početka prometa te robne marke ako je taj dan kasniji, do dana koji prethodi danu početka primene novog iznosa akcize, podeli sa brojem dana u kojem je ta robna marka bila u prometu i tako dobijeni iznos pomnoži sa 90.

Razlika akcize iz ovog člana obračunava se kao razlika između akcize obračunate primenom iznosa, stopa ili minimalne akcize koji su važili u trenutku prvobitnog obračuna akcize i akcize koja bi bila obračunata primenom novih iznosa, stopa ili minimalne akcize koji se primenjuju od dana promene akcize.

Ako se menja samo minimalna akciza na cigarete, a ne menjaju se istovremeno specifična akciza ili proporcionalna akciza, obaveza plaćanja razlike akcize odnosi se samo na robne marke cigareta kod kojih je ukupna akciza, obračunata primenom specifične i proporcionalne akcize, manja od iznosa nove minimalne akcize.

Ako je razlika iz stava 3. ovog člana jednaka nuli ili je negativna, proizvođač, odnosno uvoznik cigareta nema obavezu plaćanja razlike akcize po ovom članu za tu robnu marku cigareta.

Proizvođač, odnosno uvoznik cigareta dužan je da obračunatu razliku akcize iz ovog člana plati najkasnije u roku od 45 dana od dana početka primene novog iznosa akcize.

Proizvođač, odnosno uvoznik cigareta dužan je da popisne liste, podatke potrebne za utvrđivanje devedesetodnevne prosečne prodaje, obračun razlike akcize i dokaz o uplati dostavi nadležnom organu u roku i na način propisan podzakonskim aktom.

Podaci za utvrđivanje količina iz st. 3-5. ovog člana koriste se iz evidencija i izveštaja koji se vode, odnosno dostavljaju u skladu sa ovim zakonom, propisima kojima se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih proizvoda, kao i iz sistema eAkcize, u meri u kojoj se ti podaci vode, obrađuju ili razmenjuju preko tog sistema.

Vlada bliže uređuje način vršenja popisa zaliha, sadržinu popisne liste, način utvrđivanja devedesetodnevne prosečne prodaje, način obračuna razlike akcize, sadržinu i način dostavljanja podataka, obrazac obračuna, rokove za dostavljanje obračuna i druga pitanja od značaja za primenu ovog člana.

Povraćaj, refakcija i otpis

Član 94.

Pravo na povraćaj, refakciju ili otpis akcize ostvaruje se na zahtev obveznika ili drugog ovlašćenog lica podnet Ministarstvu finansija, uz propisane dokaze.

Ovaj član predstavlja opšti procesni okvir za ostvarivanje prava na povraćaj, refakciju ili otpis akcize po ovom zakonu, uključujući prava iz člana 24. ovog zakona i prava iz posebnih odredaba o energentima, električnoj energiji i posebnim nacionalnim akcizama, ako posebnim odredbama nije drugačije propisano.

Pravo iz stava 1. ovog člana postoji naročito kada je akcizni proizvod nabavljen u zemlji ili uvezen, a zatim izvezen, kada je roba uništena pod službenim nadzorom, vraćena u akcizno skladište ili drugi odobreni prostor pod unutrašnjom poreskom kontrolom, zakonito upotrebljena za oslobođenu namenu, oporezovana u drugoj državi članici Evropske unije ili kada je za proizvode sa posebnom nacionalnom akcizom dokazano da je akciza zakonito obračunata i plaćena ili da je nastupio zakonom propisani osnov za otpis.

Pravo na refakciju iz stava 3. ovog člana može ostvariti i lice koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen u zemlji od proizvođača, uvoznika, drugog zakonitog prodavca akciznih proizvoda, kao i kupac zaplenjenih ili oduzetih akciznih proizvoda koji ih je zakonito stekao i zatim izvezao, pod uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktom.

Na zahtev prodavca iz druge države članice ili njegovog akciznog zastupnika za prodaju na daljinu, nadležni organ može izdati potvrdu da je akciza po osnovu prodaje na daljinu obračunata i plaćena u Republici Srbiji, radi ostvarivanja prava u državi članici u kojoj su dobra prethodno stavljena u promet.

Kada je reč o harmonizovanim akcizama, materijalni uslovi za povraćaj i otpis uređuju se članom 24. ovog zakona, dok se na sadržinu zahteva, rokove, način dokazivanja, postupak odlučivanja i kontrolu primenjuju odredbe ovog člana i podzakonskog akta donetog na osnovu njega.

