ROK ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA JEDNOKRATNU ISPLATU RAZLIKE VOJNIH PENZIJA PORAVNANJEM 31. DECEMBAR 2017. GODINE: Sve što je u pogledu naplate dugova i usklađivanja vojnih penzija za korisnike vojne penzije važi i za naslednike u slučaju smrti vojnih penzionera, s tim da moraju pokrenuti ostavinski postupak. Ukoliko je već sproveden u rešenju o nasleđivanju treba da stoji da se nasleđuju i dospeli, a neisplaćeni iznosi po osnovu vanrednog usklađivanja penzija

Vojni penzioneri moći će Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da podnesu zahtev za jednokratnu isplatu razlike penzije poravnanjem do kraja 2017. godine.

Time je ovim penzionerima data još jedna šansa da povuku tužbu protiv države i naplate ovaj dug iz 2008. godine. I to brže nego da čekaju odluku suda.

S tom razlikom, što na ovaj način ne mogu računati na isplatu kamata i troškove vođenja sudskih sporova.

Pravo na isplatu zaostalog duga imaju i članovi porodica preminulih vojnih penzionera. Prema poslednjim podacima Fonda PIO, do sada je zahtev za poravnanje podnelo više od 48.000, od oko 57.000 vojnih penzionera i njihovih zakonskih naslednika, koji su imali pravo na razliku. S tim, što Penzijskom fondu još stižu sudske presude za isplatu duga od pre skoro deceniju.

Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja obećao je u novembru 2015. godine da će vojnim penzionerima biti isplaćena razlika, istakavši da će prosečno primiti oko 300.000 dinara. Za te potrebe Vlada je obezbedila 24 milijarde dinara, bez dodatnog zaduživanja i bez potrebe za rebalansom budžeta.

Problem je nastao početkom 2008. godine, kada su penzije civilnih penzionera vanredno usklađene za 11,06 procenata, jer je prosečna penzija u novembru 2007. godine (isplaćena u decembru) pala ispod 60 odsto prosečne zarade, što je po tadašnjem Zakonu o PIO podrazumevalo vanredno usklađivanje. U tom momentu penzije vojnih penzionera usklađivane su po vojnim propisima.

Saglasno zaključku Vlade od 30. oktobra 2015. godine, PIO fond je vanredno povećao vojne penzije 6,57 odsto od prvog novembra 2015. godine, a za dug nastao zakidanjem dela pripadajuće penzije u periodu od prvog januara 2008. do 31. oktobra 2015. godine dostavljao je oštećenim vojnim penzionerima ponudu za vanredno poravnanje isplate toga duga.

 U navedenoj ponudi obračunata je glavnica duga uvećana za indeks cena na malo i to za one oštećene koji nisu pokrenuli parnice za naplatu duga, ili su parnice u toku za čitav period od januara 2008. do kraja oktobra 2015. godine, kao i za one koji su deo duga naplatili po pravnosnažnim presudama za mesece koji nisu obuhvaćeni dosuđujućom presudom (odbijen tužbeni zahtev zbog zastarelosti i tužba još nije podneta).

S obzirom na to da su od 1. januara 2008. godine vojni penzioneri uvedeni kao osiguranici u Zakon o PIO i usklađivanje njihovih penzija sprovodi se od tada u skladu sa ovim zakonom, oni su po tom osnovu zatražili da se i njima penzije uvećaju za isti postotak, to jest 11,06 odsto, iako je njihova prosečna penzija bila daleko iznad 60 odsto prosečne zarade.

Tadašnji ministar odbrane, pod pritiskom vojnih penzionera, marta 2008. godine pristao je da im retroaktivno, a počev od 1. januara te godine, poveća penzije 4,21 odsto, za rast cena na malo, čime oni nisu bili zadovoljni, već su insistirali na uvećanju od 11,06 procenata.

Iako je takva odluka bila prvobitno neprihvatljiva, Ustavni sud je 2012. presudio u korist vojnih penzionera. Aktuelna Vlada se posle toga saglasila da PIO izvrši usklađivanje penzija vojnim penzionerima ostvarenim do 31. decembra 2007. i to tako što će na penzije uvećane od 1. januara 2008. za 4,21 odsto, primeniti procenat usklađivanja od 6,57 procenata, čime se obezbeđuje da ukupno usklađivanje penzija za decembar 2007. iznosi 11,06 procenata, što je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Predsednik Udruženja vojnih penzionera Srbije Ljubomir Draganjac rekao je da je uvećanje penzija od 1. novembra 2015. prihvatljivo, kao i isplata celokupnog duga u jednoj rati, za sve one koji nisu pokrenuli sudski spor.

Mogućnost da se sudski spor prekine ili nastavi po odluci svakog pojedinca je realna i ostvariva. Povoljno je to što će se isplatiti dug i za period koji su sudovi odbacili zbog zastarelosti – objasnio je on i dodao da je neprimereno iskorišćen i zloupotrebljen službeni položaj bivšeg ministra odbrane i direktora Fonda za SOVO, zbog odbijanja da izvrše usklađivanje penzija od prvog septembra 2007. godine, jer je ukupno povećanje plata profesionalnih lica u 2007. bilo veće od pet odsto (7,4 odsto).

Sve što je u pogledu naplate dugova i usklađivanja vojnih penzija za korisnike vojne penzije važi i za naslednike u slučaju smrti vojnih penzionera, s tim da moraju pokrenuti ostavinski postupak. Ukoliko je već sproveden u rešenju o nasleđivanju treba da stoji da se nasleđuju i dospeli, a neisplaćeni iznosi po osnovu vanrednog usklađivanja penzija.

Ukoliko postoji više zakonskih naslednika utvrđenih pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju (bez obzira na način raspodele imovine, odnosno izjave o neprihvatanju ili prihvatanju i odricanju u korist drugog naslednika) oni ne moraju pokretati dopunski ostavinski postupak, ako među njima postoji saglasnost o raspodeli razlike.

Ako, pak, ne postoji saglasnost naslednika o raspodeli po osnovu vanrednog usklađivanja vojnih penzija, potrebno je da se pokrene dopunski ostavinski postupak i dopunsko rešenje o nasleđivanju, koje treba dostaviti Fondu.

Bilo kako bilo, vojni penzioneri su uz pomoć ove Vlade uspeli da reše ovaj dugogodišnji problem. Ostaje da se vidi da li će zajedno s civilnim penzionerima dočekati i da im ukinu privremeno umanjene penzija iz novembra 2014. godine i vrate na staro. Odnosno, da nastave da primaju onoliku penziju, koliku su zaradili tokom radnog veka uplaćujući doprinose u državnu kasu.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 26.03.2017.
Naslov: Redakcija