Email Print


Kako ocenjujete rezultate rada Projekta za bolje uslove poslovanja od pokretanja inicijative pa do danas, a u svetlu planiranog završetka ovog projekta krajem 2017. godine?

Rezultati su vrlo dobri, uspeli smo da, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i partnerskim organizacijama, pored ostalog, sprovedemo velike reforme u oblastima građevinarstva i inspekcijskog nadzora, pozitivno utičemo na reformu budžeta RS i olakšamo pristup izvorima finansiranja malim i srednjim preduzećima.

Šta biste izdvojili kao najveći poduhvat i uspeh BEP?

To bi definitivno bila reforma u izdavanju dozvola za izgradnju, koja je obuhvatala obimna istraživanja i preporuke, izmenu Zakona o planiranju i izgradnji, donošenje preko 20 podzakonskih akata, uvođenje jednošalterskog sistema i, na kraju, uvođenje elektronskog sistema izdavanja dozvola za izgradnju, prvog sistema koji u celini eliminiše „papirnu administraciju“. Sve to je rezultiralo skokom Srbije od 150 mesta na Doing Business listi Svetske banke u oblasti građevinarstva o odnosu na 2015. Ovo je najveća reforma koja se desila u Srbiji u poslednjih deset godina. . Drugi veliki uspeh projekta je reforma složenog i obimnog sistema inspekcijskog nadzora.

Šta biste izdvojili (iz perspektive BEP) kao najveću buduću priliku za privredu RS u narednom periodu?

Svakako bi trebalo staviti akcenat na pristup izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća, mikro kredite, nebankarske finansijske institucije i, istovremeno, smanjiti namete privredi kako vid stimulacije izlaska iz sive zone, odnosno nelegalnog poslovanja.

Šta biste izdvojili kao najveći problem srpske privrede koji se i dalje ne rešava, ili za koji ne postoji lako rešenje?

U anketi privrednika, koju USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sprovodi na godišnjem nivou, privrednici su kao najveće probleme izdvojili visoke poreze i loš pristup izvorima finansiranja. Od svih elemenata regulatornog okvira u Srbiji, parafiskalni nameti – naknade i takse, i dalje imaju najnegativniji uticaj, sa 68% negativnih glasova. Privrednici među aspekte regulatornog okvira koji nepovoljno utiču na poslovno okruženje kontinuirano svrstavaju i poreze i doprinose na zarade, porez na dodatu vrednost, poresku administraciju, sivu ekonomiju i administrativne procedure. Pristup izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća i dalje je izrazito neadekvatan, a privrednici se zadužuju u sve manjem obimu. Prema podacima iz 2016. čak 68% ne uzima kredite niti koristi druge izvore eksternog finansiranja, u poređenju sa 62% 2015. i 31% 2011. godine. Ovo ukazuje na potrebu da se proširi lepeza finansijskih proizvoda i institucija koje bi se fokusirale na mikro i mala preduzeća i podršku onima koji tek započinju sa radom, čime bi se znatno ojačala srpska privreda.

U kojoj meri je državna uprava spremna na saradnju, prema Vašem iskustvu?

Iskustva našeg projekta govore da je javna uprava sve otvorenija i sve spremnija na saradnju sa poslovnim sektorom, privrednim asocijacijama, međunarodnim projektima i strukovnim udruženjima. Jedna od smetnji ovoj komunikaciji su složene administrativne procedure na strani javne uprave, a ponekad i nedostatak kapaciteta, brojčanog ili stručnog, da se efikasno sprovode promene.

Tema ovog broja je inspekcijski nadzor, kako ko- mentarišete stanje u ovoj oblasti nakon donošenja novog zakona?

Prema nalazima Ankete privrednika iz 2016. godine, već nakon prvih nekoliko meseci pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji akcenat stavlja na preventivno delovanje inspekcija, 60% privrednika smatra da inspektori kvalitetno obavljaju savetodavnu i preventivnu funkciju.

