• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

Proizvodnja rakije od strane fizičkog lica za svoje potrebe i proizvodnja rakije od strane fizičkog lica za potrebe stavljanja u promet

Autor: Redakcija

Objavljeno: 24.03.2016.

Rakija kao posebna vrsta robe na tržištu pripada kategoriji hrane, potkategorija piće - alkoholno piće.

U domaćem pozitivnom pravu proizvodnja i promet rakije regulisani su:

• - Zakonom o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009),
• - Zakonom o jakim alkoholnim pićima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2015 - dalje: Zakon) i
• - Zakonom o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010 i 10/2013).

Početkom primene Zakona prestali su da važe propisi koji su prethodno regulisali ovu materiju i to:

• - Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009);
• - Pravilnik o uslovima u pogledu objekata, prostorija, odgovarajuće opreme i uređaja koje mora da ispunjava proizvođač rakije i drugih alkoholnih pića ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011);
• - Pravilnik o kategorijama, kvalitetu i deklarisanju rakije i drugih alkoholnih pića ("Sl. glasnik RS", br. 74/2010 i 70/2011).

Zakonski uslovi za proizvodnju rakije

Ukoliko fizičko lice želi da ozakoni proizvodnju svoje rakije i da izađe na tržište sa svojim proizvodom, neophodno je da ispuni zakonom propisane uslove.

Rakija koju fizičko lice proizvodi za svoje potrebe, sopstvena je odgovornost tog fizičkog lica.

Zakon o trgovini propisuje da se trgovina na jedinstvenom tržištu Republike Srbije obavlja pod uslovima i na način uređen ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju promet roba i usluga, kao i dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom.

Da bi fizičko lice moglo da proizvodi rakiju, neophodno je da ima svojstvo proizvođača.

Zakon o trgovini daje opštu definiciju proizvođača propisujući da je proizvođač pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, ili druge prepoznatljive oznake ili načina. Zakon, kao poseban propis u materiji proizvodnje i prometa rakije, precizira da je proizvođač pravno lice i preduzetnik koji se bavi proizvodnjom jakih alkoholnih pića i koji je upisan u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića.

Predmet ove analize je fizičko lice koje želi da ozakoni svoju proizvodnju rakije.

Fizičko lice može se naći u ulozi proizvođača rakije kao preduzetnik, koji pored toga što je upisan u Agenciji za privredne registre (APR), mora da se upiše i u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.

Registrovanje na prethodno navedeni način je prvi, formalni uslov u ozakonjenju sopstvene proizvodnje, a kasnije i prometa rakije.

Ukoliko je fizičko lice već registrovano kao preduzetnik kod APR za obavljanje neke druge delatnosti, na primer ugostiteljske delatnosti, neophodno je da delatnost proširi i na proizvodnju i prodaju rakije.

Dalji zakonski uslovi za proizvodnju rakije mogu se podeliti u dve grupe:

• 1) uslovi koji se odnose na bezbednost propisani Zakonom o bezbednosti hrane i
• 2) uslovi koji se odnose na kvalitet propisani Zakonom.

Dakle, Zakon o bezbednosti hrane je polazni, osnovni propis koji uređuje opšte zahteve za bezbednost, dok Zakon predstavlja nadgranju sistema proizvodnje, propisujući uslove za kvalitet već proizvedenog proizvoda, zahteve za predstavljanje i deklarisanje i sl.

Uslovi koji se odnose na bezbednost

Zakonom o bezbednosti hrane propisani su opšti uslovi za bezbednost hrane, kvalitet hrane, kao i obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom, a sve u cilju obezbeđivanja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i zaštitu interesa potrošača.

Nakon sprovođenja postupka registracije, neophodno je da se preduzetnik obrati nadležnom inspektoru koji ima ovlašćenje da ceni uslove za proizvodnju rakije, prvenstveno sa aspekta Zakona o bezbednosti hrane.

Pravilnik koji je detaljno regulisao uslove u pogledu objekata, prostorija, odgovarajuće opreme i uređaja koje mora da ispunjava proizvođač rakija i drugih alkoholnih pića prestao je da važi donošenjem Zakona. Sada se ovi uslovi utvrđuju sa aspekta odredaba Zakona o bezbednosti hrane, imajući u vidu da rakija spada u kategoriju hrane.

Ovde se primenjuju zahtevi propisani HACCP standardom koji prema definiciji koju je dao Codex Alimentarius, predstavlja sistemza identifikaciju, ocenjivanje i kontrolu opasnosti od značaja za bezbednost hrane. HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu bioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti (hazarda) od ulaznih sirovina, rukovanja, proizvodnje, distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda.

Članom 47. Zakona o bezbednosti hrane koji uređuje analizu opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP), propisano je da su subjekti u poslovanju hranom dužni da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).

HACCP sistem sastoji se od dve osnovne komponente:

• 1) HA predstavlja analizu rizika, odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu njihove štetnosti po ljudsko zdravlje;
• 2) CCP (kritične kontrolne tačke) predstavlja postupke u proizvodnji u kojima se može sprečiti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili se njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo.

Osnovni cilj HACCP koncepta je proizvodnja bezbednih prehrambenih proizvoda. Taj metod podrazumeva proizvodnju zdravstveno ispravnih namirnica preventivnim delovanjem, a ne posledičnim (inspekcijskim) delovanjem. HACCP sistem podrazumeva uspostavljanje odgovornosti za bezbednost namirnica svih učesnika u lancu proizvodnje hrane, "od njive do trpeze". HACCP se ne odnosi na kvalitet proizvoda već samo na njegovu zdravstvenu bezbednost.

Članom 31. Zakona o bezbednosti hrane propisano je da su subjekti u poslovanju hranom u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane kojim upravljaju, dužni da obezbede da hrana ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih uslova. U svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane mora biti obezbeđena sledljivost. Subjekt u poslovanju hranom je dužan da ima uspostavljen sistem i procedure, koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.

Uslovi koje se odnose na kvalitet

Članom 36. Zakona propisano je da jaka alkoholna pića u prometu moraju u pogledu kvaliteta i bezbednosti da ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, odnosno posebnim propisom.

Za kvalitet i bezbednost jakih alkoholnih pića je odgovoran proizvođač, odnosno uvoznik.

Ispitivanje bezbednosti, kvaliteta, kao i senzorno ocenjivanje jakih alkoholnih pića vrše laboratorije ovlašćene u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Kada je reč o očuvanju kvaliteta, član 37. Zakona propisuje zahtev da se jako alkoholno piće mora držati i pakovati radi stavljanja u promet u posudama čiji zatvarači ili folija ne sadrže olovo.

Zakon u članu 5. jasno propisuje da etil alkohol koji se koristi u proizvodnji jakih alkoholnih pića i svih njihovih sastojaka mora da bude isključivo poljoprivrednog porekla.

Jako alkoholno piće ne sme da sadrži alkohol sintetičkog porekla niti drugi alkohol koji nije poljoprivrednog porekla.

Proizvođač je dužan da obeleži svaki sud u kome se nalazi destilat poljoprivrednog porekla i jako alkoholno piće u rinfuznom stanju prema vrsti i nameni (za proizvodnju, starenje, čuvanje i dr) i da na njemu naznači količinu i sadržaj alkohola u % vol.

Proizvodnja alkoholnih pića podrazumeva i razvrstavanje ovih pića u kategorije, kao i deklarisanje. Zakonom je propisano 47 različitih kategorija alkoholnih pića. Parametri za proizvodnju voćne rakije propisani su kategorijom broj devet.

Kao alkoholno piće koje pripada kategoriji 1-14, voćna rakija se, u skladu sa članom 7. Zakona (proizvodnja određenih kategorija), proizvodi alkoholnom fermentacijom i destilacijom isključivo od sirovina navedenih za određenu kategoriju jakog alkoholnog pića, bez dodavanja razblaženog ili nerazblaženog alkohola i bez dodavanja aroma. Kao sredstvo za podešavanje boje može da se doda samo karamel i mogu da se zaslađuju samo da bi se upotpunio konačan ukus.

Posebni uslovi za proizvodnju voćne rakije

Rakija od voća je jako alkoholno piće koje:

• - je proizvedeno isključivo alkoholnom fermentacijom i destilacijom mesnatog ploda voća ili šire od tog voća, bobica ili povrća, sa ili bez koštica;
• - je destilovano maksimalno na 86% vol. alkohola, tako da destilat ima miris i ukus upotrebljene sirovine;
• - sadrži isparljive materije u količini od najmanje 200 g/hl preračunato na 100% vol. alkohola;
• - kada je od koštičavog voća, ima maksimalni sadržaj cijanovodonične kiseline 7 g/hl preračunato na 100% vol. alkohola.

Rakija od voća sadrži maksimalnu količinu metanola od 1.000 g/hl preračunato na 100% vol. alkohola. Izuzetno od stava 2. ove tačke, maksimalna količina metanola za pojedine rakije od voća iznosi:

- 1.200 g/hl preračunato na 100% vol. alkohola dobijenog od sledećih vrsta voća ili bobica: šljiva (Prunus domestica L.), mirabel (žuta šljiva, Prunus domestica L. subsp. syriaca (Borkh.) Janch. ex. Mansf.), quetch (plava šljiva Prunus domestica L.), jabuka (Malus domestica Borkh.), kruška (Pyrus communis L.) osim kruške "Vilijamovka" (Pyrus communis L. cv "Williams"), malina (Rubus idaeus L.), kupina (Rubus fruticosus auct. Aggr.), kajsija (Prunus armeniaca L.) i breskva (Prunus persica (L.) Batsch);

- 1.350 g/hl preračunato na 100% vol. alkohola dobijenog od sledećih vrsta voća ili bobica: kruška "Vilijamovka" (Pyrus communis L. cv "Williams"), crvena ribizla (Ribes rubrum L.), crna ribizla (Ribes nigrum L.), oskoruša (Sorbus aucuparia L.), bobice zove (Sambucus nigra L.), dunja (Cydonia oblonga Mill.) i bobice kleke (Juniperus communis L. i/ili Juniperus oxicedrus L.).

