IZUZECI OD VRAĆANJA U NATURALNOM OBLIKU

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: advokat Predrag Savić

Objavljeno: 12.03.2013.


Zgrade u kojima su ambasade, konzulati, bolnice, škole, kao i niz drugih objekata koje koriste državni organi neće biti vraćene starim vlasnicima.

Osnovno načelo restitucije u Srbiji bi trebalo da bude – vraćanje u naturalnom obliku. Zakonodavac nije propisao slučajeve takozvane zamenske restitucije čime je pomenuto načelo donekle oslabljeno! Zato je srpski zakonodavac   precizno naveo u članu 14. Zakona o vraćanju i obeštećenju oduzete imovine izuzeke od vraćanaj u naturalnom obliku.  

Ne vraća se pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu  pomenutog Zakona imaju sledeću namenu, odnosno status:

1) nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini;

2) službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđene nadležnosti državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i organa mesne samouprave;

3) nepokretnosti koje služe za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, kulture i nauke ili drugih ustanova, kao javnih službi, osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a čijim bi vraćanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih službi;

4) nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mreža, objekata, uređaja ili drugih sredstava koja služe za obavljanje pretežne delatnosti javnih preduzeća, društava kapitala osnovanih od strane nosilaca javne svojine, kao i njihovih zavisnih društava, iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti;

5) nepokretnosti čije bi vraćanje bitno narušilo ekonomsku, odnosno tehnološku održivost i funkcionalnost u obavljanju pretežne delatnosti subjekta privatizacije koji nije privatizovan, kao i subjekta koji se prodaje u postupku stečaja kao pravno lice a u čijoj se imovini nalaze;

6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade;

7) nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, vojnih i trgovinskih predstavništava i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim predstavništvima;

8 Dvorski kompleks na Dedinju, čiji se status uređuje posebnim zakonom, kao i druga nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini;

9) nepokretna imovina koja je prodata, odnosno stečena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekata privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija;

10) nepokretnosti koje su prodate u postupku stečaja nad preduzećima u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini, kao i nepokretnosti koje predstavljaju imovinu stečajnih dužnika u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini koja su kao pravna lica prodati u postupku stečaja;

11) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

U stavu 2. člana 14. Zakona o vraćanju i obeštećenju oduzete imovine, navdeno je da se ne vraćaju i – podržavljena preduzeća.

Bivšim vlasnicima gore pobrojanih objekata preostaje pravo na obeštećenje u vidu državnih obveznica koje može dostići maksimalno 500 hiljada evra i bespovratnu akontaciju u novcu, koja ne može biti veća od 10 hiljada evra!