OD NOVEMBRA 2017. GODINE UVODE SE E-RECEPTI UMESTO PAPIRNIH: Pilot projekat za početak će biti sproveden u Beogradu, a ako sve bude funkcionisalo kako treba, odmah će se krenuti sa umrežavanjem ostalih zdravstvenih ustanova i apoteka u ostatku zemlje. Elektronski recept imaće isti rok važenja kao sadašnji papirni, a to je za većinu lekova sedam dana, računajući i dan izdavanja. Izuzetak su jedino antibiotici, za koje recept važi tri dana, kao i lekovi sa D liste koje pacijent može da podigne u roku od 30 dana. Apotekar neće imati uvid u zdravstveni karton pacijenta, nego samo u recepte, realizovane i nerealizovane

Uvođenje elektronskih recepata, pomoću kojih će hronični pacijenti lekove podizati direktno u apoteci bez odlaska u dom zdravlja, posle nekoliko meseci kašnjenja, trebalo bi da zaživi od novembra 2017. godine, ali za početak samo u Beogradu.

Elektronski recepti treba da olakšaju proceduru za dobijanje lekova hroničnim bolesnicima, jer više neće morati da idu jednom mesečno kod izabranog lekara opšte prakse, ali i svim ostalima, jer će tako gužve u domovima zdravlja biti manje.

Procene su da oko 60 odsto pacijenata, koji dolaze u domove zdravlja, upravo su hronični pacijenti kojima je potrebno na mesečnom nivou propisivati terapiju.

Tim od 20 ljudi ubrzanim tempom počeo je sa integracijom beogradskih apoteke sa domovima zdravlja.

- Potrebno je integrisati 208 apoteka - državnih i onih privatnih koje mogu da izdaju recepte o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - kaže Miroslav Pevac, specijalni savetnik ministra zdravlja zadužen za integraciju IZIS -a.

On kaže da će za početak elektronski recept raditi u deset domova zdravlja, kao pilot projekat, a ako sve bude funkcionisalo kako treba, odmah će se krenuti sa umrežavanjem ostalih zdravstvenih ustanova i apoteka u ostatku zemlje.

U međuvremenu i izabrani lekari će morati da prođu obuku, jer je za elektronski recept potrebno instaliranje posebnog softvera, pomoću kojeg će i propisivanje recepata biti znatno kraće, a greške svedene na minimum.

Elektronski recept imaće isti rok važenja kao sadašnji papirni, a to je za većinu lekova sedam dana, računajući i dan izdavanja. Izuzetak su jedino antibiotici, za koje recept važi tri dana, kao i lekovi sa D liste koje pacijent može da podigne u roku od 30 dana.

Ova novina najviše će olakšati hroničnim bolesnicima koji ubuduće neće morati svakog meseca da idu kod lekara samo da bi im propisali terapiju, već će lekove direktno moći da podignu u apoteci.

- Njima će sada izabrani lekar napisati recepte za narednih šest meseci. Međutim, oni neće moći da podignu toliku količinu lekova odjednom, već će mesečno odlaziti do apoteke i podizati lekove. Za to će im biti potrebna samo zdravstvena knjižica - objašnjava Pevac.

- To znači da će hronični bolesnici samo dva puta godišnje imati potrebe da odlaze do izabranog lekara kada su lekovi u pitanju. Ukoliko bude potrebe za promenom terapije, te izmene će unositi izabrani lekar, odnosno stari lek će poništiti, a novi upisati, što će u apoteci videti - objašnjava Pevac.

Ostalim pacijentima elektronski recept samo će smanjiti vreme provedeno u domu zdravlja. Naime, posle posete izabranom lekaru koji je sam, ili po preporuci specijaliste, propisao terapiju, pacijent će ići u bilo koju apoteku i sa zdravstvenom knjižicom podići lek.

Apotekar neće imati uvid u zdravstveni karton pacijenta, nego samo u recepte, realizovane i nerealizovane.

Inače, uvođenje elektronskog recepta umnogome će pomoći i RFZO, koji pet godina mora da čuva sve izdate recepte u Srbiji.

Statistika pokazuje da se godišnje izda 60 miliona recepata, što znači da RFZO mora da čuva preko 300 miliona papirnih recepata.