Email Print


Koja je uloga Pravosudne akademije u pravosuđu Republike Srbije i da li nam možete reći malo više o efektima koji su proizvedeni uvođenjem iste u pravni sistem RS?

Šezdeset i sedam polaznika početne obuke Pravosudne akademije je završilo kompletnu obuku i završni ispit, a jedan deo polaznika je od strane Komisije dobilo pohvalu, te stoga, smatram da je velika šteta za sistem što, sa jedne strane ovi kvalitetni ljudi ne stupaju na pravosudne funkcije, dok su sa druge strane uložena sredstva u njihov razvoj i njihovu obuku. Smatram da je potrebno ovim mladim lju-dima dati šansu pošto su prošli jasnu i oštru selekciju. Takođe, neophodno je razviti i transparentnu selekciju i programe pripreme i onih kandidata koji nisu prošli program početne obuke kako bi stupanje na pravosudnu funkciju bilo jasno definisano. To je način da se povrati ugled pravosuđu i poverenje građana u pravosuđe. Moj osnovni strah je da ljudi, koji imaju puno znanja, odlaze iz pravosuđa jer im nije data adekvatna šansa. Navodim da su polaznici početne obuke Pravosudne akademije visoko motivisani, pa su pre ulaska u Pravosudnu akademiju dali otkaz na prethodnom radnom mestu, a oni se danas nalaze po sudovima i tužilaštvima, veliki broj njih sa sobom nosi dosta posla. Iskustva zemalja EU ali i naša su pokazala da postojanje Pravosudne akademije doprinosi unapređenju ne samo izbora nego i rada pravosuđa.

Da li i na koji način Pravosudna akademija oprinosi razvoju položaja pomoćnika, te da li je po vašem mišljenju uvođenjem Pravosudne akademije unazađen ili unapređen položaj istih?

Pravosudna akademija doprinosi radu pravosuđa. Od Srbije se traži da ulazak u pravosuđe mora da se odvija kroz Pravosudnu akademiju i da se uvede sistem prvog izbora kroz testiranje i programe pripreme kandidata. Takođe, važna je uloga Akademije i prilikom implementacije novousvojenih zakona, zato što se pravosuđe mora pripremiti kroz obuku na adekvatnu primenu novih zakona. U nekim zemljama Zapadne Evrope utvrđeno je da ako nema institucije koja organizuje adekvatnu obuku, zakonu da se implementira je potrebno od pet do šest godina, međutim, u slučaju da postoji organizovana obuka kroz institucije kao što je Akademija, period implementacije zakona se skraćuje na period od dve do dve i po godine. Prilikom procesa pridruživanja i u okviru poglavlja 23 u obavezi smo da usvajamo standarde, ali i da implementiramo zakone, a sama Pravosudna akademija nosilac je dela stručnosti u poglavlju 23. Sa stručnošću je usko povezana efikasnost i nezavisnost pravosuđa.

Što se tiče položaja pomoćnika uvođenjem Pravosudne akademije nije unazađen položaj pomoćnika. Napravljen je veštački problem da je uvođenjem Pravosudne akademije unazađen položaj pomoćnika. Moram da istaknem činjenicu da je 90% polaznika početne obuke došlo upravo iz redova sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Takođe, Pravosudna akademija od svog osnivanja promoviše i koncept karijernih pomoćnika. Lično smatram da treba i promeniti naziv pomoćnici i da se koristi naziv saradnici, odnosno savetnici. Stoji činjenica da je manje programa samo za pomoćnike, što zbog kapaciteta i velikih obaveza koje Akademija ima na programima stalne obuke sudija i tužilaca. Međutim, Akademija uvek uključuje pomoćnike u programe obuke zajedno sa sudijama kad je god to moguće, tako da je veliki broj pomoćnika obuhvaćen programima stalne obuke. Jedan od prioriteta Akademije u narednom periodu je povećanje broja edukacija koje su samo za pomoćnike i savetnike.

Takođe, korisnost Pravosudne akademije ogleda se i u činjenici da kroz Akademiju vrši i dodatna obuka sudske i tužilačke administracije. Na taj način je moguće jednim delom prevazići problem da nam se u nekim segmentima možda javlja višak zaposlenih, npr. zbog uvođenja novih profesija, dok u drugim segmentima imamo manjak, npr novi ZKP. Akademija služi tome da se ti ljudi prekvalifikuju za oblasti u kojima su potrebni pravosuđu. Akademija prati pravosuđe i gleda njene potrebe i na taj način selektuje prioritete.

