PRAVILNIK O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PIĆE: Poređenjem Pravilnika sa preporukama datim od strane Svetske zdravstvene organizacije i važećim Direktivama EU, mogu se uočiti jasne razlike, ne samo u propisanim maksimalno dozvoljenim koncentracijama za pojedine neorganske i organske komponente u vodi, već i u pristupu proceni rizika i konceptu praćenja kvaliteta vode za piće

Već tradicionalna Škola za zaštitu životne sredine, Water Workshop 2017, pod nazivom "Kvalitet voda", u organizaciji Univerziteta u Novom Sadu, Prirodno matematičkog fakulteta i Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, uz pomoć Udruženja za unapređenje zaštite životne sredine "Novi Sad" i Fondacije "Docent dr Milena Dalmacija", održaće se po 21. put, od 20. do 22. septembra 2017. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Centralne teme ovogodišnjeg, jednog od vodećih skupova u zemlji iz oblasti kvaliteta vode za piće, upravljanja kvalitetom i vodosnabdevanjem uopšte, upravljanja otpadnim, površinskim vodama i sedimentom su kvalitet vode za piće i kontrola kvaliteta otpadnih voda, a biće organizovana i dva okrugla stola na temu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće ("Sl. list SRJ", br. 42/98 i 44/99) i ulozi referentnih dokumenata za najbolje dostupne tehnike u kontroli kvaliteta otpadnih voda.

Organizatori kažu da je izbor baš ovih tema, motivisan čitavim nizom izazova i problema sa kojima se naša zemlja susreće u ovoj oblasti. Naime, važeći Pravilnik donet je 1998. godine, i odgovarao je tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode.

Međutim, vrlo je važno inovirati i pravne regulative, te je baš iz tog razloga Svetska zdravstvena organizacija 2004. godine, u trećem izdanju Smernica za kvalitet vode za piće, preporučila definisanje plana za bezbednu vodu za piće, koji je zasnovan na principima procene rizika i upravljanja rizikom, kao prvi korak u obezbeđivanju zdravstveno bezbedne pijaće vode.

U skladu sa tim su mnoge zemlje promenile svoje pravne regulative u oblasti vode za piće. No, poređenjem Pravilnika, sa preporukama datim od strane Svetske zdravstvene organizacije i važećim Direktivama EU, mogu se uočiti jasne razlike, ne samo u propisanim maksimalno dozvoljenim koncentracijama za pojedine neorganske i organske komponente u vodi, već i u pristupu proceni rizika i konceptu praćenja kvaliteta vode za piće.

Industrijske otpadne vode, ukoliko se ne prečišćavaju ili nedovoljno prečišćavaju, predstavljaju jedan od važnih izvora zagađenja vodnih resursa sa potencijalnim negativnim efektima na ekosistem i zdravlje ljudi.

U okviru Kursa profesionalnog razvoja, učesnici će biti i predstavnici industrijskog sektora. Kao odgovor na sve veću potrebu za obrazovanim kadrom u oblasti zaštite životne sredine, tokom proteklih deset godina, na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, PMF-a, realizuju se programi na svim nivoima studija (osnovne, master, specijalističke i doktorske studije), te se ove godine održava okrugli sto pod nazivom Značaj studija zaštite životne sredine u zaštiti voda. U okviru ovog panela, studenti osnovnih, master i doktorskih studija imaće mogućnost da predstave svoje radove sa temama iz oblasti zaštite životne sredine.