ZAKON O TRANSFUZIJSKOJ MEDICINI: Od 1. januara 2019. godine krv će se prikupljati, obrađivati i distribuirati isključivo u pet velikih centara

Zakon o transfuzijskoj medicini ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon - dalje: Zakon) usvojen je početkom maja prošle godine, ali u javnosti se tek sada uveliko polemiše o novinama koje donosi. Novi zakon predviđa ukidanje davanja krvi u bolnicama, a dragocena tečnost biće prikupljana, obrađivana i distribuirana isključivo u pet velikih centara. Građani će i dalje moći da daju krv na više od 300 punktova, ali transfuziolozi u bolnicama neće imati nikakvog posla sa davaocima. Oni će brinuti isključivo o zdravlju pacijenata kojima je neophodna transfuzija. To znači da nijedan lekar neće smeti da zahteva od članova porodice da hitno obezbede davaoca krvi kako bi određeni pacijent bio operisan.

Puna primena ovog zakona počeće tek 1. januara 2019. godine, ali je u toku priprema terena za nova pravila.

Pre svega, neophodno je sinhronizovati rad svih stručnih službi i uvesti informacioni sistem koji će omogućiti praćenje svake uzete jedinice krvi, mišljenje je dr Branka Čalije, specijaliste transfuziologa i predsednika Republičke stručne komisije za transfuziologiju.

– Zahvaljujući novom informacionom sistemu, koji bi trebalo što pre da bude primenjen, imaćemo dostupne informacije o svakoj uzetoj jedinici krvi. I to od trenutka kada je davalac pregledan, sve do momenta kada je pacijent primio tu krv. Veoma je važno da se zna zašto je pacijent i po čijem nalogu primio transfuziju, a ostaće zabeleženo i ime osobe koja je dobila određenu jedinicu krvi – objašnjava dr Čalija, jedan od članova stručne grupe koja je izradila Zakon.

Krv će biti prikupljana u Institutu za transfuziju krvi Srbije, Pokrajinskom zavodu u Novom Sadu, Zavodu za transfuziju krvi u Nišu, zavodu u Kragujevcu koji je u osnivanju, kao i na Vojnomedicinskoj akademiji. Svi ovi centri biće povezani međusobno, ali i sa svim bolnicama.

Planiranje uzimanja krvi biće povereno Crvenom krstu, a građani će, kao i do sada, moći da daju krv na punktovima. Organizovano davanje krvi neće biti ukinuto, ali bolnice više neće biti mesta na kojima se prikuplja i obrađuje krv.

Dr Čalija dodaje da je novi način organizacije prikupljanja i obrade krvi racionalniji, ali i humaniji.

– Ponekad lekari izvrše pritisak na porodicu pacijenta zahtevajući da neko hitno da krv. Međutim, ta jedinica krvi mora najpre da se testira, što znači da nikako ne može da bude primenjena odmah, ma koliko da su pacijenti ugroženi. Članovi porodice ne bi trebalo da brinu o tome da li ima krvi ili ne. Tu odgovornost na njih niko ne bi smeo da prebacuje – dodaje dr Čalija.

Procenjuje se da je Srbiji neophodno 250.000 jedinica krvi (kese krvi od po 450 mililitara), a trenutno prikupljamo oko 240.000 jedinica godišnje. Beogradu je neophodno oko 100.000 jedinica krvi, Novom Sadu oko 65.000, Nišu 70.000 i Kragujevcu oko 30.000.

Nova pravila trebalo bi da spreče nestašice krvi jer će centri za prikupljanje biti stalno u kontaktu i neće ignorisati potrebe drugih, kao što se sada dešava. Do sada je svaka bolnica prikupljala i čuvala krv, pa dok su jedni bacali rezerve, drugi su se borili sa nestašicom dragocene tečnosti.

Takođe, sasvim je izvesno da "komercijalizacija" davalaštva, odnosno kupovina i prodaja krvi, u Srbiji neće zaživeti, iako se u pojedinim zemljama davaocima plaća svaki mililitar date krvi. Stručnjaci smatraju da bi na taj način bio znatno snižen kvalitet uzete krvi jer bi među davaocima bio veći broj građana iz rizičnih grupa, koji ne daju krv iz humanih razloga, već zbog potreba za novcem.