Kako biste opisali odnos polaznika početne obuke Pravosudne akademije u odnosu na položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika, prilikom izbora na pravosudne funkcije?

To su dve različite kategorije. Polaznici početne obuke Pravosudne akademije ne moraju da polažu tekst u Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva prilikom konkurisanja za nosioca pravosudne funkcije, ali se postavlja pogrešan stav da su polaznici smetnja pomoćnicima za izbor. Svima nama treba da bude cilj da se prvi izbor odvija kroz jasne, transparentne i merljive kriterijume. Takođe, pre prvog izbora kandidati bi trebali da prođu duži ili kraći period pripreme, u zavisnosti od prethodnog iskustva kako bi što spremnije stupili na funkciju. To je princip koji se pokazao kao dobar u drugim zemljama ali i u drugim profesijama kod nas.

Uvođenjem ovakvog sistema ostavilo bi se više vremena Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca za nadzor nad programima obuka, razvoj kriterijuma i praćenje rada nosilaca pravosudnih funkcija koji su prvi put izabrani. Na taj način bi smo dobili mnogo jasnije kriterijume prvog izbora ali i kriterijume po kojima se odlučuje o imenovanju na stalnu funkciju posle tri godine. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imalo bi više vremena da se posveti unapređenju strateškog pristupa i planiranju kadrova u pravosuđu. Ovakvim strateškim pristupom mogu se praviti programi obuke u zavisnosti od prethodnog iskustva i odakle kandidati dolaze, kao bi se što bolje pripremili za nosioce pravosudnih funkcija. Na primer, mi možemo da kažemo u odnosu na stotinu kandidata, trideset njih će proći kroz duži program obuke, ko se za njega i opredeli, dok će se sedamdeset mesta ostavljati za kandidate koji su se opredelili da budu karijerni saradnici/savetnici. Oni koji su se opredelili da budu karijerni saradnici/savetnici, a odluče se posle nekoliko godina da hoće da budu nosioci funkcije imali bi jednu vrstu testa. U zavisnosti od uspeha na testu, prethodnog iskustva i za koju pravosudnu funkciju se opredeljuju imali bi poseban program pripremne obuke. Dodatna kvota bi bila za lica koja nisu u pravosuđu a imaju propisane godine iskustva bi polagali drugu vrstu testa i za njih bi bio razvijen poseban program pripremne obuke. Svi programi obuke predstavljaju ne samo sticanje novih znanja već su oni i period dodatne provere budućih nosilaca pravosudnih funkcija. Ovakvim strateškim pristupom jasno se uspostavljaju kriterijumi i merila za prvi izbor i omogućava Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva da odaberu najkvalitetnije kadrove.

Da li je po Vašem mišljenju status polaznika očetne obuke PA izjednačen sa statusom pomoćnika u pogledu obavljanja poslova, te da li nam možete nešto više reći o kretanju polaznika početne obuke PA kroz pravosudne organe?

Najpre, prednost polaznika početne obuke Pravosudne akademije se ogleda u tome što polaznici imaju jedan jasan i konkretan program obuke, koji usvaja Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, taj program je transparentan i svaki polaznik ima svog mentora. Mentor ne ocenjuje polaznika, kao što se ocenjuju državni službenici, već ocenama koji su propisani Zakonom o Pravosudnoj akademiji i Pravilnikom pod nazivom „Dosije razvoja”. Mentor pored ocene, koju daje kandidatu, daje i mišljenje o kandidatu, i to o njegovoj spremnosti u određenoj materiji, kvalitetu rada i posvećenosti. Ujedno kroz dosije razvoja se vidi koji se segmenti obuke za neke kandidate moraju pojačati i dodatno unaprediti. Polaznici su osam meseci u parnici, zatim šest meseci u krivici, pet u tužilaštvu i dva meseca u prekršajima. Pored toga, polaznici imaju predavačko praktični deo obuke o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, obuke o potrebnim veštinama koje im drže iskusne sudije, ekonomsko pravnim znanjima. Akademija koristi svaku priliku da kad dolaze sudije i tužioci iz inostranstva organizuje i posebne radionice za polaznike obuke sa gostima iz inostranstva. Takođe, za polaznici obuke organizuju se radionice, na kojima se dodatno unapređuje znanje i razvijaju veštine neophodne nosiocu pravosudne funkcije. Radionice vode iskusniji mentori koji rade sa polaznicima njima po grupama na konkretnim zadacima i slučajevima. Akademija podržava da polaznici obuke odlaze, tokom letnjih odmora, i na letnje škole za pravosuđe koje se organizuju u Zapadnoj Evropi. Trenutno se ispituju i mogućnosti unapređenja programa obuke u pravcu proširenja obuke tako da na kraju programa obuke polaznici provedu jedan period u Trgovinskom i Upravnom sudu, mada nisu kandidati za sudije Trgovinskog i Upravnog suda, ali se ide za tim da sudija Osnovnog suda sutra ima određeno predznanje i u ovim materijama. Smatram da sve ovo čini prednost i dobru priliku da kandidat kroz program obuke, bez obzira na godine iskustva, stiče nova i savremena znanja i što je najvažnije praktična iskustva.

