ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU: Nekompatibilnost između elektronskih servisa državnih institucija i mali broj dokumenata koji su prebačeni u digitalnu formu glavni su razlozi za sporost u izdavanju ličnih dokumenata u situacijama kada umesto građana nadležne službe same prikupljaju neophodne podatke

Građani koji vade nova lična dokumenta i dalje šalterskim službenicima podnose uverenje o tome “da su se rodili”, a za konačno iskorenjivanje ove paradoksalne prakse, prema rečima resorne ministarke Ane Brnabić, potrebno je još nekoliko meseci rada.

Iako je Zakon o opštem upravom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) donet još za mandata prethodne vlade, građanima se i dalje više isplati da, kad je reč o provedenom vremenu, sami “peške” prikupe po institucijama sva potrebna dokumenta, umesto da čekaju da te službe međusobno razmene podatke. 

Ako čekaju, službenici će u većini slučajeva, umesto za tri dana, koliko je primera radi potrebno da se izda nov pasoš, koristiti maksimalan rok od 30 dana.

Upitana gde je zapelo i zašto ideja o razmeni podataka među institucijama nije zaživela i u praksi, ministarka Brnabić podvlači da je proces veoma složen, da je elektronska uprava prioritet, kao i da očekuje da će sistem konačno zaživeti za nekoliko meseci.

“Elektronska uprava je jedan od prioriteta ove vlade. Ono što je prethodna vlada dobro uradila jeste usvajanje Zakona o opštem upravnom postupku. Dugo se radilo na tom zakonu, i to je više od 50 odsto posla, a sada ga treba uspešno implementirati”, rekla je Brnabić.

Različite državne funkcije, ministarstva, agencije, lokalne samouprave imaju već svoje elektronske servise, objašnjava ona, ali je zapelo u delu što neki servisi nisu kompatibilni.

“Sada bi trebalo videti koliko čiji servisi mogu da komuniciraju, da bi to zaživelo i da građani ne podnose izvod iz matične knjige rođenih, venčanih i slično. Trebalo bi da, kad odete na šalter i date zahtev za neki dokument, državni službenici mogu da komuniciraju jedni sa drugima, i da to sami prikupe. Svi ti dokumenti su već kod njih”, navodi Brnabić.

Preduslov za to je, nastavlja, kompatibilnost elektronskih servisa, o čemu se, kako je rekla, dugo nije razmišljalo.

Druga stavka za koju se može reči da je malo ukočila proces jeste, prema njenim rečima, to što, mnogo podataka i dalje nije prebačeno u elektronski oblik.

“Mnogo podataka je i dalje, takoreći na papiru, a veliki je posao da se oni prebace u elektronsku formu”, dodala je ona.

Brnabić je, ističući da je obim posla veliki, izrazila nadu da bi mogao da bude završen tek za nekoliko meseci.