Dubravka Drakulić za PRAVNI INSTRUKTOR
Paragraf intervju - OKTOBAR 2016
Aktivno ste učestvovali u pripremi novog Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 15/2016). Možete li nam malo više reći o novinama koje ovaj zakon predviđa a koje su u vezi sa poslovanjem javnih preduzeća kojima je osnivač jedinica lokalne samouprave?
Postoji nekoliko specifičnosti koje se odnose na jedinice lokalne samouprave, a za početak možemo istaći da je najvažnija razlika u odnosu na prethodni Zakon o javnim preduzećima to što će se direktor javnog komunalnog preduzeća birati na isti način kao i direktor republičkog javnog preduzeća, što nije bio slučaj u prethodnom periodu. Zakonodavac je ovde prepoznao potrebu da se malo pojača kvalifikaciona struktura menadžmenta, jer je praksa pokazala da postoje javna preduzeća u kojima nema menadžera sa visokom školskom spremom. To je osnovna novina - kako sâm postupak izbora, tako i uslovi koje mora da ispuni lice koje konkuriše za funkciju direktora javnog preduzeća. Uslovi su pooštreni pa tako, primera radi, u pogledu prethodnog radnog iskustva, sada je propisano da je neophodan uslov pet godina radnog iskustva sa visokom školskom spremom a ne, kao ranije, pet godina radnog iskustva na bilo kojim poslovima i sa bilo kojim stepenom stručne spreme.
Ono što je takođe bitno, a bazirano je na iskustvima iz prakse, jeste propisivanje da jedan osnivač ne može osnovati više javnih preduzeća za obavljanje iste delatnosti, a izuzetak je napravljen u pogledu projekata javno-privatnog partnerstva i kada je u pitanju grad Beograd i gradovi. Na nivou jedinica lokalne samouprave, uočeni su slučajevi da osnivač, kada ne može da se izbori sa problemima u koje zapadne javno preduzeće, pro forme ostavi jednog zaposlenog u tom preduzeću, a osnuje novo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti ili vrlo slične. Pomenuti izuzetak od novog pravila učinjen je imajući u vidu da se u slučaju grada Beograda i gradova prvenstveno radi o velikoj teritoriji i velikom broju stanovnika pa se izuzetak od pravila u ovom slučaju čini opravdanim sa stanovišta ekonomske opravdanosti. Ono što nije prihvaćeno je predlog da i gradske opštine mogu osnivati javna preduzeća, imajući u vidu da gradske opštine nemaju izvorne prihode.
U skladu sa prethodnim rešenjem, javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave su dostavljala direktno ministarstvu kvartalne izveštaje. Imajući u vidu da je ministarstvo nadležno za javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, a ne i za ona čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, ministarstvo je dostavljene podatke moglo da koristi samo u svrhu analiziranja. Sada je ovaj postupak izmenjen, tako da javna komunalna preduzeća ne dostavljaju izveštaje direktno ministarstvu, već ove izveštaje dostavlja njihov osnivač. Cilj je bio da se u ovom lancu komunikacije aktiviraju i jedinice lokalne samouprave, kao osnivači javnih preduzeća, jer osnivaču ne bi trebalo da bude svejedno ukoliko neko preduzeće posluje sa gubitkom ili pravi veće troškove od planiranih. Forma ovog izveštaja nije bila propisana, pa su oni dostavljani proizvoljno, često sa podacima koji ministarstvu nisu potrebni ili dovoljni. Zbog toga je, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština Srbije, postignut dogovor da ministarstvo, u formi preporuke, definiše formu izveštaja, kako bi oni u buduće sadržali sve neophodne podatke. Smisao cele operacije jeste da ministarstvo dobija zbirne izveštaje sa relevantnim podacima, a praksa pokazuje da su pojedine jedinice lokalne samouprave ovo zaduženje shvatile u potpunosti, dok se u pojedinim slučajevima izveštavanje i dalje odvija na neodgovarajući način.
Novina je i da jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da jednom godišnje, zapravo po okončanju kalendarske godine, dostavljaju ministarstvu izveštaje o stanju u javnim preduzećima sa preduzetim merama. Ovo rešenje trebalo bi da dovede do većeg stepena ozbiljnosti osnivača lokalnih javnih preduzeća, koje treba da bude odraz njihove odgovornosti za rad i poslovanje ovih preduzeća. Na isti način kao što ministarstvo preuzima odgovornost i preduzima mere za poboljšanje poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, to isto se očekuje i od jedinica lokalne samouprave.
Novim Zakonom o javnim preduzećima povećan je broj razloga za razrešenje članova nadzornog odbora i direktora, a odgovornost za nepoštovanje propisanih obaveza razrađena je u kaznenim odredbama ovog zakona.U pogledu organa javnog preduzeća, potrebno je podsetiti da, u skladu sa novim Zakonom o javnim preduzećima, izvršni odbor više nije organ preduzeća, a dato je i pravo direktoru da izabere izvršne direktore, što je ranije radio nadzorni odbor. Na ovaj način personalizuje se odgovornost direktora za rad i poslovanje javnog preduzeća.