Minimalna alkoholna jačina rakije od voća je 37,5% vol. Nije dozvoljeno dodavanje alkohola, razblaženog ili nerazblaženog. Rakija od voća ne može biti aromatizovana.

Nakon sprovedenog postupka proizvodnje, rakija se pakuje u originalno pakovanje koje podrazumeva pojedinačno punjenje i zatvaranje u ambalažu i deklarisanje proizvoda na propisan način, koje se nakon otvaranja ne može vratiti u prvobitno stanje.

Proizvodnja rakije koja ne pripada nijednoj od zakonskih kategorija

Ukoliko se proizvođač bavi proizvodnjom rakije koja ne pripada nijednoj od Zakonom utvrđenih kategorija, na primer proizvodi travaricu ili lincuru koje se nisu izborile za svoje mesto u Kategoriji alkoholnih pića, tada na raspolaganju ima dve mogućnosti a to je da:

- rakiju zaštiti kao oznaku geografskog porekla;

- ih predeklariše - odredi trgovačko ime npr. travarica i na deklaraciji doda "jako alkoholno piće".

Geografska oznaka jakog alkoholnog pića je oznaka koja identifikuje jako alkoholno piće poreklom sa teritorije Republike Srbije, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, pri čemu se određeni kvalitet, ugled ili druge karakteristike jakog alkoholnog pića u suštini mogu pripisati njegovom geografskom poreklu.

Geografska oznaka registruje se u Registru geografskih oznaka i ovlašćenih korisnika geografske oznake jakih alkoholnih pića.

Postupak registracije pokreće se na zahtev udruženja proizvođača, odnosno proizvođača i podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede.

Zahtev za registraciju geografske oznake može da se odnosi samo na jednu geografsku oznaku i samo na jednu vrstu jakog alkoholnog pića.

Uz zahtev je neophodno priložiti propisanu tehničku dokumentaciju iz člana 20. Zakona kao i dokaz da je jako alkoholno piće usaglašeno sa glavnim specifikacijama tehničke dokumentacije za geografsku oznaku.

Ukoliko se proizvođač rakije koja ne pripada nijednoj od Zakonom propisanih kategorija ne opredeli na zaštitu putem registracije geografske oznake, preostaje mu mogućnost da takvu rakiju predeklariše imenom, npr. travarica ili lincura i onda doda na deklaraciji "jako alkoholno piće".

Ova mogućnost dozvoljena je članom 42. stav 2. Zakona kojim je propisano da jako alkoholno piće proizvedeno u skladu sa odredbama ovog zakona koje ne može da se razvrsta u kategorije u skladu sa ovim zakonom u prometu mora da ima prodajni naziv "jako alkoholno piće".

Obaveza proizvođača da vodi podrumarsku evidenciju

Obaveza proizvođača da vodi podrumarsku evidenciju utvrđena je članom 11. Zakona.

Podrumarska evidencija se vodi pisano ili elektronski i naročito sadrži podatke o vrsti, količini i jačini upotrebljene sirovine u svim fazama proizvodnje, količini i kvalitetu proizvedenog i prodatog jakog alkoholnog pića i prodajnom nazivu jakog alkoholnog pića, kao i dokumentaciju kojom se potvrđuju određeni podaci.

Podrumarska evidencija i dokumentacija za svako proizvedeno jako alkoholno piće prema odredbi Zakona, čuvaju se tri godine, računajući od dana u godini u kojoj je prodata poslednja količina određenog jakog alkoholnog pića.

Zakonski uslovi za stavljanje rakije u promet

Da bi određeno lice moglo da obavlja promet rakije, neophodno je da ima svojstvo trgovca, a u suprotnom je reč o crnoj trgovini. Zakonom o trgovini trgovac je definisan kao pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe odnosno usluga.

Svojstvo trgovca, u skladu sa članom 11. Zakona o trgovini imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu. Svojstvo trgovca imaju i fizička lica, ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije drugačije propisano i to:

1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije;

2) lica koja vrše promet ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;

3) fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju slobodne profesije uređene posebnim propisima.