Većina privrednika (54%) uviđa korisnost novih instrumenata inspekcijskog nadzora - kontrolnih listi, koje su inspekcije, prema obavezi iz Zakona o inspekcijskom nadzoru, sačinile i objavile, dok 75% privrednika smatra da su propisi kojima se uređuje inspekcijski nadzor lako dostupni. Raste i broj privrednika koji smatraju da ih inspekcije delotvorno štite od nelojalne konkurencije, tako da očekujemo da se taj trend nastavi.

Primera radi, u decembru 2015. godine, dakle, u godini u kojoj je donet Zakon o inspekcijskom nadzoru, 70% privrednika je istaklo da nema zamerke na rad inspekcija, što čini bitnu razliku u odnosu na jul 2014. godine, kada je na strani onih koji imaju pozitivno mišljenje bilo 48%. U anketi iz 2016. godine čak 81% privrednika je istakao da su inspektori dobro obučeni, a 86% da su profesionalni i ljubazni u komunikaciji i ophođenju.

Ipak, da bi dala pun rezultat, i da bi se povećala usaglašenost srpske privrede sa propisima i stepen saradnje izmedju države i privrede, potrebna je doslednost i vreme. Planirani elektronski sistem - e-Inspektor, i nastavak fokusiranog sprovodjenja reforme nastavice i da daju rezultate u narednim godinama.

Iako je dosta urađeno na suzbijanju parafiskalnih nameta, čini se da ipak najveći problem privredi predstavljaju visoki porezi i doprinosi koji se obračunavaju po osnovu zarade. Da li, po Vašim saznanjima, ima naznaka da će to biti promenjeno i koji je Vaš stav po tom pitanju – da li bi umanjivanje ovih obaveza poslodavaca dovelo do većeg zapošljavanja i produktivnosti privrede?

Rezultati ankete ukazuju da visoki porezi i doprinosi na zarade nisu presuđujući za odluke privrednika o zapošljavanju, ali da svakako značajno utiču. Izmene Zakona o radu iz 2014. su doprinele tome da se produži rok ugovora na određeno, imajući za cilj smanjenje „neformalnog“ zapošljavanja, uz manje opterećenje poslodavca. Parafiskalne takse i nameti, nelikvidnost privrede i neadekvatan pristup izvorima finansiranja – verovatno su najveća ograničenja i za brži rast zaposlenosti i pokretanje privrede.

Srbija je napredovala na Doing Business listi u prethodnom periodu, da li očekujete da i 2018. godine bude ostvaren napredak i koliki?

Srbija ima uzlazni trend u poslednjih nekoliko godina, na Doing Business (DB) listi, zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa predstavnicima poslovnih organizacija i nevladinim sektorom. 2014. je osnovana zajednička radna grupa, na čelu sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoranom Mihajlović, u koju su, pored USAID BEP-a, uključeni članovi NALED-a i Sekretarijata za javne politike, kao i poslovnih ljudi i eksperata. Radna grupa je usvojila Program za poboljšanje pozicije Srbije na DB listi, koji se uredno sprovodi po definisanom akcionom planu. Za sledeću godinu očekujemo poboljšanje, npr. ukoliko se sprovede reforma katastra i isti poveže sa elektronskim sistemom izdavanja dozvola za izgradnju.

Šta je, po Vašem mišljenju, prvi naredni problem koji treba rešavati zarad ostvarivanja boljih uslova poslovanja?

Stav USAID BEP-a je da treba slušati privredu i izaći u susret problemima privrednika, pogotovo malih i srednjih preduzeća, olakšati im pristup izvorima finansiranja, olakšati im poslovanje smanjenjem opterećenja i nastaviti reformu inspekcija, kao i sektora građevinarstva. Dodatno, privreda najbolje ocenjuje reforme kojima se uvode elektronski sistemi u rad državne uprave i smanjuje birokratija.

Da li će neki drugi projekat USAID preuzeti deo ci- ljeva BEP-a koji prestaje sa radom?

USAID pomaže razvoj poslovnog okruženja u Srbiji već dugi niz godina i tako će i nastaviti.



Email Print