Koja je uloga karijernih saradnika u pravosuđu Republike Srbije i koji se efekti postižu uvođenjem istih u pravosudni sistem RS?

Želeo bih da pre odgovora na ovo pitanje naglasim da je prilikom donošenja Zakona o državnim službenicima napravljen problem, jer su iz saradnici podvedeni pod ovaj Zakon umesto da su ostali u pravosudnim zakonima. Na taj način je bitan segment pravosuđa ostao u nedefinisanom statusu po mnogim pitanjima i nije uvažena specifičnost profesije saradnik, odnosno sada pomoćnik. Najvažniji problem se ogleda u mogućnosti napredovanja i kako se to odražava ne samo na položaj nego i na zaradu. Kriterijumi napredovanja državnih službenika nisu primenjivi na pomoćnike u pravosuđu a pogotovu kad imamo u vidu i ograničenja koja se odnose na broj lica u određenom zvanju po ovom Zakonu. U pravosuđu na Republičkom nivou postoje savetnici koji su imenovana lica, čime je jednim delom ovaj problem rešen ali samo za sudove i tužilaštva republičkog ranga. Apsurdno je da se za pomoćnike traže uslovi koji odgovaraju pravosuđu a da se primenjuje Zakon o državnim službenicima. Zato smatram da moramo raditi na tome da se status pomoćnika bitno izmeni, prvo kroz odgovarajući naziv, potom precizniji opis poslova i zaduženja, rešavanje statusa kroz pravosudne zakone i unapređenje materijalnog položaja. Što se tiče položaja karijernih saradnika/savetnika smatram da bi trebali da budu „vezani” po pitanju plata u određenom procentu, npr 70%, plate sudije odnosno tužioca suda ili tužilaštva u kom su. Jedan broj lica bi se odlučio i da svoju karijeru u tom slučaju razvijaju kao saradnici/savetnici kroz napredovanje, horizontalno i vertikalno, u toj profesiji u pravosuđu. Postoji niz uporednopravnih sistema koji tako funkcionišu, jer potrebno iskustvo i godine opravdavaju profesionalni i materijalni status. Ono što želim da naglasim je da bi se uvođenjem instituta karijernog savetnika postigla vidljivost i stabilnost profesije ali i pravosuđa. Ujedno to bi Akademiji olakšalo razvijanje programa obuke saradnika/savetnika pošto im je položaj i delokrug rada jasan. Takođe, ne bi bilo moguće, što je danas slučaj da pomoćnik bude jedne sedmice raspoređen u izvršenju a druge sedmice u krivičnom odeljenju ili vanparnici. Kao profesija regulisana pravosudnim zakonima i raspored saradnika/savetnika treba da se reguliše na godišnjem nivou. Na taj način bi i Akademija imala jasniju sliku gde i koliko je potrebno organizovati obuku saradnika/savetnika kako nam se ne bi dešavalo da pomoćnik prođe obuku po novom ZKP a posle mesec dana bude premešten u parnicu.

Da li uvođenje karijernog savetnika iziskuje izmene Zakona o državnim službenicima?

