PODNOŠENJE ZAHTEVA NADLEŽNOM ORGANU ZA DAVANJE MIŠLJENJA O PRIMENI PROPISA: Privrednici mišljenjima žele da spreče buduće kažnjavanje od strane kontrolnih organa, odnosno da preispitaju usaglašenost svog poslovanja sa nekim zakonom ili pratećim propisima. Ipak, dugo čekanje na njihovo dobijanje i nedosledna primena u praksi, znak su da ta oblast zahteva hitno sistemsko rešenje

Mišljenja nadležnih institucija, u vezi sa tumačenjem nekog zakona ili pratećeg pravnog akta, za privrednike su veoma važni dokumenti. Ipak, dugo čekanje na njihovo dobijanje i nedosledna primena u praksi, znak su da ta oblast zahteva hitno sistemsko rešenje.

Mišljenja nadležnih institucija u vezi sa tumačenjima zakona i propisa imaju praktičnu snagu, ali i dosta teorijskih manjkavosti. Praksa traženja mišljenja u našoj zemlji zaživela je još pre 50 godina, ali u realnosti to nikada nije funkcionisalo kako treba.

"Za jedno mišljenje sam čekao tri godine da dobijem odgovor, a za drugo oko 20-ak meseci i nisam dočekao te odgovore, bez obzira na urgencije poslate ministarstvu, PR službi, šefovima…Na kraju sam odustao od tog mišljenja, zatražio taksu koja nije mala i bila je oko 11 do 12 hiljada dinara. Istina dobio sam nazad taksu i to veoma brzo, što je takođe interesantno", navodi Đerđ Pap iz Udruženja vlasnika knjigovodstvenih agencija.

Privrednici tim mišljenjima žele da spreče neko buduće kažnjavanje od strane kontrolnih organa, odnosno da preispitaju usaglašenost svog poslovanja sa nekim zakonom ili pratećim propisima.

"Mi smo od Ministarstva finansija, od koga se najčešće traže mišljenja, tražili informaciju koliko zahteva dobijaju za mišljenja, o kojim zakonima i koliko mišljenja uopšte izdaju. Nismo dobili informaciju koliko zahteva postoji jer oni ne vode evidenciju o tome. Sa druge strane smo od privrede dobili informaciju da je to vrlo učestalo. Jedina informacije je da su tokom 2016. godine izdali 652 mišljenja, u vezi sa poreskim zakonima", navodi Dragana Ilić iz NALED-a.

Praksa je pokazala da nije isto kada moćna korporacija traži mišljenje i kada to čini mali preduzetnik, što svakako znači da tržišna utakmica nije ravnopravna. Ako se tome doda i podatak da se ne zna da li je novije ili starije mišljenje obavezujuće za nadležni organ, jasno je da se mora pokrenuti opšti dijalog privrede i države kako bi se ova oblast konačno uredila.