NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Lekarska komora Srbije i Srpskog lekarsko društvo traže brisanje člana 92 Nacrta GZ-a, kojim se uređuje pitanje prava na dostojanstvenu smrt (eutanaziju), jer se njime krše odredbe Hipokratove zakletve, Kodeksa profesionalne etike Lekarske komore Srbije i brojnih međunarodnih deklaracija

Članom 92 Nacrta Građanskog zakonika predviđeno je pravo na dostojanstvenu smrt (eutanaziju) kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom".

Zloupotreba prava na eutanaziju radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi predstavljaće osnov za krivičnu odgovornost, navela je komisija za izradu GZ-a. Kao alternativa ovom predlogu, predviđeno je potpuno brisanje tog člana iz GZ.

Povodom navedenog rešenja o uvođenju eutanazije zajedničkim saopštenjem oglasili su se Lekarska komora Srbije i Srpsko lekarsko društvo, koji predlažu brisanje odredbe iz člana 92. Nacrta GZ-a (Peta knjiga – Opšti deo), sa podnaslovom "Pravo na eutanaziju".

Kao razlog ovakvog predloga navode odredbe Hipokratove zakletve i Kodeksa profesionalne etike Lekarske komore Srbije.

Podržana su i načela (koja su u suprotnosti sa idejom legalizacije eutanzije) koja su sadržana u Međunarodnom kodeksu etike i Deklaraciji o pravima pacijenata na negu na kraju života Svetske Medicinske Asocijacije (WMA) u kojoj stoji: Eutanazija tj.čin namernog okončanja života pacijenta,čak i na lični zahtev pacijenta ili na zahtev bliskih srodnika,je neetično.Ovo ne sprečava lekara da poštuje želju pacijenta da dozvoli prirodnom procesu smrti da prati svoj tok u terminalnoj fazi bolesti,kao i u Deklaraciji Saveta Evrope iz 2012. godine u kojoj stoji: Eutanazija mora uvek biti zabranjena, navodi se u saopštenju.

Podržani su stavovi izneti u Vodiču za donošenje odluke o lečenju u ovakvim situacijama ("end of life situation") koji je usvojio Savet Evrope u maju 2014. godine.

Pravo na život često se označava kao osnovno pravo čoveka, bez koga bi promocija svih ostalih prava imala malo smisla. Garantovanje i zaštita prava na život počiva na etičkom principu svetosti života, po kome je svaki život vrednost po sebi i mora se poštovati, bez obzira na njegovo trajanje ili kvalitet, zakljuuje se u saopštenju LKS-a.