SRBIJA U NAREDNIH GODINU I PO DANA MORA DA DONESE JOŠ 90 PROPISA IZ OBLASTI EKOLOGIJE KAKO BI SVOJE ZAKONODAVSTVO USKLADILA SA EU

Srbija će u narednih godinu i po dana morati da donese još oko 90 propisa iz oblasti životne sredine, kako bi do kraja uskladila svoje zakonodavstvo sa onim u EU, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Prioritet novoosnovanog Ministarstva biće zaštita voda, posebno tretman otpadnih voda.

Procenjuje se da će u narednih 25 do 30 godina biti potrebno oko 15 milijardi evra za rešavanje svih ekoloških problema, pre svega za adaptaciju na klimatske promene, za šta će, prema Tirivanovim rečima, deo novca uložiti država, deo međunarodna zajednica, a deo strani investitori.

"Do sad je mnogo urađeno, ali ovo je prelomni trenutak da se završi posao u vezi sa Poglavljem 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine", kazao je Trivan u intervjuu agenciji Beta, ali nije želeo da precizira o kojim rešenjima je reč, jer posao izrade propisa tek predstoji.

Trivan je naglasio da će prioritet u radu njegovog ministarstva biti zaštita voda, a posebno tretman otpadnih voda.

"Situacija je veoma loša i zato je naš akcenat na prečišćavanju otpadnih voda. U Srbiji se prerađuje samo 8% otpadnih voda, što je nedopustivo", naglasio je on.

Prema njegovim rečima, "u Srbiji ima 44 postrojenja za preradu otpadnih voda od kojih samo 32 funkcionišu, a od njih samo nekoliko radi adekvatnim kapacitetom i u potpunosti prečišćava vodu".

Trivan je dodao i da tek 55% stanovništva ima priključak za kanalizaciju.

Da bi se problemi sa otpadnim vodama rešili, kako je dodao, Srbiji će pomoći i EU koja je za te namene predvidela blizu 160 miliona evra do 2020. godine.

Trivan je podsetio da se projekti za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda spremaju u nekoliko gradova, a najdalje je u tome odmakao Beograd, kome su potrebna i najveća sredstva.

Trivan istovremeno očekuje i da će država novoosnovanom Ministarstvu zaštite životne sredine pomoći davanjem podsticajnog budžeta za narednu godinu.

"Ne želim da spekulišem o iznosu, ali očekujem da bude veći od pet milijardi dinara, koliko je ove godine izdvojeno za životnu sredinu", kazao je on.

Mnogo više novca, procenjuje se oko 15 milijardi evra, kako je dodao, biće potrebno u narednih 25 do 30 godina za rešavanje svih ekoloških problema, pre svega za adaptaciju na klimatske promene, za šta će deo novca uložiti država, deo međunarodna zajednica, a deo strani investitori.

Deo tih sredstava mogle bi da budu i američke investicije, jer bi, kako je naveo Trivan, delegacija američkih privrednika koji posluju u oblasti zaštite životne sredine, trebalo da do kraja 2017. godine poseti Srbiju.

Istakao je i da se Srbija ozbiljno bavi izradom plana adaptacije na klimatske promene, kao akcionim planom za tu adaptaciju, a jedno od ključnih sredstava u toj borbi biće pošumljavanje.

On je najavio i da se već radi na proširivanju zaštićenih dobara, koja se trenutno prostiru na blizu 7% teritorije Srbije.

Kako bi se očuvala životna sredina najavio je i da će biti intenzivirane kontrole oko 70 ekoloških inspektora, čiji broj bi trebalo da se poveća za 10 do 15 ljudi.

Trivan je naveo da će inspekcija više obilaziti kompanije i pojedince, koje će najpre opominjati u slučaju prestupa, nakon čega će proveravati da li su sanirali problem, da bi tek na kraju kažnjavala one koji nisu ispunili obavezu.