Zastava Bosne i Hercegovine

Trajanje dnevnog odmora u preraspodeli radnog vremena

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Snežana Bogdanović

Objavljeno: 05.09.2016.



Pitanje:

• Koliko maksimalno može da traje radno vreme, odnosno dnevni odmor u preraspodeli radnog vremena?

Odgovor:

Prilikom organizovanja rasporeda radnog vremena poslodavac je dužan da se pridržava odredaba Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) o radnom vremenu, kao i odmoru u toku rada, dnevnom i nedeljnom odmoru (čl. 50-67).

Raspored radnog vremena može da se organizuje tako da radno vreme zaposlenog u toku radne nedelje ili u proseku, na mesečnom nivou, iznosi 40 časova nedeljno (puno radno vreme), saglasno čl. 50, 51 i članu 56. stav 3). Pri organizovanju dnevnog i nedeljnog radnog vremena poslodavac je dužan da radno vreme organizuje tako da:

• dnevno radno vreme (uključujući i prekovremeni rad) ne iznosi duže od 12 časova (član 53. stav 3),
• zaposlenom obezbedi dnevni odmor (odmor između dva radna dana) u trajanju od najmanje 12 časova u periodu od 24 časa (član 66. stav 1),
• zaposlenom obezbedi nedeljni odmor u trajanju od najmanje 36 časova neprekidno (član 67. stav 1), a izuzetno 24 časa neprekidno - kod smenskog rada i u preraspodeli radnog vremena,
• zaposlenom obezbedi odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 15 minuta (u toku dnevnog rada između 4-6 časova), 30 minuta (u toku dnevnog rada između osam i 10 časova), odnosno 45 minuta (u toku dnevnog rada dužeg od 10 časova dnevno).

Prema članu 57. Zakona o radu, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena, kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava, rada racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenihg poslova u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da zaposleni u jednom periodu radi duže od ugovorenog radnog vremena, a u drugom kraće, tako da u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine radno vreme zaposlenog ne bude duže od ugovorenog radnog vremena. U toku preraspodele radnog vremena izuzetno dnevni odmor u periodu od 24 časa iznosi najmanje 11 časova (što znači da zaposleni može da radi neprekidno 13 časova samo u preraspodeli radnog vremena).

Preraspodela radnog vremena se ne smatra prekovremenim radom (član 58. Zakona o radu).

Poslodavac može zaposlenom da uvede prekovremeni rad pod uslovima i na način utvrđen u članu 53. Zakona o radu. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 12 časova dnevno uključujući i redovan rad, niti duže od 8 časova nedeljno. Za časove prekovremenog rada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 3) i stav 5. Zakona o radu.

Prema tome, zaposleni ne može da radi duže od 12 časova u periodu od 24 časa, osim u slučaju kada je uvedena preraspodela radnog vremena u kom slučaju na može da radi duže od 13 časova (kada mu se obezbeđuje dnevni odmor u periodu od 24 časa u trajanju od 11 časova najmanje). Takođe, ako je radno vreme organizovano tako da zaposleni u toku jednog li više meseci radi duže od punog radnog vremena (40 časova nedeljno), do kraja šestomesečnog perioda mora da mu se obezbedi odgovarajući broj slobodnih plaćenih časova na ime ostvarenih časova rada dužeg od punog radnog vremena, tako da radno vreme zaposlenog ne prelazi prosečnih 40 časova nedeljno (za rad sa punim radnim vremenom), odnosno 48 časova prosečno nedeljno računajući i prekovremeni rad.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge