NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: Zaposleni će, bez podnošenja tužbi sudu, moći da zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru. Nadležnost Agencije za rešavanje sporova proširuje se i na druga primanja, kao što su otpremnina ili pogrebne usluge. Nacrt zakona predviđa i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka. Uvodi se i obaveza miritelja da, nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu preporuči na koji način se može rešiti problem, odnosno da sam donese preporuku za rešavanje spornih pitanja

Završena je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji bi trebalo da omogući svim radnicima u Srbiji da bez tužbe dođu do svoje zarade i drugih primanja od poslodavaca. Prvi put bi to pravo važilo za sve zaposlene, pa i one u javnom sektoru.

Naime, državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, dobiće pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade i drugih primanja.

Konkretno, umesto radnika koji sada pravdu zbog neisplaćenih zarada moraju da traže na sudu, to bi činila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Direktor Agencije Mile Radivojević objašnjava da će ta institucija izmenama dobiti šira ovlašćenja.

- Do sada je naša nadležnost bila utvrđivanje obaveze za isplatu zarada do iznosa minimalca, sada će se odnositi na punu zaradu i platu – objasnio je Radivojević. To znači da su zaposleni morali da pokreću sudski sport za isplatu razlike između minimalca i pune plate, a ukoliko se usvoje ove izmene, to neće morati. Po njegovim rečima, od 2005. godine, otkad postoji Agencija za mirno rešavanje sporova, vođeno je oko 14.000 predmeta, a u sudovima je čak 30.000 radnih sporova.

Nacrt zakona donosi i niz drugih mera čiji je cilj da podstaknu zaposlene i poslodavce da radne sporove rešavaju pred Agencijom, i to u postupku pregovora, a ne pred sudom, ali i da im omogući garancije da budu sigurniji u rešavanju svog spora.

Novina je i to da će nadležnosti Agencije biti proširene i na druga primanja kao što su otpremnine, pogrebne usluge, novogodišnji paketići za decu. Nacrt zakona predviđa i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka. Uvodi se i obaveza miritelja da, nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu preporuči na koji način se može rešiti problem, odnosno da sam donese preporuku za rešavanje spornih pitanja.

Inače, i bez izmena, koje se očekuju na jesen, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima sve više posla. U 2014. godini podneto je 199 zahteva, a prošle čak 956. Samo u prva dva meseca ove godine stiglo je 11 novih predloga, dok su, po podacima Ministarstva pravde, tokom prošle godine viši i osnovni sudovi primili ukupno 33.389 premeta koji se tiču radne oblasti.

U predlozima podnetim Agenciji za mirno rešavanje sporova najčešće je reč o sporovima između poslodavaca i zaposlenih koji se tiču mobinga, otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, naknade troškova koji se odnose na ishranu u toku rada, odlazak i dolazak s rada, isplatu jubilarne nagrade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, izmena kolektivnih ugovora, štrajka... Od ukupnog broja podnetih predloga u toku 2016. godine meritorno je rešen 331, dok je više od 400 u toku.

Po procenama sindikata, u Srbiji ima više od 300.000 radnika koji neredovno primaju platu. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku tvrdi da oko 70 odsto radnika ne prima platu na vreme, od čega trećini zarada kasni od 30 do 90 dana, dok sedam odsto prima sa zakašnjenjem većim od tri meseca.

Sudski postupci za naplatu neisplaćene zarade ili bilo kojeg drugog prava proisteklog iz rada traju dugo, zahtevaju troškove za tužbe i žalbe, angažovanje advokata i plaćanje njihovih troškova, dok je postupak pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova besplatan. Arbitražno rešenje je pravosnažno i izvršno, odnosno ima istu pravnu snagu kao pravosnažna sudska presuda.