POGLAVLJE 7: Srbija izradila i poslala u Brisel pregovaračku poziciju za oblast o zaštiti intelektualne svojine

Srbija je dosta uradila na zaštiti intelektualne svojine u poređenju sa stanjem u 90-im godinama, ocenio je predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore Zoran Petrović

Unapređen je zakonodavni okvir, a sprovodi se i obuka zaposlenih u ministarstvima unutrašnjih poslova, trgovine i finansija u suzbijanju sive ekonomije i zaštite intelektualne svojine.

Jako je teško govoriti o vladavini prava, pravnoj sigurnosti i privlačenju stranih investicija, a ne istaći neophodnost zaštite intelektualne svojine, podvukao je Petrović.

Predsedavajući Grupe u Američkoj privrednoj komori za intelektualnu svojinu Dragomir Kojić je istakao da je u Srbiji zabeležen jasan trend smanjenja softverske piraterije.

On je, međutim, ukazao da je studija iz 2015. pokazala da je procenat softverske piraterije u Srbiji 67 odsto, što je daleko više nego u Evropskoj uniji u kojoj je prosek 29 odsto.

Kojić je objasnio da se studija radi svake dve godine i da ostaje da se vidi koliko će biti stepen softverske piraterije danas.

Vršilac dužnosti direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Srbiji Vladimir Marić je napomenuo da je Srbija izradila i poslala u Brisel pregovaračku poziciju za Poglavlje 7 o zaštiti intelektualne svojine.

On očekuje da Srbija to poglavlje uskoro otvori i da ga brzo zatvori.

U Srbiji bi smanjenje piraterije za samo jedan odsto dovelo do otvaranja 1.200 radnih mesta, izjavio je američki ambasador Kajl Skat na obeležavanju Svetskog dana zaštite intelektualne svojine.

Na konferenciji u sedištu Američke privredne komore u Beogradu, Skat je istakao da Srbija treba da štiti intelektualnu svojinu kako bi zaštitila svoje građane od opasne i defektne robe.

Uobičajeno je da se među piratskim proizvodima nađu lekovi, kozmetički proizvodi, hrana i automobilski delovi koji stvaraju veliki rizik za bezbednost i zdravlje ljudi, podvukao je Skat.

On je ocenio da su deca u Srbiji, ali i deca u Americi toliko navikla na instant pristup zabavnim sadržajima da uopšte ne uviđaju moralni problem kada besplatno "skinu" sa interneta neku pesmu ili film.

On je istakao da je krađa intelektualne svojine pljačka, a ne veština da se uštedi.

Skat je rekao i da nije tačno da zaštita intelektualne svojine koristi samo bogatima, jer u tom sektoru rade milioni ljudi.