ZAKON O USLOVIMA ZA OBAVLJANJE PSIHOLOŠKE DELATNOSTI("Sl. glasnik RS", br. 25/96 i 101/2005 - dr. zakon) |
Ovim zakonom uređuju se uslovi za obavljanje psihološke delatnosti i nadzor nad stručnim radom psihologa.
Poslovi psihološke delatnosti obavljaju se u skladu sa ovim zakonom, ako, za pojedine oblasti, posebnim zakonom nije drugačije uređeno.
Psihološka delatnost obavlja se u skladu s rezultatima savremene psihološke nauke, stručno-doktrinarnim stavovima za obavljanje psihološke delatnosti i Kodeksom etike psihologa.
Kodeks etike psihologa donosi Društvo psihologa Srbije.
Psihološka delatnost obuhvata psihološka ispitivanja (individualna i grupna), psihološke tretmane i savetovanja.
Zabranjeno je obavljanje poslova psihološkog ispitivanja, psihološkog tretmana i savetovanja koji nisu zasnovani na psihološkoj nauci i struci.
Podaci o ličnosti koji mogu da štete ugledu i integritetu ličnosti ili su lične prirode, a koje psiholog sazna u obavljanju delatnosti, profesionalna su tajna.
Poslove psihološke delatnosti može obavljati diplomirani psiholog s položenim stručnim ispitom, a za određene poslove psihološke delatnosti i s odgovarajućom specijalizacijom.
Stručni ispit polaže se po obavljenom pripravničkom stažu koji traje jednu godinu.
Stručni ispit polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Program pripravničkog staža, način obavljanja pripravničkog staža i način polaganja stručnog ispita sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove prosvete i ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Diplomirani psiholog može se specijalizovati ako ima završen pripravnički staž i položen stručni ispit.
Poslove psihološke delatnosti za čije obavljanje je neophodna specijalizacija, vrste, programe i trajanje specijalizacije i način polaganja ispita, sporazumno utvrđuju ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove prosvete i ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Poslovi psihologa s ispitanikom mogu se obavljati samo u zasebnoj prostoriji.
Psihološki merni instrumenti mogu se koristiti ako su obezbeđeni uslovi za bezbedno čuvanje mernih instrumenata i rezultata ispitivanja.
Lice koje samostalno obavlja psihološku delatnost (u daljem tekstu: preduzetnik) može početi s radom i obavljati delatnost ako, pored uslova iz člana 5. ovog zakona, ima obezbeđenu prostoriju za rad s ispitanikom, a kad je ta delatnost vezana za korišćenje mernih instrumenata i neophodne psihološke merne instrumente i uslove za bezbedno čuvanje mernih instrumenata i rezultata ispitivanja.
Bliže uslove iz stava 1. ovog člana propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove prosvete i ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Ispunjenost uslova za samostalno obavljanje psihološke delatnosti iz člana 5. ovog zakona i stava 1. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva.
Psiholozi mogu koristiti merne instrumente, ako su obučeni za njihovu upotrebu.
Proveru obučenosti za korišćenje mernih instrumenata u smislu stava 1. ovog člana obavlja Institut za psihologiju u Beogradu.
U obavljanju poslova psihološke delatnosti psiholozi mogu koristiti psihološke merne instrumente čije je merne karakteristike i kvalitet utvrdila organizacija iz stava 2. ovog člana.
Rezultati merenja ovlašćenih psihologa mogu se koristiti kao nalazi u svrhu za koju se izdaju, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Nadzorom nad stručnim radom psihologa utvrđuje se da li se stručni rad u obavljanju poslova psihološke delatnosti zasniva na savremenim naučnim i stručnim metodama i dostignućima za tu vrstu delatnosti.
Nadzor nad stručnim radom obavlja se neposrednim uvidom, kontrolom i drugim oblicima provere načina organizovanja i primene odgovarajućih stručnih postupaka i metoda u obavljanju poslova psihološke delatnosti.
Nadzor nad stručnim radom psihologa organizuje i sprovodi ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite, ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.
Nadzor nad stručnim radom psihologa obavlja psiholog koji je položio stručni ispit, ima odgovarajuću specijalizaciju i najmanje isti stepen stručnosti kao i psiholog nad čijim radom se obavlja nadzor.
Organizaciju i način obavljanja nadzora nad stručnim radom psihologa bliže uređuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Izveštaj o obavljenom nadzoru nad stručnim radom psihologa radi preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka u stručnom radu dostavlja se ustanovi ili drugoj organizaciji u kojoj je psiholog zaposlen, odnosno preduzetniku.
Zabranjeno je reklamiranje i oglašavanje stručnih postupaka i metoda u obavljanju psihološke delatnosti u sredstvima javnog informisanja.
Rezultati u primeni psiholoških postupaka i metoda mogu se saopštavati samo na stručnim skupovima i objavljivati u stručnim i naučnim časopisima i publikacijama.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona obavlja ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite.
Novčanom kaznom od 10.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako obavlja psihološku delatnost suprotno odredbi člana 8. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 1.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 5.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik.
Novčanom kaznom od 2.500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) obavlja poslove psihološkog ispitivanja, psihološkog tretmana i savetovanja koji nisu zasnovani na psihološkoj nauci i struci (član 3. stav 4. ovog zakona);
2) obavlja poslove psihološke delatnosti a ne ispunjava uslove iz člana 5. ovog zakona;
3) koristi psihološke merne instrumente suprotno odredbi člana 10. ovog zakona;
4) vrši reklamiranje i oglašavanje stručnih metoda i postupaka suprotno odredbi člana 15. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik.
Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako obavlja poslove psihološke delatnosti a ne ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona.
Za prekršaj iz st. 1. i 3. ovog člana preduzetniku se može pored novčane kazne izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Preduzetnik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja psihološku delatnost podnosi nadležnoj opštinskoj upravi dokaz o ispunjenosti uslova za samostalno obavljanje psihološke delatnosti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu propisa kojima se bliže utvrđuju uslovi iz čl. 5. i 9. ovog zakona.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana preduzetnik koji ne podnese dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana prestaje s radom i briše se iz registra.
Psiholozi koji na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljaju psihološku delatnost a nemaju položen stručni ispit mogu da nastave da obavljaju poslove psihološke delatnosti ako polože stručni ispit u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu propisa iz člana 6. stav 3. ovog zakona.
Psiholozi koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona zaposleni na poslovima psihologa, odnosno samostalno obavljaju psihološku delatnost u zvanju specijaliste, magistra ili doktora psihologije, a nemaju položen stručni ispit, mogu nastaviti da obavljaju psihološku delatnost bez obaveze da polažu taj ispit.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".