Kada se pravo na povraćaj, refakciju ili otpis zasniva na činjenici da je roba izvezena, uništena, vraćena u akcizno skladište ili drugi odobreni prostor pod unutrašnjom poreskom kontrolom, zakonito upotrebljena za oslobođenu namenu, oporezovana u drugoj državi članici ili da je u odnosu na proizvode sa posebnom nacionalnom akcizom dokazano da je akciza zakonito obračunata i plaćena ili da je nastupio zakonom propisani osnov za otpis, zahtev mora biti potkrepljen odgovarajućim elektronskim zapisom, rezervnim dokumentima, drugim dokazima završetka kretanja, carinskim ispravama, računima, fiskalnim računima ili drugim verodostojnim ispravama.

Ministar finansija bliže propisuje sadržinu zahteva, rokove, način dokazivanja, postupak odlučivanja i kontrolu zahteva za povraćaj, refakciju ili otpis akcize.

IX.        NADLEŽNOST, NADZOR I KAZNENE ODREDBE

Nadležni organi

Član 95.

Poslove sprovođenja ovog zakona obavlja Ministarstvo finansija, preko Poreske uprave, Uprave carina i Uprave za duvan, kao i drugih nadležnih organa u okviru njihovih zakonskih ovlašćenja.

Ministarstvo finansija obavlja normativne, koordinacione i upravljačke poslove u vezi sa sistemom eAkcize i donošenjem podzakonskih akata.

Poreska uprava obavlja poslove utvrđivanja, kontrole i naplate akcize, kao i druge poslove propisane ovim zakonom.

Uprava carina obavlja poslove carinskog nadzora i kontrole pri uvozu, izvozu i drugim carinskim postupcima od značaja za primenu ovog zakona.

Uprava za duvan obavlja poslove vođenja registara i izdavanja dozvola iz svoje nadležnosti utvrđene posebnim propisima, kada su ti poslovi od značaja za primenu ovog zakona.

Organi iz st. 1. do 5. ovog člana međusobno razmenjuju podatke i pružaju stručnu i tehničku pomoć radi pravilne primene ovog zakona.

Ovlašćenja u nadzoru

Član 96.

U postupku nadzora nadležni organ ima pravo da izvrši pregled poslovnih prostorija, opreme, skladišta, prevoznih sredstava, dokumentacije, elektronskih evidencija i podataka u sistemu eAkcize, kao i da uzme uzorke proizvoda radi analize. Lice nad kojim se vrši nadzor dužno je da omogući nesmetan pristup robi, dokumentaciji, podacima i informacionim sistemima koji su od značaja za kontrolu.

Oduzimanje i uništenje

Član 97.

Akcizni proizvodi koji se proizvode, drže, prevoze ili stavljaju u promet suprotno odredbama ovog zakona oduzimaju se u skladu sa zakonom.

Oduzeti akcizni proizvodi mogu se uništiti, prodati ili na drugi način zbrinuti u skladu sa zakonom, pri čemu se vodi računa o zaštiti zdravlja ljudi, životne sredine i fiskalnim interesima Republike Srbije.

Prekršaji

Član 98.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         proizvodi, prerađuje, drži, skladišti, prima ili otprema akcizne proizvode bez propisane dozvole, odobrenja ili statusa, odnosno suprotno uslovima iz dozvole, odobrenja ili statusa;

2)         koristi režim odlaganja plaćanja akcize, kretanje akciznih proizvoda pod odlaganjem plaćanja akcize ili kretanje harmonizovanih akciznih dobara stavljenih u promet bez propisane garancije, sa garancijom koja nije važeća ili u iznosu manjem od propisanog;

3)         ne prijavi bitnu promenu podataka na osnovu kojih su dozvola, odobrenje ili status iz ovog zakona izdati;

4)         ne prijavi nepravilnost, gubitak, povredu pečata, markice, jedinstvenog identifikatora, sigurnosnog obeležja, produkcionog ili zbirnog koda, odnosno povredu elektronske evidencije, kada je to po ovom zakonu obavezno;

5)         po prestanku važenja dozvole, odobrenja ili statusa ne stavi robu u drugi zakoniti režim, ne prenese je u drugo odobreno skladište ili prostor, ne izveze je, ne uništi je pod službenim nadzorom ili za nju ne obračuna i ne plati akcizu u propisanom roku;

6)         stavi u promet akcizni proizvod bez obračunate i plaćene akcize, kada su obračunavanje i plaćanje akcize bili obavezni;