Svakako. Kao što sam već istakao smatram da je potrebno da se kako budući karijerni saradnici/savetnici, tako i postojeći pomoćnici podvedu pod pravosudne zakone, te kao takvi budu pod nadzorom Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, odnosno smatram da je potrebno da se vratimo na rešenja pre 2004. Godine kada je materijalni položaj bio povezan i korelaciji sa pravosuđem. Prema analizama koje sam nezvanično radio sa stručnjacima finansijski to nije veliko povećanje budžeta. Ulaganje u profesiju karijernog saradnika višestruko bi se vratilo pošto bi se povećala efikasnost pravosuđa, rasteretile sudije i zamenici tužilaca a sa druge strane dobijamo karijerne savetnike koji će moći da se obučavaju i usavršavaju za poslove koje obavljaju. Tako npr. Alternativno rešavanje sporova bude u nadležnosti savetnika (da npr savetnici prođu obuku o medijaciji i da budu „kontakt” osobe strankama za medijaciju. U slučaju kad sudija prepozna da je predmet medijabilan a stranke se slože da pokušaju medijaciju da saradnik preuzme stranke i u potpunosti ih upozna sa medijacijom i ukoliko su zainteresovani kod saradnika, koji su za to obučeni, se pokreće postupak za medijaciju).

Da li bi karijerni saradnici, shodno navedenom, takođe trebali biti u rasporedu godišnjih poslova?

Apsolutno. Potrebno je napraviti raspored godišnjih poslova i za karijerne saradnike a u okviru opisa posla koji karijerni savetnici obavljaju. Takođe, potrebno je uvesti horizontalno rangiranje saradnika/savetnika, a taj njihov status bi bio vezan kako za stepen odgovornosti tako i za zaradu, npr. ako je neko viši savetnik, on može da potpisuje određena akta i obavlja samostalno određene poslove. Ovakav sistem postoji u dosta zemlja EU pa i u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Savetnici samostalno rade dobar deo poslova, komuniciraju sa strankama, donose samostalno određene odluke i vidljivi su u postupku. Na taj način je lakše oceniti rad saradnika/savetnika, vrednovati ga, odrediti kriterijume napredovanja i razvijati obuku u Pravosudnoj akademiji u skladu sa konkretnim potrebama i problemima u radu. Samim tim je i nama lakše da utvrdimo koliko ima ljudi za određenu obuku i koje su to oblast (npr. za novo Nasilje u porodici je predviđeno da do prvog juna prioritet u obuci budu zamenici i sudije, nakon čega će se obučavati saradnici, jer će jedan deo poslova obavljati oni, ali kada bismo imali karijerne saradnike/savetnike taj proces bi išao paralelno jer bi sam Zakon definisao da bi određene radnje obavljali saradnici/savetnici).

Kako ste u nekoliko navrata istakli značaj uvođenja karijernih savetnika, da li bi uvođenjem istih, saradnici morali da se opredele da li žele da budu karijerni ili obični saradnici koji kasnije imaju mogućnost da konkurišu za zamenike javnih tužioca, odnosno sudije?

Karijerni savetnik podrazumeva da se oni opredele za to, ali ne naravno doživotno. Evropska unija insistira na profesionalizaciji savetnika, odnosno da ulazak u pravosudnu profesiju kao što je i za nosioce pravosudnih funkcija predviđeno, mora biti kroz Pravosudnu akademiju. Uporedno pravna iskustva daju dobra rešenja i iskustva. Treba to iskoristiti. Naime, neko može da se opredeli da će proći klasičan, duži program početne obuke kroz jednu intenzivnije testiranje. Drugi mogu da izaberu da prvo uđu u sistem karijernih saradnika/savetnika ali se i njima mora ostaviti mogućnost da u jednom trenutku svoje karijere mogu, posle određenog iskustva i sticanja statusa, da konkurišu za nosioce pravosudne funkcije, kroz poseban sistem pripreme na nosioca pravosudne funkcije i manje intenzivno testiranje. Naime, mora se uvažiti činjenica da karijerni saradnik/savetnik ima prethodno iskustvo i dokazan kvalitet rada u ovoj pravosudnoj profesiji.

Da li je po vašem mišljenju Programski savet Pravosudne akademije na podjednak način uključio pomoćnike i polaznike PA prilikom sprovođenja programa obuke, te na koji je način najlakše sprovoditi obuku karijernih, a na koji način obuku običnih saradnika?

