ZAKON O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI: Institucija je dužna da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno podnese krivičnu prijavu nadležnom organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno značajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekršaja odnosno krivičnog dela. Institucija je dužna da obavesti javnog pravobranioca o slučajevima kada je radnjom subjekta revizije, odnosno pravnog lica koje posluje sa subjektom revizije, naneta šteta javnoj imovini

Nedavno je Državna revizorska institucija obeležila deset godina od osnivanja. Protekla decenija bila je dobra prilika da građani Srbije shvate nadležnosti najvišeg organa revizije javnih sredstava i onoga što ona radi za dobrobit celog društva, ali i da se uoče nedostaci postojećeg zakonskog okvira i pripreme njegove izmene i dopune.

Državna revizorska institucija osnovana je Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 54/2007 i 36/2010 - dalje: Zakon) 2005. godine, a prvi Savet (najviši organ Institucije) imenovan je 2007. godine.

"Pre deset godina, malom broju ljudi je bila poznata naša nadležnost, a danas, u godini jubileja, možemo reći da svaki čovek u Srbiji zna da Državna revizorska institucija sprovodi reviziju finansijskih izveštaja, reviziju pravilnosti poslovanja i reviziju svrsishodnosti poslovanja" objašnjava Radoslav Sretenović, predsednik DRI i generalni državni revizor.

Prema njegovim rečima, predmet revizije u skladu sa Zakonom, jesu:

• primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima;
• finansijski izveštaji, finansijske transakcije, obračuni, analize i druge edvidencije i informacije subjekata revizije;
• pravilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom, drugim propisima i datim ovlašćenjima;
• svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima u celosti ili u određenom delu;
• sistem finansijskog upravljanja i kontrole budžetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt revizije; pravilnost rada organa rukovođenja, upravljanja i drugih odgovornih lica nadležnih za planiranje, izvođenje i nadzor poslovanja korisnika javnih sredstava.

Na pitanje da li je i u praksi DRI zaista najviši državni organ revizije javnih sredstava i koliko se njegovi izveštaji poštuju, Sretenović navodi:

"Državna revizorska institucija jeste najviši organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji i u našoj nadležnosti je više od 12 hiljada subjekata revizije. O tome koliko se naši izveštaji poštuju najbolje svedoči podatak da su preporuke koje smo dali subjektima revizije stoprocentno prihvaćene, i da se broj njihove realizacije iz godine u godinu povećava i da danas dostižu i 75%".

Kolika je državna imovina uneta u evidenciju Republičke direkcije za imovinu i gde su nedostaci?

"Državna revizorska institucija je 2015. godine sprovela reviziju svrsishodnosti poslovanja na temu "Raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije" kojom je utvrđeno da Republika Srbija nema tačne podatke o broju i vrednosti svoje nepokretne imovine, zbog nepostupanja nadležnih organa i korisnika i manjkavosti propisa. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (RDI) nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u svojini Republike Srbije, zbog neusaglašenosti zakona koji regulišu oblast nepokretnosti, odsustva napora da zahteva od organa da postupaju u skladu sa svojom obavezom o izveštavanju o nepokretnostima, grešaka pri unosu podataka o nepokretnostima i odsustva kontrole tačnosti uneti podataka. Jedinstvena evidencija nepokretnosti u svojini RS, prema dostavljenim podacima RDI sa stanjem na dan 31.12.2013. godine (koji su obrađeni zaključno sa 13.06.2014, a dostavljeni Državnoj revizorskoj instituciji 20. 06. 2014), sadrži ukupno 498.834 jedinica, knjigovodstvene revalorizovane vrednosti 643.021.719.847,54 dinara i površine 590.033 ha 1.339 ar i 564.645.892 m2".

Nedavno je ministar finansija Dušan Vujović za ovu i narednu godinu najavio jačanje budžetske inspekcije i unapređenje revizije kao i rad DRI.

"Potrebno je da državni organi, organi na centralnom i lokalnom nivou, kao i javna preduzeća razviju sistem finansijskog upravljanja, finansijske kontrole, i interne revizije. Interna revizija ne može dostići svoj puni potencijal ukoliko se istovremeno ne razvije interna kontrola u javnom sektoru u skladu s načelom upravljačke odgovornosti. Da bi se razvili finansijsko upravljanje i kontrola mora biti izgrađena svest o upravljačkoj odgovornosti. Neophodna je reforma javnih finansija, u okviru koje uspostavljanje finansijskih kontrolnih mehanizama zauzima važno mesto, imajući u vidu da ima za cilj da se javna sredstva troše ekonomično, efikasno, efektivno i u skladu sa propisima".

Koliko je DRI bitna u borbi protiv korupcije?

"Efektivna borba protiv korupcije zahteva transparentnost i saradnju svih relevantnih zainteresovanih strana, tako da svaka uključena institucija obavlja poverene zadatke i obezbeđuje funkcionalnu razmenu informacija. Tesna saradnja svih zainteresovanih strana predstavlja najbolje moguće sredstvo za rešavanje problema korupcije u državama i institucijama. Potrebno je da zajednički razvijamo preventivne i detektivne mere i angažujemo se na aktivnostima efektivne obuke i podrške za borbu protiv korupcije. Članom 41. Zakona je propisano da je institucija dužna da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno podnese krivičnu prijavu nadležnom organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno značajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekršaja odnosno krivičnog dela. Takođe je propisano i da je institucija dužna da obavesti javnog pravobranioca o slučajevima kada je radnjom subjekta revizije, odnosno pravnog lica koje posluje sa subjektom revizije, naneta šteta javnoj imovini".

U proteklim godinama Državna revizorska institucija je podnela ukupno 1692 prijave, od čega je podnet 1391 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, 136 prijava za privredni prestup i 165 krivičnih prijava.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 25.06.2017.
Naslov: Redakcija