7)         ostvari oslobođenje, povraćaj, refakciju, otpis, otpust ili umanjenje obračunate akcize suprotno uslovima, nameni ili dokazima propisanim ovim zakonom;

8)         kao oslobođeni korisnik nabavlja, prima, drži, koristi ili otprema harmonizovana akcizna dobra suprotno odobrenoj nameni ili uslovima iz odobrenja;

9)         ne obeleži proizvod kontrolnom akciznom markicom, jedinstvenim identifikatorom, sigurnosnim obeležjem ili drugim propisanim obeležjem, odnosno obeleži proizvod suprotno ovom zakonu;

10)       ne utisne, ne obezbedi utiskivanje ili ne obezbedi produkcioni kod ili zbirni kod, kada je to po ovom zakonu obavezno;

11)       ne izvrši skeniranje produkcionog ili zbirnog koda u slučajevima, na mestu ili u roku propisanim ovim zakonom, odnosno ne dostavi bez odlaganja propisane podatke sistemu eAkcize;

12)       koristi kontrolnu akciznu markicu, deklaraciju, maloprodajnu cenu, produkcioni kod, zbirni kod ili drugi nacionalni element suprotno ovom zakonu tako da se delimično ili u celosti zaklanja, prekida ili onemogućava čitljivost jedinstvenog identifikatora ili sigurnosnog obeležja propisanih pravom Evropske unije;

13)       stavi u promet, drži, prevozi, koristi ili raspolaže gasnim uljima, kerozinom ili drugim energentima koji moraju biti fiskalno obeleženi, a nisu obeleženi na propisan način, ili ako ukloni, razblaži, izmeni ili zloupotrebi fiskalni marker;

14)       ne vodi propisane evidencije ili vodi neistinite, nepotpune, neažurne ili neusklađene evidencije, odnosno ne čuva evidencije, dokumentaciju ili podatke u roku propisanom ovim zakonom;

15)       ne koristi sistem eAkcize, EMCS ili drugi propisani elektronski postupak na način propisan ovim zakonom;

16)       ne sačini, ne podnese, ne koristi ili ne čuva e-AD, e-SAD, rezervni dokument, izveštaj o prijemu, izveštaj o izvozu, drugi dokaz završetka kretanja ili drugu propisanu ispravu, odnosno po uspostavljanju sistema ne unese propisane elektronske podatke bez odlaganja;

17)       ne prijavi planirani prijem ili otpremu robe, ne podnese izveštaj o prijemu, ne dostavi obaveštenje ili dokaznu dokumentaciju, ili ne izvrši drugu radnju prijavljivanja propisanu ovim zakonom za kretanje akciznih proizvoda;

18)       ne prijavi, ne objavi ili ne primeni maloprodajnu cenu, kada je takva obaveza propisana ovim zakonom;

19)       prodaje, otprema, prevozi ili isporučuje harmonizovana akcizna dobra u Republiku Srbiju po osnovu prodaje na daljinu bez odobrenog akciznog zastupnika za prodaju na daljinu;

20)       kao akcizni zastupnik za prodaju na daljinu ne prijavi prodavca, ne prijavi isporuku, ne položi garanciju, ne obračuna ili ne plati akcizu, ne vodi evidenciju ili ne čuva propisanu dokumentaciju;

21)       isporuči primaocu u Republici Srbiji harmonizovana akcizna dobra po osnovu prodaje na daljinu koja nisu obeležena kontrolnom akciznom markicom ili drugim propisanim obeležjem, kada je takvo obeležavanje propisano;

22)       kao prodavac, akcizni zastupnik za prodaju na daljinu, registrovani primalac, povremeni registrovani primalac, registrovani pošiljalac, ovlašćeni pošiljalac, povremeni ovlašćeni pošiljalac, ovlašćeni primalac, povremeni ovlašćeni primalac ili drugo lice koje učestvuje u prodaji na daljinu, kretanju robe pod odlaganjem plaćanja akcize ili komercijalnoj isporuci robe stavljene u promet ne ispuni obavezu registracije, ovlašćenja, garancije, evidencije, prijavljivanja, plaćanja akcize ili drugu obavezu propisanu ovim zakonom;

23)       koristi povremeni registrovani status, povremeni ovlašćeni status, mesto direktne isporuke, rezervni dokument ili drugi dokaz završetka kretanja suprotno ovom zakonu ili prikrije podatke o stvarnom kretanju robe, mestu prijema, količini robe ili poreskom statusu robe;

24)       onemogući ili ometa vršenje nadzora, popis zaliha, uzimanje uzoraka, proveru dokumentacije, proveru podataka u elektronskim evidencijama, sistemu eAkcize ili EMCS-u;

25)       neovlašćeno izrađuje, pribavlja, drži, koristi, stavlja u promet ili namerno oštećuje kontrolne akcizne markice Republike Srbije ili druge propisane oznake koje služe za obeležavanje ili praćenje akciznih proizvoda.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, ako je to lice obveznik akcize ili drugo lice na koje se obaveze iz ovog zakona odnose.

Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći zaštitna mera oduzimanja proizvoda, opreme, markica, kodova, elektronskih nosača podataka i drugih predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, u skladu sa zakonom.

Zaštitne mere i objavljivanje podataka

Član 99.

Za prekršaje iz člana 98. ovog zakona može se izreći zaštitna mera oduzimanja predmeta, i to akciznih proizvoda, sirovina, opreme, uređaja, sredstava za prevoz, kontrolnih akciznih markica, produkcionih i zbirnih kodova, isprava, elektronskih nosača podataka i drugih predmeta koji su bili upotrebljeni, namenjeni ili pribavljeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći i kada predmeti nisu u svojini učinioca prekršaja, ako to zahtevaju zaštita javnih prihoda, sprečavanje ponovnog izvršenja prekršaja, zaštita javnog zdravlja ili drugi razlozi propisani zakonom.

Ako su akcizni proizvodi, markice, kodovi, isprave ili drugi predmeti iz stava 1. ovog člana oduzeti zato što nisu ispunjavali uslove za stavljanje u promet, sa njima se postupa u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju prekršaji.

Za prekršaje iz člana 98. ovog zakona mogu se, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi, izreći i druge zaštitne mere propisane zakonom kojim se uređuju prekršaji.

X.         PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Važenje postojećih dozvola i status ovlašćenih lica

lan 100.

Akcizne dozvole, dozvole za akcizna skladišta, odobrenja oslobođenim korisnicima i drugi statusi izdati po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona ostaju na snazi najduže 12 meseci od dana početka primene ovog zakona, ako nisu ranije usklađeni sa ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da u roku koji propiše Vlada podnesu zahtev za usklađivanje svog statusa sa ovim zakonom, uključujući usklađivanje pogona, evidencija, elektronskih postupaka i garancija.

Mesta isporuke, evidencije, interni kontrolni postupci i druga operativna rešenja uspostavljena po ranijim propisima mogu se privremeno koristiti ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom i ako ih nadležni organ prihvati kao privremeno usklađena.

Popis zaliha

Član 101.

Obveznici akcize i druga lica koja drže akcizne proizvode na dan početka primene ovog zakona dužni su da izvrše popis zaliha i da podatke dostave Ministarstvu finansija u roku i na način propisan podzakonskim aktom koji donosi ministar.

Vlada propisuje način obračuna eventualne razlike akcize na zalihe kada su promenjeni poreska struktura, poreska osnovica ili stope.

Prelazni režim za markice, kodove, praćenje kretanja i rezervne postupke Član 102.

Kontrolne akcizne markice izdate po ranijim propisima mogu se koristiti do isteka roka koji utvrdi Vlada, ako su u skladu sa ovim zakonom.

Proizvodi obeleženi ranije izdatim markicama mogu ostati u prometu do isteka zaliha, ako su zakonito proizvedeni ili uvezeni i ako ispunjavaju uslove iz ovog zakona.

Vlada propisuje prelazni režim za produkcione i zbirne kodove, kao i način usklađivanja nacionalnog sistema sa pravilima Evropske unije o jedinstvenom identifikatoru, sigurnosnom obeležju i EMCS zapisima.

Markice i drugi nacionalni elementi mogu se zadržati samo u meri u kojoj su usklađeni sa propisima Evropske unije i ne stvaraju formalnosti povezane sa prelaskom granice između država članica Evropske unije.

Za proizvode na koje se plaća posebna nacionalna akciza, nacionalne markice mogu se zadržati i nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji samo kao instrument unutrašnje poreske kontrole i puštanja u promet na teritoriji Republike Srbije, pod uslovom da nisu diskriminatorne i da ne predstavljaju graničnu formalnost.

Vlada propisuje prelazni režim za fiskalno obeležavanje gasnih ulja, kerozina i drugih energenata za koje se uvodi obaveza obeležavanja, uključujući postupanje sa zatečenim zalihama, rokove za primenu markera, obaveze proizvođača, uvoznika, skladištara i krajnjih korisnika, kao i način dokazivanja zakonite namene do pune primene sistema fiskalnog obeležavanja.