Programski savet prilikom izrade programa obuka vodi računa o svim kategorijama u pravosuđu. Izmenama Zakona o pravosudnoj akademiji povećan je broj članova Programskog saveta kao bi se što bolje uključili sve ciljne grupe. Takođe, u toku su i pripreme za izradu programa obuka za 2018. godinu gde će se poslati upitnici pomoćnicima o potrebnim obukama za pomoćnike. Ujedno moram da naglasim da će se od juna organizovati i posebne obuke pomoćnika u vezi Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Tako da možemo reći da se ulažu dodatni napori od strane Akademije na unapređenju svih segmenta obuke. Mada nije direktno vezano za programe obuke Akademija je i kod potencijalnih donatora izašla sa idejom da se podrži unapređenje položaja pomoćnika i podrži izrada modela rešavanja statusa pomoćnika.

Da li Programski savet Akademije praveći predlog za obuku sudskog i tužilačkog osoblja donosi godišnji program edukacije i plan njegove realizacije u okviru opredeljenih sredstava i kako ga oglašava?

Program se pravi tako što prolazi programske grupe u okviru Programskog saveta. Prethodno se šalju upitnici sudovima i tužilaštvima o potrebama za narednu godinu. Takođe, vodi se računa o obavezama koje Srbija ima ao članica UN i Saveta Evrope. Posebno se vodi računa o obavezama vezanim za EU integracije. Ujedno, moramo da organizujemo i obuke pošto je Srbija potpisnica velikog broja Konvencija koje predviđaju organizovanje stalnih obuka od strane tela kao što je Pravosudna akademija. Pored toga, od prošle godine su uvedene fokus grupe i to za sudije i zamenike javnog tužioca sa kojima se prolazi kroz prvi nacrt program i utvrđuju potrebe dalje potrebe i prioriteti. Pošto se ova forma pokazala kao izuzetno uspešna planiramo da ove godine organizujemo posebnu fokus grupu u kojoj će biti pomoćnici i to za svako područje apelacije posebno. Na taj način programi obuka prate potrebe pravosuđa na najbolji način ali i obaveze koje Srbija ima. Tako, da pored ograničenih finansijskih sredstava Akademija dalje unapređuje svoje aktivnosti i radi na što boljem i kvalitetnijem obuhvatu ciljnih grupa.

Na koji način su uključeni nosioci pravosudnih funkcija u donošenju navedenog predloga i kako se predlozi za obuke donose i na koji način Programski savet Akademije selektuje mentore i predavače?

Prethodno sam naveo postupak i parametre koje koristimo prilikom izrade programa obuka. Takođe, svake godine Akademija kroz upitnike i fokus grupe širi krug potencijalnih korisnika koji iskazuju potrebe za obukom.

Konačnu odluku o mentorima i predavačima donosi Programski savet. Akademija je usvojila pravilnik o mentorima i predavačima. Pored toga pribavlja se mišljenje suda i tužilaštva. Rad mentora i predavača se prati stalno kroz evaluacione upitnike koji popunjavaju korisnici edukacija. Naravno, Akademija kontinuirano uključuje nove mentore i predavača tako da to nije zatvorena grupa lica. Akademija ima poseban program obuke za mentore i poseban program obuke za predavača. To su dva različita programa pošto zahtevaju različite veštine i pristup u radu.

Kako, po vašem mišljenju, treba da izgleda izbor na pravosudne funkcije i da li smatrate da treba nešto promeniti?

Polazeći od činjenice da je u kriterijumima za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji postavljeno da ulazak u pravosuđe i izbor nosilaca pravosudnih funkcija mora da se odvija kroz pravosudnu akademiju Srbija treba da radi na razvijanju modela kojima ćemo dostići postavljeni standard. Već sam prethodno izneo mogući model a koji podrazumeva nekoliko načina selekcije potencijalnih kandidata i razvijanje više programa prethodne obuke u zavisnosti od prethodnog iskustva kandidata, kvaliteta tog iskustva i pokazanog znanja prilikom prethodne selekcije. Osnovna stvar je da se zadrže što kvalitetniji kadrovi u pravosuđu i da postoji jasan i predvidiv način na koji se u pravosuđe ulazi. To je jedna od obaveza koja stoji ne samo pred Akademijom, nego celokupnim pravosuđem, a kao krajni cilj je kvalitetno pravosuđe u koje građani imaju puno poverenje.



Intervju priredila Ivana Stojiljković, glavna i odgovorna urednica, a objavljen je u broju 2/2017 časopisa "Iustitita".



Email Print