Konačno, treba imati u vidu da su javna preduzeća na nivou jedinica lokalne samouprave osnovana radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa, ali i za ostvarivanje dobiti i profita. To je ono na čemu jedinice lokalne samouprave treba da rade, da realno sagledaju poslovanje svojih javnih preduzeća, da realno sagledaju da li je održivo da ona posluju bez subvencija ili sa postepenim smanjenjem ovih subvencija, poput javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija.
Možete li nam reći kada se očekuje donošenje Akta o visini naknade predsednika i članova nadzornog odbora, odnosno kriterijuma i merila za njihovo utvrđivanje?
Na izradi ovog podzakonskog akta se radi intenzivno, odnosno izrada je u završnoj fazi. Poznato je da i sada postoji ograničenje za sve oblike organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija. Ono što je izvesno, jeste da neće biti povećanja ovih naknada.
Na koji način će promene pravne forme javnih preduzeća uticati na njihov položaj u smislu Zakona o javnim preduzećima?
Promena pravne forme javnog preduzeća, odnosno prelazak u formu akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, ne znači da se na ove subjekte neće primenjivati Zakon o javnim preduzećima. Ukoliko ovi privredni subjekti obavljaju delatnost od opšteg interesa, ovaj zakon se svakako odnosi i na njih. Primera radi, Železnice Srbije posluju u formi akcionarskog društva ali obavljaju delatnost od javnog interesa i na njih se primenjuje Zakon o javnim preduzećima u svakom delu gde je to moguće. Ovde treba imati u vidu i da namera nije bila da se društvima kapitala narušava upravljačka struktura, tako da ova društva imaju one organe koji su propisani Zakonom o privrednim društvima, za razliku od javnih preduzeća koja imaju nadzorni odbor i direktora.
Da li je u praksi počela primena Uredbe o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća, koja je na pravnoj snazi od 5.8.2016. godine i ako jeste, kakvi su rezultati te primene?
Uredba se odnosi na uslove iz novog Zakona o javnim preduzećima, a mi još uvek imamo konkurse koji su započeti u prethodnom periodu, odnosno za vreme važenja prethodnog Zakona o javnim preduzećima. U svakom slučaju, obe uredbe (i prethodnu i novu - prim. red) primenjuje komisija Vlade Srbije, a ministarstvo se u rad komisije ne meša, odnosno nadležnost ministarstva počinje onog trenutka kada komisija završi svoj rad i dostavi ministarstvu dokumentaciju radi pripreme predloga Vladi za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Da li se radi na izradi Smernica za izradu odišnjih programa poslovanja za 2017. godinu i da li se očekuju neke novine/razlike u odnosu na prethodne godine? U smislu navedenog, kakvi su indikatori poslovanja javnih preduzeća u ovom trenutku?
Na izradi smernica se radi. Ove smernice su u prethodne dve godine bile restriktivne, a svakako je za očekivati da se u tom pravcu i nastavi. Što se tiče indikatora poslovanja javnih preduzeća može se konstatovati da su oni dobri, odnosno pozitivni. Ovi rezultati su dosta bolji kada ih posmatrate u odnosu na 2014. i 2015. godinu. U pogledu javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, prema finansijskim izveštajima za 2014. godinu, ova preduzeća su bila u gubitku 65 milijardi dinara dok su po finansijskim izveštajima za 2015. godinu ista preduzeća ostvarila dobit od preko milijardu dinara. Naravno, problem pojedinih preduzeća jesu kumulirani gubici iz prethodnih godina i zato ministarstvo radi sa ovim preduzećima, ali ne samo ovo ministarstvo već i Ministarstvo finansija. Poslovni podaci za prvih šest meseci 2016. godine su prilično dobri, tako da se može reći da su indikatori pozitivni, ali se mora konstatovati da je preostalo još dosta posla da se uradi. Pre svega treba da se promeni svest i odnos osnivača prema javnim preduzećima, kao i način komunikacije i upravljanja.
Kompanija Paragraf slavi 20 godina rada, tokom ojih smo postali najzastupljenija baza pravnih propisa i pouzdani partner državnim organima i organizacijama i javnim preduzećima u svakodnevnom radu. Molim Vas za kraj da date vaše mišljenje o značaju dostupnosti sadržaja pravnog sistema stručnoj, ali i celokupnoj javnosti i ulozi elektronskih baza propisa u unapređenju pravne sigurnosti?
U današnje vreme pristup elektronskim bazama pravnih propisa je neophodan i ima veliki značaj u svakodnevnom radu. Dostupnost prečišćenih tekstova propisa, službenih glasila i službenih mišljenja u elektronskoj formi značajno olakšava i ubrzava svakodnevni rad.