Pristupanje Evropskoj uniji i početak pune primene EMCS

Član 103.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na registrovane primaoce, registrovane pošiljaoce, ovlašćene pošiljaoce i ovlašćene primaoce, kretanje harmonizovanih akciznih dobara između država članica Evropske unije, prodaju na daljinu harmonizovanih akciznih dobara, kao i punu interoperabilnost sa EMCS-om, SEED-om i CS/MISE, primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Kretanje harmonizovanih akciznih dobara između Republike Srbije i drugih država članica Evropske unije ne može se uređivati kao uvoz ili izvoz, osim u meri u kojoj propisi Evropske unije za pojedine teritorijalne situacije predviđaju primenu carinskih formalnosti mutatis mutandis.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji uspostavljaju se registri, tehničke specifikacije, korelacione tabele, testna okruženja i operativna uputstva potrebna za punu primenu EMCS-a, e-AD-a, e-SAD-a, SEED-om i CS/MISE i pratećih rezervnih postupaka.

Tehnička priprema, testiranje, pilot-razmena podataka, usklađivanje registara i probna interoperabilnost sa sistemima iz stava 3. ovog člana mogu se sprovoditi pre dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, bez nastupanja poreskih dejstava koja su ovim zakonom vezana za članstvo u Evropskoj uniji.

Vlada će u roku od 30 dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji izvršiti prvo preračunavanje minimalnih nivoa oporezivanja izraženih u evrima u dinarske iznose za potrebe primene člana 25. ovog zakona.

Prvo preračunavanje iz stava 5. ovog člana vrši se po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji važi na dan pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, osim ako je propisima Evropske unije drugačije određeno.

Nakon prvog preračunavanja iz stava 5. ovog člana, naredna preračunavanja vrše se u skladu sa članom 25. ovog zakona.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, prvi put utvrditi prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta i sitno rezanog duvana za savijanje cigareta, kao i minimalnu akcizu na cigarete, cigare i cigarilose, sitno rezani duvan za savijanje cigareta i ostali duvan za pušenje, najkasnije do 1. marta godine u kojoj počinje primena ovog zakona, a ako zakon počinje da se primenjuje posle 1. marta, najkasnije u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona.

Odredbe ovog zakona kojima se preuzimaju pravila o oslobođenju od akcize za dobra koja fizička lica koja putuju iz trećih zemalja unose u ličnom prtljagu primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje fiskalno obeležavanje gasnih ulja i kerozina primenjuju se najkasnije od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, s tim da Vlada može propisati raniju tehničku i probnu primenu sistema obeležavanja ako to ne proizvodi dejstva suprotna ovom zakonu.

Poseban tretman etil-alkohola, odnosno jakog alkoholnog pića proizvedenog za sopstvenu potrošnju do količine od 100 litara čistog alkohola godišnje po proizvođaču primenjuje se samo ako je takvo odstupanje predviđeno aktom o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji ili drugim obavezujućim aktom Evropske unije.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, sve stope, osnovice, oslobođenja, sniženja, refakcije, povraćaji, obeležavanja, režimi kretanja i statusi operatera iz ovog zakona tumače se i primenjuju tako da obezbede punu usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti akciza.

Postupci započeti pre početka primene ovog zakona

Član 104.

Postupci za utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju i kontrolu akcize započeti pre početka primene ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili u vreme njihovog pokretanja, ako je to povoljnije za stranku i ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Zahtevi za povraćaj i refakciju podneti po ranijim propisima rešavaće se po tim propisima, osim ako je ovaj zakon povoljniji za podnosioca i ako to ne ugrožava punu usklađenost sa propisima Evropske unije.

Donošenje podzakonskih akata

Član 105.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 360 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu ranijeg zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 106.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o akcizama (“Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16, 30/18, 153/20, 53/21, 75/23, 94/24 i 109/25).

Stupanje na snagu i početak primene

Član 107.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ovaj zakon počinje da se primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Vlada može, radi tehničke pripreme sistema eAkcize, interoperabilnosti sa računarskim sistemom (EMCS) i obuke učesnika, propisati raniju primenu pojedinih isključivo tehničkih odredaba (testna okruženja, registri, tehnički zapisi i rezervni postupci), bez nastupanja poreskih dejstava po osnovu akcize pre dana iz stava 2. ovog člana.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.