Opšti uslovi za stavljanje robe u promet propisani su Zakonom o trgovini, kao opštim propisom za promet robe na malo. Roba stavljena u promet mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezbednosti, tehničke zahteve, uslove pakovanja (ambalaže), obeležavanja, zaštite životne sredine, odnosno druge uslove utvrđene ovim zakonom i drugim propisima.

Članom 40. Zakona o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe, a naročito podatke o proizvođaču, zemlji proizvodnje, odnosno uvoza, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu (klasi), kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe.

Članom 43. Zakona, propisano je da jaka alkoholna pića koja ispunjavaju uslove u pogledu bezbednosti i kvaliteta u skladu sa zakonom i koja su u originalnom pakovanju mogu da se stave u promet za neposrednu ljudsku potrošnju.

Promet jakih alkoholnih pića i destilata poljoprivrednog porekla u rinfuznom stanju je dozvoljen samo za dalju doradu i preradu.

Uslovi za predstavljanje i deklarisanje

Jaka alkoholna pića opisuju se, predstavljaju i deklarišu u skladu sa Zakonom i posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje hrane.

Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna i čitka, a podaci na deklaraciji napisani na srpskom jeziku. Višejezično deklarisanje koje odgovara podacima napisanim na srpskom jeziku je dozvoljeno.

Prilikom opisivanja, predstavljanja i deklarisanja jakog alkoholnog pića može da se navede sirovina od koje destilat potiče, ako taj destilat potiče isključivo od navedene sirovine.

Na deklaraciji jakog alkoholnog pića, odnosno pri njegovom opisivanju i predstavljanju može da se navede period sazrevanja ili starenja koji se odnosi samo na najmlađi dodati alkoholni sastojak. Za deklarisanje jakog alkoholnog pića odgovoran je proizvođač, odnosno uvoznik.

Prodajni naziv jakih alkoholnih pića

Na deklaraciji alkoholnog pića koje se stavlja u promet, obavezno se nalazi prodajni naziv tog pića koji odgovara kategoriji u koju je razvrstano, u skladu sa Zakonom.

Kada je reč o voćnoj rakiji, propisano je da prodajni naziv rakije od voća sadrži naziv "rakija" koji prati naziv voća, bobica ili povrća od kojeg je proizvedena, kao što je: rakija od trešnje ili kirsch; rakija od šljive ili šljivovica; rakija od šljive mirabele; rakija od breskve; rakija od jabuke; rakija od kruške; rakija od kajsije; rakija od smokve; rakija od agruma, rakija od grožđa ili rakija od drugih vrsta voća. Prodajni naziv rakije od voća može da bude i izraz wasser u kombinaciji sa nazivom voća.Prodajni naziv Williams (Vilijamovka) može se koristiti samo za rakiju proizvedenu od kruške sorte "Vilijamovka".

Kada se dve ili više vrsta voća, bobica ili povrća zajedno destiluju, prodajni naziv takve rakije je voćna rakija ili rakija od povrća, a taj prodajni naziv može biti dopunjen nazivom korišćenog voća, bobica ili povrća po opadajućem redosledu upotrebljenih sirovina.

Ukoliko je jakoalkoholno piće proizvedeno u skladu sa odredbama Zakona, ali ne može da se razvrsta u kategorije u skladu sa ovim zakonom, u prometu mora da ima prodajni naziv "jako alkoholno piće".

Takvo piće, koje je proizvedeno u skladu sa zakonom ali nije razvrstano u kategorije, tj. ne može se razvrstati ni u jednu od propisanih kategorija, ne može se opisivati, predstavljati ili deklarisati asocirajućim rečima ili frazama kao što su: "kao", "a la", "nalik", "poput", "tipa", "postupak", "napravljen", "ukus", "sličan" ili drugim sličnim izrazima dodatim uz bilo koji prodajni naziv i/ili geografsku oznaku.

Ograničenja prometa rakije

U skladu sa načelom slobodne trgovine iz člana 4. Zakona o trgovini, zabranjena su ograničenja slobode obavljanja trgovine na tržištu. Izuzetno, ograničenje slobode trgovine može se uvesti na način i pod uslovima propisanim zakonom. Imajući u vidu da su jaka alkoholna pića, odnosno rakija, roba specifičnih karakteristika, propisana su određena ograničenja posebnim propisom.

Članom 45. Zakona propisano je da je zabranjeno izlaganje i prodaja jakog alkoholnog pića u rinfuznom stanju na sajmu, pijaci, ugostiteljskom i prodajnom objektu i dr. Istim članom propisano je da se originalno pakovanje jakog alkoholnog pića drugog proizvođača ne može otvarati i piće puniti u drugu ambalažu, odnosno drugo originalno pakovanje i takvo jako alkoholno piće ne može se naknadno deklarisati, odnosno ne može se koristiti deklaracija drugog proizvođača.